http://sveoarheologiji.weebly.com/knjige.

html

"" - 1000
/ '
, , ,
storija umetnosti

Istorija umetnosti je istraivanje istorijskog konteksta dela u odnosu na stvaraoce i periode u vizuelnim umetnostima.
Shvatanje umetnosti, kroz istorijsku klasifikaciju u vizuelnim umetnostima, kao to su slikarstvo, vajarstvo,
arhitektura i primenjene umetnosti (dekorativne i u novije vreme dizajn i fotografija), je glavni zadatak istorije
umetnosti.
Zaetak istorije umetnosti predstavlja delo ora Vazarija, ivoti slavnih slikara, vajara i arhitekata u kome je
opisivao ivote umetnika, njihova dela i tehnike koje su koristili. Bio je Mikelanelov uenik.
Vinkelman (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768.) se smatra zaetnikom istorije umetnosti kao discipline koju
danas poznajemo. Veoma je bitno shvatiti period u kome je on iveo jer mi danas celokupnu istoriju umetnosti
posmatramo kroz ablon koji je postavljen u XVIII veku.
Istorijom umetnosti su se bavili i:
Gete
Didro
Rigl
Metodologija
Istoriar umetnosti prilikom procesa analize umetnikog dela, stvaraoca, ili perioda postavlja sebi dva osnovna
zadatka:
Prvi je pripisivanje odreenog umetnikog dela; studija autentinosti umetnikog dela; odreivanje perioda u
stvaralakom razvoju umetnika ili kulturno-istorijskog perioda; uticaj na umetnost ili umetnike koji slede;
sakupljanje biografskih podataka umetnika i dokumentacija o umetnikom delu.
Drugi se zasniva na istorijskom istraivanju stila ili umetnikog jezika kojim se umetnik sluio, sa ire istorijske
perspektive, a koja se sastoji od uporeivanja stila, perioda ili pravaca iz prolosti. Za istoriara je takoe veoma
vana ikonografija (simboli, tema i znaenje), koja se moe nai u delu, periodu, ili pravcu koji je predmet
istraivanja.
Umetnost praistorije
Umetnost praistorije prouava arheologija, za razliku od umetnosti doba koje spada u istoriju i koju prouava istorija
umetnosti. Praistorija je vremenski period koji traje do pojave prvih pisama, o emu, pomou materijalnih tragova
kulture, arheologija stvara pripovest o dogaaju.
U praistoriji pronalazimo i predmete koji su alati i predmeti koji imaju funkciju ali nemaju korisnost. To su ritualni i
magijski predmeti.

Do skora, najstarije umetniko delo na svetu je bio komad nakita male buene koljke koje su stare oko 75.000
godina i koje su otkrivene u junoafrikoj peini. Meutim, najnovije otkrie istih takvih koljki u marokanskoj
peini pomera granice za nekih 7.000 godina koljke naene u Maroku su stare nekih 82.000 godina.
Praistorija ima razliita razdoblja. Mlae kameno doba obuhvata doba varvarstva i doba divljatva. Moe se
ralaniti na kameno doba i doba metala. Iz mezoida je ostalo malo tragova i misli se da je to usled velikih promena
na zemljinoj kori- tada se geoloka karta formirala otprilike kao danas. Poetak neolita pada oko 4000. p. n. e. a
2300. p. n. e. smatra se da je pronaen i obraivan bakar. Dolazi se do saznanja da bakar koji se mea sa cinkom daje
bronzu- vra je. Haltat- starije gvozdeno doba nakon doba bronze od 2000. traje od 800.- 500. p. n. e. do doba
Latena (nalazite u vajcarskoj) i najezde Kelta.
U doba neolita ovek nema dovoljno hrane, klima je povoljna za itarice. Od izrazito lovake privrede prelazi se na
zemljoradnju, razvijaju se i naselja. ovekov rad zavisi od prirode. Pojavljuje se i religija. Ovaj odnos prema prirodi
odrazio se i u umetnikom stvaranju. Javljaju se i prve zalihe a s njima i nejednakost i raslojavanje gentilne
zajednice. Stvaraju se porodice ili gensovi (porodice su u gensovima). Mukarac se odreuje kao roditelj i dete
pripada mukarcu. ovek od ilovae pravi posue, runo u razliitim oblicima. Ukraava ga i boji. Ne zna se tano
ta je smisao dekoracija. U vreme robovlasnitva se dve kulture javljaju i ne zna se koja je starija dali je to Egipat ili
Mesopotamija. Sigurno je da su se razvijale nezavisno od poetka i do njihovoga kontakta dolazi tek kasnije.

Boginja majka Turski Muzej civilizacuja Anatolijskih 5500.-6000. p. n. e.

Paleolitska umetnost

U Evropi doba litikuma se datira od 600.000 godine p. n. e. kada "poinje" stari paleolit (pojava lokaliteta). Helen
gde su prisutni grubo obraeni artefakti bademastog oblika- obostrano obraeni veliine od 10- 15 cm. kao
univerzalni klinovi. Doba srednjeg paleolita u vremenu od 100.000 godina p. n. e. u mlaem Levalosienu razvija se
gruba obrada kamenih artefakata.
Mlai paleolit od 30.000-te god. Vurmsko doba leda trajalo je 120- 25 hiljadite godine p. n. e. Lokalitet Orinjaka (u
Francuskoj- Aurignacijen) odnosi se na iroko podruje i karakterie se paljivim obraivanjem kamena. Javljaju
se prve plastike Venere urezani crtei i slike. Tu moemo svrstati nalaze u peini Altamiri i La Pasega (tu je onaj
otisak ruke to je znaenja= moje), zatim Soluren i period Magdaleen (La Madleine- u blizini Pariza) ima 6
perioda i umesto skulpture javljaju se slike- peinsko slikarstvo. U paniji, Francuskoj oblast koju pokrivaju nalazi
Altamira, La Pileta, Kogul, Lasko i dr. i u severnoj Africi i na tlu Italije u ovim se moe zapaziti kretanje od realizma
do shematizma pri koncu ove epohe. Altamira je u paniji i mali je onizak prostor, prikazi su dati u crno smeem
okeru sa bizonom, konjem, divljom svinjom u grupama ili pojedinano. Niaks (Niaux se nalazi na jugu Francuzke)
sadri prikaze ivotinja iz doba Magdalen.
Umetnost mezolita
Pojava Mezolita moe se datirati od 8.000 god. p. n. e. i karakteristina je za razne rase. Tragovi se nalaze u Azilienu
(u Mas d Azil) u Francuskoj, paniji i Britanskim otocima gde nalazimo na mikrolitika orua apstraktnih likovnih
koncepata iji se tragovi mogu nai ve u gornjem paleolitu.
Granica neolita u odnosu na mezolit nije precizno obreena i karakterie se pojavom keramike, prelaskom na
zemljoradnju i pojavu naselja te se javljaju tendencije za stilizacijom i apstrahovanje. Realizam kao koncepcija i
apstrakcija kao koncepcija prisutni su tu i teko se moe utvrditi koja je starija ili prisutnija i karakteristika je
ljudskog miljenja i ljudskog izraavanja u prolosti kao i danas.

Otisak ruke iz peine u Francuskoj koji je znak "moje"35.000. p. n. e.

Umetnost neolita

Keramika ranog neolita- neolitika, obraivana je rukom i javlja se ukras kao geometrijski i razliit je u razliitim
kulturnim krugovima prema nainu ukraavanja i moe se pratiti na megalitskoj, eljastoj, gajtanskoj ili vrpastoj i
moe da se razlikuje za dnevnu upotrebu koja se pravi od neproiene gline i jednostavnijih je oblika i jednostavnije
je ukraena i keramike za kultne svrhe koja se pravi od proienog materijala i bogatije se ukraavala. U Evropu se
prenosi iz Blizkog istoka, kult Boginje plodnosti koji dolazi do jakog uticaja naroito u idoloplastici Balkanskog
podunavskog podruja i tu se mogu pratiti tenje ka stilizaciji iji je valjda vrhunac oblici idola koji su sa Kiklada i
Troji II i jedino se ritmom konture karakterizuje ensko telo. Spomenici dolmeni, menhiri i kromleksi karakteristini
su za ovo doba i poreklo im treba traiti u zemljama istonog mediterana.
Dimini lokalitet u Tesaliji i iji cvat spada u Eneolit u kome je pronaeno i bakar i gvoe. Dimini migracija je
uticaja iz Balkana ili je to uticaj iz male Azije a za razliku od lokaliteta Sesklo koji je u blizini i koja je starija od
Diminija naena je (Sesklo) keramika sa linearnim ornamentom u njemu (Dimini) je prvi put pronaena keramika sa
linearnim krivolinijskim ornamentom izveden bojom i to oblici spirale i meandralni oblici. neolitike i eneolitike
kulture to znai halkolitike kulture kerakteriu se pojavom istorijskih kultura egipatske, po Vinkleru primitivni
lovci- ivotinje i primitivni stanovnici oaza- ljudi domorodi u vreme kada su se formirale kulture egipatska nalazili
su se ovde u razliitim grupama stanovnika. Eneolitska kultura Badari datira u IV milenijum i ispred broja 30 ija
starija faza (IV milenijum- bakar) od 3700.- 3400. p.n.e. karakterie kremeno orue, crveno polirane keramike,
kultura Negade, Armanska i Gerzeska karakterie ukraavanje belom bojom kao geometrijska tako i figuralna sa
ljudima i ivotinjama i brodovima i fino bojena crveno, keramika gde moemo utvrditi neke oblike veza sa
Mesopotamijom, ukraena ve scenama iz ivota to e kasnije biti karakteristika a u Hierakropolisu nalazi se
grobnica koja je pretea kasnijih grobnica znai mastabalni oblik ukraen likovnim izrazom koji je ve ofotmljen i
zavren; telo an face, ruke u profilu... i sve do reljefnih oblika nema nikakvih promena i skokova- iz I dinastije
Naramerova ploica.

