СЕМИНАРСКИ РАД

Егејска уметност

Професор: Студент:

2019

Садржај
Увод...........................................................................................................................................1

1. Егејска уметност...............................................................................................................2

2. Кикладска уметност.........................................................................................................4

3. Критско-Минојска уметност...........................................................................................5

4. Микенска уметност..........................................................................................................8

Литература..............................................................................................................................11
Увод
Егејска уметност названа по области у којима се развија - око Егејског мора.
Обухвата три уметничке целине које су међусобно повезане, али се ипак знатно
разликују. Две од њих су везана грчка острва критска и кикладска, а трећа за грчко
копно - микенска. Егејска цивилизација развијала се упоредо и истовремено са
египатском и месопотамијском са којима семогу приметити извесне сличности али и
велике разлике. О овим цивилизацијама до археолошкихископавања у XIX веку знали
смо само из грчке митологије и причи о критском краљу Миносу,Минотауру и
лавиринту као и од Хомера и његових епова са причом о тројанском рату и грчким
јунацима Ахилу, Одисеју и другима. Остаци критске цивилизације откривени су
захваљујућиенглеском археологу Артуру Евансу док је за откриће микенске уметности
заслужан ученитрговац Шлиман.

1
 1. Егејска уметност
Егејска уметност везана је за острва Егејског архипелага (Кикладе), Крит и источни
копнени део Грчке тј. Пелопонез. На овим подручјима први трагови егејске културе
забележени су око 3000 г.п.н.е. а њу је око 1100 г.п.н.е. заменила култура старе Грчке.

Живот на егејском тлу није био лагодан јер се одвијао на каменитом подручју
неповољном за земљорадњу. Стога је овде цветала занатска производња и врло рано су
почели да прерађуј метал правећи квалитетно оруђе и накит, као и керамичке судове од
глине танких зидова, глатке и лепо украшене. Ове производе размењивали су за другу
робу и храну која им је недостајала, путујући по целом познатом свету као вешти
трговци. Друштвено уређење је било робовласничко али не тако строго као у Египту,
поштовали су на неки начин слободу својих грађана и гајили однос пун радости према
природи и животу. О томе нам сведоче архитектонски остаци јер градови нису опасани
зидовима и подигнути на узвишењима како би се могли бранити од унутрашњих
непријатеља, док су за спољне имали флоту ако би били нападнути са мора. У
хронолошком смислу егејска култура се дели на три периода, када су њени центри
били у различитим областима:

 КИКЛАДСКА КУЛТУРА 3000−2000 г.п.н.е.

 КРИТСКО-МИНОЈСКА КУЛТУРА 2000−1500 г.п.н.е.

 МИКЕНСКА КУЛТУРА 1500−1100 г.п.н.е.

До XIX века егејска цивилизација била је позната само по чувеном спису Илијада
старогрчког књижевника Хомера и грчким предањима о Криту. Прва ископавања које
је 1870. године у Малој Азији и Грчкој вршио Хајнрих Шлиман, односно сир Артур
Еванс на Криту (нешто мало пре 1900 г.) донела су мноштво драгоценог археолошког
материјала и остатака архитектуре потврдивши постојање ових култура. Нажалост,
поред материјалних остатака културе, за проучавање ових цивилизација није могуће
користити њихова писана документа. На Криту се писмо развило врло рано, већ око
2000 г.п.н.е, али нам је данас познат само његов млађи облик тзв. линеарни Б. Језик
који је користио линеарни Б био је грчки и зна се да је он био у употреби око 1400
г.п.н.е. на Криту и грчком копну. Међутим, то није облик писма којим се користила

