Preduzetnistvo

UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

www.educons.edu.rs
PREDUZETNIŠTVO
Predmetni nastavnik: prof. dr Nenad D. PENEZIĆ

Asistent: Jelena JEŠIĆ, master ekonomista
Sremska Kamenica, šk. 2015/16.

PREDUZETNIŠTVO
O Bolonjskom procesu...
 Reforma visokoškolskog obrazovanja
(Bolonjska deklaracija, zakon, akreditacija)
 Novi način studiranja
 praktična usmerenost,
 nivoi studija i trajanje studija,
 način studiranja
 mogućnosti za zapošljavanje
PREDUZETNIŠTVO
 Osnovni ciljevi nastave:

 razumevanje preduzetništva kao aktuelne poslovne filozofije, kao
i značaja i uloge preduzetnika u savremenom ekonomskom
razvoju,
 savladavanje osnovnih znanja neophodnih za pokretanje i
vođenje sopstvenog preduzetničkog poduhvata, kao i za
preduzetnički menadžment u postojećoj organizaciji.
 Ishod nastave:
 Studenti će biti osposobljeni za samostalnu procenu poslovnih
prilika, njihovu tržišnu valorizaciju, procenu sopstvenih
(preduzetničkih) sposobnosti, definisanje preduzetničkih
strategija, modeliranje poslovnog plana, kao i razumevanje
neophodnih upravljačkih veština
PREDUZETNIŠTVO
 Jednosemestralni nastavni predmet
 Ukupan fond sati: 3+2
 Broj bodova (ECTS): 8

PREDUZETNIŠTVO
 Način rada: dvosmerni tok komuniciranja, pri čemu

studenti:
 Vežbaju i usvajaju elemente radne etike-profesionalizam,
spremnost za saradnju, nezavisnost, efektivnost, dobro
ponašanje
 Pripremaju i učestvuju i timskim diskusijama -
eksperimentalnim (pisanim i govornim) vežbama,
PowerPoint prezentacijama, studijama slučaja (case study),
Internet istraživanjima
 Cilj: razvijanje sopstvenih vrednosti (motivacija, kreativno
razmišljanje, planiranje i postavljanje ciljeva, donošenje
odluka...) i sposobnosti za timski rad, unapređenje
informatičke pismenosti, unapređenje strategije aktivnog
učenja.
PREDUZETNIŠTVO
 Pohađanje nastave: minimalno zahtevano prisustvo na

predavanjima/vežbama je 75% ukupno raspoloživog
fonda sati.
 Provera znanja:
 Predispitne obaveze: pohađanje nastave/vežbi, studija
slučaja(case study)/Internet istraživanje/el.prezentacije
 Ispitne obaveze: dva testa, dva kolokvijuma
(semestralne pismene provere znanja)
 Usmeni ispit (završni ispit)
PREDUZETNIŠTVO
Sadržaj predmeta:
DEO I
1. Savremeni svet preduzetništva

2. Preduzetništvo u ekonomskoj teoriji
3. Preduzetnički dinamizam – savremeno shvatanje
aktivnosti preduzetnika
4. Preduzetništvo i “small business”
PREDUZETNIŠTVO
Sadržaj predmeta:
DEO II
1. Preduzetnički proces
2. Postupak izrade i struktura poslovnog plana
3. Poslovna ekspanzija preduzetničkog poduhvata
PREDUZETNIŠTVO
Sadržaj predmeta:
DEO III
1. Država i podsticaj preduzetništvu

2. Savremeni preduzetnički pristup lokalnom
ekonomskom razvoju
3. Žensko preduzetništvo
4. Porodično preduzetništvo
PREDUZETNIŠTVO
Literatura:
Osnovna literatura:
1. PENEZIĆ, Nenad: Preduzetništvo – savremeni pristup, drugo izdanje,
Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.
Dopunska literatura:
1. Bygrave, W., Zacharakis, A.: Entrepreneurship, second ed., John Wiley
& Sons, NJ, USA, 2011 ,
2. Timmons, J., Spinelli, S.: New Venture Creation – Entrepreneurship for
the 21 st Century, McGraw Hill, Int. Edition, New York, 2009.
3. Mekheti, Elzpet; Sevidž, Rudi: Adižesov bukvar za preduzetnike,
ASEE, Beograd, 2008.
4. GEM 2014 Global Report, London Business School, Babson College...
5. Relevantna domaća literatura; internet domeni
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek
Poglavlje 1 – Savremeni svet preduzetništva
Ciljevi poglavlja su da:

 objasni i ilustruje fenomen preduzetničke ekonomije
• doprinese razumevanju kategorije “novog preduzetništva”

 potencira dimenzije savremenog preduzetništva
 ukaže na mesto i ulogu preduzetnika u savremenim
privrednim strukturama
Fenomen preduzetničke ekonomije

