Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

UVOD

Preduzetništvo se javlja sa prvim oblicima razvoja ljudske aktivnosti, pa iako nije isključivo
vezano samo za ekanomske aktivnosti, ono je i ekonomski fenomen, a takođe i evolutivni
fenomen. Kao takvo preduzetništvo se i dan danas ne tretira kod svih ekonomista na isti način.

Pojedini ekonomisti preduzetnistvo tretiraju kao poseban faktor proizvodnje, a drugi

preduzetništvo tretiraju kao skup, pre svega, specifičnih funkcija u oblasti rukovođenja,
organizovanja i upravljanja, usmerenih na pravilno kombinovanje proizvodnih faktora.
Preduzetništvo je osnov društvenog napređka i blagostanja svakog pojedlnca!

Kao poseban, peti faktor stvaralaštva (pored: zemlje, rada, kapitala i tehnoiogije), preduzetništvo
obuhvata obrazovanje četiri druga bazična faktora i umeće njihovog kombinovanja u cilju
kreiranja novih proizvoda i usluga i drugih ekonomskih i/ili društvenih vrednosti.

Preduzetništvo je poslovna aktivnost prebacivanja raspoloživih resursa iz sektora niske

produktivnosti i malih profita u sektore koji obezbeđuju visoku akumulativnost i brži razvoj.

Veliko preduzetništvo označava efektivnu pojedinačnu promenu sa širim reprekusijama na

privredni i društveni razvoj. U ovo preduzetništvo spada na primer: stvaranje posebnog
orginalnog segmenta privrede u koji se i drugi uključuju, zatim - uspostavljanje nekih standarda
koje sredina prihvata pod dejstvom otkrivene preduzetničke inovacije i sl.

Malo preduzetništvo se ostvaruje putem određenog broja korisnih preduzetničkih inovacija sa

kojima se unapređuje postojeći rad u određenim segmentima privrede (u preduzećima) i društvu.

Navedene inovacije mogii biti tehnološke, organizacione, finansijske kadrovske ili druge.
Rezultat ovih inovacija je povećanje produktivnosti i ekonomičnosti rada, povećanje prodajnosti
određenih proizvoda i usluga i drugo. Mali blznis je posebno interesantno područje
preduzetničkog delovanja. Biznis u malim firmama ima karakterističnih prednosti koje se u
domenu preduzetništva naročito ispoljavaju u sledećem:

1. Oprema i posao u malim firmama su lakše deljivi i mobilniji za razne poslove poduhvate
posebnog karaktera,
2. Male firme mogu da proizvode robu po posebnim porudžbinama (varijantama), jer
imaju prilagodljivu tebnologiju i opremu,
3. Male firme su pogodnije za obavljanje poslova gde se često menja režim rada i tražnja,
4. Male firme mogu lakše da disperzuju svoje aktivnosti na više različitih punktova jer su
mobilniji,
5. Male firme su fleksibilnije (prilagodljive) za binis u kome proizvounja atipično fluktuira u
vremenu,

1
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

6. Male firme su uspešnije u sektorima poslovanja gde je snabdevanje potrebnim inputima

relativno ograničeno,
7. Male firme lakše koriste izvorne i tradicionalne vrednosti kraja u kome se nalaze,
8. Male firme lakše primenjuju adhokratiju - sistem rada sa privremenom organizacijom, koja
se demontira (razgradi) kada se završi određeni posao.

Preduzetništvo u najširem smislu, prema etmološkom značenju reči, znali sposobnost da se

pokrene neka akcija, da se nešto preduzme u svrhu postizanja određenog cilja. Ovome treba
dodati da se ovde ne radi samo o znanju, već pre svega o preduzetničkom mentalitetu, kakav se
kroz generaciju razvija u određenom drušitvu.

Pojedini ekonomisti preduzetništvo predstavljaju kao osnovu ekonomske evolucije.

Preduzetništvo je aktivnost koja se sastoji u izvođenju i realizaciji inovacija uz angažovanje
pojedinaca kao nosilaca tih aktivnosti.

Mnoge današnje rasprave preduzetništvo tretiraju kao nešto prilično misteriozno, kao dar,
talenat, inspiraciju ili blesak genijalnosti" kako je to rekao Druker i preduzetništvo zajedno sa
inovacijama predstavlja svrsishodne zadatke koji se mogu na organizovan nacin izvršiti, odnosno
moraju tako biti organizovani i na sistematičan način obavljeni.

Pojam preduzetništva kao termina koji u uprošćenom smislu obuhvata preduzimanje

(osmišljavanje, organizovanje i realizovanje) poslovnih aktivnosti u cilju postizanja povoljnih
ekonomskih rezultata, direktno je vezana za nasianak tržišta i novca. Naime, u praktično
višemilenijskom razvoju čovečanstva, sa pojavom tržišta i novca, tržišni subjekti su u
uspostavljenom konkurentskom odnosu stalno težili da unošenjem novina u proizvodne i uslužne
procese zauzmu što povoljniju tržišnu poziciju, odnosno da svoje proizvode ili usluge što
efikasnije plasiraju.

Preduzetništvo se može definisati kao stvaranje promena u cilju korišćenja poslovnih potencijala.
Istorijski posmatrano, vlasnici preduzeća manjih i većih, u periodu kada su preovladavala
zanatska, trgovačka pa neka i industrijska, bili su predodređeni za preduzetničku ulogu. Uloženi
najčešće lični kapital stvarao je jaku motivacionu spregu za stvaranje uslova za njegovu
oplodnju.

Nerazvijena podela rada u sferi « nadgradnje » (stručne i druge službe) imala je za posledicu
koncentraciju aktivnosti od generisanja ideje do realizacije na vlasnika-preduzetnika. Slaba
informisanost uslovljavala je donošenje ključnih odluka sa puno neizvesnosti. Stoga su
preduzetnički poduhvati bili skopčani sa relativno velikim rizikom u većini slučajeva.

U tradicionalnoj ekonomskoj teoriji preduzetnik se poistovećuje sa vlasnikom-menadžerom, koji

organizuje proizvodnju, sa ciljem da ostvari profit. Za razliku od ekonomske teorije, gde je
preduzetnik uočljiv samo po njegovom »odsustvu«, mnogi ekonomisti su, razvijajući svoja
gledišta o preduzetniku i njegovoj ulozi u privrednom razvoju, doprineli stvaranju ekonomskog
2
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

pristupa preduzetniku. U poslednje dve decenije preduzetništvo se smatra jednim od najvažnijih

osnovnih faktora proizvodnje/usluga pored kapitala, rada i prirodnih i društvenih resursa.
Preduzetništvo vuče razvoj u svim oblastima od kulture, obrazovanja, lokalne samouprave do
ekonomske sfere – preduzetni direktor pozorišta, škole, preduzetna opština, preduzetnički
univerzitet. Takođe se smatra da je podsticanje preduzetničkih aktivnosti ključ ekonomskog
razvoja.

RAZVOJ EKONOMSKE MISLI O PREDUZETNIŠTVU

Prikaz stavova o preduzetništvu u ekonomskoj misli od vremena Antike sa predstavnicima kao

što su: Mensije, Ksenofon, Platon i Aristotel. U učenju Mensija o takozvanoj večnoj istini, kod
podele rada na umni i fizički, ističe se da su odnosi u podeli rada zasnovani na prevazi
"visokorodnih" Ijudi nad prostim narodom. On daje prednost klasi koja u sebi sadrži
preduzetnike.

U ekonomskim idejama Aristotela koji je pristalica robne proizvodnje i razlikuje ekonomiju od

takozvane hrematistike, upravo u veštini vođenja domaćinstva, može se ovakvo ponašanje
ekonomskog subjekta okarakterisati kao preteča preduzetničkog ponašanja. Srednji vek sa
religijom kao osnovom u teorijskom sagledavanju i određivanju ekonomskog ponašanja, kao i
sučeljavanju različitih religija i raskola Istočne i Zapadne crkve sa prodorom Arapa na evropsko
tlo, predstavlja period u kome se kroz ekonomske stavove pojedinih vladara, kroz zakonske
zapise i dela teoretičara religije, daju elementi za prikaz stavova o preduzetništvu.

