KRITSKO PISMO LITERATURA:KNJIGA O KNJIZI Izmeu Evrope,Azije i Afrike na otoku Krita Na mestu na kom se tri kontinenta Evropa,Azija i Afrika

najvise pribliuju,cvala je jedna veoma visoka civilizacija. To je bila egejska civilizacija koja je imala svoje ariste na najvecem otoku Krit koje nam je veoma poznata,naroito pre nekoliko decenija kada je otkrivena palata u mestu Knososu u kojoj je vladao kralj Minos. Ta se palata spominje jos u najranijoj Grkoj literaturi pod imenom LABIRIT a otkopao ju je 1900 engleski arheolog Evans. Uopste unazad nekoliko desetina godina arheolozi,paleolongvisti i drugi naunici ne samo da su proirili nase istorijske vidike nego su nas doveli do jasne spoznaje da ne postoji istorija oveanstva kao jedna organska celina,nego da postoje celine odvojenih ljudskih zajednica,odvojenih ljudskih civilizacija. Svi ti rezultati jasno nam govore da istoriju oveanstva nemogue poistovetiti sa istorijom helenskih i posthelenskih naroda. Danas mi gledamo na drevnu predhomersku Grku i Evropu uopte u mnogo emu sasvim drugaije nego nai oevi. Po bogatim rezultatima istraivaa Evansa i drugih naunika pred naim oima se stvara grandiozna slika jedne drevne veoma visoke civilizacije koja je preme najnovijim naucnim zakljucima dala pravu osnovu Helandskoj a potom i itavoj Evropskoj civilizaciji. Iako se po svom geografskom smetaju Krit od svih grkih ostrva nalazi najblie Egiptu,ipak se danas u nauci smatra kao dokazano da itava kritska kultura,ne stoji ni ukoliko pod uticajem tada ve visokom razvijene egipatske kulture. Ostrvo Krit je jo u najstarijim istorijskim vremenima postao centar,mesto mnogim poznatim pomorcima i trgovcima sa svih strana starog sveta. Tu se razvijala veoma iva trgovina. Kriani su bili odlini pomorci jo pre egipana i bilo kojeg naroda prednje Azije. Osim toga poznato nam je da su osim toga jo u najstarijim vremenima negovali razne biljke za hranu,za lekove i ukras. Celokupna civilizacija i kultura Krita postigle su tako visok nivo da nas to esto zbunjuje vie nego bilo koje druge civilizacije starog sveta. Njene poetke moemo pratiti sve do unazad 5000 godina a svoje najblistavie doba Krit je doiveo u 700-godinjem vremenskom razdoblju 2200-1500 pne. U Homerovo doba,oko 850godine pne Kritska kultura je bila samo jos jedna sjajna uspomena. Kritsi kralj Minos,za koje se due vreme dralo da je samo mitska legendarna linost,koja stara grka literatura pripisuje sve to se znalo o Kritu 200 godine unazad Trojanskog rata.

Danas ne samo da se u nauci smatra istrijskom linou nego je i dosta dobro upoznat u njegovo vreme. Onaj maloas spomenuti period procvata Kritske kulture nazvan je njegovim imenom. Danas se obino govori o kritskoj ili minojskoj kulturi.

Kriani su bili veoma kulturan narod koji je pazvio profinjenu civilizaciju i kulturu koji ak i neki autori uporeuju sa francuskom kulturom 18 veka,epohom kralja Sunca.

Francuski istoriar Glotz,opisujui Minosovu palatu u Knososu,kae bez ikakvih ograda Kraljica u Knososu raspolagala je udobnostima,koji nece pruiti francuskoj kraljici ni sav sjaj dvora Versaja.