 Masovna ekonomija vs ekonomija zasnovana na znanju
• Šta je to masovna ekonomija?
• 1950– tih: fokus na velika preduzeća
 Masovna eksploatacija jeftinih energenata (nafta, ugalj,
gas) › stabilan ekonomski rast

 Fenomen masovne potrošnje
 Specifične potrošačke navike › zasićenje “standardnim”
proizvodima
 problem stvarnih potreba kupaca,
 Povećanje produktivnosti – cilj po sebi : uvođenje

savremenijih sredstava za rad
 Šta je to donelo? Primer automobilske industrije: Ford
 “alijenacija” (otudjenje) zaposlenih u velikim

kompanijama
• Tehnološki diskontinuitet sredinom 20. veka i

oslobađanje preduzetničke inicijative
• Izmena privredne strukture u dva pravca

 Brzo nastajanje velikog broja novih malih
preduzeća (› individualno preduzetništvo)
 Preoblikovanje velikih korporacija u dinamičnija
preduzeća (› unutrašnje, tzv. interno preduzetništvo)
 Masovna ekonomija polako ustupa mesto ekonomiji

zasnovanoj na znanju (preduzetničkoj ekonomiji)
• Ključni momenti:
 Dinamičan razvoj informacione tehnologije,
 Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i
kapital) ne nestaju, ali postaju sekundarni.
 Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju!
 Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju: inovativnost
uloga znanja u kreiranju novih proizvoda.
 Kako izgledaju proizvodi / usluge danas? Imate li primer?
 A šta je to znanje?
o Podatak – brojevi, slike, tekst... kao “sirovina” za informaciju

o Informacija – transformisan podatak koji ima kontekst
(objašnjenje i komentar), perspektivu i relevantnost za
delovanje (poslovanje) – Dajte primer!
o Znanje – informacija kombinovana sa iskustvom,
kontekstom, interpretacijom i razmišljanjem; oblik informacije
visoke vrednosti.
 Kategorije znanja:
• Znati – šta (know-what): poznavanje činjenica; dostupna većini u

društvu; nema strateški karakter.
• Znati – zašto (know-why): znanje važno za tehnološki razvoj i
proizvodnju “pametnih proizvoda”- hemijska, nuklearna, elektronska
industrija; značajno za konkurentsku poziciju
• Znati – kako (know-how): znanje u obliku specijalizovanih veština
koje poseduju “radnici znanja” – preduzetnici, naučni radnici,
kompjuterski stručnjaci; specifična vrsta znanja kreiranja od strane
specijalizovanog tima stručnjaka,
• Znati – ko (know-who): odnosi se na pojedince – stručnjake iz
određenih oblasti.
• Kombinacija ovih kategorija znanje je u osnovi koncepta

inovacije – novog obrasca preduzetništva
• Preduzetništvo kao dinamičan proces - preduzetnici:
• preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima
poslovanja,
• (re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju
upotrebu resursa,
• Preuzimaju rizik za mogući neuspeh poduhvata
• Šumpeterov model kreativne destrukcije (stvaralačkog

razaranja) – začetak nekih novih i/ili revolucionarna
izmena tradicionalnih industrijskih grana
 Treća tehnološka revolucija-elektronika, računari,

telekomunikacije
 Novi potrošni proizvodi (zabavna elektronika),
 Povećanje produktivnosti, specijalizacije na području
poslovnih usluga,
 Osamostaljivanje funkcija (dizajn, informatika, marketing,
logistika, održavanje)
Evo nekih primera:
 Steve Jobs – Apple Computers

 Bill Hewlett, Dave Packard- HP
 Bil Gates – Microsoft
 Fred Smith – FedEx
 Ted Turner – CNN
 Richard Branson – Virgin
 Morita – Sony
 Yamaha - Yamaha
 SAD
 Kombinacija preduzetničkog duha i istraživanja,
univerzitetske i finansijske sfere
 20 mil. novih radnih mesta sredinom 80-tih
 1.000 novih preduzetničkih jedinica, svakog sata u svakom

prosečnom radnom danu
 Evropa
 Brojni nacionalni regulativni procesi, manja mobilnost,
naglašeni inženjerski pristup, konzervativni potrošači...
 Zakasnela reakcija evropskih korporacija (insistiranje na
unutrašnjem redu i ustaljenim pravilima),
 Posebna politika podsticanja preduzetništva u Evropi (EU
povelja za mala preduzeća)
 Srednja i Istočna Evropa (EITs region)
 Preduzetništvo i prioriteti ekonomske politike,