Merkantilizam kao prva škola ekonomske misli sa zaokruženom koncepcijom osnovnih ideja,
preko svojih predstavnika (Tomas Man, Antonio Sera, Ivan Tihonovic Posoškov) anaiiziraju
promet i bogatstvo kao izvor snage nacionalne ekonomije i samih nacija. Merkantiliste ne
interesuje bogatstvo jedne zemlje koje se sastoji u srebru i zlatu kao takvo, vec ih interesuje
način da se postojeće bogatstvo uveća. Merkantilisti daju veliki značaj razvoju manifakture,
odnosno prednost opštem slučaju mnoštva zanata pred posebnim slučajem preobilja
poljoprivrednih proizvoda.

Merkantilističko insistiranje na realnom-materijalnom a ne sholastičko-religioznom odnosu

prema ekonomiji, oslobađa inicijativu od stega feudalnog mračnjaštva i katoličke religiozne
etike, pa samim tim otvara nove mogućnosti za posticanja zanata a u okviru njih stvaraju se
začect tehnoloških inovacija.

Antonio Sera, merkantilista, posebno se zalaže za radno vaspitanje Ijudi, odnosno za

usavršavanje radnih aktivnosti, kao osnovu za brži i obimniji razvoj zanatstva.

3
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Ruski merkantilista Ivan Tihonovic Posoškov u svom najvažnijem delu "Knjiga o siromaštvu i
bogatstvu’’ zalaže se za upravljanje zanatskim radionicama isključivo od strane profesionalno
obučenih Ijudi - tj, najsposobnijih Ijudi struke - istaknutih zanatlija a ne plemića ili trgovaca. Što
znači daje prednost siručnosti upravljanja nad vlasništvom.

Nastanak ideje klasične političke ekonomije "lesefer poredak" vezuje se za proteste francuskih
preduzetnika protiv državne intervencije u XVII veku.

Đž. L. Stjuart, kao predhodnik britanskim klasicima, zalaže se za privatno-kapitalisiicku

privredu, koja počiva na individualnom preduzetništvu i privatnoj inicijativi preduzetnika
motivisanog profitom.

Profit, po Žanu Batistu Seju, kao preduzetniika dobit, je na neki način određen vid najamnine ili
nagrade za visokokvalifikovani rad preduzetnika, s obzirom da preduzetnik ima posebnu ulogu u
proizvodnji. Preduzetnik povezuje dva tržišta: na tržištu proizvodnih usluga (faktora
proizvodnje) preduzetnik kupuje faktore proizvodnje (rad, zemiju i kapital) a na tržištu
"potrošnih dobara" javlja se kao ponuđač.

Viljijem N. Senior tvrdi da se profit satoji tz dva dela: a) kamate kao nagrade za suzdrzavanje od
potrošnje i b) preduzetničkog dohodka za njegov rad. Fridrih Vizer, austrijski ekonomista,
pravnik i sociolog, koga zajedno sa Bem Baverkom, Šumpeter smatra se osnivačem škole koju
nazivaju Bečka, ističe vodeću ulogu kreativuog preduzetnika.

U teoriji raspodele Alfred Maršal kao četvrti faktor, pored zemlje, rada, kapitala uvodi u analizu i
preduzetništvo. On objašnjava čovekovo ponašanje kao "homo economicus" kojl racionalno
kombinuje faktore proizvodnje. Privatna intcijativa i privatno preduzetništvo su zato, po ovom
autoru, preduslov ekonomskog uspeha i suzbijanja bede.

Dinamički faktor koji obezbeđuje profit, po Jozefu Šumpeteru, su inovacije u kombinacijama i

korišćenju faktora proizvodnje. Inovacije mogu da se jave i u proizvodnji i u oblasti prometa.
Ove inovacije proizvode najsmeliji preduzetnici i na taj način stiču profit koji podstiče ostale
preduzetnike na iste korake i na taj način se javlja konkurencija koja pospešuje proces inovacija.

Pored sopstvenih izvora preduzetnicima novčana sredstva za realizaciju svojih preduzetničkih

nastojanja obezbeđuju banke putem kredita. Preduzetnici inovatori moraju da vraćaju kredite, što
po Šmpeteru, sve više smanjuje količinu novca u opticaju i privreda prelazi u stanje depresije a
proflt nestaje. Stoga su preduzetntci primorani na nove kombinacije proizvodnih činilaca i nove
investicije. Šumpeter, među prvima, ističe da sa ulaskom kapitalizma u monopolističku fazu,
preduzeznicima rukovode stručnjaci (menadžeri) koji nisu i njihovi vlasnici i dolazi do
podvajanja vlasništva i kontrole nad korporacijama, odnosno podvajanja kapital-svojine i
kapital-funkcije.
4
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Šumpeterova teorija preduzetništva predstavljala je osnov i oslonac za mnoge ekonomske

teoretičare koji su kasnije dali znažajan doprinos teoriji preduzetništva.
Tako na primer, američki ekonomista F.H. Knight ističe da donošenje odluke uvek podrazumeva
neizvesnost. Nastavljači Šumpeterove analize - F.A, von Hajek i I. M. Kirzner smatraju da
preduzetnik odgovara na promenu koja je iskazana u informaciji. Takođe smatraju da
preduzetničke aktivnosti treba da budu sasvim nove, a inovacija može da bude i komercijalni
promasaj.

Za preduzetnike H. Libenstajn ističe da oni postiču uspeh izbegavanjem neefikasnosti prema

kojoj drugi Ijudi ili organizacije nisu imuni. Po njemu uspeh je izuzetan a greške su normalna
stvar. Preduzetnišitvo je nažalost redak resurs, jer su za njega nužni retki talenti sa kojima se
popunjavaju prazaine, nadomeštaju uobičajeni inputi.

Kako se u tržišnoj ekonomiji pojedinci kojima nedostaje samopouzdanje u sopstveno

prosuđivanje, odlučuju da donošenje odluke povere preduzetnicima koji na taj način alociraju
njihovo bogatstvo, te su se javile kritike teorija koje su se oslanjale na "human relatkms",
odnosno na mogučnost dobre procene preduzetnižkog ponašanja.

Međutim M. Casson smatra da se sa izvesnim karakteristikama može razviti model sa kojim bi se

predvidelo ponašanje preduzetnika. M. Casson identifikuje preduzetnika kao nekog ko se
specijalizuje u preuzimaju odluka o alokaciji retkih resursa. Preduzetnik analizom informacija
donosi odluke, međutim ove odluke se ne donose samo na bazi objektivnih informacija već i na
osnovu subjektivnih vrednovanja - intuicije. Za kraći vremenski period preduzetnik može da
dobije i monopolsku rentu na superiorno rasuđivanje, međutim na duži rok, može da očekuje
konkurentsku aktivnost, odnosno zaposedanje "polja ideje" od strane ostalih
preduzetnika.

Po nekim teoretičarima za rodonačclnika teorijske obrade preduzetništva uzima se francuski

ekonomista Richard Cantilon. On je u 18. veku u svojoj publikovanoj respravi "Ogled o prirodi
trgovine" prvi put, na analitički način, proučavao odnos preduzetništva i tržišta, u kome se
preduzetnik prvo izlaže konkretnim troškovima proizvodnje i nabavke robe, da bi zatim sa tim
robama nastupio na nesigurnom tržištu. Pri tome, po ovom autoru, preduzetnik je u poziciji da
obezbeđenu robu na konkretnom tržištu proda i iznad i ispod nabavne (proizvodne) cene odnosno
da ostvari zaradu ili gubitak. Iz toga on zaključuje da preduzetnike čine lica koja su sposobna da,
u cilju zarade i uz prihvatanje pratećeg rizika, ponude tržištu izmenjene ili sasvim nove
proizvode ili usluge, odnosao da sa poznatim proizvodima pokriju uočenu nepokrivenu tražnju.
Time je ovaj autor implicitno utvrdio uzročnu vezu između tržišta i preduzetništva i determinisao
elementarne osobine preduzetnika kao subjekta preduzetništva.

