Стари Египат

Андреа Јовановић 1-9

Професор: Горан Левајац

 Садржај

 УВОД
 РАЗВИЋЕ ЕГИПТА
 НАЈЗНАЧАЈНИЈА ДОСТИГНУЋА
 ЈЕЗИК И ПИСМО
 РЕЛИГИЈА
 ЗАНИМЉИВОСТИ
 Увод

Под појмом старог или древног Египта подразумевала се египатска цивилизација, од

праисторије до римских освајања. Стари Египат је по неким научницима највећа
људска цивилизација, имајући у виду време у коме је постојала, њена достигнућа и
трајање од 3000. година. Египатска цивилизација је развила специфично државно
уређење, религију, архитектуру, писмо и уметност. Прва употреба писма која означава
почетак историјског периода датирана је у доба пре уједињења Египта, у доба културе
Накада ИИ. Прво познато сређивање писма и писани извори потичу из доба Нулте
династије, у време уједињења египатске државе.

Доњи и Горњи Египат

Око реке Нил формирале су се две државе, Доњи Египат у подручију делте Нила,
Горњи Египат јужно од делте Нила. Око 3100. године п.н.е. краљ Хармер, владар
Горњег Египта, освојио је Доњи Египат и створио јединствену државу, и утемељио
прву династију египатских фараона. Раздобље првих двеју династија назива се раним
раздобљем ( 2925 - 2575 год. п.н.е. ). У овом периоду је процветала египатска култура,
која је јасно остала египатскапа својој религији, уметности, језику и обичају. По
државном уређењу то је била робовласничка држава, као и све остале државе старог
блиског истока. У време највећег проширења обухватала је простор од Нубије до
Сирије, али је седиште саме цивилизације увек било у долини реке Нил. Нил је
наливањем плодног муља стварао услове за живот на уском плодном простору оштро
одвојеном од суседне пустиње. Ова река је била од кључног значаја за развој старог
Египта, што је оставило трага и у религији и у уметности. Географски се подручје на
коме се развијала староегипатска цивилизација може поделити на долину Нила, која је
алувијална равница, и околне пустињске пределе.
 Најзначајнија достигнућа

Међу најзначајнијим цивилизацијским достигнућима која се ( колико је познато ) срећу

у Египту су: проналазак стакла, хартије, лана, мастила, календара, часовника,
геометрије и азбуке; попис становништва, пошта, основно и средње образовање,
монтеизам, широко распрострањена моногамија и етичка филозофија. Египатска
цивилизација је дала велики допринос у унапређењу државне управе, писма,
књижевности, науке, медицине, архитектуре, вајарства итд. Стари Египат је оставио
трајно наслеђе. Уметност и архитектура старог Египта су често копиране, а
староегипатски антиквитети су однесени у далеке крајеве света. Монументалне
рушевине старог Египта су вековима инспирисале машту путника и писаца.
Новостечена пажња према антиквитетима и ископавања у раном савременом добу која
су предводили Европљани и Египћани, довела су до научног истраживања египатске
цивилизације и већег уважавања њене културне баштине.

Језик и писмо

Језик

Египатски језик је северно-афроазијатски језик близак берберским и семитским

језицима. Овај језик има другу најдужу историју после сумерског језика, пошто је био
записиван од 3200. п. н. е. до средњег века и остао је говорени језик још неко време.
Фазе египатског језика су староегипатски, средњоегипатски (класични),
касноегипатски, демотски и коптски језик.

Писмо

Египћани нису сликали стварне представе из живота, већ су њихове слике биле врста
дијаграма за које се веровало да имају магичну моћ. Како би сачували магичну моћ
своје уметности, уметници су прецизно копирали ликовни стил својих предака, па су
тако сви уметници древног Египта сликали на исти начин стварајући веома сличне
сликовне приказе. Ови прикази у гробницама уско су везани за египатско сликов писмо
или хијероглифе за које се верује да су настали још пре око 5.000 година. Египћани су
магичне моћи приписивали и хијероглифима и углавном су их користили у храмовима
и гробницама.

Религија

Египатска религија се јако разликује од свих других религија и то не само формом и

начином на који је реаговала на околне утицаје и свој властити развој. Египћани су
поштовали као богове животиње или фантастичне животиње које су биле смесе
животиња и људи. Различитост, развијена симболика и непрегледна митологија као и
религиозна филозофија води многе енигматске научнике као присталице теорија
спајаних са феноменом НЛО и мистика који треже корене ових идеја и мисли управо у
овој религији. Укупно је познато преко три хиљаде различитих египатских богова, и то
није комплетна листа њихових божанстава, Посебност је нарочито стриктно одвојен
свет богова од света људи и једини елеменат везе између ова два света је египатски
краљ који је био живећи бог. Са овим карактеристикама ова два одвојена света се може
сусрести као са великом реткошћу и код сваке религије налазимо барем некакве везе
које имају значај за ова два света.

Бог Ра
 Занимљивости

Пирамиде

Најимпресивније грађевине Египта свакако су пирамиде које су грађене као гробнице

фараона. До сада је пронађено укупно 46 пирамида, а претпоставља се да има и још
неоткривених под непрегледним песком пустиња. У 27. веку пре нове ере изграђена је
прва пирамида и од тада су оне постале основни начин сахрањивања владара. Један од
разлога што су пирамиде толико фасцинантне је тај што су то биле прве грађевине
икада саграђене само слагањем прецизно исечених огромних камених блокова једних
на друге. У развоју грађевинарства Египат је тако био неприкосновено краљевство
више од 2.000 година. Египћани су веровали да је преминулом и даље потребно његово
тело и разне ствари које су сахрањиване уз тело како би преживео у загробном животу.
Они су знали да се у сувим пустињама ствари веома добро чувају и бирали су посебна
места за сахрањивање која су и данас изузетно добро очувана. Уважени становници
Египта тог доба били су довољно богати да изграде велелепне гробнице и богато их
опреме златом, драгим камењем, записима на папирусу, сликовним приказима и
статуама. Једна од најпознатијих пирамида је Велика пирамида фараона Куфуа -
саграђена је од 2 милиона и 300 хиљада камених блокова, а сваки блок тежи око 2,5
тоне.

Пирамиде у Гизи
 Сфинга

Сфинга или сфинкс (старогрч. Σφίγξ) представља зооморфно митолошко створење. У

старом Египту било је то митско биће са телом лава и главом човека, овна, сокола или
јастреба. У грчкој митологији је то чудовиште са телом лава и главом и грудима
девојке. У пренесеном значењу то је: загонетна личност, загонетно биће, загонетност.
Реч „сфинга” је грчког порекла, али етимологија није везана за митологију и
дискутабилна је. Хесиод, најранији грчки аутор који спомиње ово створење, у својим
текстовима назива га Фикс. Најстарија и најпознатија фигура сфинге је Велика сфинга
у Гизи (Египат). По неким научним претпоставкама, сматра се да ова сфинга потиче из
времена владавине фараона Кефрена (4. краљ 4. династије, око 2575-2465. век п. н. е) и
да има индивидуалне црте лица овог владара. Мотив сфинге такође се може наћи у
јужној и југоисточној Азији, у културама Индије, Мјанмара, Филипина, Тајланда и
Шри Ланке. Египатске сфинге су симболичне представе фараона или бога Хоруса.
 Литература

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_
%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82

https://www.seminarski-diplomski.co.rs/PRAVO/Egipatsko-pravo.html

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE
%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_
%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0