 Fenomen “socijalističke crne rupe”,
 Veliki preduzetnički talas početkom i sredinom 90-tih,
 Dinamičan razvoj danas
Dimenzije savremenog preduzetništva
o 21,3 miliona aktivnih biznisa u EU – 99,8% su

preduzeća sa manje od 250 zaposlenih
o 67,1% ukupne radne snage
o 57,6 % DBP (nove vrednosti)
o Preduzetnička “gustina” – na 1.000 stanovnika u EU, u
proseku, dolazi 39,3 mikro, mala i srednja preduzeća –
u Češkoj Republici 86,0; u Italiji 68, a u Slovačkoj 7,7.
 Zaposlenost – od ukupno 67,1% od ukupne zaposlenosti

na nivou EU:
 mikro preduzeća (od 1-9 zaposlenih) obezbeđuju

zaposlenost za 29,6 radne snage
 mala preduzeća (od 10-49 zaposlenih) za 20,6 odsto;
 srednja preduzeća (od 50-249 zaposlenih) za 16,9
odsto, i
 32,9% velika preduzeća (preko 250 zaposlenih) za 33
odsto ukupno zaposlenih
 Zaposlenost sa aspekta sektorske strukture:

• U mikropreduzećima iz oblasti:
 nekretnina (55,8%); ugostiteljstva (44,8%); trgovine na malo
(42,6%); građevinarstva (42,3%)
• U malim preduzećima iz oblasti:
 Metalske i elektromašinske industrije (34,1%);
građevinarstva (30,5%); prerade drveta (30,3%); trgovine na
veliko (28,6%).
• U srednjim preduzećima iz oblasti:
 Hemijske industrije (34,8%); tekstilne industrije (32,5%);
proizvodnje i prerade paira (32,1%); industriji kože i obuće
(31,3%), itd.
Prema GEM (Global Entrepreneurship Monitor)

istraživanjima (2014):
 7% novih preduzetnika danas kreira novu tržišnu nišu

(segment)!
 70% novih preduzetnika obezbeđuju proizvode i usluge za

postojeća tržišta na kojima već postoji konkurencija i gde su
ključne tehnologije i tehnološka rešenja raspoloživa već
godinama!
 MSPP sektor u Republici Srbiji

 Ukupan broj aktivnih privrednih subjekata (2014): 317.668
 Preduzetnički sektor (MSPP): 317.162 (99,8%)
 Preduzeća: 91.030
 Preduzetnici: 226.132
 Zaposlenost: 65,1% (782.026) u nefinansijskom sektoru
(43% u ukupnoj zaposlenosti- mikro: 46,2%; mala: 25,1% i

srednja: 28,7%)
 MSPP sektor učestvuje sa oko 33% u BDP RS; generiše
55,8% BDV RS; ostvaruje: 49,8% ukupnog izvoza; 58,2%

uvoza; 65,4% prometa...
 Razvijenost preduzetničkog sektora u Srbiji
 Preduzetnici – 226.132
 Vojvodina: 26,2%
 Beograd: 25,2%
 Šumadija i Z.Srbija: 28,8%
 Jug i I.Srbija: 19,1%
 KiM: 0,7%
Dimenzije savremenog preduzetništva
 Bogatstvo,
 Korisnost,
 Blagostanje
Poglavlje 2 – Preduzetništvo u ekonomskoj teoriji

 Ukaže na prirodu i ulogu preduzetnika u istoriji
ekonomske misli,
 Potencira najvažnije škole ekonomske misli
 Objasni osnovne pristupe savremenih teorija
preduzetništva,
 Naglasi najvažnije definicije preduzetništva -
preduzetnika
 Klasična ekonomska misao

 Neoklasična ekonomska misao
 Savremene teorije preduzetništva
 Definicija preduzetništva – preduzetnika za
savremenu upotrebu
 Klasična ekonomska misao
o Britanska škola: Adam Smit, David Rikardo, Džon Stjuart Mil

o Francuska škola: Ričard Kantijon, Žan Baptist Sej
o Austrijska škola: Karl Menger, Eugen Bem-Baverk, Fridrih
fon Vizer
o Nemačka škola: Hans fon Mangolt
o Lozanska škola: Leon Valras, Vilfred Pareto
o Američka škola: Amasa Voker, Frensis Amasa Voker
 Neoklasična ekonomska misao

o Alfred Maršal,
o Frenk Najt,
o Jozef Šumpeter,
o Ludvig fon Mizes,
o Izrael Kirzner,
o Mark Kason,
o Teodor Šulc,
o Harvi Libenstejn,
o Vilijam Baumol
 Savremene teorije preduzetništva
o Teorija heterogene tražnje,