"Kineski konj" iz peine Lasko u Francuskoj 14,000. p. n. e.

Egipatska umetnost
Egipatska umetnost se odnosi na arhitektonske graevine, slike, vajarska i dela primenjenih umetnosti Starog Egipta,
poev od praistorije pa sve do rimskog osvajanja Egipta 30. godine p. n. e. Istorija Egipta je najdua od svih starih
civilizacija koje su se razvijale na Sredozemlju i prostire se u vremenu od oko 3000. godine p. n. e. pa sve do 4. veka
n. e. U ovoj zemlji koja se razvijala na obalama reke Nil i koja je bila zatvorena za spoljanje kulturne utjecaje,
razvio se jedan umetniki stil koji je jedva doiveo promjene u svojoj tromilenijskoj istoriji. Sve umetnike
manifestacije starog Egipta bile su podreene dravi, religiji i faraonu koji je smatran bogom na Zemlji. Od samih
poetaka verovanje u zagrobni ivot je diktiralo normu po kojoj se pokojnik sahranjivao zajedno sa svojim
bogatstvom kako bi se osigurao njegov put do venosti.
Egipatska misao, moral i kultura, bile su u uskoj vezi sa dubokim potovanjem za red i ravnoteu. Umetnost je

stvarana sa idejom da bude korisna i nije se govorilo o lepoti umetnikih dela nego o njihovoj efikasnosti.

Arhajski ili predinastiki period

Prvi praistorijski naseljenici su se naselili na terasama formiranim od sedimenata koje je reka Nil depozitovala na
obale kroz svoj tok. Orua i alati koje su ostavili za sobom, pokazuju postepenu evoluciju od drutva polunomadskih
lovaca i sakupljaa do drutva koje se bazira na poljoprivredi. Predinastiki ili arhajski period priblino obuhvata
vreme od 3200 do 2755. godine p. n. e.
Pronaena su organizovana naselja iz ovog perioda kao i razliita orua i predmeti naroito oni povezani sa
sahranjivanjem. Ti predmeti su stavljani u grobove zajedno sa pokojnikom kako bi njegov duh mogao da ih koristi u
drugom ivotu. Zahvaljujui tome sauvan je veliki broj linih i keramikih predmeta kao i drugih orua i oruja.
Keramika se dekorisala slikama na kojima je prikazivan ivot i obiaji epohe. Meu estim motivima sreu se slike
ptica i ivotinja karakteristine za zone bliske reci Nil. Krajem predinastikog perioda est motiv je vrlo detaljan
prikaz brodia i veslara na reci Nil. Bakar, u malim koliinama, korien je za izradu ogrlica i nekih alata, meutim
vei deo delova je od kamena. U ovo vreme su raene male figure od marfila, kosti i takoe u glini.

Istorija
Pronalaskom pisma poinje istorija. Stari Egipat nastaje u dolini reke Nil. Bila je razvijena zemljoradnja.
Robovlasniko drutvo sa faraonom na elu (sin boga Ra, predstavljao boanstvo, glavnu karakteristiku egipatske
civilizacije i odreivao razvoj egipatske umetnosti). Pod Narmerom (Menes), koji je bio vladar Gornjeg Egipta,
ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo.
Egipatska umetnost je bila kultnog karaktera. Vezana je za hramove i grobnice i njihovu unutranjost - nije namenjna
prostorima ovekovog ivljenja. Umetnika dela su potpuno izolovana od masa - ulazi u grobnice su paljivo
skrivani.
Narmerova paleta predstavlja moda prvo umetniko delo u istoriji, u smislu da nije nastalo u magijske svrhe, ve da
govori o konkretnom dogaaju i konkretnoj osobi. Sa prednje strane palete je prikazan kralj Narmer kako ubija
neprijatelja (verovatno kralja Donjeg Egipta) pod pokroviteljstvom boga sunca Horusa, predstavljenog u vidu
sokola. Sa druge strane su dve ivotinje isprepletenih dugih vratova, koje verovatno predstavljaju ujedinjenje

Gornjeg i Donjeg Egipta.

Egipani su verovali u kult mrtvih, to ih je povezivalo sa neolitskom prolou, ali mrani strah od duhova mrtvih
nije postojao, izbrisana je granica izmeu ivota i smrti. Egipanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike
u senci svoje svakodnevne okoline, da bi njegov duh, njegov Ka mogao da uiva u njoj i gledao je da za svoj Ka
obezbedi mumificirano telo ili statuu. Egipani su sebi gradili grobnice (mastabe, piramide), domainstvo za njihov
Ka. One su bile graene da veno traju i nae poznavanje egipatske civilizacije poiva samo na grobnicama i
njihovom sadraju. Religija diktira monumentalnost, uniformnost, frontalnost i ukoenost u umetnosti, meutim
egipatska umetnost se koleba izmeu konzervatizma i novatorstva, ali nikad nije statina. Osim arhitektonskih
ostvarenja egipatsku umetnost ine:
portretne statue
biste
slike
reljefi
Egipatska Arhitektura
Egipatska arhitektura je glavni elemenat egipatske civilizacije, koja se smatra jednom od najznaajnih civilizacija
starog veka, imajui u vidu vreme u kome je postojala, dostignua i trajanje od 3.000 godina. Egipatska civilizacija
je razvila specifino dravno ureenje, religiju, arhitekturu, pismo i umetnost.

Portretna skulptura
Radi se za sluaj da mumija propadne. Svojstva: smiren stav i kod sedee i kod stojee figure. Ponekad izbaena
noga, ona ne pokazuje kretanje, ve poveava statinost. Uzdranost, ukoenost reprezentativnost,
monumentalnost. Naglaena je osa simetrije. Vajalo se pomou projekcija pa su figure sapete i predstavljene su
eono. Zadnja strana skulpture je vezana za zid pozae, te figure nikad nisu slobodne. Verovatno su sve egipatske
statue bile bojene, ali je boja na veini tokom vekova nestala. Ouvana je na dvojnoj statui princa Rahotepa i
njegove ene, koja pokazuje koliko je boja davala utisak ivotnosti. Utisak je pojaan kvarcom koji se stavljao na
mesto oiju.
Reljef i slikarstvo
Imaju iste pobude kao i skulptura motivi vezani za ivot, ilustruju ivot umrlog. Sagledava se i put umrlog ka
onom svetu. Reljef je plitak i blii slikarstvu nego vajarstvu. Postoje dve vrste:
niski bareljef (blago ispupeni oblici)
uputen reljef (urezan)
Reljef je blizak gravuri, nema svetlosti i senke, (plitak je), esto je bojen istim bojama kao u slikarstvu. Muka tela
su tamnija od enskih. Bojenje je kontinuirano i uniformno, bez nijansi. U slikarstvu nema tree dimenzije.

Egipatskim umetnicima nije bio cilj da stvore iluziju stvarnosti, ve da to jasnije prenesu poruku. Ne postoji
jedninstvo prostora i vremena, tako da se isti lik moe pojaviti na vie mesta. U egipatskoj umetnosti vai zakon
frontaliteta, ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni. Oblici se vide pod pravim uglom.
Ne poznaju perspektivu. Glava je prikazana u profilu, oko je frontalno, noge su u profilu, stopala su razmaknuta i
oba viena sa strane palca. Posrednim putem su doaravali dubinu prostora. Poznavali su samo upravan nain
predstavljanja. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora - linosti nacrtane najnie su najblie, a svaki vii
red je dalji. Koriste izokefalij glave linosti istog ranga su u istoj veliini (hijerarhijsko dimenzionisanje), robovi su
najmanji, a vladari najvei. Takav aksijalni metod, koji omoguava najiri pogled na telo, tei da prui to jasniji i
jednostavniji utisak. To je izraz odreenog odnosa prema posmatrau - obraa mu se direktno i zahteva potovanje.

Rana umetnost na Istoku

Mesopotamska umetnost razvija se paralelno sa razvojem Egipta, i ne zna se koja je kultura starija, druga istorijska
civilizacija se raala na Bliskom istoku, postepeno naputajui neolitsko drutvo. Izmeu 3500. i 3000. p. n. e. u
dolini Tigra i Eufrata, na teritoriji dananjeg Iraka istone Sirije i Irana nastala je Mesopotamija. Za razliku od
Egipta, dolo do dugotrajnijeg ujedinjavanja plemena, te je njena istorija obeleena stalnim sukobima. Ipak, postoje
osnove na kojima poiva itava mesopotamska civilizacija, a to zajedniko naslee uspostavili su Sumeri.
Sumersko Akadska kultura (2900.- 1950. p. n. e.) javlja se rano s tim da su neki gradovi najpre u Sumeru imali
prednosi i znaaj od ostalih. Tako Ur u I Urskoj dinastiji od 2280.- 1600. p. n. e. (a posle njega i Uruk i Laga)
osnovana je drava u Sumeru koja se prostirala sve do sredozemlja.
Staro Vavilonska kultura (1955. p. n. e.- 1725. p. n. e.) i cvat vezan je za kralja, dotle manje poznatog Vavilona
Hamurabija (1955.- 1725. p. n. e.) ili prema novim podacima 1729.- 1686. p. n. e. koji je postao glavni grad Elama.
U srednjoj i junoj Vaviloniji u periodu Isu- Larsa traje jo tradicionalna Sumersko Akadska kultura. U Isuu su
Semiti a u Larsi Elamske dinastije- Larsa je pobedila ali je kasnije izgubila rat sa Vavilonom. No ni Vavilonsko
carstvo nije dugog veka i uniteno je najezdom armejskih beduina i zamenjuje je kultura Baita i Hurita i najzad
Hetita. Ovi poslednji su imali i vei znaaj. Vavilonska kultura je postepeno propala a naroito je bio buran period iz
najezde Hiksosa koji su indoeuropskog porekla i doli su u Malu Aziju i svrgli Kasitsku dinastiju koja je vladala od
1746.- 1171. p. n. e.
Asirska kultura se datira u 1115.- 612. p. n. e. i ako najstariji spomenici ove kulture seu u III milenijum i pod
uticajem su sumerske umetnosti a kasnije i Vavilona u vremenu njegovog procvata. U vreme politikog procvata
Tiglatpilersa i (1115.- 1093. p. n. e.) i Asurbanipala (668.- 626. p. n. e.) belei se uspon kulture Asira.
Mesopotamska kultura je bila samonikla, jer nisu imali kontakata sa drugim kulturama i kontinutet nije tako jak kao
kod Egipta. Na severu su bili Asirci, u planinski preselima, stoari i lovci. Kultura se sporo razvijala i bila je
Kalifskog tipa. Na jugu su bili zemljoradnici - Ubaidska, Uruka i Demdet-Naserska kultura, koje karakterie brz
ritam menjanja kulture. Sumeri su osnivai mesopotamske civilizacije i utemeljivai kulture. Doli su oko 4000. p. n.

e. it Persije u junu Mesopotamiju i osnovali itav niz gradova-drava.