5
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Preduzetništvo je izuzetno prisutno i kod mikro i makro ekonomskih aktivnosti. Ovo je posebno
značajno kod pada proizvodnje i krize platnog prometa, gde i terijske postavke o savremenom
preduzetništvu i sama preduzetnička aktivnost može da doprinese kako poboljšavanju mikro
ekonomskih aktivnosti tako i celokupnoj ekonomiji jedne zemlje. Odavde, prisutnost misli o
preduzetništvu u okviru mikro, ali i makro ekonomije.

Privlačnost preduzetništva

Svako bar jednom u životu sanja da uđe i postane "svoj gazda". Poznato je da danas raste broj
osoba koje svoj san pretvaraju u stvarnost. U ekonomskom ambijentu u kome se podstiče
preduzetništvo, hiljade službenika korporacija, penzionera i pojedinaca menjaju svoj posao i
nastavljaju svoju karijeru u malom biznisu. Kao vlasnici malih firmi, oni postaju kreatori
dinamičke snage koja, kao što je poznato, revolucioniše poslovanje u gotovo svim zeniljama
sveta.

Otpočinjanje malog biznisa je rizičan posao, pun neizvesnosti, ali i izazova šansi koje vam se
otvaraju. Potrebna je hrabrost, želja za uspebom i veština, naporan rad i strpljenje, dobro
predviđanje i vođenje posla i uspeh neće izostati. Potrebna je hrabrost, želja za uspehom i uspeh.

Pojam, definicija i karakteristike preduzetnika

Reč “preduzetnik” je nastala u francuskom jeziku (entrepreneur) i znači “proći između”. Taj
termin je imao dugu i promenljivu evoluciju, počevši od srednjeg veka gde se tada termin
odnosio na osobu koja nadgleda velike projekte. Već tokom 17 veka termin preduzetnik nosio je
i pojam rizika i tako su se nazivali pojedinci koji su snabdevali vladu dobrima i uslugama po
fiksnoj ceni, i zbog toga što je ta cena bila fiksna preduzetnik je mogao i požnjeti korist, ali isto
tako i izgubiti. U 18. veku preduzetnici su se nazivali pojedinci kojima treba kapital da obave
svoje aktivnosti.

Za uspešnog preduzetnika su važni znanje - tržišta, kupaca, potreba, tehnologije. Da bi

preduzetnik bio uspešan u nekoj oblasti, da bi uopšte imao kvalitetne ideje u nekoj oblasti, mora
posedovati znanje; znanje tehnologija koje se koriste, poznavanje kanala distribucije, poznavanje
dobavljača, poznavanje kupaca i njihovih potreba, poznavanje troškova proizvodnje i
distribucije, marži, monopola, dominantnih igrača i njihovih jakih i slabih strana - poznavanje
tržišta, ali ne površno, već ono dubinsko, ono koje se ne može lako i brzo naučiti ili jednostavno
kopirati. Može se reći da je preduzetnik poslovni čovek, koji u svom poslovnom delovanju
naslućuje, rizikuje, organizuje, racionalizuje i zarađuje. Preduzetnik pored ostalog mora da ima i
dobro razvijenu maštu. Pobeđuju samo oni koji idu u susret budućnosti i koji su ispred vremena,
6
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

a oni koji su u korak sa vremenom, oni već kasne. Imamo ekonomske, psihološke i socio-
biheviorističke teorije o preduzetniku.

Ekonomske teorije doprinele su boljem razumevanju preduzetnika, i ukazale na značaj

preduzetnika za privredni rast. Teorija ličnih karakteristika preduzetnika polazi od pretpostavke
da uspešni preduzetnici imaju jedinstvene osobine, koje ih čine posebnim, i bavi se
identifikovanjem i merenjem osobina uspešnih preduzetnika. Socio-biheviorističke teorije
pretpostavljaju da uspeh preduzetnika zavisi ne samo od njegovih ličnih karakteristika, već i od
iskustva, znanja, uticaja okruženja i sposobnosti učenja.

Ni jedna od razmatranih teorija ne daje celovito tumačenje ključnih faktora uspeha preduzetnika,
ali integralno, one omogućavaju da se razumeju i objasne razlozi njihovog uspeha. Uspeh je
rezultat ličnih karakteristika preduzetnika, sposobnosti učenja iz iskustva, kao i prilagođavanja
uticajima iz okruženja. Značaj ekonomskog pristupa preduzetništvu sagledan je tek u skorije
vreme, sa afirmacijom malih i srednjih preduzeća. Najvažniji ekonomski koncepti preduzetnika
prikazaćemo u tabeli:

KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA ULOGA PREDUZETNIKA

Koordinacija faktora proizvodnje
Sposobnost uočavanja trzišnih prilika
Inovativnost
Snošenje rizika i neizvesnosti
Kreativnost i imaginacija
Katalizator ekonomskih promena
Posrednik u razmeni
Inicijator kreativne destrukcije
Profit kao nagrada za rizik i neizvesnost
Stvara šanse za profitom

Preduzetnik kao ličnost

Uspešni preduzetnici dolaze iz različitih socijalnih sredina, pripadaju različitim rasama, etničkim
grupama, na njih utiču različiti kulturološki faktori, sistemi vrednosti i dr. Postavlja se pitanje da
li svako može da bude preduzetnik, ili je ličnost preduzetnika utemeljena na nekim posebnim,
jedinstvenim osobinama i sposobnostima. Takođe se postavlja pitanje koje su to osobine i da li
su one kod uspešnih preduzetnika urođene ili se mogu steći. Ova pitanja su predmet brojnih
istraživanja, teži se ispitivanju ličnih karakteristika savremenih preduzetnika i objašnjenju
ključnih faktora njegovog poslovnog uspeha.
Pozadina ličnosti preduzetnika

Usvojeni su određeni stavovi koji se smatraju bitnim za ostvarenje preduzetnika kao ličnosti, i to
su:

7
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

1. Rano detinjstvo i odrastanje - prvom detetu u porodici se uvek posvećuje više pažnje što
dovodi do povećanja njegovog samopouzdanja; socijalni status i zanimanja roditelja takođe
na specifičan način utiču na mentalni sklop svoje dece.
2. Obrazovanje – veoma znači kao jedna od bitnih predispozicija za bavljenje biznisom.
Obrazovanje jača preduzetnički instinkt, znanje iz ključnih funkcionalnih oblasti (marketing,
finansije, nabavka, menadžment), u velikoj meri određuje uspeh preduzetničkog poduhvata.
3. Starosna dob – preduzetnici obično započinju biznis između 22. – 45. god. Četrdest i pet
godina je preduzetnička granica za ulazak u preduzetničke vode.
4. Prethodno radno iskustvo – od velikog značaja za započinjanje preduzetničkog biznisa.
Prethodno radno iskustvo donosi preduzetnicima organizaciono i tehničko iskustvo i
neophodne poslovne kontakte. Spoznavanje specifičnosti ciljnog tržišta je od krucijalnog
značaja za pokretanje budućeg biznisa (gde su i kakve nabavke potrošača, kada, kako i gde
kupuje, koji su najvažniji dobavljači, ditributeri).
5. Lična i profesionalna podrška – moralna podrška od porodice, rodbine i prijatelja je od
velikog značaja za preduzetnika. Kao svaka profesija i profesija preduzetnika ima svojih
dotignuća i padova. Zagarantovano bolji, brži, efikasniji uspeh je uz podršku ljudi koji znače
pojedincu. Profesionalna podrška treba naterati preduzetnika na lakšu saradnju. U vidu
profesionalne podrške javljaju se seminari, kontakti, javne rasprave koje su dobijene na
različite načine: od poslovnih centara, državnih organizacija, privrednih komora itd. Na
samom početku, kako bi se došlo do željenig cilja, trebalo bi imati što veću volju koja se
rasplamsava, povećava kada se preduzetnik uveri da je cilj izvodljiv. Da bi to što je
preduzetnik zacrtao bilo izvodljivo u mnogome pomažu: obrazovanje, ranije radno iskustvo,
lične vrednosti i motivacija.

