Предузетништво

прво предавање

Проф. др Ана Дукић

 Историјски развој предузетништва

• Предузетништво и предузетници потичу из XII века.

• Први облици се јављају најпре у трговини, банкарско-кредитним и

мењачним делатностима, поморству, али и у разбојништву и
гусарству.

• Крајем XIV века појављују се трајнија трговачкa предузетничка

удружења која су се заснивала на породичној традицији и
мобилизацији људи и капитала.
• У XV веку раздвајањем пословне имовине предузетника од његове приватне
имовине, јављају се предузећа са свим карактеристикама данашње фирме, која
постају самостални привредни субјекти под сопственим именом.

• Међународна и прекоморска трговина добија све више на значају током XVII

века, када предузетништво постаје масовна појава.

• У XVIII веку долази до специјализације трговине и одвајања банкарства.

• На прелазу из XIX века у XX век нагло расте важност предузетништва са
појавом индустријске револуције.

• Међутим, појава масовне производње довела је до ситуације да она поново

опада и бива замењена развојем великих индустријских корпорација у којима
се човек губи као особа, и његов лични идентит поистовећује се са идејом
компаније.
• Пример оснивача компаније ФОРД (Детроит, држава Мичиген, 1903.
г.) Хенрија Форда, најбоље показује три фазе развоја предузећа од
малог, иновативног, породичног предузећа до индустријског гиганта:

• 1. прва фаза – Хенри Форд је познавао сваког свог радника лично,

• 2. друга фаза – њега су познавали сви радници,
• 3. трећа фаза – ни он, нити његови радници се нису виђали, нити су се
познавали.

• Крајем XX века долази до наглог развоја информационe и

комуникационе технологије и пропасти социјалистичких друштвених
модела.

• Предузетништво поново постаје основна економска делатност.

 Ране теорије о предузетништву
– представници класичне економије

• Прва писана реч и публиковани радови из којих настаје Теорија

предузетништва дело су француских економиста из XVIII века.

• Француска школа дала је највећи допринос првим теоријским

поставкама о предузетништву и предузетницима.

• Термин предузетништво користи се приликом дефинисања широког

спектра активности:
• - креирање, оснивање фирме,
• -прилагођавање променама и креирање промене у пословном
окружењу,
• - управљање бизнисом.
• Појам класичне економије, односи се на економске доприносе до краја XIX
века, а често се назива и политичком економијом. Тако постоје следеће
идентификоване „школе“ подељене према земљи порекла:

• 1. француска школа,
• 2. британска школа,
• 3. аустријска школа,
• 4. немачка школа,
• 5. америчка школа.
 Француска школа

• Ричард Кантилон (Richard Cantillon, 1680-1734)

• Ричард Кантилон је зачетник теорије предузетништва. По њему постоје две

најзначајније карактеристике предузетника:

• 1. Предузетник је шпекулант, јер данас купује по фиксној цени и рачуна да

ће сутра продајом по вишој цени остварити профит;
• 2. Предузетник послује у неизвесној средини и преузима ризик од којег се
не може заштитити.

• Кантилон сматра да су улоге капиталисте и предузетника потпуно

раздвојене. Такође, по њему предузетник мора бити свестан нивоа понуде и
тражње, али од њега се не очекује да креира тражњу и у том контексту,
предузетник није иноватор.
• Жан Баптист Сеј (Jean Baptiste Say, 1767-1832)

• Следбеник Кантилонових идеја.

• Сеј, целокупну привреду (делатности) дели у три категорије:

- научнике,
- предузетнике (оне, који та знања примењују у конкретним областима) и
- раднике (непосредни произвођачи производа/услуга).

• Према Сеју, предузетници су особе које стварају вредности у економији, тако

што преусмеравају ресурсе из области у којима је продуктивност ниска у
области у којима продуктивност висока.

• Сеј, прави разлику између предузетника и капиталисте, али није сматрао

ризик главном функцијом предузетника. Такође, он не види предузетника
као носиоца промена у економији.
 Британска школа

• Представници британске школе игноришу француску школу и поистовећују

предузетника и капиталисту.

