АНТИЧКА

УМЕТНОСТ

Лана Станојевић
1/1
Уметност античке Грчке или старогрчка уметност је настала у периоду
од 9. века пре нове ере до 1. века на месту које су насељавали антички
Грци.

Грци који су развили ову уметност сами себе су називали Хелени. Нису
били неки велики народ, били су у племенима везаних Егејским морем.
Имали су сличан језик и веровали су у више богова.

Подела античке уметности:

- Геометријски стил (од 10. века до 7. века пре нове ере) -

Архајска уметност (од 650. до 480. године пре нове ере) -
Класично или Златно доба (480. до 336. године пре нове ере) -
Хеленизам (од 336. године до 30. године пре нове ере)
 Култура античке грчке
Грци су своје норме извели из људске природе и понашања доступних
грчим мислиоцима, писцима и уметницима кроз њихове способности за
испитивање, за посматрање и анализу.
Култура старих Грка је била веома богата и вредна. Заједно са римском
културом назива се античка култура. Стари Грци су користили грчки
алфабет који је настао на основу феничанског порекла.

Детаљ са вазе 500. године пре нове ере -

најстарији потпис
 Геометријски стил
Развио се од 12. па до 7. века пре нове ере, то представља мрачно доба
грчке. У 9. веку пре нове ере Грци су почели са разним испољавањима
своје уметности у виду осликавања вазе геометријским облицима: -
спирала -
розета -
меандра -
троуглови -
кругови
Такво украшавање се назива геометријски стил. Временом се одустаје од
геометрије и јавља се људска фигура али је она је и даље
геометризирана.
Оријентални стил је уметност која је настала из 6. века пре нове ере.
Садржи органске линије и ликове које подсећају на источњачку уметност.
Најзаступљенија је у архајском периоду.

Геометријски пиксис детаљ геометријске анфоре са

850. година пре нове ере приказом погреба 8. век п. н. е.
 Архајско раздобље
Грчка архитектура је посматрала потребе човека и своје споменике је
градила у размери човека. Они су подизали споменик једном човеку и то
је представљало скромну гробницу хероја. У част његових заслуга.
Од средине 7. века пре нове ере и последње четвртине 6. века
разликујемо уметничка и естетска кретања која су познатија као јонски и
дорски дух.

Разликовале су се у темпераменту и естетском погледу на свет, по

географском пореклу.

Уметнике са дорским духом више је описивала склоност ка

уравнотежености сила и поштовање геометрије.
Јоњани су више били склони опуштености и благим и витким
пропорцијама, нису оклевали да жртвују дух геометрије у корист
декоративних вредности.

АРХИТЕКТУРА

Главна улога архитектуре је била да пројектује култне, верске грађевине.

То је практично био њихов једини задатак.

Олтар је био центар обожавања у грчкој религији. Састојао се из каменог

блока, а тек касније се развио у свој монументални облик. Увек се налази
у источном делу храма.

Храм јесте такође главни облик грчке архитектуре. Развија се из

микенског мегарона. Варирају од величине до регионалних склоности.
Временом је украшавање било све богатије и заступљније.
Скулптуре су се слагале једна уз другу тако да имају неку причу и биле су
обликоване тако да одговарају месту на ком се налазе.
У Архајско доба египатске скулптуре су биле стилизоване тако да су руке
приљубљене уз тело, фризуре су биле стилизоване и изледале су веома
укочено.
За ралику од њих, Грци тела својих божанстава нису стилизовали,
приказивали су људске кости и мишиће.

Након што се геометријска орноментика губи, основна тематика постаје

митологија, која се дели на два стила:

- црне фигуре на црвеној подлози (7. век п. н. е.)

- црвене фигуре на тамној подлози (6. век п. н. е.)
 Класично/Златно доба
Класично или Златно доба трајало је од 480. до 336. године пре нове ере.
Класично доба је било време где се пажња односила на људску фигуру
која се анализирала кроз пропорцију, положај у мировању, покрет и
композицију.
За Златно доба је специфичан патос- приказ патње.
Поликет, Мирон и Фидија су познати уметници овог времена.
Поликлет је најситнијих детаља приказао анатомију људског тела.
Мирон је истраживао фигуре у наглашеном облику, док је Фидија радио и
ориказивао фигуре женског тела.

У сликарству су посебно важне слике са група ваза- лектијоси за

приношење жртве на погребу. Зеуксид, Еуфранор и Скопас су
Најпознатији сликари тог времена.

Фидија- детаљ из Партенона

. Лондон

Мирон, Бацач диска Поцејдон око 450.

-римска копија, Рим п.н.е Атена
 Хеленизам
Хеленистичко доба трајало је од 336. године пре нове ере до 30. године
пре нове ере.

Његова најзначајнија седишта су: Антиохија, Александрија, Ефес, Атина,

Халикарнас, Пергам и Родос.

За време Хеленизма знатно се развија архиектура и грађевинарство, као

што су храмови, светилишта… Највише се примењује коринтски стил.
Почињу да се изграђују библиотеке, галерије и погребни споменици.

Инспирацијом Праксителових дела настајале су многе наге венере.

Вајарство је постало доста развијено.
 Лаоконова група
. 1. Век п.н.е.

Једини сачувани мозаик Аплеса

Лисип Апоксиомен
320. п.н.е. Ватикан Лана Станојевић 1/1