Preduzetnički duh

Preduzetništvo se zasniva na slobodnoj inicijativi pojedinaca. U dinantičkom smislu

preduzetništvo je vezano za pojedinca, njegovu individualaost, njegovu aktivnost ili pasivnost. S
toga stanovišta preduzetništvo predstavlja sposobnost pojedinca da deluje u otvorenom žtvotnom
prostoru slobodno i da samoinicijativom i u saradnji s drugima mobiliše resurse i alocira ih na
optimalan način.

Preduzetništvo odgovara prirodnim atributiraa čoveka, njegovoj potrebi da bude aktivan i želi da
se afirmise, prosperira i uspe. U želji za uspehom, čovek istovremeno uz naporan rad, razvija
svoje sposobnosti. Afirmišući svoj rad i uspeh kao induvidualne vrednosti čovek, pojedinac se
integriše u hijerarhiju društvenih vrednosti. Na taj način on indukuje prosperitet zajednice i
obrnuto, prilagođavajući se društvenim vrednostima, on razvija svoje preduzetničke veštine i
sposobnosti.
U takvom ambijentu, dakle, u ambijentu uzajamnog aktiviteta pojedinca i zajednice, stvara se
duh koji rađa želju i ambirije za životom punim smisla i sadržaja, duh otvorenog društva koga
karakteriše mogućnost razvoja i permanentnog preobražaja. U otvorenom društvu covek prestaje
da bude "zatvorena supstanca", on postaje pojedinac koji razvija svoje sposobnosti, jednom rečju

8
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

on postaje "biće aktiviteta" koje oslobađa zajednicu siromašne statike kao antiteze drustvene
dinamike.

Preduzetnička ideja

Šta je preduzetnička ideja? Kakva je njegova uloga? Kako se ideja pretvara u program? To su
veoma značajna pitanja za razvoj preduzetništva. Uloga preduzetničke ideje i njeno
transformisanje u program ima velikog značaja za animaciju kapitaia i razvoj uspešnog
preduzetništva.

Treba, međutim, reći da je teško odgovoriti na pitanje šta je preduzetnička ideja. Shvatanje
preduzetničke ideje kao zadovoljenje neke potrebe ili kao impulsa koji pokreće preduzetnički
posao ne može u potpunosti da objasni njenu suštinu. Preduzetnička ideja ima svoj život, ona se
ispoljava kao kolektivni i individualni čin, kao putokaz i orijentir u kome pravcu treba krenuti.

Čovek ne može sebi dopustiti da kroz život bezciljno plovi kao napušteni čamac po nemirnom
moru. Njega prati stalno osećanje da treba da pronađe neki put kao odgovor na zagonetke života.
I zaista, ko se nije našao na raskrsnici života kada se mora opredetiti kojim putem krenuti, ne
može lako shvatiti svu težinu izbora koja svakoga tera da misli, ili da upita za savet kako dalje.
Otuda se svaki prodor u osvajanje novog, bilo da je reč o izumu, poslovnom poduhvatu ili novoj
tehnologiji i proizvodu, doživljava kao izazov na koga treba dati odgovor.

Ako se spusti do dna svoga bića, čoveka će zagrejati varljiva nada da ga njegova intuicija
nepogrešivo vodi kroz lavirinte života. Ako, međutim, intuicija i delotvorne organizacione
pripreme služe kao polazna tačka inventivnog mišljenja onda se čovek izdiže iznad dna svoga
bića, on traži orijentir da bi napravio iskorak i dao odgovor na promenljive izazove okruženja.

On tada širi raspone mogućih inspiracija koje pristižu iz spoljnjeg sveta. Tada se prednzetnička
ideja rađa kao kombinacija realnog stanja i čovekove imaginacije dobijajući svoj smisao u nekoj
Ijudskoj potrebi koja poprima oblik preduzetničkog poduhvata, proizvoda ili poslovne aktivnosti.

Stvaranje preduzetničke ideje je suptilna manifestacija niza faktora i procesa. Preduzetničke ideje
mogu proizilaziti iz mnogih izvora, to mogu biti: kupci, naučnici,konkurenti, trgovci, laboratorije
i čelni menadžeri.

Preduzetnička motivacija

9
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Da bi se preduzetnik prepustio biznisu, mnogo je faktora koji na njega utiču. Motivaciju možemo
definisati na više načina. U principu, ona je važna uzbuna, pobuda, koja utiče na psihičke
sposobnosti kako bi se došlo do željenog pravca.

Koncept koji je korišćen u preduzetničkoj praksi podrazumeva hijerarhiju sledećih nivoa

potreba:
1. Ekonomske potrebe - daju sigurnost u smislu materijalne zarade, stabilnosti, ali i sopstveno
zadovoljstvo.
2. Socijalne potrebe –sopstvena želja da se pripadne širem društvenom sloju gde se izdvajaju
određena društvena opredeljenja. Ona mogu biti ekonomska, politička, duhovna itd.
3. Razvojne potrebe – želje preduzetnika za postizanje ciljeva.

Abraham Maslou je razvio pet potreba ljudske motivacije. Po njegovom mišljenju najbolje je da
pojedinac izvrši fizičke potrebe iz kojih sledi zadovoljavanje na ostalim nivoima:

- Osnovne (fiziološke) potrebe – bez nepoželjnog stresa, potreba za odmorom, za hranom.

- Bezbednost i sigurnost – potreba za mirnoćom, za stabilnošću, za tvrdnjom da je posao
siguran.
- Društvene potrebe (potrebe pripadnosti) – potreba za osećanjima, emocijama, potreba za
poverenjem.
- Poštovanje - potreba za poštovanjem od strane drugih, samopoštovanje.
- Samodokazivanje (samoaktuelizacija) – potreba za opuštanjem na poslu u smislu slobode,
osećanjem zadovoljstva zbog lične i društvene koristi.

Imamo različite puteve za zadovoljenje pomenutih potreba:

 Znanje o postojanju preduzetničke opcije,

 Mogućnost za njeno izvršavanje,
 Rizik,
 Mogućnost postavljanja preduzetnika prema potrebama.

Faktori koji utiču na preduzetnika da bi pristupio preduzetničkoj karijeri su:

o Push factors ( oni koji ga teraju, podstiču ),

o Pull factors ( oni koji ga vuku napred ).

Push faktori uključuju:

 Limitiranu - nisku zaradu u zaposlenju.

 Ograničene radne perspektive.
 Nemogućnost generisanja ličnih inovacija.
 Premeštanje sa jednog na drugo radno mesto.
 Osećaj „vezane vreće“ u postojećoj organizaciji.

10
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Pull faktori:

 Profitni motiv – materijalna naknada.

 Sloboda i osećaj nezavisnosti.
 Osećaj postignuća i rezultata.
 Kreativnost inoviranja.
 Socijalni status i ugled.

Između ovih faktora nalaze se barijere, poteškoće pokretanja biznisa, koje se nazivaju inhibitori:

1. Teži pristup izvorima finansiranja za novog biznismena.

2. Veliki izdaci početnog kapitala.
3. Rizik i pretnje iz susednog poslovnog okruženja.
4. Zakonska ograničenja.
5. Nedostatak uigravanja za buduće preduzetnike.
6. Težnja za boljim ljudskim resursima.
7. Lični strah, strah od uspeha, neupeha.

Za otvaranje preduzeća, stvaranje novih radnih mesta, jedna od najvažnijih stavki je uklanjanje
inhibitora.