• Адам Смит (Adam Smith, 1723-1790)

• Адам Смит је представник је британске школе и уједно оснивач класичне

(либералне) школе. Он у свом делу “Богатство народа“ промовише основну
идеју по којој рад појединца у слободној економији води повећању
благостања свих.
• Он у предузетнику види капиталисту који има основни циљ да максимизира
свој профит. Залаже се за потпуну слободу појединца у коју се држава не
сме мешати, уколико то није потребно.

• Смит је уверљиви заговорник слободне трговине како унутар земље, тако и у

међународним оквирима.

• Он изједначава функцију предузетника и капиталисте.

• Дејвид Рикардо (David Ricardo, 1772-1823)

• Дејвид Рикардо је био заљубљеник, а истовремено и критичар Смита. Он се

бавио проблематиком везаном за новац и новчане оптицаје.

• Као и код Смита, лични интерес и егоизам су главна начела у економским

односима људи, при чему то не значи да су сви егоизми и сви лични
интереси подједнако корисни за друштво и његов развитак.

• По Рикарду, највећи резултати у производњи се остварују једино преко

приватног интереса и приватне иницијативе.

• Као и Смит, изједначава функцију предузетника и капиталисте, а за

економију и њено функционисање од пресудног је значаја улога
капиталисте, док је улога предузетника је маргинализована.
• Џон Стјуарт Мил (John Stuart Mill, 1806-1873)

• Најзаслужнији за увођење термина предузетник у енглеској економској мисли

је Џон Стјуарт Мил. По њему је предузетник пасивни капиталиста.

• Он је био демократски оријентисан либерал, а основна идеја о либерализму

је идеја напретка у чији центар ставља индивидуално, морално и
интелектуално усавршавање.

• По њему држава не би требало да се уплиће, нити да се било како меша у

деловање појединца, осим ако он својим деловањем угрожава слободу неког
другог појединца.

• Поред обавезног образовања, залагао се и за једнакост полова и контролу

рађања.
 Аустријска школа

• Карл Менгер (Carl Menger, 1840-1921) је творац аустријске економске

школе и по њему је основна функција предузетника да трансформише
одређена добра у друга добра, користећи се различитим информацијама и
економским калкулацијама. Ризик није основна функција предузетника.

• Он сматра да је предузетник неопходан елемент у процесу производње

роба, исто као што су капитал, машине и људски рад неопходни за нормално
функцонисање процеса производње.

• Карл је свео улогу предузетника на „пасивног калкулатора“ који реагује на

информације из окружења. Он не види ризик као основну функцију
предузетништва јер је ризик случајан, а могућност губитка је уравнотежена
с могућношћу добитка.
 Немачка школа

• Ханс фон Манголт (Hans von Mangoldh, 1824-1868)

• Ханс фон Манголт је представник немачке школе и дао је највећи допринос

• анализи предузетничке функције у Немачкој.

• Тумачећи значај ризика за предузетника, он разликује производњу

материјалних добара за тржиште и производњу производа “за познатог
купца”.

• Он такође, ризик и неизвесност доводи у везу са временском компонентом,

при чему, удаљенија продаја носи у себи већи ризик од оне ближе.

• Ханс, разликује два типа предузетника:

- иновативног предузетника, коме је за развој производа потребно доста

времена и
- предузетника опортунисту, који се прилагођава променама услуга и жеља
потрошача.
- капиталисте и предузетника, као и менаџера и предузетника.
 Америчка школа

• Појам предузетништва у америчкој школи уводи Амаса Вокер (Amasa Walker,

1799-1875).

• Он рздваја предузетника од капиталисте, односно власничке функције и види

га као креатора богатства.

• Његову теорију наставља развијати његов син Френсис Амаса Вокер (Francis
Amasa Walker, 1840-1897), који у први план ставља предузетничке особине
неопходне за успешно вођење пословања. По њему, успешан предузетник
мора да поседује способност предвиђања,организовања и вођења, при чему
је профит награда за његове вештине, способности и таленат.
 Неокласичне терије о предузетништву

• Неокласичне теорије јављају се 70-их година XIX века и трају до дан-

данас.

• Алфред Маршал (Alfred Marshall, 1842-1924)

• Алфред Маршал је енглески економиста и најистакнутији представник,

• познат по свом делу „Принципи политичке економије“.