Umetnost Mesopotamije ima izrazito oficijalni karakter. Vezana je za vii sloj drutva i vladajuu klasu. Dok
egipatska umetnost ima zagrobni karakter, mesopotamska je namenjena gledanju. Daju prednost fizikoj snazi.
Ljudske figure imaju loe proporcije, zbijene su i snane. Sve je saeto u masi iz koje se izvlae delovi tela i glava
koji su hipertrofirani (preuveliani). Prednost se daje mukoj figuri, koja nije individualizana, ve prikazuje opta
etnika svojstva. enska figura se javlja samo u najranijem periodu, kao poast majci prirodi. Najzastupljeniji vidovi
umetnosti su reljef i skulptura.
Zbog nedostatka drugih graevinskih materijala, Mesopotamci su razvili sistem serijske proizvodnje gleosanih
opeka pomou kalupa. Opeke su reljefno obraene i od odreenog broja elemenata se obrazuje figura, koja se vie
puta ponavlja, varirajui u pojedinostima (boja, ritam, ornamenti, haljine ratnika, okreu se glave svakom treem
ratniku). Upotreba kalupa dovodi do serijske proizvodnje reljefa - reljef orijentalnog tipa. Gradili su palate i piramide
stepenastog oblike tzv. zigurate. Ljudska figura je prikazana u frontalitetu da bi se izbegla skraenja. U
predstavljanju prostora koriste princip superponiranja - nie je blie.
Podela u mesopotamskoj umetnosti
Sumerska umetnost
Asirska umetnost
Persijska umetnost

Sumeri su tvorci klinastog pisma. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture, jer je njihov graevinski materijal
erpi i drvo. Neoptereeni ivotom posle smrti, njihova umetnost je utilitarna i pragmatina.
Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna, a ne realistina. Sumerski vajar formu dobija kombinovanjem
kupe i valjka, za razliku od Egipana, ije su skulpture kubine. Ruke i noge su okrugle kao cevi, a duge suknje koje
nose su tako glatke i okrugle, kao da su raene na strugu. Sumerske skulpture su modelovane od raznih vrsta
materijala ili livene u bronzi. Figure su snane zdepaste, zamiljenog izraza, neidealnih proporcija: kratak vrat,
iroka ramena, veliki nos, bez istaknutog pokreta. Oi su neprirodno velike i najupadljiviji su element skulpture, koja
je mahom uproena. Izvedene su umetanjem raznobojnog materijala i dragocenog kamenja. Verovatno predstavljaju
duhovnost (boanstva imaju znatno vee oi od obinih ljudi). Reljef: nema perspektive i skraenja, vai zakon
frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno, a lice i noge u profilu), dubina se prikazuje pomou ravni.
Dela:
enska glava iz Uruka, 3500 3000. godine p. n. e.
Statua je bila u prirodnoj veliini. Telo je verovatno bilo izraeno od drveta, koje je vremenom propalo, tako da je
sauvana samo mermerna glava. Oi i obrve su bile izvedene umetanjem materijala, a glava je bila prekrivena
perikom od zlata ili bakra. Kao umetniko delo, ova glava je na istom nivou kao i najlepa dela egipatskog vajarstva
Starog carstva- Meko zaobljeni obrazi, fini lukovi usana, kombinovani sa nepominim pogledom ogromnih oiju
stvaraju ravnoteu izmeu ulnosti i strogosti, dostojnu svake boginje. Nalazi se u irakom muzeju u Bagdadu.
Kipovi iz Abuovog hrama, 2700. 2500. godine p. n. e.
Skupina desetak figura predsatvlja boanstva, svetenike i vernike. Najvia meu njima je Abu - bog vegetacije,
visoka 76cm. Druga po veliini je boginja majka. Dva boanstva razlikuju se od ostalih figura, pored visine i veim
prenikom zenica. Cela grupa je verovatno stajala u celi Abuovog hrama. Svetenici i vernici su stajali pred
boanstvima i oima razgovarali sa njima. Verovalo se da su bogovi prisutni u svojim likovima, a da statue vernika
zamenjuju portretisane osobe i u njihovo ime itaju molitve. Ipan, likovi nemaju tenju za postizanjem stvarne
slinosti sa portretisanim osobama. Tela i lica su strogo uproena i ematska, da ne bi skretala panju sa oiju. Ova
skupina je isklesana od komada mermera.
Zastava iz Ura, 2500. godine p. n. e.
Zastava iz Ura predstavlja ukrasnu plou sa dvostrukim proeljem. Tema je rat i mir, sa inkrustacijama. Sadri friz
od zlata i lapis lazuli (kamen modar sa iskricama zlata). Istie se sreenost, postignuta uvoenjem linija tla. Na
gornjem delu je predstavljena gozba, a u donjem robovi koji donose jela. Dostojanstvenici koji sede su iste visine
kao i oni koji stoje, dok su robovi manji - hijerarhija predstavljena izokefalijom. Materijalizacija je primitivna - na
isti nain se tretiraju ljudska koa i haljine od kozije dlake.
Jarac i drvo, iz Ura, 2600. p. n. e.
To je rtveni stalak iz Ura. Napravljen je, ne klesanjem iz jednog komada kamena, ve dodavanjem razliitih
"mekih" materijala - drveta, zlatnih listia i lazulita, to mu znatno dodaje na realistinosti. Stalak prikazuje jarca
koji se propinje uz rascvetalo drvo. ivotinja je udesno iva i puna snage. Ima skoro demonski pogled dok nas
posmatra izmeu grana simbolikog drveta, posveenog bogu Tamuzu. Predstavlja otelotvorenje principa mukosti u
prirodi. Ovakvo udruivanje ivotinja sa boanstvima je nasleeno iz praistorije. Ono po emu se Sumeri razlikuju je
to njihove svete ivotinje imaju aktivnu ulogu.
Harfa iz Ura, oko 2600. p. n. e.
Sauvan je umetak u korpusu rezonatora harfe, ka kome su prikazane razne ivotinje koje obavljaju ljudske poslove vuk i lav nose hranu na neku gozbu, magarac, jelen i medved sviraju na istoj harfi na kojoj se ukras i nalazio. Na

vrhu se nalazi omiljeni sumerski motiv - junak koji dri dva obgrljena bika sa ljudskim glavama. Dispozicija likova
je na horizontalnim linijama tla - kao u egipatskoj umetnosti, ali je umetnik oigledno bio veoma slobodan u
prikazivanju likova. Preklapanje likova i skraenje ramena nije bilo karakteristino za stroge egipatske kanone. Iako
ova predstava danas izgleda komino, ona verovatno nije izraena u toj nameri, a pravo znaenje nije sauvano.
Ipak, tu vidimo najstarije pretke basni o ivotinjama.
Akadska umetnost
Pred kraj ranodinastikog perioda, mo gradova-drava je poela da opada.Umetnost se nala pred novim zadatkom
glorifikacija suverena. Dolazi do udaljavanja od formalne apstrakcije kod skulptura, kao novog shvatanje
kraljevskog dostojanstva. Reljef postaje slobodniji piramidalne kompozicije. Vea je realistinost predstavljanja.
Slike priaju priu, a ne prikazuju lepotu. Umetnost je svetovnog karaktera i velia kralja. Javlja se stilizacija kose i
brade.
Dela:
Glava akadskog vladara, 2300 2200. godine p. n. e., bronza
Bez obzira na to to su joj oi iskopane (u njih je nekad bio umetnut neki dragocen materijal), ona je jo uvek
ubedljiva u slinosti i velianstvena. Lice je uokvireno bogato ukovrdanom kosom i bradom. Iako je modelovana sa
neverovatnom preciznou, ne gubi organski karakter i ne postaje puki ornament. Sloena tehnika livenja i umetanja
dragog kamenja govori o pravom majstorstvu.
Pobednika stela Naram Sina, 2300 2200. godine p. n. e., najstariji spomenik u slavu osvajaa
Sargonov unuk, Naram-Sin, ovekoveio j sebe i svoju pobedonosnu vojsku u reljefu na velikoj steli - uspravnoj
kamenoj ploi od ruiastog peara, koja je sluila kao beleg. Odbaene su ukoene linije tela. Kraljevi vojnici
napreduju izmeu drvea na padini planine. Iznad njih stoji Naram-sin, trijumfujii, dok pobeeni neprijateljski
vojnici mole za milost. Greju ga tri sunca - povoljne zvezde, simboli boanske vladavine. On je snano aktivan, kao i
njegovi vojnici, ali njegova veliina i izolovan poloaj mu daju nadljudski status. Nosi krunu sa rogovima, koja je do
tada bila rezervisana za bogove. iza njega su samo vrh planine i nebeska tela. Lice mu je prikazano u profilu, dok su
oi i ramena frontalni (Vidi Umetnost starog Egipta). Pokuaj doaravanja prostora superponiranjem likova, ali na
kosoj liniji, za razliku od dosadanje horizontalne.
Novosumersko razdoblje
Za vreme tuinske vladavine, Laga, dananji Teloh, jedan od gradova-drava je uspeo da zadri nezavisnost. njegov
vladar, Gudea, bio je dovoljno oprezan da kraljevsku titulu vrati gradskom bogu i obnovi njegov kult.