2
критско-минојска култура у свом најразвијенијем периоду (2000-1500 г.п.н.е) па
данашња наука још увек није дешифровала масу старијих минојских натписа. Такође,
оно што је дешифровано а тиче се линерног Б, односи се на административне и
инвентарне спискове палата, који дају мало података о историји, религији и култури
овог народа.Форме егејске уметности стилски се налазе под утицајима Египта и
Месопотамије са једне и грчке уметности са друге стране, али поседују сопствену
лепоту и оригиналност те се тако не могу поистоветити са до тада виђеним делима.
Егејска уметност је била слободна, ведра, импресивног колорита и најчешће везана за
архитектуру коју украшава сликарство или рељеф. Уметност је била саставни део и
пратећа форма живота па нема строге репрезентативности и монументалности, као ни
религијске туробности. Егејско поимање религије је радосно и наивно јер није било
изражене хијерархије у друштву тј. стриктне поделе на вернике и свештенство, а
религиозни обреди су практиковани на култним местима у природи.

Слика 1 Фреска из бронзаног доба пронађена на Санторинију

3
 Слика 2 Принц са љиљанима фреска из палате у Кнососу

2. Кикладска уметност
Људи који су насељавали Кикладска острва у периоду 2600-2100 г.п.н.е.нису
оставили за собом скоро никакве трагове, осим својих скромнихкамених гробова и
предмета које су сахрањивали са мртвима. То сууглавном били мермерни идоли који
представљају нагу женску фигуруруку скрштених на грудима, за коју се претпоставља
да је била богиња плодности (Богиња Мајка). Положај ових фигура у гробу указује да
су оне највероватније биле осмишљене као да леже, док су у оригиналу најважнији
делови скулптура били бојени (лице и коса), а имале су и орнаменте у црвеној, црној и
плавој боји. Материјал израде - мермер, био је карактеристичан камен на кикладским
острвима Наксосу и Паросу, a она су и касније били значајна изворишта камена за
грчку скулптуру.

Фигурина жене, острво Сирос (Киклади), 2500−2300 г.п.н.е,око 4,5 cm висока

Ове фигуре су имале пљоснат, клинаст облик и стубаст врат, а осим носа готово да
немају лица, док су им наглашене груди, колена и стомак, подсећајући на апстрактне
форме модерне уметности. Димензије ових идола варирале су од врло малих до оних
природне величине. Иако доминирају женске представе понекад се јављују и мушки
прикази.Фигуре су у извесном облику елегантне и префињене са нежним обрисима

4
облина, а сматра се да су кикладски скулптори II миленијума п.н.е. створили прве
женске актове у природној величини које познаје историја уметности.

Слика 3 Фигура жене

Мушка фигура – Свирач на лири, острво Керос (Киклади),

2700−2500. г.п.н.е, око 23 cm висока

Слика 4 Мушка фигура

3. Критско-Минојска уметност
Минојска уметност почиње да се развија око 3000. године п. н. е., а свој врхунац
доживљава око 1500. године п. н. е. на грчком острву Криту. Најпознатији локалитети
су Кносос, Фестос и Агиа Триада. Минојска цивилизација је најбогатија, али и

5
најнеобичнија у егејском свету, а оно што је издваја је непостојање континуитета.
Религиозни живот минојског Крита је тешко одредити, а седишта овог живота била су
посвећена места, пећине и гајеви, а главно божанство било је женског рода блиско
мајци или богињи плодности.

Минојски становници нису градили храмове, нити имали велике култне статуе,
а чак и дела мањих димензија са религиозним темама су ретка. Ликови бујају од
живота, фигуре су обојене, великих очију, а карактеристичне су и купасте сукње.

Крићани су у трећем миленијуму п. н. е. били у контаткту са Египћанима, под

чијим утицајем су после 2000. п. н. е. развили писмо и градску културу. Име су добили
према легентарном краљу Миносу. Минојска уметност је декоративна уметност, чије
снажно осећање за живот и љубав према природи и лепоти представља супротност
строгој озбиљности и постојаности египатске уметности.