• Он развија концепт предузетника - бизнисмена где разликује:

- предузетника који покреће нови предузетнички посао и суочава се са

ризиком који не може да избегне и

- предузетника који носи функцију управљања у већ постојећем

бизнису.
• Много више пажње посвећује првом типу предузника оцењујући да он мора
да поседује способност уочавања пословне шансе тамо где је други не виде,
расуђивања и иновативног деловања. Све то подразумева и преузимање
ризика.

• По њему, успех и опстанак појединца се поистовећује са Дарвиновом

теоријом селекције тј. преживљавају они који су способни да се прилагоде
ситуацији и захтевима средине.
• Јозеф Шумпетер (Joseph Schumpeter, 1883-1950)

• Јозеф Шумпетер је представник aустријске школе. У његовом учењу о

капитализму предузетништво има централно место.

• Предузетништво је пословна активност извођења иновација, а предузетник је

особа која носи те иновације.

• Он велики значај придаје иновацијама јер сматра да прави економски развој

проистиче из креације, а не из адаптације или прилагођавања.

• Предузетништво је по њему процес „креативне деструкције”, где

предузетник док покреће и реализује нове подухвате, користећи могућности и
шансе из постојећег окружења, он то исто окружење у исто време растура,
превазилази старо.
• Иновације се односе на: нове производе и услуге, нова тржишта, нови начин
рада и вођења послова, нове сировине и материјал, нова организација рада и
сл.

• Креативна деструкција је процес разбијања постојеће структуре како би се

повећао њен квалитет и ефикасност. По њему, да би се створило нешто ново,
мора се „уништити“ оно што већ постоји.

• Он прави разлику између предузетника и менаџера.

 Савремене теорије о предузетништву

• Почетак XX века карактерише савремена теорија предузетништва а у оквиру

ње најистакнутији предтавници су Израел Кирзнер, Теодор Шулц, Марк
Касон, Џефри Тимонс, Вилијам Бајгрев.

• Израел Кирзнер (Israel Kirzner, 1930)

• Израел Кирзнер је највернији следбеник модерне аустријске традиције.

• Предузетника дефинише као „посредника у размени” где он треба да уочи

прилику за размену што му омогућава да оствари профит.

• Кирзнеров „чист предузетник“ је будни посматрач пословних прилика тј.

шанси. Најважније особине предузетништва су информисаност и познавање
тржишта.

• Предузетник враћа тржиште у стање равнотеже, а суштина предузетништва

је у брзом реаговању на профитне шансе које се указују на тржишту.
• Теодор Шулц (Theodore Schultz, 1902-1998)

• Теодор Шулц дефинише предузетништво као чин реалокације ресурса

истичући посебно предузетничке способности у борби са неравнотежним
ситуацијама.

• Награда је последица исказане способности, а не за преузети ризик.

• Марк Касон (Marc Casson, 1945)

• Марк Касон је британски економиста, који предузетника види као неког ко се

специјализовао за доношење “правих” промишљених и проницљивих одлука
за управљање ограниченим ресурсима у економији.

• Награда је последица његових „правих“ одлука.

• Џефри Тимонс (Jеffry. A. Timmons, 1942-2008)

• Џефри Тимонс предузетништво дефинише као способност да се нешто креира

и практично направи “ни из чега”. То је способност да се уоче шансе и
преузме ризик, тамо где други виде хаос и конфузију.

• Предузетништво, по њему, није ,,посматрачки спорт“. То је способност да се

формира тим стручњака који ће бити у стању да решавају бројне стратешке и
оперативне проблеме, са којима се суочава бизнис.

• Вилијам Бајгрејв (William D. Bygrave)

• Вилијам Бајгрејв је јeдан од водећих савремених ауторитета у област

предузетништва.
• Предузетник је свако ко започиње нови бизнис, особа која препознаје шансу
и креира такву организацију која ће ту шансу у пракси и искористити.
 Интегрални приступ у дефинисању предузетништва

• У дефинисању предузетништва, полазећи од различитих

критеријума, развиле су се различите теорије предузетништва.