Dela:
Glava Gudea
Gudea, ma koliko bio privren tradicionalnim vrednostima, nasledio je i oseaj line vanosti od akadskih kraljeva.
Njegova portretna glava mnogo je manje izrazito individualna od glava akadskih vladara, ali njeni oblici su daleko
od iste geometrizacije ranih sumerskih skulptura. Izraena je od diorita sa naglaenom prefinjenou i toliko
uglaana da izaziva neobinu igru svetlosti na licu.
Vavilon
Umetnost iz ovog perioda je slina novosumerskoj. Odlikuju je mnotvo fantastinih ivotinja, bikova i lavova, iji
su kipovi straarili na vratima. U ovom periodu nastao je Hamurabijev zakonik (oko 1760. godine p. n. e.). Zakonik
je isklesan na visokoj steni od diorita, na ijem vrhz je predstavljen sam Hamurabi oi u oi sa bogom amoem, to
predstavlja paralelu sa statuama iz Abuovog hrama. Iako je isklesan etiri veka posle Gudeinih statua, on je vrsto
vezan za njih, kako stilom, tako i tehnikom. Reljef je veoma visok, tako da figure deluju izdueno u odnosu na figure
na Naram-Sinovoj steli.

EGEJSKA UMETNOST
Egejska umetnost nazvana po oblasti u kojima se razvija - oko Egejskog mora. Obuhvata tri umetnike celine koje su
meusobno povezane, ali se ipak znatno razlikuju. Dve od njih su vezana grka ostrva kritska i kikladska, a trea za
grko kopno - mikenska. Egejska civilizacija razvijala se uporedo i istovremeno sa egipatskom i mesopotamijskom
sa kojima se mogu primetiti izvesne slinosti ali i velike razlike. O ovim civilizacijama do arheolokih iskopavanja u
XIX veku znali smo samo iz grke mitologije i prii o kritskom kralju Minosu, Minotauru i lavirintu kao i od
Homera i njegovih epova sa priom o trojanskom ratu i grkim junacima Ahilu, Odiseju i drugima. Ostaci kritske
civilizacije otkriveni su zahvaljujui engleskom arheologu Arturu Evansu dok je za otkrie mikenske umetnosti
zasluan ueni trgovac liman.
KRITSKA UMETNOST
Arhitektura
Najvredniji izvor podataka o umetnosti Krita pruaju nam ostaci pronaenih palata od kojih je najvea palata kralja
Minosa (str 67, 69; slika 97, 98, 100) u Knososu (grad na Kritu) po kome se naziva jo i minojska civilizacija. Ona je
graena sa vrlo velikim ambicijama i zauzimala je veliku povrinu sa mnogo odaja (preko 200) da je u legendi
nazvana minotaurov lavirint. Ona je jo bila poznata pod nazivom Palata Sekira zbog estog motiva sekira kojima ja
palata dekorisana. Palata je podignuta oko centralnog pravougaonog dvorita u sredini oko koga su smetene sloene
grupe odaja.

Obzirom da su pored sveanih dvorana i odaja namenjenih kralju tu nalaze radionice, magacini i pisarnice moemo
zakljuiti da palata nije bila samo kreljevska rezidencija ve i sredite trgovake i administrativne delatnosti. Tragovi
kanalizacije, bogatstvo i rasko palate svedoe o udobnom ivotu i stanovanju. Otvorene pune vazduha sa bogato
dekorisanim zidovima palate su imale atmosferu vedre elegancije. Svetlarnici i mnogobrojna stepenita ine jednu
od karakteristika ove arhitekture, a drugu ini karakteristian gladak drveni stub iji oblik se iri na gore, a svojim
kapitelom koji svojim oblikom naglaava oblik dorskog stuba u klasinoj grkoj umetnosti.

Obzirom da su palate zidane na otvorenom moru bez ikakvih zatitnih zidova i utvrenja moemo zakljuiti da su
Kriani bili vrlo miroljubiv narod, da nisu ni sami ratovali i da se nisu plaili nikakvih neprijatelja. To moemo
zakljuiti po temema koje nalazimo na zidnim slikama odnosno freskama koje su ukraavale palate i na posuu. To
su uglavnomteme iz prirode i ivotu mora koje su bile omiljene. Preteno tematika mora kojim su bili okrueni.
Svetao i vedar kolorit ovih zidnih slika doprinosi da odiu optimizmom i vedrinom. Za razliku od egipatske
umetnosti koja je bila podreena funkciji kulta vladara i njegovom zagrobnom ivotu karakteristike umetnosti je
esto dekorativna i odie ljubavlju prema ivotu bez mnogo brige ta e biti posle smrti. Dok egipatsko tei
statinosti kritsko je gajilo oduevljenje za ritam, ivost, pokret, boju.
Tauromanija, borba sa bikovima Freska Toreadora- kompoziciono smela
Mladi skae na bika koji juri. Realistina figura bika u pokretu. Figure devojaka dosta ematizovane. Izrazita
dekorativnost. Okvir oko freske.
Princ sa ljiljanom - profil glava i noge, telo
anfas. Slika sa puno ivota i pokreta za
razliku od egipatske kulture.
Dvorska dama sa krita (parianka), podsea na francusko slikarstvo sa poetka XX
veka. Profil, krupno oko i naglaena kontura linija;
Bera pamuka - priroda, sloboda, naivnost u proporcijama. Slikanje biljaka (podsea na kraj XIX i poetak XX
veka);

Skulptura
Zmijske boginje su bile glavni oblik skulpture pronaene na Kritu. Zbunjuju istraivae jer ne znaju znaenje i
funkciju. Bilo je predpostavki da zbog zmija koje simbolizuju muku i obnaenih enskih grudi koje simbolizuju
ensku plodnost one predstavljaju kult plodnosti ali to nije dokazano. Obzirom da na kritu ima jako malo zmija
pomiljalo se da su uveene sa strane a to je opovrgla injenica da su one naene samo na Kritu a da se po stilu
mogu moda uporediti sa delima drugih kultura npr. Mesopotamijske umetnosti.
Zmijska boginja - enska
figura
sa
obnaenim
grudima dri dve zmije
Glava bika - realistina
Vaza - naslikan oktopod
MIKENSKA UMETNOST
Arhitekturu mikenske umetnosti ini niz naselja grupisanih oko palata u kojima su naeni predmeti vrlo bliski
mihojskoj umetnosti. Po tome bi se moglo rei da je u zidnom i vaznom slikarstvu kao i obradi zanatskih predmeta
mikenska nastavak kritske umetnosti. Meutim svojim utvrenjima, a naroito grobnicama i nainom sahranjivanja
mikenska umetnost vie upuuje na Egipat nego na Krit.
Za razliku od kritskih palata mikenske su bile okruene zidinama, utvrenjima koja su se bez ikakvog vezivnog
materijala drale samo teinom svoje mase. Ova utvrenja poznata su pod imenom kiklopski zidovi jer su kod Grka
svojom masom izazivali takvo strahopotovanje da su ih smatrali delom jednookih divova iz grke mitologije. Ova
utvrenja logina su zatita Mikenaca koji su za razliku od miroljubivih Kriana bili ratniki narod.

Ulaz u mikenski grad ini takozvana Lavlja kapija nazvana tako po trouglastom reljefu na nadvratniku sa prizorom
dva propeta lava i stubom u sredini. Ona je najupeatljiviji ostatak masivnih bedema koji su pojaani i simbolikom
zatitnom ulogom ovih lavova.
Slino Egipanima Mikenci su takoe gradili grobnice za sahranjivanje u obliku konice. Najuvenija meu njima
pogreno nazvana Atrejeva riznica (str 72; slika 106, 107) zbog bogatstva i raskoi koja se pronalazau uinila
prevelika za grobnicu. Prvi put na tlu evrope koristili su svod i kupolu. U vreme kada je otkrivena ova grobnica je
ve bila opljakana ali u nalazima iz drugih grobova otkriveni su mnogi vredni predmeti meu kojima i zlatne maske
kojima su se kao i kod egipatskom kulturom pokrivala lica vladara. Slino kao i u egipatskim piramidama nali su
dragocene predmete iz svakodnevnog ivota.
Maska Agamnenona - verovanje da pred bogove treba doi svetlog lica ili kao zatitu od toplote,. Dosta stilizovana
ali ipak naturalistika. Vidi se surovost oko usana. Pokuaj poetka umetnosti portreta (naturalizam - pojaani
realizam) . Podsea na egipatske maske faraona.
Pehar iz Vafija - uraen raskono u zlatu. Plitak reljef.
Scene iz lova. Detalji i nagovetaj pejsaa. ivotinje u pokretu
Mikenski bodei - umetniki obraeni. Primenjena umetnost tog doba. Scene iz lova.
Kao ni na Kritu ni u Mikeni nisu naeni ostaci hramova tako da malo znamo o religiji i verovanjima, ali nam je
poznat plan mikenskih palata ije je sredite bilo u kraljevskoj dvorani za prijem, takozvanomm eg aro n u. Megaron
(str 74; slika 112) je velika pravougaona prostorija sa okruglim ognjitem u sredini i etiri stuba koja su nosila krov.
U nju se ulazilo kroz duboko predvorje sa dva stuba i jedno predsoblje. I ove odaje kao i kritske bile su bogato
dekorisane.
Freska sa akropolja Mikene - scene iz lova i rata podseaju na freske kritskih palata, ali su dosta statine. Dobro
komponovana scena i dobra proporcija konja i ljudi.