o Teorija industrijske organizacije,
o Harizmatička škola preduzetništva,
o Psihološka škola preduzetništva,
o Socio-bihejvioristički pristup,
o Menadžerska škola preduzetništva,
o Škola internog (korporativnog) preduzetništva,
 Definicija preduzetništva – preduzetnika za

savremenu upotrebu
o Preduzetništvo je kompleksan fenomen (rizik, inovacije,
pokretanje novog biznisa) – definisati ga ne znači i razumeti
ga...
o E = f(e) Preduzetništvo (Entrepreneurship) kao funkcija
preduzetnika (Entrepreneur)
o Mnogi ljudi uočavaju, vide prilike i imaju dobre ideje. Da li su
oni preduzetnici i u čemu se preduzetnik razlikuje od njih?
 Preduzetnik vidi ono što su drugi prevideli i odlučuje onda kada

drugi oklevaju,
 Preduzetnik aktivno traži i prepoznaje prilike,
 Preduzetnik razvija nove ideje i identifikuje načine za
ostvarivanje te ideje,
 Preduzetnik organizuje resurse (kombinuje faktore proizvodnje)
u organizaciju koja materijalizuje ideju u proizvod/uslugu s ciljem
zadovoljenja tražnje potrošača,
 Preduzetnik je spreman da preuzme rizik (da ga kontroliše i
kada god je moguće minimizira) u očekivanju nagrade u slučaju
uspeha,
 Preduzetnik reskira svoj novac, vreme, naporan rad, često i
ugled kako bi ostvario ideju u koju čvrsto veruje,
 Preduzetnik predviđa i pažljivo planira,
 Preduzetnik analizira tržište i budno prati događaje u poslovnoj
okolini
 Za ekonomistu – preduzetnik je neko ko kombinuje faktore

proizvodnje, donosi inovacije i uvodi promene, stvarajući tako
novu vrednost;
 za psihologa – preduzetnik je osoba vođena specifičnim ličnim
osobinama (vizijom, verom u ideje i sopstvene kvalitete,
orijentacijom na budućnost, kreativnošću, željom za
takmičenjem, fleksibilnošću i adaptabilnošću i sl.)
 za biznismena – preduzetnik se pojavljuje kao pretnja, kao
agresivni konkurent, ali i kao saveznik (dobavljač, kupac,
distributer i sl.)
Preduzetništvo je delatnost pojedinca (preduzetnika)

usmerena na pokretanje, organizovanje i permanentno
inoviranje organizacije (preduzeća), s osnovnim ciljem
stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti...
To je proces konceptualizacije, organizovanja, pokretanja i,
kroz inovaciju, konverzije poslovne prilike u tržišno
prihvatljiv, dinamičan preduzetnički poduhvat u jednom
kompleksnom (i nestabilnom) okruženju...
Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i

rukovodećim sposobnostima, uvek budno i spremno da
prepozna i iskoristi nove poslovne prilike odgovarajućim
kombinovanjem faktora proizvodnje i odlučno da preuzme
rizik (povezan sa neizvesnošću) upravljanja organizacijom
na temelju inoviranja i permanentnog razvoja, s ciljem
stvaranja nove vrednosti.
Poglavlje 3 – Preduzetnički dinamizam: savremeno

shvatanje aktivnosti preduzetnika
 Prikaže najvažnije preduzetničke mitove,
 Istraži ličnost najvažnije tipove, karakteristike i osobine
savremenog preduzetnika,
 Ukratko objasni osnovne zadatke i uloge preduzetnika u
privrednoj strukturi,
 Ilustruje preduzetničko okruženje,
 Ukaže na značaj i ulogu etike i izazove socijalne odgovornosti
preduzetnika,
 Ispita preduzetničku motivaciju, rizik, stres...
 Preduzetnički mitovi
Mit 1 – Preduzetnik se rađa, a ne stvara
Mit 2 – Svako može pokrenuti biznis
Mit 3 – Preduzetnici su hazarderi
Mit 4 – Preduzetnici su sami svoje gazde i potpuno nezavisni
Mit 5 – Preduzetnici su stalno pod stresom i plaćaju visoku cenu svom
poslu
Mit 6 – Novac je najvažniji prilikom započinjanja biznisa
Mit 7 – Preduzetnici treba da budu mladi i energični
Mit 8 – Započinjanje biznisa je rizično i često završava neuspehom
Mit 9 – Ako preduzetnik ima dovoljno „start-up“ (početnog) kapitala,
on/ona neće doživeti neuspeh
Mit 10 - Preduzetnici žele snagu i kontrolu nad ostalima
 Preduzetnik kao ličnost
o Pozadina ličnosti preduzetnika: rano detinjstvo i odrastanje,

obrazovanje, starosna dob, prethodno radno iskustvo, lična i
profesionalna podrška
o Kako izgleda preduzetnik u Srbiji?