Osnovni principi kojih se treba držati preduzetnik radi postizanja uspeha

U biznisu, a i u životu, pre svega je potrebno da se usvoje takvi principi, koji će vas učiniti
onoliko uspešnim koliko vi to želite. Ako nemate principe, nemate ni orijentire kojih treba da se
držite na svom putu ka uspehu.

Suština uspeha u preduzetnistvu su lični integritet i pouzdanost odgovornog lica. U bilo kom
obliku biznisa, ne možete očekivati da ćete napraviti bilo kakav značajni uspeh ukoliko ljudi u
vas nemaju poverenje. Ako ste biznismen koji je neodlučan u izjašnjavanju, nećete ulivati veliko
poverenje svojim komitentima i na vas nikada neće ozbiljno računati kada planiraju značajne
poslove. Preduzetnik ne može ostvariti odgovarajuću organizaciju u svojoj firmi ukoliko
predhodno ne ostvari ličnu organizovanost:

- organizovano upravljanje sopstvenim vremenom,

- organizovanost u pribavljanju i obradi potrebnih podataka,
- organizovanost u upravljanju poslovima,
- organizovanost u raspodeli poslova na radnike i saradnike,
- organizovanje administrativno-tehničkih poslova.

11
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Čovek koji kreira obavljanje nekog poslovnog procesa, treba da se trudi da uspostavi ravnotežu
između ljudi sa kojima sarađuje, materijala i robe koju nudi, novčanih, vremenskih i drugih
činilaca, trudeći se da ostvaruje pozitivne rezultate. Ulaganje u sposobnost stvaranja
predpostavlja učenje, obuku, investiranje i sve drugo što spada u sferu pripremnih aktivnosti, da
bi se biznis uspešno vodio.

Bez obzira da li vam posao ide dobro ili loše, nikada nemojte da dozvolite da on vlada vama, da
u njemu radite i da o njemu razmišljate 24 časa u danu. Mera vašeg duševnog mira i poslovne
sposobnosti, u velikom stepenu, određena je time koliko ste sposobni da živite u sadašnjosti. Bez
obzira na to šta se desilo juče ili prošle godine, ili šta se može ili ne može desiti sutra, sadašnjost
je tamo gde ste sada i gde ste – UVEK.

Vođenje biznisa podrazumeva proces u kom čovek stalno uči. Lenji i neinventivni preduzetnici
uobražavaju da znaju sve što im je potrebno za vođenje posla i ne ulažu ni napor ni vreme da
fond svog znanja dignu na viši nivo. Takvi preduzetnici ne shvataju da se savremeno društvo
jako brzo unapređuje i razvija i da je neophodno da budu u toku svih tih promena, tj. da se i oni
razvijaju zajedno sa tim promenama. Ako to ne znaju, jako teško će opstati u svakodnevnoj trci
na ciljnom tržištu. Preduzetničko znanje, kao i svako drugo, podleže neizbežnom zastarevanju.
Da bi se to izbeglo, treba ga stalno inovirati i obogaćivati. Uspeh u poslu nikada ne dolazi sam
po sebi, već ga uvek treba odraditi i zaslužiti.

Sadržaj preduzetništva

Preduzetništvo je stvaranje inovativne ekonomske organizacije sa namerom zarade ili rasta u

ambijentu rizika i neizvesnosti. Analizom mnogih defihicija pojma preduzetništva uočeni su
opšti elementi u većini njih i mogu se iskazati kroz:

- kreativnost i inovaciju,
- prikupijanje resursa i uspostavijanje ekonomske organizacije, i
- šanse za zaradom (ili rastom) kroz rizike i neizvesnosti.

Pojam kreativnosti sadrži u sebi osnivanje i poreklo. Međutim, kupovina jedne postojeće firme
ili njen transfer novom vtasniku ne predstavlja predtizetništvo. Preduzetništvo se javlja kada
jedna organizacija promenom vlasništva menija menadzment i konfiguraciju resursa. Znači
stepen promena i inovacija određuje da li je preduzetništvo prisutno.

Potrebne promene su kategorizovane kroz Schumpeterovu podelu mogućih konibinacija:

12
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

- Da li je pronađen novi proizvod ili usluga?

- Da li se koriste nove metode i tehnologije?
- Da li se otvaraju nova željna tržišta?
- Da li se koriste novi izvori nabavke sirovina i resursa?
- Da li se koriste nove forme organizacione strukture?

Preduzetništvo postoji pod uslovima rizika i neizvesnosti. Rizik se odnosi na promenljivost

prihoda. Ako nebi bilo rizika, prihod je izvestan. Firma koja operira u okružetiju bez rizika
mogla bi nastaviti da se neograničeno širi, pošto se negativan prihod ne bi mogo pojaviti. Stoga
je rizik ograničenje za svako širenje preduzetnistva.

Neizvesnost se odnosi na poverenje u procene koje preduzetnici imaju u odnosu na zbivanja oko
sebe, procena i razumevanje uzroka i posledica dešavanja u okruženju. Ako nema neizvesnosti,
to znači da je okruženje savršeno upoznato.

Značaj preduzetništva

Preduzetništvo je značajno za:

1. Ekonomski rast i obogaćivanje privredne strukture

2. Kreiranje novih radnih mesta
3. Rast produktivnosti
4. Inovacije

Ekonomski rast i sloboda

Dva uslova moraju postojati da bi se razvilo preduzetništvo. Prvo - mora postojati sloboda:
Sloboda m usposjavljanje jednog ekonomskog poduhvata, i sloboda da se bude kreativan i
inovativan sa tim poduhvatom.

Drugo - mora postojati društveni ambijent za napredovanje: povoljni ekonomski uslovi koji daju
preduzetničkoj organizaciji mogućnost za zaradom i rastom.
Najslobodnija zemlja na osnovu analize sprovedene u 150 zemalja iz 1997, god. je Hong Kong.
U prvih deset najslobodnijih su: Singapur, Bahrein, N.Zeland, Svajcanika, SAD, Engleska,
Tajvan, Bahami i Holandija.

Najmanji nivo slobode imaju zemlje: Angola, Iran, Libija, Somalija, Vijetnam, Irak, Kuba,
Azerbedžan, Laos sa Severnom Korejom.

13
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Pojmovne odrednice preduzetništva

lzložen istorijski proces teorijskog determinisanja preduzetništva pokazuje da je preduzetništvo

organski faktor tržišta, tj. njegov ključni funkcionalni i razvojni agens. Pored toga, ta teorijska
razmatranja su u centar preduzetništva s razlogom stavila preduzetnike, odnosno lica koja
praktično realizuju preduzetničke aktivnosti sa ciljem ostvarivanja dobiti uz posledično
preuzimanje rizika. U tom kontekstu, savremeno poimanje preduzetništva se može posmatrati
najmanje sa dva ključna aspekta - naučnog i praktičnog.

Kada je reč o naučnom poimanju preduzetništva, može se reći da se njime obuhvata

interdisciplinarna oblast nauke koja se bavi zakonitostima ulaganja kapitaia u zadovoljavanje
uočene nepokrivene tražnje za novim ili postojećim proizvodima i uslugama, na određenom
tržištu sa ciljem ostvarivanja dobit, uz posledično preuzimanje rizika.

Interdisciplinovanost ove naucne oblasti proističe iz toga što je nosilac nove poslovne aktivnosti
preduzetnik kao subjekt koga karakterišu specifične potencijalne i motivacione osobine, odnosno
što sama preduzetnička aktivnost sadrži mnoštvo faktora - tehnoloških, organizacionih,
marketinških, ekonomskih itd. Sve ovo u sadejstvu upućuje na konstelaciju po kojoj se
preduzetnik i njegovo delovanje mogu posmatrati sa aspekta većine društvenih i prirodnih nauka
(npr.: sa psihološkog stanovišta uspešniji preduzetnik se po svojim osobinama razlikuje od
neuspešnog preduzetnika, dok se preduzetnička aktivnost može zasnivati na korišćenju
izmenjene tehnologije i marketinške politike i sl. - što su svi faktori kojima se bave određene
društvene i prirodne nauke).