Umetnost stare Grke

Grku civilizaciju danas doivljavamo kao vreme oblikovanja osnovnih naela zapadnog sveta. U dugogodinjem
razvoju duhovne kulture koji Grka kultura obuhvata ukupne rezultate nauke, filozofije, umjetnosti, ali i drutvenih
odnosa, Grci stvaraju norme i pravila koje generacijama prihvatamo kao istinske vrednosti. Posebno u periodu
izmeu V i IV veka nastaju vrhunska dela likovnog stvaralatva zasnovana na jaanju svesti o ovekovoj vrednosti i
slavljenju ivotne snage . Grci poznaju dostignua istonih civilizacija i prihvataju mnoge elemente njihovih
kultova, ali ih prevode u jedno mnogo humanistikiju formu. Predstave boanstava postaju potpuno antropomorfne,
a mitovi su puni prizora u kojima se ljudi uspevaju othrvati volji bogova zahvaljujui razumu i lukavstvu.
Pod pojmom Grka kultura podrazumevamo dosege heladskih plemena na podruju grkog kopna, Jonskih ostrva,
Male Azije i june Italije u periodu od najezde Dorskih plemena sa severa u Peloponez u XI v.p.n.e., pa sve do
propadanja nakon osvajanja Aleksandra Makedonskog i dolaska Rimljana u I v.p.n.e.
U analizi likovnog stvaralatva Antike Grke uobiajena je podela na: Protogeometrijski stil ( XI-X v.),
geometrijski stil (X-VIII v.), arhajski period (650-480), strogi stil (480-450), klasiku (450-330) i helenizam (330-30.
g.p.n.e.).
PROTOGEOMETRIJSKI I GEOMETRIJSKI STIL

Detalj sa dipilonske vaze

Dugi period izmeu XII i VIII v.p.n.e. predstavlja razdoblje propadanja kretske i mikenske batine nakon najezde
Doranskih plemena oko 1200. g.p.n.e. pred ijom ratnikom surovou dio starosedelaca bei na obale susedne
Anatolije gde se kasnije razvijaju Jonski gradovi u kojima se ouvala ljupkost i matovitost umetnikog izraza. Dugi
period srastanja novih i starijih stanovnika i razvijanja svijesti o pripadnosti jednoj kulturi rezultirao je u VIII v.
sveu da su oni pripadnici jednog naprednog heladskog naroda nasuprot mucavim barbarima koji ne govore
grkim jezikom. Meutim, dugotrajno obrazovanje kulture rezultiralo je razvojem samostalnih gradova-drava koji
imaju razliita ureenja i esto dolaze u sukobe, ali i dele mnoge zajednike vrednosti- posebno u umetnosti i
religijskim manifestacijama.
Ovo prvobitno razdoblje razvoja grke civilizacije je obeleeno stalnim sukobima pa je razumljiva sasvim retka
pojava umetnikog stvaralatva. Strogost svakodnevnog ivota se prenosi i u umetnost. Pogrebne amfore se
prekrivaju geometrijskim ukrasima, svaki naturalistiki motiv je zamenjen prostim pravilnim geometrijskim telima
lomljenim ili neprekidnim. Tek u VIII v. na atenskim amforama se javlja ljudski lik, ali jo uvek unutar
geometrizirajueg stila: meu pojasevima apstraktnih motiva prikazane su pljosnate crne figure u krajnje
shematiziranoj gesti.
Krajem ovog razdoblja jaaju kontakti sa sirijsko-asirskim narodima to rezultira prodorom matovitih i slobodnijih
motiva (stilizirane ivotinje i jak kolorizam) u grku umetnost.
registered and logged in to see this link.] border="0" alt="" />
ARHAJSKI PERIOD
Do suvislog i vlastitog izraza u umjetnosti dolazi u takozvanom arhajskom razdoblju izmeu 650. i 480. g.p.n.e. Ovo
je period koji je pre svega obiljeen konanim organizacionim definiranjem gradova-drava i bez obzira na
proturjenosti despotskih i stanovitih demokratskih ureenja, dovodi do oslobaanja individualnosti. Kao da se
oslobaa stvaralaka matovitost u svim civilizacijama do tada podreena programskim i kultnim zahtevima.
Neiscrpna riznica grke mitologije trai likovnu materijalizaciju omoguavajui umetnicima razvijanje vlastitog stila
i izraza koji postaje prednost pa mnogi od njih po prvi put u istoriji potpisuju svoja dela.
Na vazama se razvija tzv. stil crnih figura, ljudski likovi se i dalje slikaju siluetno u crnoj boji, ali ve je oito
nastojanje da se ugrebanim belim linijama obrade detalji miia i opreme. Slian rezultat je i u kiparstvu koje
doivljava potpunu afirmaciju. Nage figure mladia kourosi i devojaka kore koji najverovatnije predstavljaju bogove
Apolona i Atenu u poetku su raeni u drvetu pa i kasniji primjeri raeni u kamenu zadravaju ukoenost i
simetrinost neophodnu pri obradi drvenih trupaca. Kasnija reenja pokretom noge u prostor ili nekim detaljem
(naglaenim arhajskim smekom) nastoje prevazii ovu beivotnost, ali tek upotreba bronze u izradi skulptura u
prirodnoj veliini omoguuje nesputaniji pokret u prostor koji e u klasinom razdoblju dosei vrhunac grke
izraajnosti.
Kiparstvo u celom periodu grkog stvaralatva ostaje neposredno vezano za graevinarstvo. Hramovi kao vrhunci
grkog nastojanja da objedine strukturalnu monumentalnost i harmoninost nose celom svojom slobodnom
povrinom reljefe i skulpture.
Hramovi su takoe prvobitno graeni u drvetu pa mnoga njihova reenja nose sjeanja na prvobitni materijal. U
unutranjosti se nalazi naos ili cella, u kojoj je smjeten kip boanstva kojem je posveen hram. Proraunatim
geometrijskim odnosima, zasnovanim na zlatnom preseku nastoji se postii proporcionalizirana jednostavnost
izraena racionalnim matematikim vrednostima kao ideal i dokaz moi razuma da obuzda prostor.
Ve se u arhajskom razdoblju definiu sva tri arhitektonska stila poznata Grcima i ije se osobine prvenstveno
izraavaju kroz oblik stuba.
Dorski i Jonski stil

Enlarge this image

Dorski stil je strog i masivan. Stub je neposredno poloen na stilobat, uzduno je izbrazdan sa 16 do 20 kanelura, a
na kapitelu se zavrava sa ehinom i abakom, koji sainjavaju jednostavan i snaan kapitel. Prvobitno je dorski stil
dominantan u gradnji i svojom jednostavnou i monumentalnou simbolizuje snagu.
Jonski stil nastaje u Joniji i ree se sree u kopnenoj Grkoj. Odlikuje se vitkijim stubom poloenim na okruglu
stopu, kanelure su dublje i gue, a zavrava se karakteristinim kapitelom u obliku dve simetrine volute. Dorski
arhitrav je kompaktan sa jasno diferenciranim nizom triglifa i metopa dok je na jonskom vertikalnost naglaena
horizontalnim udubljenjima i neprekinutim frizom iznad. Jonski stil doivljavamo kao simboliziranu eleganciju i
enstvenost i reito pocrtava razlike u umjetnikom karakteru Jonske i kopnene Grke.
Korintski stub jednak je jonskom u svemu, osim u obliku kapitela. On je ukraen stilizovanim liem akanta iji se
listovi savijaju i slikovito prepliu. Graevine sa ovim stubom ee nastaju tek u periodu Rimskog carstva.
KLASICIZAM
Vrhunac svoje umetnosti Grka doivljava u periodu obeleenom odbranom od persijske najezde i peloponeskim
ratovima izmeu demokratskih polisa sa Atinom na elu (Delski savez) i aristokrtskih predvoenih Spartom. Atina
postaje predvodnik u umetnikom oblikovanju, posebno za vreme Periklove vladavine i gradnje kompleksa atinske
Akropole. Mada su mu graditelji Iktin i Kalikrat, najsnaniji peat na centralnom hramu Partenonu ostavlja kipar i
rukovodilac cjelokupne gradnje Fidija stvarajui vrhunska dela grke umetnosti. 159 m neprekinutog friza sa
prikazom Panatenejske povorke sa poklonima boginji Ateni oko itavog hrama, ogromna skulptura u
hrizelefantskoj tehnici (kombinacija zlata i slonove kosti) Atene koja je u ruci drala figuru u prirodnoj veliini
postavljena u unutranjosti cele (danas unitena), samo su najpoznatija dela Fidije koji vai za najznaajnijeg
antikog umetnika.
Savrena ravnotea realizma reljefa i arhitektonskih elemenata, njena modelacija oblika i tekstura na do tada
nevieno proporcionalnim likovima, ali koji zadravaju onu arhajsku suzdranost i ravnoteu, zahvaljujui Fidiji,

predstavljaju ideal svakog narednog umjetnikog izraza inspirisanog antikim klasicizmom.