Uopte gotovo sve to se sauvalo iza kriana jasno govori da su bili visoko umetniki razvijen narod,da su u svakoj prilici iivljavali svo stvaralaki nagon i udarali peat umetnosti na sve predmete koji su ih okruivali ak i na predmete svakodnevnog ivota. Na produkte umetnikog obrta,u prvom redu razne posude,na peate i odeu. Nekoliko hiljada godina pre slinih kraljevskih radionica u Urbinu,Severesu i Mejsenu,u Knososu je postojalo divno ureena kraljevska radionica u kojoj su se odraivale vaze od keramike,posude od kamena i brusilo drago kamenje. Na kritskoj keramici susreemo floralne i animalne motive uzete uglavnom iz ivota u moru. Bile su cenjene kao trgovaki artikl za izvoz pa ih gotovo 5000 godina nalazimo u Egiptu,Siriji,Palestini,Maloj Aziji i Grkoj. Od skulptorskih i vajarskih dela nisu nam ostavili nikakvih monumentalnih dela,ostavili su nam itav niz malih ivotinjskih i enskih figurica koje su redovno nagi. Kod njih je neobicno razvijen smisao za oblikovanje golog enskog tela,i te oblike su esto davali ak i mnogim posudama za upotrebu. Od Kriana nam se sauvalo mnogo slika,koje pokazuju da su bili pravi majstori u tom poslu. PISMO

U toj visokoj civilizaciji razvio se pod odreenim istorijskim zakonom i pismo. Ono je jo uvek predmet naunih diskusija,prvo jer jo uvek nije pronaen dvojezini natpis,a drugo jer nam nije poznat ni jezik kriana. Problem deifrovanja tih tekstova je do sada pronaeno oko 1600 oteava jo i injenica to su stari kriani pored jedne grube ideografije imali jednoslikovno i dva linearna pisma. Veina natpisa trgovakog su i administrativnog karaktera,sa velikim linim imenima i imena gradova. Pretena veina natpisa potie iz glavnog grada Titavog ostrva-Knososa a mnogo manji deo iz ostalih kretskih gradova. To su veim delom krai natpisi, egipatskog karaktera na peatnjacima i vazama i kao takvi ne pruaju dovoljno pogodan materijal za deifrovanje. Linearni oblici pisma koji se u nauci obino oznaavaju slovima A i B razvili su se oito iz slikovnog pisma,i to nesavreniji oblik iz manjeg savrenog nego uporedo. Poreklo kritskih piktograma po svemu sudei nema nikakve veze sa egipatskim hijeroglifima. Danas je u nauci prihvaeno ovo datiranje tih pisama :hijeroglifsko od 2100 do 1580 Linearno pismo A od 1650 do 1640 a linearno pismo B od 1450 do 1200,sve do pre nae ere u Knososu i njegovoj blioj okolini. ini se da oba linearna sistema A i B jo vie nego slikovna sadre fonetskih (slovnih) i silabikih(slogovnih)elemenata jer se broj znakova u njima smanjuje gotovo za jednu etvrtinu. Svi do sada pronaeni natpisi sa Krita mahom su veoma kratki i skoro iskljuivo su egipatskog karaktera. Osnovna razlika izmeu linearnog pismaB i linearnog pisma A lee u discipliniranijim duktusu i samim grafickim osobinama koje su pravilnije,kaligrafskije nego u linearnom pismu A. Polako malo po malo ljudi otkrivaju i najskrivenije naune tajne,a pojedinci koji uestvuju u tom poslu,samo su oni koji u tom otkrivaju uzimaju manje ili vie uea;odnosno kako je tu misao zanosno obukao u pesniko odelo Dobrica Cesari:U sve ukupnom razvoju ljudske misli i umetnosti,pojedinci su samo one neznatne kapi,koje pomau da se u vodi stvara duga,koja sja i drhti u hiljadu ara.Tako i nikako drugaije,sigurno e jednoga dana biti reen i problem Krita, ta najvea zagonetka istorije-kako ga je nazvao jedan od njegovih prvih istraivaa, uzvieni nemaki arheolog,istoriar i klasini filolog Ernest Curtius.