Gledano sa praktičnog stanovišta, preduzetništvo se može definisati kao aktivnost ulaganja

kapitaia u zadovoljavanje uočene nepokriveosti tražnje za novim ili postojećim proizvodima / ili
uslugama na određenom tržištu sa ciljem ostvarivanja dobiti, uz prateće preuzimanje rizika. Ova
pojmovna definicija, u odnosu na datu istorodnu naučnu definiciju, razlikuje se samo po tome što
u njoj nije istaknuto naučno ishodište za proučavanje preduzetničkih zakonitosti - što je za
praksu irelevantno.

Obe ove definicije preduzetništva upućuju na konstelaciju prema kojoj preduzetništvo

predstavlja aktivan odnos privrednih subjekata (pravnih i fizičkih lica) kojim oni determinišu
svoju poziciju na određenom tržištu. Zato preduzetništvo predstavlja ključan i nezamenljiv faktor
opstanka i ojačavanja pozicije privrednog subjekta unutar konkretne tržišne konkurencije (šema).
Ove pojmovne konstatacije važe za slučaj razvijenog tržišta i njihova tačnost opada upravo u
meri u kojoj se tržište zamenjuje drugim mehanizmima regulacije privrede.

14
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Opšti odnosi tržišta i preduzetnika

Na osnovu predhodnog, posmatrano sa praktičnog aspekta, preduzetnik je lice koje se bavi

preduzetništvom. Preduzetnici se, u konkretnom slučaju, mogu naći u poziciji potencijalnih i
aktuelnih.

U potencijalne preduzetnike spadaju lica koja se nameravaju baviti preduzetništvom, dok

aktuelne preduzetnike čine subjekti koji obavljaju preduzetničke aktivnosti. U svakom slučaju,
preduzetnici su nosioci preduzetništva i oni, u uslovima delovanja tržišta, predstavijaju pokretače
razvoja tržišnih subjekata.

Njih, kao takve, čine lica koja uočavaju tržišne šanse i zatim odabiraju i organizuju adekvatne
nove poslovne aktivnosti. Zato preduzetnik može, a ne mora, ujedno da bude inovator. Međutim,
u svakom slučaju, u tržišnim uslovima privređivanja, nosioce preduzetništva čine vlasnici
privrednog subjekta, tj. lica koja su uložila svoj kapital u konkretan preduzetnički biznis.

ODNOS PREDUZETNIČKOG I OSTALOG BIZNISA

Bitne međusobne razlike

Celina poslovnih aktivnosti privrednih i vanprivrednih organizacija može se podeliti na
preduzetničke i ostale. Preduzetničke aktivnosti (ili: preduzetnički biznis) pre svega su
karakteristične po tome što su one usmerene prema postizanju uspeha na tržištu, tj. prema
ostvarenju određenog profita. Suprotno od toga, ostale aktivoosti za svoj cilj izvorno nemaju
ostvarivanje profita, već zadovoljavanje opštih potreba društva ili postizanje posebnih društvenih
ciljeva - političkih, socijalnih, kulturnih i drugih (šema).

15
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Ciljevi osnovnih vrsta biznisa

Naravno, ova podela je izvršena uz pretpostavku realnog postojanja tržišta u konkretnoj

društvenoj zajednici, odnosno stvorenih opštih uslova za tržišno nadmetanje privrednih subjekata
i prateće ostvarivanje društveno korisnih aktivnosti. U tome i preduzetnički i ostali biznis za
svoje ostvarivanje koriste određena materijalna sredstva, tj. rezultate tzv. minulog rada - s tim što
se kroz prvi teži stvaranju viška vrednosti (ostatka dohodka), dok se kroz drugi najpre ide ka
novom svođenju dobiti ili ka dotiranju poslovne aktivnosti od strane ukljucenih finansijera.

Karakteristike preduzetničkog biznisa

Preduzetnički biznis, s obzirora na svoj krajnji cilj, podrazumeva potrebu organizovanog

delovanja u svim svojim fazama. Otuda rast i razvoj preduzetničkog biznisa zahteva uvažavanje
mnoštva međusobno povezanih eksternih i internih faktora. U eksterne naročito spadaju:
konkurenti, kupci, dobavljači, kreditori i dr.

S druge strane, interne faktore čine: vrsta organizacione proizvodnje ili usluga, primenjena
tehnologija i organizacija, angažovana struktura zaposlenih itd. Prilikom, organizovanja značajno
izmenjenih i novih poslovnih aktivnosti u njihovom izboru i uspostavljanju dolaze do izražaja
ljudske osobine preduzetnika (nezavisnog ili zavisnog), jer se u tom procesu iskazuje njihova
samostalnost i autoritativnost. Iza toga, u samoj primeni odabranili preduzeiničkih aktivnosti
dominantnu ulogu imaju operativne osobine preduzetnika.
Uspesan krupan preduzetnički poduhvat, kao uzoran primer sa svojim haloefektom, ponekad
dovodi do regionalizacije određene vrste biznisa. Silikonske doline u SAD, gde se po inerciji
prvih proizvođača silikonskih koraponenata razvilo mnoštvo komplementarnih proizvodnih

16
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

subjekata. Slično se odnosi na domaće proizvođače plastičnih masa, koji su, po ugledu na prve
uspešne preduzetnike iz te oblasti, locirani u nekoliko sremskih gradova.

Uopšteno posmatrano, neposredni kontakt sa preduzetnički uspešnim biznisom i njihovim

protagonostima, najčešće predstavlja odlucujući motivator da potencijalni preduzetnici otpočnu
sa svojim biznisom. Takođe, veoma uspešni, javno priznati preduzetnici po inerciji svog ugleda
mogu da aktiviraju mnoge potencijalne preduzetnike. Pored toga, značajan podsticaj za bavljenje
preduzetništvom predstavlja priznat rejting poznatih edukatora iz te oblasti koji privlače,
osposobljavaju i ohrabruju potencijalne preduzetnike da osnuju i vode svoj preduzetnički biznis.

Uspeh u preduzetničkom biznisu naročito je vezan za realnost procenjemih internih prednosti i

nedostataka u odnosu na konkurenciju. U tome naročitu važnost ima preduzetnički kvalitet
uprave konkretnog privrednog subjekta i njena unutrašnja usklađenost, što naročito uvažavaju
institucije koje kreditiraju biznis. S tim u vezi, dobar sklad unutar uprave preduzeća je onaj u
kome se očekuje da glavni menadžer bude inicijator i organizator novih poslovnih aktivnosti,
dok je upravni organ vlasnika taj koji date inicijative kritički razmatra i zatim izgledne
preduzetnički podrzava.

Preduzetničko iskustvo takođe je veoma značajno, narofito kada se radi o startnom započinjanju
biznisa. Zato se dobar deo potencijalnih preduzetnika aktivira upravo po osnovu upoznatog
biznisa svojih rođaka, komšija itd. Pri tome, s obziroin na složenost potrebnih preduzetničkih
znanja, mudar preduzetnik će za ispomoć angažovati određene saradnike radi efikasnijeg
rešavanja bitnih poslovnih pitanja naročito iz oblasti: marketinškog nastupa, vođenja finansija,
uspostavljanja tehiiologije i organizacije itd.

Glavno pitanje u uspešnoni preduzetničkom biznisu ne čini izbor poslovne ideje, već odlučnost
da se ona primeni u dobro odmerenom vremenskom trenutku i na pažljivo odabranom tržštu. U
tome sposoban preduzetnik prepoznaje poslovnu šansu koju drugi ne uočavaju. Veoma čestu i
odlučujuću grešku čine mnogi, naročito potencijalni preduzetnici koji prvo teže obezbeđivanju
svih neophodnih sredstava za krupan zahvat novog biznisa, pri čemu najpre u nepovrat prođe
pravi vremenski trenutak za tržišni plasman odabrane poslovne ideje. Zato je mnogo delotvorniji
pristup organizovanja novog biznisa sa raspoloživim sredstvima, pri čemu će prvi pozitivni
rezultati predstavljati pravi argument za privlačenje kreditora i povećavanje obima započetog
biznisa. Ovo generalno pravilo posebnoje važno za naše potencijalne preduzetnike, s obzirom na
sadašnje stanje velike oskudice u kreditiranju privrednih poduhvata.