Kasnija dogradnja Erehtejona sa est stubova u obliku ena (karijatide) te drugih objekata oblikovalo je uzvisinu
Akropole u vrhunski spomenik ljudskog duha i umjetnosti, danas, naalost opljakan i rasparan irom svetskih
muzeja.
registered and logged in to see this link.] border="0" alt="" />
HELENIZAM
Ratovima razjedinjena heladska plemena su predstavljala lagan plijen za ratnika makedonska plemena . 338.
g.p.n.e. nakon bitke kod Heroneje cela kopnena Grka je pala pod vlast Filipa Makedonskog. Njegov sin, Aleksandar
Makedonski , nastavlja osvajanja stvarajui do tada nevieno carstvo. Aleksandrova osvajanja prednje Azije i
severoistone Afrike doprinose irenju grke kulture i umetnosti. Aleksandrija, Antiohija, Pregam i Rodos postaju
glavni centri i arita irenja helenske kulture. Istovremeno dolazi do meanja dominantne grke kulture sa azijskim i
egipatskim elementima i mada iz ovog spoja neretko izrastaju vrhunska dela neobine privlanosti, ovo je period
odumiranja klasicizma kao vrhunskog dometa grke kulture.
Grki stvaraoci vie nisu inioci samostalne kulture i sigurnog drutva, oni sada postaju puki trgovci koji vie tee da
zadovolje ukus naraslog trita nego to oblikuju dela dostojna svojih prethodnika. Tehnika vjetina i dalje
zadivljuje, ali vie je ne prati tenja za uzvienim, za izraavanjem ideje. Umjetnik pripada pokorenom narodu i
nema vie ideala koji ga podstiu, on poinje razmiljati samo o zadovoljenju naruiocevih elja.
Ona klasicistika uravnoteenost fizikog i duhovnog izraza na skulpturama u helenistikom periodu nestaje i ustupa
mjesto prenaglaenosti pokreta i emocionalnog stanja (Laokonova grupa) to nam danas deluje prepatetino.
146. g.p.n.e. Grka pada pod vlast Rima, ali ponovo grka umetnost nadrasta osvajaa dajui neizbrisiv peat
helenizma dugotrajnoj rimskoj imperiji. Duboko ostavljajui tragove kroz naredne vekove i prenosei svoje
vrednosti i ideale na budua pokolenja, grka umetnost i danas predstavlja jedan od osnovnih elemenata evropske
civilizacije.
znanje.org

RENESANSNA UMETNOST
Prouavajui prelaz izmeu klasine antike i Srednjeg veka, bili smo u mogunosti da ukaemo na veliku
prekretnicu - pojavu islama - koja obeleava podelu izmeu ovih era.Nikakav slian dogaaj ne odvaja Srednji vek
od Renesanse. Svakako da su XV i XVI vek bili plodni dalekosenim dogaajima - pad Carigrada i Tursko osvajanje
jugoistone Evrope,istraivaka putovanja koja su dovela do zasnivanja prekomorskih imperija u Novom
svetu(Africi i Aziji), koja donose sa sobom i suparnitvo izmeu panije i Engleske, kao prvih kolonijalnih sila,
duboka duhovna kriza reformacije i protiv reformacije. Ovo je samo deo dogaaja koji su prouzrokovali Novu
eru.Teoretiari renesanse : enimo enimi - Traktat o slikarstvu, Lorenzo Ghiberti - Komentaribiografije umetnika,
Leone Battista Alberti - O slikarstvu, Piero della Francesca - O slikanjuperspektivom, Leonardo - Traktat o
slikarstvu, Vignon de Barochi - Perspektiva ....
Homo Universale

- umetnik renesanse : arhitekta, skulptor, pesnik, slikar, teoretiar.

Renesansa je bila prvi period u istoriji koji je bio svestan svog postojanja i koji je sam sebi iskovao ime.
Srednjevekovni ovek nije mislio da pripada dobu koje se razlikuje od klasine starine; prolost se za njega sastojala
prosto iz ere Pre Hrista i Posle Hrista, iz Ere Zakona(to znai Starog zaveta) i Ere Milosra (to znai posle
Hristovog roenja). Nasuprot tome,renesansa je delila prolost ne prema Boanskom planu Spaenja, ve na bazi
ljudskihostvarenja.
Ona je na Klasinu Antiku gledala kao na Eru kada je ovek dostigao vrhunac svojih
stvaralakih snaga, eru koju su varvarske invazije, koje su sruile Rimsku imperiju,
naglo prekinule, pa je vreme hiljadugodinjeg intervala mraka,odnosno
neprosveenosti trajalo sve do Renesanse.
Zato se Novi vek mogao nazvati Preporodom (od latinskog Renasci - ponovo se roditi). Petrarka, prvi od velikih
ljudi koji su stvarali Renesansu, meutim, smatrao je novu eru kao oivljavanje klasike, tj. iskljuivo kao
uspostavljanje Grkog i Latinskog jezika u njihovoj ranijoj istoti i vraanje na originalne tekstove klasinih pisaca.
Individualizam
- nova samosvest i samopouzdanje - osposobila ga je da objavi, nasuprot svim utvenim autoritetima, svoje
sopstveno ubeenje da je doba verovanja u stvari bilo doba neprosveenosti i mraka, dok su mrani pagani Antike
stvarno predstavljali najsvetliji stepen istorije. Ovakva spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i obiaje
ostae duboko karakteristina za Renesansu kao celinu.
Na stvaranje uslova za razvoj renesanse uticali su:
-ponovno istraivanje antike umetnosti (zapoeto jo od 9 v.)
-razvoj gradova i gra.klase koja e u 13 i 14 v.poeti da neguje jedan bitno drugaiji stav prema umetnosti od onog
srednjevekovnog.
Cilj renesanse nije bio da se dela Antike podraavaju, ve da se dostignu, i ako je mogue i prevaziu. U praksi,
to je znailo da autoritet koji je pridavan klasinim uzorima ni izdaleka nije bio nedodirljiv. Osnovni paradoks je to
je elja za vraanjem klasiarima, zasnovana na odbacivanju Srednjeg veka, donela Novoj eri ne preporod Antike,
ve raanje modernog oveka.Renesansa, kao revolucija u umetnosti, u svom stvaranju nije unitila dotadanju
umetnost,ve ju je apsorbovala, sintetisala je sa drugim formama i drugom sadrinom, i stvorivi jednu kvalitetnu,
novu umetnost nastavila je dalje svojim razvojem. Novi duh u umetnosti doneo jeosloboenje od ranijih stega, to je
imalo za posledicu to da se manifestuje individualnost umetnika - i to mnogo jae nego u Antiko vreme. Umetnika
dela, koja se u Srednjem veku razlikuju po tipu, a ne prema linosti umetnika koji su ih stvorili, sada poinju da se
razlikuju jedna od drugih ba prema umetniku - autoru i ig njegove linosti postao je najvaznija odlika.Teziste
Renesanse je njem javni karakter.
Pored navedenog, veoma je vana i pojava humanizma , tj. stavljanje oveka u sredite paznje.
Razlike izmeu Srednjevekovne umetnosti i Renesanse :
1. U nainu miljenja i procesu umetnikog stvaranja,
2. U Srednjem veku umetnici idu od apstraktnog ka konkretnom (odreenu religioznu ideju materijalizuju u slici).
Prirodu dekomponuju i podreuju je zahtevima slike. To delu daje svojstvo transedentalno - imaginarnog. U dobu
gotike javlja se svojevrsni realizam, ali posmatranje prirode nije nauno.
3. Religija nije antireligiozna, ve antisholastika i antiklerikalna, proeta humanistikim idejama. U centru panje je
ovek koji sve podvrgava kontroli svoga razuma.
4. Konkretne ideje - Italija nije omoguila razvijanje osnovne ideje Gotikskih konstruktivnih elemenata (prelomljeni
luk, rebrasti svod, podporni luk, nema vitraa), jer je bila pod jakim uticajem Vizantije i Romanike.
5. Srednjevekovna umetnost je skruena, ali omoguava renesansnim umetnicima teorijsko i praktino obrazovanje.
Umetnost koja je pripremila Renesansu :
- Preovlauje problem proporcije ljudskog tela,

- Istrauje se pokret ljudskog tela (njegove relacije u odnosu na prirodu),

- Da bi se ostvarila trea dimenzija u dvodimenzionalnom okviru slike, vre se sistematska istraivanja perspektive
(antika umetnost nije znala za jedinstvene nedoglede za sve paralelne prave).
scrib.com
nastanice se, sledeca tema je PRETEE RENESANSE

Barok
Barok ili baroko (naravno iz port. prola barroca perla nepravilnog oblika) je umetniko-kulturni pravac,koji je
vladao u Evropi izmeu godina 1600 . i 1750. Nastao je u Italiji i proirio se po celoj Evropi i njenim kolonijama.

Oboavanje Hrista od Peter Paul Rubensa.

Johan Sebastijan Bah, 1748.

Georg Fridrih Hendl, 1733.

Od poetka sedamnaestog veka u Evropi se afirmiu velike nacionalne monarhije. Zaetnice modernih drava
sposobne da osvoje svet, Italija je bila rascepkana i politiki slaba, ali je Rim i dalje bio centar umetnosti. Crkva je
prisiljena da se suprostavi udarima reformatora, bila je prinuena da se menja, a promene u umetnosti dovele su do
raanja novog stila baroka, termin sa znaenjem: bizaran, udan.
Beei od zatvorenih oblika i klasicizma prethodne epohe, arhitekte i vajari su traili nove dimenzije izraza i stvarali
raskona dela, prepuna scenskih inovacija i pokreta. U potragama za novim efektima u tretmanu boje i prostora,
slikari su i dalje interpretirali religiozne sadraje, ali novine su unosili i u pejza, portret, kao i u interpretaciju
prirode. Italijanska slikarska kola kasnije je u stranim umetnicima dobila svoje velike interpretatore i velike
inovatore.
U osamnaestom veku barok se proirio preko Alpa gde dosee svoj neverovatni domet u vidu rokokoa. Zahvaljujui
raskonoj umetnosti evropskih dvorova i papskog Rima tako je roena graanska umetnost, vie okrenuta realnosti
svakodnevnog ivota, koja je u Veneciji i Flandriji dobila prve centre svog razvoja.
Poreklo naziva
Nastanak izraza barok tumai se dvojako. Po jednima, on potie od naziva za nepravilan dragi kamen koji su od
esnaestog veka koristili juveliri u Portugalu, dok po drugima ovaj naziv je nastao od imena etvrtog oblika druge
figure sholastikog silogizma (svako P je M; neko S nije M, dakle neko S nije P svi ludaci su tvrdoglavi; neki
ljudi nisu tvrdoglavi, dakle, neki ljudi nisu ludaci).
Jo oko 1570. godine u italijanskom jeziku po analogiji sa navedenim formalno-logikim znaenjem pojavljuje se
izraz barokni sudovi u smislu netani, besmisleni sudovi. U sedamnaestom i osamnaestom veku koristi se u
mnogim jezicima kao oznaka za lo ukus, nepravilnu umetnost i sl. U istoriju umetnosti uvodi ga Jakob Burkhart
(Civilizacija renesanse u Italiji, 1860) kao oznaku za dekadenciju visoke renesanse u razvijenoj arhitekturi
protivreformacije u Italiji, Nemakoj i paniji. Na polje knjievnosti prenosi se gotovo sluajno: italijanski pisac
ozue Kardui objavljuje te iste 1860. esej s naslovom Barok pisaca iz 17. veka (Barocco dei secentisti), a u
narednim decenijama sreemo ga slino upotrebljenog u paniji, zatim kod Niea, koji pie da se barokni stil
pojavljuje uvek kada velika umetnost poinje da opada. Od njega poinje i kasnije gotovo insistentno vezivanje