Архитектура

Минојски градови су се развијали око великих комплекса палата. Археолошки

подаци показују да су скоро одједном, око 1700. п. н. е., те палате уништене. Један век
касније су поново подигнуте, али су и поново порушене 1500. п. н. е., после чега се
минојска цивилизација више није опоравила. Све што је данас сачувано потиче из овог
последњег периода, када се развило изузетно натуралистичко сликарство. За разлику
од египатских палата, критске палате нису импоновале својом масом и тежином. Ниско
су грађене, са мноштвом мањих отворених јединица, међусобно повезаних
степеништима и двориштима. Све ове просторије су биле покривене ниским равним
таваницама, које су носили дрвени стубови. Највећа међу њима је била чувена
Миносова палата у Кнососу. Она је вероватно због великог броја просторија у каснијој
традицији повезана са легендарним лавиринтом у који је био затворен Минотаур.

Владари Крита нису били ратници. Палате нису биле ограђене одбрамбеним
зидовима. На Криту нема утврђења нити бојних тема у уметности. Неке просторије у
палатама се могу дешифровати као складишта или писарнице. Дешифровани текстови,
писани линеарним Б писмом, углавном су спискови инвентара и извештаји. Крићани су
били првенствено трговци и морепловци, а њихови владари нису били неприкосновени
представници богова, већ главе трговачке аристократије.

6
 Не зна се са сигурношћу шта је довело до тако наглог нестанка Минојске
цивилизације. Верује се да је то била последица вулканске ерупције на оближњем
острву Санторини (Тира) око 1500. п. н. е. Вулкански пепео је прекрио многа насеља, а
ерупција је изазвала серију земљотреса и огромне таласе. Ова катастрофа је вероватно
подстакла настајање мита о Атлантиди.

Слика 5 Палата у Кнососу на Криту

Змијска богиња из палате у Кнососу, 1600 г.п.н е., теракота, висина 34 cm

Зачуђујућа је чињеница да је Крит поднебље где иначе има мало змија, што указује да
је овај култ био увезен са неког другог подручја, док са друге стране змијске богиње
нису пронађене нигде изван Крита. Ипак, наглашена коничност, укоченост и посебно
истакнуте очи указују на могуће порекло и утицаје месопотамске скулптуре.

7
 Слика 6 Змијска богиња из палате у Кнососу

Сликарство

Од свих видова уметности најзначајније је зидно сликарство. Велики број ових

слика приказује сцене из природе које приказују животиње или птице, које
представљају присуство божанске силе и морске животиње. Присутан је ритмичан
таласаст покрет, облици су лишени тежине, а тела су витка.

Дела:

Тореадор (акробата са биком) око 1500. п. н. е.

Фреска палате у Кнососу представља обредну игру у којој акробата прескаче преко
леђа бика. Бик је велики, импресионира снагом и силом и неусклађен је са витким
телом акробате. Сцена је жива са високим степеном ликвидности.

Слика 7 Фреска бика

Краљичин мегарон

Фреска са рибом и делфином, омиљена тема Минојског сликарства. Слика се зове још
и „Живот мора“. Налази се у Миносовој палати на Криту.

8
Крчаг са сиском, камарес стил, 1800. п. н. е.

Ваза са октоподом, 1500. п. н. е.

Минојски рељеф је плитак и близак фрески а често се јавља на посуђу и делима

примењене уметности.

Ваза жетелаца из Хагија Тријаде од стеатита, приказује поворку витких,

мисицавих младица обназених до појаса како носе грабуље косе и друго оруђе. Сасвим
вероватно је представљен неки празник зетве јер је цела слика у јаком веселом
располозењу. Присутна су три певаца које предводи цетрвти хоровођа.

4. Микенска уметност
Микенска уметност се развијала на југоисточној обали Грчке, истовремено са
Критском културом нових палата. Центар Микенске цивилизације био је у граду
Микени на северном Пелопонезу, одакле су Микенци почели колонизацију грчких

9
острва и унутрашњости, делова малоазијске Сицилије. После уништења Кнососа и
минојске цивилизације, Микена је постала највећа трговачка и војна сила на Егејском
мору. Због изузетне важности ове културе, период грчке историје између 1600. и 1100.
године п. н. е. назива се Микенском.