Sve izložene karakteristike preduzetničkog biznisa se mogu sintetizovati u nekoliko

najreprezentativnijih, u koje u prvi red spadaju:

17
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

- nosioce preduzetnižkog biznisa čine preduzetnici koje svoje poslovne aktivnosti ostvaruju
preko novih ili već osnovanih rivrednih firmi koje odlikuju kombinacije specifičnih ličnih
osobina i znanja, koja ih motivišu za bavlienje preduzetničkim biznisom - tj. poslovnom
aktivnošću od koje na tržišti uz prihvatanje rizika, očekuju ostvarivanje dobiti. Preduzetničku
ulogu u privrednom subjektu ostvaruje njegova upravna struktura, pri čemu nju može da čini
samo jedno lice (mokosni menadzer kao ujedno titular većinskog vlasništva nad uloženim
kapitalom i generalni rukovodilac), ili određeni upravni organi u sadejstvu sa glavnim
menadžerom kao inicijatorom i organizatorom preduzetmstva,
- konkretan preduzetnički biznis započnjie indentifikacijom i operacionalizacijom odabrane
poslovne ideje kojom se na tržištu izazivaju određene promene u funkciji sticanja dobiti. U
svim varijantama, preduzetnički biznis se usmerava na zadovoljavanje nepokrivene tržišne
tražnje za određenim proizvodima/ uslugama,
- realizacija uspostavljanja preduzetničkog biznisa treba da karakteriše stalne kontrole i
valorizacije ostvarenja eksterih i iternih faktora, s tim što se u tome, preko korektivnog
preduzetničkog delovanja, stalno teži unapređivanju tih faktora. Ovo delovanje najpre je
posledica uočenih mogućnosti unapređivanja posmatranih faktora (marketinga, primenjene
tehnologije i organizacije, angazovane strukture zaposlenih i dr.),
- na kraju, s obzirom na svoj poslovni obuhvat, preduzetnički biznis karakterišu dve
komplementarne poslovne aktivnosti. Prva aktvnost ima idejni tamter i ona se može
definisati kao preduzetnničko kreiranje biznisa u koje u praktičnom smislu spada zbor
poslovne tržišne tražnje za postojećim ili novim proizvodima i uslugama preko čega
preduzetnik menja tržišnu ponudu i očekuje ostvarivanje dobiti. Druga ativnost ima
operativno obeležje i preko nje preduzetnik teži racionalizaciji eksternih i internih faktora
odabrane proizvodnje/usluga, pa se zato ona derminiše kao preduzetničko usavršavanje
biznisa. Nju, kao takvu, odlikuje korigovanje fakrota biznisa koje se obavlja preko njihove
kontrole i kroz periodičnu valorizaiju celine poslovnih rezultata.

Karakter ostalog biznisa

Ostali biznis u društvenoj zajednici se prvenstveno odlikuje svojom nerofitabilnošću, jer kod
njega vlasnici kapitala ne risvajaju ostvarenu dobit. U tom kontekstu odnos između
preduzetničkog i ostalog biznisa je veoma delikatan i on se izražava identičnim i diferenciranim
obeležjem. Identično obeležje ogleda se u tome što poslovni subjekt u obe oblasti biznisa teže
stvaranju viška vrednosti. Diferencirano ponašanje među njima čini odnos prema prisvajanju
ostvarenog viška vrednosti.

Naime, vlasnici poslovnih subjekata u preduzetničkom biznisu prisvajaju višak vrednosti, dok se
u drugom slučaju ostvaren višak vrednosti interno koristi za poboljšanje materijalnih uslova rada,
porast zarada zaposlenih i sl. S tim u vezi se može knstantovati da u ostalom biznisu u uslovima
tržišnog privređvanja, sve češće ima elemenata preduzetnoištva i to u smislu ponude dodatnih
proizvoda/usluga, uz prateći rizik opredeljujuće ne utiče na osnovnu aktivnost poslovnog
subjekta. Ostali biznis se najpre ogleda u zadovoljavanju opštih i posebnih potreba društvene
zajednice.

18
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Njegove nosioce pretežno čine državne organizacije (agencije, direkcije, zavodi i dr.), institucije
društvenih delatnosti (u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, socijalnoj zaštiti i sl.), javna reduzeća (u
sferi elektroprivrede, saobraćaja, vodoprivrede, šumarstva, komunalija itd.).

S obzirom na svoju neprofiribilnost, menadžment ovih poslovnih subjekata se prvenstveno brine

o racionalnom ostvarivanju zastupljenih delatnosti i pratećim internim materijalnim i kadrovskim
faktorima. Pri tome, u cilju pokrivanja tekućih troškova i onezbeđenja neophodne akumulacije za
razvoj, posmatran menadžment posebnu pažnju posvećuje prikladnom odmeravanju cena svojih
usluga, odnosno što boljoj budžetskoj participaciji.

Sve ovo zajedno upućuje na ocenu po kojoj biznis, u uslovima tržišnog rivređivanja, ima
određene parcijalne elemente preduzetništva na čije korišćenje ga, pre svega, nagoni razvojna
težnja i matična konkurencija, ako je ima. U takvim okolnostima menadžment u ostalom biznisu
sve više napušta tzv. ulogu administratora i usmerava se prema aktivnom učešću u
zadovoljavanju određenih potreba u društvenoj zajednici. Taj aktivan odnos upravno se izražava
preko unošenja preduzetničkih elemenata u obavljivanje tretiranih delatnosti uz respekt
neprisvajanja ostvarenog viška vrednosti kao ključnog principa ostvarivanja svake poslovne
aktivnosti koja nema izvorni karakter predzetničkog biznisa.

Preduzetnik kao koordinator procesa prizvodnje

Koncept preduzetnika kao koordinatora faktora proizvodnje formulisao je francuski ekonomista

Cantillon. Cantillon je prvi opisao preduzetnika i ukazao na značaj preduzetnika za privredni
razvoj. Preduzetnici upošljavaju i kombinujurazličite faktore proizvodnje, i izdvajaju se kao
najvaznija društvena klasa. Cantillon je smatrao da su preduzetnici važnija društvena klasa od
zemljovlasnika i radnika, i centralni privredni akteri, zato što, kao inicijatori proizvodnje i
koordinatori faktora proizvodnje, imaju ključnu ulogu u privrednom razvoju. Slično mišljenje o
preduzetniku imao je francuski ekonomista Say, koji je, takođe, smatrao da su preduzetnici
pokretači privredne aktivnosti i katalizatori ekonomskih promena.

Tradicionalna definicija preduzetnika, kao pojedinca koji upošljava i kombinuje različite faktora
proizvodnje, sa ciljem da ostvari profit, bazira se na Cantillonovom konceptu preduzetnika.
Međutim, u periodu kada su Cantillon i Say izlozili svoje gledište o preduzetniku, a to je vreme
početaka industrijske revolucije, lična inicijativa i preduzetništvo nije se smatralo naročito
značajnim za privredni prosperitet. Iz tog razloga, značaj Cantillonovog i Sayovog koncepta
preduzetnika sagledan je mnogo kasnije, kada su se pojavili savremeni koncepti preduzetnika.

19
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Preduzetnik kao »POSREDNIK« u razmeni

Koncept preduzetnika kao »posrednika« u razmeni formulisao je austrijski ekonomista Kirzner.