odlika baroka za neke periode antike umetnosti, pa i knjievnosti (naroito esto u srebrnom dobu latinske
knjievnosti).
Sutinski prelom u korienju ovog termina predstavlja pojava knjige Hajnriha Velflina Renesansa i barok 1888.
godine: u njoj je on ne samo analitiki prikazao razvoj ovog stila u Rimu, ve razmotrio i mogunosti primene ovog
termina u istoriji knjievnosti i muzike. Nakon ovog Velflinovog pozitivnog vrednovanja barokne umetnosti usledio
je niz studija iz istorije likovnih umetnosti, naroito u Nemakoj, ali je njegov pokuaj da termin prenese i na
knjievnost ostao neopaen. Prava poplava studija u kojima se tumae barokne pojave pojavila se poto je Velflin
1915. objavio Principe istorije umetnosti, u kojima smenu renesansnog i baroknog principa tumai kao temeljni
princip razvoja umetnosti. Posle Prvog svetskog rata u Nemakoj se pojavljuje niz studija o baroku u nemakoj
literaturi u 17. veku, antologije poezije iz toga doba i sl. To nije sluajno: slinosti toga trenutka sa onim u 17. veku,
posle Tridesetogodinjeg rata, kao i onovremene ekspresionistike poezije s baroknom doveli su do razumevanja
baroka zasnovanom na istina anistorinom paralelizmu, ali i na nagloj pojavi mogunosti prihvatanja umetnosti
ranije prezirane zbog njenih konvencija, zbog njenih toboe neukusnih metafora, alegorija, morbidnih ili senzualnih
tema. U drugoj i treoj deceniji 20. veka termin barok vrlo je iroko prihvaen u studijama knjievnosti, naroito u
delima Italijana Marija Praca i, posebno, velikog estetiara Benedeta Kroea. U srpskoj i hrvatskoj istoriji
knjievnosti ira upotreba ovog termina pojavljuje se tek posle Drugog svetskog rata, poto ga je jo 1908.
upotrebljavao Dragutin Prohaska, u studijama Andrije Anala i, mnogo ire, u radovima o dubrovakoj knjievnosti
17. veka Dragoljuba Pavlovia.
Nastanak baroka
Osnovne karakteristike baroka se ve nalaze u renesansnoj umetnosti Evrope jer je on proirenje i zavretak ovog
umetnikog pokreta i shvatanja i njenih tendencija. U odreenom smislu on je negacija renesanse jer u sebi sadri
komponentu koja proizlazi iz srednjovekovnog hrianstva. Ova komponenta se naroito pokazala posle Tridentskog
koncila u kome se reavao problem reformacije. Renesansa je poela da se iscrpljuje i oko 1520. godine nastaje
manirizam koji je bio groteskan i bavio se optikim iluzijama. Nastankom baroka ovaj stav je prevazien i
prenebregnut. Formulisane su jasne i razumljive misli i program na preporod hrianstva i zbog toga se esto govori
o katolikoj reformaciji. Jasno formulisani ciljevi su stvorili relativno koncizan jezik koji je nazvan barok.
Najznaajniji predstavnik umetnikog pravca od renesanse prelaza ka manirizmu i baroku je neosporno Mikelanelo
Buonaroti.
Rasprostranjenost i glavne karakteristike
Tokom 17. i 18. veka se barok rairio u Evropi. Pronikao je u sve tokove ivota (arhitektura, slikarstvo, literatura,
pozorite, muzika). Bio je to poslednji univerzalni stil Evrope koji je nastao u Italiji i proirio se tako da sledi
Nemaka, Austrija, Francuska, Holandija. Javlja se satiranje pojedinih granica izmeu umetnosti sa ciljem stvaranja
jedinstvenog uinka. Nemaka istorija umetnosti tu jako shodno koristi Gesamtkunstverk pojam koji se pomalo
runo moe prevesti kao celosna umetnost. Slikarstvo postaje iluzionistiko. U arhitekturi se pojavljuju plastini
elementi i arhitektura upotrebljava slikarstvo da bi imitirala elemente graevinarstva (svodovi, rebra, pilasteri), ka
poveanju utisaka na posmatraa. Plastika se ne primenjuje kao samostalno delo ve dopunjava slikarstvo
(draperije), upotrebljava se vrlo esto ornamentalna tukatura. Barok daje prednost asimetriji, zaobljenjima
izboinama i ispupenjima kao i prostornim gestovima, efektnim perspektivama i elemenat u baroku je i pokret. Dok
je renesansa statina i upotrebljavala je krug, barok je dinamian i koristio je elipsu ili njene delove. Barok je bio
komponovan za pokret i obilazak i stalno otkrivanje novih osovina posmatranja kao i rafinovane igre svetlosti i
senke. Dok je klasina kompozicija komponovala bezkonane vizure i vidike baroko je komponovao svratite za
pogled u vidu smetanja u vizuru neke skulpture ili kapelice tako da je rafiniraniji i intimniji.
Barokni grad
Enlarge this image

an Lorenzo Bernini, Trg sv. Petra u Rimu, 1675. godine pogled s crkve sv. Petra
Barokni grad osnovan je na vojnoj logici i ostvaren je u radijalnom planu (Pariki L'Etoile = zvezda), obino je
osmougaone osnove s irokim avenijama (Jelisejska polja, Champs-lyses, u Parizu = mo bogatih u koijama).
Grad se iri oko kvadratnih ili krunih trgova okruenih viespratnicama s neurednim zaeljima.
Trgovi su glavni element baroknog urbanizma, uglavnom su zatvoreni, eliptinih osnova, dinamiziranog prostora,
organizovani pomou vertikalnih dominanti (stupovi, obelisk, fontane Berninijeva Piazza Navona, Rim).
Najpoznatiji je svakako Trg sv. Petra Berninija, iz 1657. godine. To je elipsasti trg sa etverostrukom kolonadom sa
strane i otvorenom ulicom nasuprot fasade sv. Petra. Sa obe strane obeliska u centru trga nalaze se dve fontane.
Kolonada stupova ima dvojnu funkciju: omeava trg, i ujedno ga ostavlja pristupanim. Postignuta je ravnotea
zatvorenog i otvorenog prostora.

Najznaajniji predstavnici baroka

Arhitektura
Ranu baroknu arhitekturu reprezentuju tri umetnika u prvom redu to su akomo dela Porta, akomo Vinjola i Karlo
Maderno. Najznaajniji arhitekti su: ovani Lorenzo Bernini, Franesko Boromini i Guarino Guarini, a na njih se
nadovezuju Pietro da Kortona, Johan Bernard Fier von Erlah i Baltazar Nojman.
Karakteristike arhitekture
monumentalnost, tenja za stvaranjem utiska na oveka, naglasak na oseenjima, egzaltaciju, unutranji napon, patos
i sl.
crkve su trebalo da budu slika neba na zemlji a palate i zamci reprezentovali su bogatstvo i mo,
osnova za zgradu je bila elipsa ili njeni elementi,
est arhitektonski elemenat je kupola,
upotrebljavali su se skupi materijali, zlato i plemenito drvo, kao i bojeni mermer.

Slikarstvo baroka

Mikelanelo Karavao, Pozivanje Svetog Mateja, oko 1600, ulje na platnu, Kapela Kontareli u crkvi San Luii dei
Franesi u Rimu. Ova slika se smatra prvom baroknom slikom i ujedno prvim baroknim delom uopte.
U baroknom slikarstvu su karakteristine jake boje, snani svetlosni kontrasti i iluzija dubokog prostora koja se
dobija primenom radikalnih perspektivnih reenja. Tematski preovlauju sakralne i mitoloke kompozicije u kojim
se prepliu religiozno patetini zanos i senzualnost nagih aktova. Pejzai i mrtve prirode postaju samostalne
slikarske teme, a u nekim se grafikama postie savrenstvo likovnog izraza.
Karakteristike
Barokni nain izraavanja najlake je objasniti u njegovoj suprotnosti s renesansom. Za renesansu je tipino jasno
ocrtavanje linija (linearnost) dok se to u baroku zamenjuje otapanjem i mekanim obrisima i renesansno povrinsko
oblikovanje se menja u barokno dubinsko, sa zatvorenim i mnogolikim kompozicijama a otvoreno i jedinstveno,
jasno oblikovanje postaje nejasno.
Najpoznatiji predstavnici Baroknog slikarstva

ovani Batista Gauli, Trijumf Isusovog imena, 1676-79. freska sa tuko ukrasima, Il ezu, Rim.
Italija
Mikelanelo Karavao, (Caravaggio)
porodica Karai, (Carraci)
Artemizija entileski, (Artemisa Gentileschi)
ovani Batista Gauli, (Giovanni Battista Gaulli)
ovani Batista Pjaceta, (Giovanni Battista Piazzetta)
Franesko Gvardi, (Francesco Guardi)
Pjetro da Korona. (Pietro da Cortona)
Francuska
porodica Le Nen, (Le Nain)
an Kajo, (Jean Callot)
Nikola Pusen, (Nicolas Poussin)
Klod Loren, (Claude Lorain)
or de la Tur. (Georges de la Tour)
panija
Dijego Velaskez, (Diego Velzquez)

Bartolomeo Esteban Muriljo, (B. E. Murillo)

Husepe de Ribera, (Jusepe de Ribera)
Fransisko Zurbaran. (Francisco Zurbarn)
Flandrija i Holandija
Rembrant van Rijn, (Rembrandt)
Peter Paul Rubens, (Peter Paul Rubens)
Frans Hals, (Frans Hals)
Antonis van Dajk, (Anthonis van Dyck)
Jan Vermer, (Jan Vermeer)
Jakob van Rojzdal, (Jacob van Ruisdael)
Hermen Stenvik, (Hermen Steenwyck)
Nemaka i Austrija
porodica Asam, ("Asam")
A. Elajmer, ("A. Elsheimer")
M. Rotmair. ("M. Rottmayr")
Barokno slikarstvo se razvilo najprije u Italiji, a za naglo irenje zidnog slikarstva najzasluniji su bili Isusovci koji
su, borei se za pobedu protivreformacije, osnivali brojne manastire i gradili uz njih blistave i raskone crkve po
celoj Evropi. ak, Vatikan i katolika crkva su odredili stroga ikonografska pravila u slikarstvu i zahtevali su da se
na slikama izrazi snaan verski zanos ili skruena pobonost.