Архитектура

После 1300. п. н. е. настаје интензивна градитељска активност у Микени и

њеним колонијама. Они су око својих градова и палата подизали снажне одбрамбене
бедеме од великих, грубо тесаних камених блокова зиданих без малтера. Ови бедеми
су својом импозантном дебљином (од 7 до невероватних 17 m) до те мере
импресионирали старе Грке да су их у каснијим временима назвали киклопским.
Веровали су да су их подигли једнооки дивови Киклопи. Најпознатији остатак таквих
бедема је Лавља капија.

Лавља капија (око 1250. п. н. е.) је капија у сачуваном фрагменту киклопског

бедема. Изнад надвратника зид је направљен у виду троугласте конструкције, чиме се
олакшава притисак од зида изнад. То ингениозно решење је заменило лук, који
Микенци нису познавали. (Сличан принцип су користили и стари Египћани). Унутар те
конструкције смештен је необичан камени рељеф са лавовима, који подсећа на чуваре
врата у асирској архитектури.

Централни мотив микенских палата је била краљевска дворана за аудијенције,

тзв. мегарон - правоугаона дворана са округлим огњиштем у средини. Из мегарона се
касније развио грчки храм. Нема монументалних скулптура, али има пуно савршено
израђених предмета ситне пластике - накита, оруђа, посуђа. Можда је ова уметност
само декаденција Минојске уметности, исти су облици и колорит, али су облици тврђи.

10
 Атрејева ризница је заправо погрешан назив за Атрејеву гробницу, која се
налази изван палате и усечена је у падину брега. Улаз, дромос, био је дугачак 35 m,
такође усечен у брег. Између ходника и гроба налазила су се врата, која су била
оивичена орнаментованим стубовима, који су слични стубовима у критским палатама,
изнад којих се налазио архитрав, а са стране су се налазиле представе два лава.
Простор је украшен розетама, спиралним орнаментом и црвеним порфиром.
Унутрашњост ризнице је била подељена на две просторије, од којих је већа служила
култу, а у мањој је смештен покојник. Грађевина је још током старог века била
похарана..

Три божанства (1550. – 1400. п. н. е.), од слоноваче, приказ су две женске

фигуре и детета. Суптилност фигуре, неусиљеност покрета и израза доводи је у
везу са минојским фрескама.. Суптилност и неусиљеност израза доводи је у везу
са минојским фрескама. Јавља се нежна игра покрета и присно људско осећање,
који немају паралеле у ранијој уметности. Није јасно да ли се ради о култној
групи која приказује митолошко дете које су одгајале нимфе или скулптури три
генерације – баке, мајке и детета

11
 Сликарство вуче корене из минојског сликарства, али постоје битне разлике.
Поново се појављује геометризација, која је била присутна у ранијим периодима,
цртеж је оштар а фигура спутанија. Мотив и садржај слика и композиција узиман је из
живота, приказане су забаве и игре младих, лов, вежбе акробата, игре са биковима...
Женски лик представљен је слично као у критском сликарству, у дугачким, звонастим,
богато орнаментисаним сукњама, обнажених груди. Ликови су приказани у профилу, а
око - en face.

Најзначајнија дела су:

Жена носи плочу, Тиринис

Фреска осликана чврстом континуираном линијом. Жена носи кариране панталоне.

Фигура је спутана, запета. Приказана је фронтално са покушајем скраћења,.

Ваза ратника, 1300. п. н. е.

Сачуван је само фрагмент, који приказује ратнике у поворци.

12
Литература
1.http://likovno.skolasvilajnac.edu.rs/egejska-umetnost-i-umetnost-arhajskog-i-klasicnog-perioda-
grcke/

2. https://sr.wikipedia.org/sr-

13
3.http://eucbeniki.sio.si/lum/3186/index4.html

14