• Зависно да ли се узима у обзир:

- оцена личних квалитета:
1. Концепт „великих личности”
2. Школа „психолошких карактеристика”
- способност уочавања шанси:
3. Класична школа
- управљање бизнисом:
4. „Менаџмент” школа
5. „Лидерска” школа
- прилагођавање постојећег бизниса новонасталим условима окружења:
6. Школа „унутрашњег” предузетништва
 Концепт „великих личности”

• У оквиру концепта „великих личности“ предузетника представљају особе које

су обдарене одређеним карактеристикама или квалитетима по којима се
дистанцирају од осталих људи.

• Овај концепт посебно потенцира интуитивне способности. Без урођене

интуиције „велике личности“ би биле као и остали људи.

• Успешан предузетник има изузетну самосталност у раду, са високим

степеном истрајности, снаге и самопоуздања, као и веровања у своје
квалитете.
 Школа „психолошких карактеристика”

• Према школи „психолошких карактеристика“ постоје три

карактеристике предузетника:

1. систем вредности појединца,

2. спремност да се уђе у ризик,
3. потреба и жеља за великим достигнућима и великим остварењима.

• Предузетник преферира “контролисани ризик”, при чему је посебно

битна способност да њиме управља.
• Ова школа сматра да је немогуће предузетнике третирати и
образовати у учионици.

• Највећи број квалитета профила предузетника се односи на саму

личност и стил понашања који се развија кроз односе са родитељима,
породицом и наставницима у младости – вредности и идеали који се
стекну у породици, школи, цркви остају у нечијој личности целог
живота.
 Класична школа предузетништва

• Предузетништво према класичној школи је способност уочавања

шансе, где кључни фактор лежи у иновативности појединца
(„креативна деструкција”) и не мора да подразумева власништво.
• Оно што је посебно битно је да се потенцијалне шансе изводе из
одређеног проблема, за чије је решавање потребно направити
одређену промену.
„Менаџмент“ школа предузетништва

• „Менаџмент“ школа предузетништва основе предузетништва налази

у теорији менаџмента.

• Предузетник је особа која управља одређеним пословима,

преузимајући ризик у циљу остваривања профита.

• Она се бави техничким моментима менаџмента и базирана је на

веровању да предузетници могу да се образују и тренирају у
школама, на факултетима и на разноврсним курсевима. Значајан број
фирми пропада због недовољног знања које предузетник има из
области маркетинга, финансија, организације и сл.
 „ Лидерска” школа предузетништва

• „Лидерска” школа предузетништва је базирана на чињеници да предузетници

морају да поседују одређено умеће и вештине у комуницирању са
окружењем.

• Предузетник је лидер и он мора да дефинише визију онога што је могуће, да

привуче људе око те идеје и да их организује тако да они на најбољи начин
ту идеју реализују у пракси.

• Предузетник је лидер, који сарађује са људима у процесу остваривања циљева

фирме и ефикасни „менаџер људских ресурса”, који игра главну улогу у
мотивисању и усмеравању људи.
 Концепт „унутрашњег” предузетништва

• Концепт „унутрашњег” предузетништва, настаје као одговор на недовољну

иновативност и конкурентност унутар одређене организације пословања.
• Предузетнички стил рада може оствaрити пре свега подстицањем
предузетничког и креативног понашања људи који раде у појединим
профитним центрима фирме.

• Све ове школе дефинишу предузетништво као итеративни процес

(понављајући, обнављајући) у чијој основи се налази:

• 1. дефинисање пословне идеје,

• 2. оцена оправданости пословне идеје (кроз израду пословног плана),
• 3. реализација пословне идеје и управљање пословањем и
• 4. стална процена потенцијалних нових шанси у окружењу.
ШКОЛЕ УСМЕРЕНОСТ НА ДЕФИНИСАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА
ПРЕДУЗЕТНИШТВА

Концепт “великих личности” Изузетно способни,

пре свега амбициозни поједници

Школа ,,психолошких Утврђивање личних Предузетници се рађају

карактеристика” карактеристика појединца

,,Класична” школа ,
Препознавање Иноватори са способношћу
предузетничких прилика преузимања
ризика и доношења одлука
о неизвесним ситуацијама
,,Менаџмент” школа Предузетничко понашање
и вођење

,,Лидерска” школа Предузетничко понашање Добар менаџер и вођа,

и вођење вешт у комуницирању са људима

Школа ,,унутрашњег” Предузетниково У свом раду се понашају

предузетништва просуђивање и предузетнички,
прилагођавање искористити прилике