Iluzionizam
Prvo pravilo su za ideal uzeli slikari iluzionistikih kompozicija na svodovima crkava. To su bile slike koje su teile
za pokretom, senzualnou i spektakularnou; slike koje su otvarale zidove, svodove i kupole i sugerisale su da se
unutranji prostor crkve ili dvora preliva i stapa sa spoljanjim prostorima. Uz kombinaciju odgovarajue arhitekture
i slikanih skulptura i ponekad je taj iluzionizam bio tako uspean da je kod posmatraa izazivao optiku varku, kao
da se mea stvarnost i naslikano.
Vrhunac iluzionistikog slikarstva nalazimo u delu Pjetra da Kortone Velianje vladavine Urbana VIII. u palati
Barberini u Rimu. Naslikana i stvarna arhitektura se meaju, sve je uznemireno vrtlogom likova koji se uzdiu ka
beskkonanom nebu. Neki likovi kao da lebde unutar dvorane. Da Kortonino slikarstvo je epska poezija pokreta,
gesta i izraza koji se lako itaju.
Intimnost

Umetnik kojeg zovemo prvim baroknim slikarom, Mikelanelo Merisi de la Karavao, pristao je uz drugi princip
skruenu pobonost. Karavao je uneo krajnji realizam u slikarstvo - njegove likove na slikama ocrtava neobino
svetlo i tama intimne senke u koje su uronjeni. Svoje likove je slikao gledajui ive modele, i to obino ljude sa
ulice, pa i likove svetaca i samog Hrista (to je izazvalo zgraavanje rimskih graana).
Takvi likovi su i na njegovim prvim religioznim radovima: Pozivanje Sv. Mateja i Sv. Matej i aneo. Na prvoj slici
su likovi Mateja i prijatelja ak prikazani u odei iz vremena kad je slika nastala, a svetost Hristovog lika postigao je
prikazom svetlosne trake koja kao da dolazi s nekog prozora pored slike. Upravo ta leerna religioznost je
odgovarala Protiv- reformatorskim tenjama (kao kod Francuza or de la Tura), ali i protestantskim slikarima kao
to je bio Nizozemac Rembrant. Slike su mu esto bile i autobiografske (Golijat na slici David s Golijatovom
glavom). Svojim slikama je uneo svojevrsnu revoluciju u slikarstvo koja se proirila izvan granica Italije, do panije,
Francuske i naravno Flandrije i Holandije.

or de la Tur, Sveti Josif kao stolar, oko 1635-1640, ulje na platnu, 137 101 cm, Luvr, Pariz.
Individualnost
U Baroku osobito vaan postaje subjektivni utisak, tako se linini stilovi nekih umetnika razlikuju i upravo je u tome
bogatstvo barokne umetnosti. To je najoitije u slikama dvojice slikara koji su poreklom iz istog podruja i slikali su
u gotovo isto vrieme, ali potpuno razliitim stilom.
Tako je veliki Flamanski slikar Peter Paul Rubens slikar barokne pokrenutosti, neumerenog bogatstva i raskoi,
jarkih boja, usmeren ka spoljanjim i ka esto pretrpanim kompozicijama istorijskih, alegorijskih, mitolokih ili
religijskih tema. Posledicom ivopisnog puta, Rubens, dete iz protestantske porodice, je postao revnosan katolik koji
je svakim svojim delom veliao veru. Istinski protiv- reformator, Rubens je svet doivljavao kao pozornicu i njegove
slike su prepune drame. Tako njegovo delo Podizanje krsta izgleda kao piramida tela koja talasaju i kao da izlaze
izvan slike, ukljuujui i posmatraa u svoju dramu.

Peter Paul Rubens, Podizanje krsta, 1611, ulje na platnu, 462 341 cm, crkva Onze Lieve Vruve, Antverpen.
Dok Nizozemac Rembrant van Rijn, najvei je genije nizozemskog slikarstva, istrauje unutranje duhovno
bogatstvo, veitu ljudsku dramu, podjednako u portretima i autoportretima, kao i u biblijskim prizorima, a njegovo
glavno izraajno sredstvo su plemenite zlatno- smee boje i dramatian odnos probijanja zraka svjetlosti u preteno
mraan prostor slike. Jedan od najplodonosnijih slikara svih vremena slikao je nebrojene teme iz Biblije, izradio
mnoga grafika dela, a zanimljivi su i njegovi brojni autoportreti po kojima tano moemo videti kako se ovek
menja od mladosti do najdublje starosti. Njegova najvea slika Nona straa je jedno od najuspelijih baroknih dela s
pokretom i svetlou koje mu daje nikad pre vienu dramu. Upravo po toj tami i senzualnoj svetlosti se uveliko
razlikovao od svog savremenika Rubensa kojeg je doivljavao kao rivala. Pred kraj ivota slika najdirljivije slike,
kao to je Povratak razmetljivog sina koja je tako jaka u osjeaju njene tiine da se posmatra spontano intimno
vee sa grupom na slici. U ovoj slici bogatstvo ljudskog razumevanja kroz celokupno ivotno iskustvo slikara se
pretae u jedinstven izraz tuge i oprotaja. Moda najintimnije delo u istoriji umetnosti do toga vremena.
Enlarge this image

Rembrant, Nona straa, 1642, ulje na platnu, 3,71 x 4,37 m, ], .

Samostalnost
U baroku se osamostaljuju brojne slikarske teme, kao to su portret, akt, pejza ili mrtva priroda. ak se neki slikari
opredjeljuju i specijaliziraju za samo jednu od tih tema, ili unutar njih jo ue. Tako se Francuz or de la Tur
bazirao na kontrastnu igru svetlosti i senke u nonoj rasveti, Nizozemac Frans Hals je hvatao ljudske emocije na
lepravim portretima, a Jan Vermer van Delft je opevao lepotu intimnosti ljudskog doma.
Enlarge this image

Jakob van Rojzdal, Pejza s mlinom, 1670, ulje na platnu, 83 101 cm, , .
Najpoznatiji panski slikar je Dijego Velaskez. Njegova rana anrovska dela (npr. Vodonoa iz Sevilje) koja su
prikazivala siromane posedovala su vie duha i emocija od njegovih kasnih dela kada je postao kraljevski slikar u
Madridu. Ipak je bio najbolji slikar svetla, to se vidi na njegovim tenim i bogatim slikama (npr. Las Meninjas Princeza i slukinje).

 , ( ), 1656-1657, , 318 276

cm, Muzej Prado, Madrid.
Literatura
Istorija umetnosti H.W. JANSON, Beograd 1982.
Opta istorija umenosti INA PIKSEL, Beograd 1974.
Istorija slikarstva Fernand Hazar, Beograd 1973.
((hr)) hr:Barokno slikarstvo lanak Barokno slikarstvo na hr. Vikipediji

Freska (ital. fresco; "svee" ili "vlano" i u suprotnosti sa ital. al secco; na suvo) ili stenopis (csl.) je tradicionalni
postupak slikanja, kojim se boje nanose direkno na sve kreni malter. Freska je najstarija tehnika u slikarstvu i
dolazi jo iz vremena praistorije. Ime i usavrenje tehnike, je poreklom iz italijanske Renesanse. Jedna od najlepih
srpskih fresaka je freska Belog Anela, koja se nalazi u manastiru Mileeva a pored ove freske u Srbiji postoje freske
u ostalim srpskim manastirima iz doba procvata umetnosti u Srbiji i koji se nalaze na spisku Uneskove Svetske
batine- SPC pod imenom Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji i za vreme Zlatnog doba srpskog
slikarstva, odnosno vremena kada je ovo slikarstvo, i to upravo freskoslikarstvo, bilo na vrlo visokom nivou u
odnosu na celokupno slikarstvo u Evropi u toku 13. veka.
Meu najpoznatije freske spadaju stare freske u na primer Pompeji koje nam govore o ivotu u doba starog Rima iz

1. veka, ili freske velikih slikara ota, Leonarda da Vinija ili Mikelaela, velikih slikara iz doba renesanse .

Freska "Beli Aneo" u manastiru Mileeva

Freska "Stvaranje Adama"(Mikelanelo) oslikana na najviem delu svoda Sikstinske kapele

mikelandjelo je radio freske dok je Leonardo vise radio ulje na platno. Leonardo je voleo da eksperimentise u svojim
delima tako da je u svom poznatom delu tajna vecera eksperimentisao mesanjem uljanih boja sa freskim slikarstvom
tako da je ta freska bez obzira na svakojaki moguci nacin zastite vremenom mnogo ostecena jer se voda sa uljem
nikako ne vezuje pa ni vodeno i uljano slikarstvo.prve freske koje se nalaze u pecinskom slikarstvu je radjeno
pigmentima koji su se nalazili u prirodi i pljuvackom tako sto se pigmentom iz usta prskalo po zidu. dok se kasnije u
piramidama kao i u vizantijskom slikarstvu pa i dan danas posebno u mnogim pravoslavnim crkvama to radilo
nanosenjem pigmenta na svezem malteru koji se pravio od cistog peska i kreca.