Za Kirznera, ključna karakteristika preduzetnika je sposobnost da uoči priliku za razmenu, što
mu omogućava da ostvari korist. Preduzetnik ima sposobnost da identifikuje dobavljače i kupce,
i on deluje kao posrednik u razmeni. Delujući i kao posrednik koji olakšava razmenu,
preduzetnik ostvaruje korist, odnosno profit. Preduzetnik ne mora da poseduje resurse, a profit,
koji stiče, nastaje kao rezultat njegove posredničke funkcije. Preduzetnik je posrednik u razmeni,
odnosno trgovac, koji ima sposobnost da sagleda priliku za razmenu, i da je iskoristi.

Prilika za razmenu nastaje zbog imperfektnosti znanja. Preduzetnik ima dodatno znanje, koje
ostali učesnici u razmeni nemaju. Dodatno znanje, odnosno informacije su esencijalne da bi se
uočila prilika za razmenu. Prilika za razmenu može da bude prisutna sve vreme. Ali potreban je
neko sa dodatnim znanjem da bi je uočio i iskoristio.

Razmena je preduzetnički proces, a ljudi mogu da profitiraju iz razmene, zbog asimetrične

informisanosti, tj. informacionog jaza o prilikama na tržištu. Informisanost i poznavanje tržišta
je, za Kirznera, najvažnija karakteristika preduzetnika. Svako ko ima potrebne informacije o
tržištu, koje mu omogućavaju da uoči priliku za razmenu, može da bude preduzetnik.

Preduzetnik kao inovator

Koncept preduzetnika kao inovatora formulisao je Schumpeter. Mada Schumpeter pripada

austrijskoj školi mišljenja, njegovo gledište o preduzetniku sasvim se razlikuje od Kirznerovog.
Za Kirznera, preduzetnik može da bude svako ko ima potrebne informacije o tržištu. Za
Schumpetera, preduzetnik je neko ko se razlikuje, ko je drugačiji od ostalih.

Preduzetnici mogu da budu samo neki, izuzetno nadareni ljudi, sposobni da uvode novine, koje
iniciraju i donose promene. Inovacije koje uvodi preduzetnik odnose se na nove proizvode,
tehnološke procese, sirovine ili na otvaranje novih tržišta.

Preduzetnik - inovator menja konvencionalni način obavljanja stvari i razvija novu tehnologiju,
dok preduzetnik-posrednik u razmeni koristi prilike, koje nastaju sa pojavom nove tehnologije.
Inovacije su izvor visokih profita. Međutim, profit koji se stiče uvođenjem inovacija je
kratkotrajan. On nestaje čim se pojave pratioci i imitatori inovacije. Stoga inoviranje treba da
bude permanentno. U stalnoj težnji ka inovacijama i profitu, preduzetnici pomeraju tehnološke
granice i doprinose privrednom razvoju. Uvođenjem inovacija stari izvori profita nestaju, tj.
kreativno se uništavaju i zamenjuju novim. Kao inicijator kreativne destrukcije preduzetnik-
inovator je važan katalizator privrednog razvoja.

20
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Međutim, Schumpeter je smatrao da će nosioci preduzetničke funkcije u budućnosti biti timovi

istraživača i naučnika, koji rade u velikim organizacijama, a ne pojedinci. Tehnološki progres će
voditi velike firme, a ne preduzetnici pojedinci, zato što je istraživanje i razvoj novih proizvoda i
tehnologija skup i dugotrajan proces, koji male preduzetničke firme neće moći da izvedu.
Schumpeterov koncept preduzetnika-inovatora poslužio je da bi se napravila razlika između
preduzetnika i vlasnika malog biznisa.

Preduzetnici uvode inovacije i iniciraju promene sa ciljem da ostvare rast i razvoj svog biznisa,
dok su vlasnici malog biznisa pojedinci, koji nemaju ambiciju da šire svoj biznis, i koji jedino
žele da budu samozaposleni. Preduzetništvo se, u strogom smislu reči, odnosi na kreiranje novog
ekonomskog entiteta u čijem je centru novi proizvod, ili usluga, koji se značajno razlikuju od
proizvoda ili usluga, koje se nude na tržištu.

Preduzetnik i snošenje rizika

Popularno mišljenje da je preduzetnik pojedinac koji spremno prihvata rizik i neizvesnost i stiče
profit, kao nagradu za snošenje rizika i neizvesnosti, bazira se na Knightovom konceptu
preduzeća. Ispitujući razloge nastanka i postojanja preduzeća Knight je napravio razliku izmeću
rizika i neizvesnosti, i ukazao da profit nije posledica rizika, već neizvesnosti. Rizik postoji kada
su ishodi neizvesni, ali kada se verovatnoća ishoda može predvideti na objektivnoj osnovi.

Neizvesnost postoji kada verovatnoća ishoda ne može da se proračuna na objektivnoj osnovi, već
se proračun verovatnoće ishoda vrši na subjektivnoj osnovi. Pošto se, u slučaju rizika, ishodi
mogu predvideti sa određenim stepenom verovatnoće, tj. na objektivnoj osnovi rizik se može
osigurati. Pošto se rizik može osigurati, rizik je trošak.

Profit stoga nije rezultat rizika. Profit nastaje kao rezultat događaja koji se ne mogu predvideti, tj.
događaja, čiji ishodi ne mogu da se proračunaju na objektivnoj osnovi, a to je neizvesnost.
Neizvesnost stvara šansu, odnosno šansa za profitom nastaje iz neizvesnosti.

Kada je šansa predvidljiva, onda ne postoji prilika za profitom. Preduzetnik može da bude svako
ko je spreman da preuzme rizik pokretanja svog biznisa. Preduzetnik ne može da se osigura od
poslovnog neuspeha, jer se ishod poslovanja ne može predvideti. To znači da je preduzetnik
pojedinac koji je dovoljno odvažan i smeo da donosi odluke, čiji se efekti ne mogu predvideti, u
trenutku kada se donose, a nagrada za to je profit. Snošenje rizika i neizvesnosti je važna
karakteristika preduzetnika.

21
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

Međutim, istraživači, do sada, nisu posvetili potrebnu pažnju problematici upravljanja rizikom
malih preduzetničkih firmi. Zbog značaja preduzetnika i preduzetništva u današnjim uslovima, a
u cilju minimiziranja rizika poslovanja, potrebno je podrobnije istražiti kako preduzetnici
procenjuju, prihvataju i diversifikuju rizik.

Zaključak

Možemo zaključiti da današnji preduzetnik mora da se odlikuje sa velikim brojem sposobnosti i

vrlina. Među njima su najvažnije intuicija, realnost, odlučnost, spremnost na rizik, dobra
organizacija i ostvarivanje profita.
Svi preduzetnici u današnje vreme moraju povećavati svoje sposobnosti i na drugim bojištima i
drugim poslovima. Najvažnije za predizetnika, danas, je imanje dobrog upravljačkog kadra, što
predstavljaju menadžeri.

A da bi neko bio preduzetnik potreno jeda bude inovator, promoter, menadžer i administrator.
Takođe, preduzetnik, da bi bio uspešan, mora pre svega da poznaje samog sebe.
Sve u svemu u nekim situacijama reč preduzetnik može da zvuči kao ‘’nadčovek’’ kad se
pogledaju sve osobine koje su potrebne, ali nije u potpunosti tako, jer naravno postoje ljudi koje
on bira i zapošljava kako bi popunio praznine u svojoj ličnosti ili oslobodio sebe pritiska
određenih obaveza i usresredio se na ono što najbolje rad, a to je stvaranje profita.

Literatura

1. Preduzetništvo, Prof. dr Nenad D. Penezić, Novi Sad, 2008. godina

22
Danka Ivković, Seminarski rad: Mitovi i stereotipi u preduzetništvu

2. Wikipedija – slobodna enciklopedija. org.

3. Preduzetništvo, dr Vidoje Stefanović, dr Vidoje Vučić, Niš, 2007. godina
4. Preduzetništvo, mr Branislav Stanisavljević; dr. Ljiljana Stošić Mihajlović

23