 Preduzetnička motivacija
o Šta je to motivacija, a šta motivisanost?

o Potrebe koje pokreću pojedinca:
o Ekonomske potrebe (zahtev za materijalnom sigurnošću –
zaradom, egzistencija)
o Socijalne potrebe (želju za pripadnošću određenoj društvenoj
grupaciji – artikulacija određenih društvenih stremljenja,
interesna usmerenost)
o Razvojne potrebe (ostvarenje ličnih ciljeva)
 Hijerarhija potreba (Abraham Maslow):
o osnovne (fiziološke) potrebe

o bezbednost i sigurnost
o društvene potrebe (potrebe pripadnosti)
o poštovanje
o samodokazivanje (samoaktuelizacija)
Koje potrebe pokreću Vas? Uradite test...

 Faktori koji utiču na motivaciju preduzetnika
 tzv. push faktori koji ga podstiču, “guraju” u odluku

o pokretanju sopstvenog preduzetničkog
poduhvata,
 tzv. pull faktori koji ga “vuku” napred

push faktori:
 po pravilu, limitiranu (i/ili nisku) zaradu u konvencionalnom

zaposlenju,
 ograničene (oskudne) radne perspektive,
 nefleksibilan menadžment i često nemogućnost generisanja
ličnih inovacija u konvencionalnoj organizaciji,
 izmeštanje sa jednog na drugo radno mesto,
 osećaj „vezane vreće“ u postojećoj organizaciji
pull faktori:
 profitni motiv – finansijska nagrada za uspeh preduzetničkog

poduhvata,
 sloboda i osećaj nezavisnosti,
 osećaj postignuća i rezultata sopstvenog posla – izgradnja
biznisa „sa ledine“ (starting from scratch) do respektabilnog
preduzeća,
 krativnost i mogućnost permanentnog inoviranja,
 socijalni status i ugled u sredini
 Ključne karaktristike uspešnih preduzetnika
o potreba za postignućem,
o spremnost za preuzimanje rizika,
o visok interni lokus kontrole (samopouzdanje)
o kreativnost,
o inovativnost,
o potreba za samostalnošću,
o vizija
 Preduzetničke veštine
 Veština – znanje demonstrirano kroz praktičnu
aktivnost
 Opšte upravljačke veštine: neophodne za
organizovanje i dovođenje u funkcionalni sklad

neophodnih resursa
 Lične upravljačke veštine: nužne za uspešno
vođenje organizacije
Preduzetničke veštine
 Opšte upravljačke veštine:

 strategijske veštine
 veštine planiranja
 marketing veštine
 finansijske veštine
 veštine upravljanja projektima
 veštine upravljanja vremenom

 Lične upravljačke veštine:
 liderske veštine
 veštine motivisanja
 veštine delegiranja zadataka/kompetencija drugima u
organizaciji
 veštine komuniciranja
 pregovaračke veštine
Stres i preduzetnik
Situacija u sredini koje odslikavaju sklonost ka stresu:
 hroničan i vrlo naglašen osećaj za žurbom – na

primer, pojedinca može strašno da iznervira i „izbaci
iz takta“ gužva u saobraćaju...,
 konstantna uključenost u mnoge aktivnosti na poslu (i
u one koje s uspehom mogu da obave neposredni
saradnici) i samoizazvan osećaj prenatrpanosti,
 radoholik – živim da bih radio, umesto da radim da

bih živeo,
 sklonost ka preteranoj odgovornosti, praćen
osećajem tipa: samo sam ja sposoban da brinem o
ovome...
 eksplozivnost i sklonost da se govori brže i glasnije
od ostalih – kada je čovek uzrujan, deluje agresivno.
Stručna literatura iz relevantnih oblasti ove osobine
najčešće vezuje za visoke rizike srčanih obolenja.
Najčešći izvori stresa su:
 usamljenost – iako su permanentno okruženi zaposlenima,

kupcima, pravnicima, rašunovođama, konsultantima idr.,
preduzetnici su, u stvari, usamljeni, odvojeni od članova
porodice i onih kojima mogu bezrezervno verovati.
 Prezauzetost poslom – jedna od ironija preduzetništva je da

uspešni preduzetnici, posebno u ranim, a pčotom i u zrelijim
fazama svog biznisa, imaju dovoljno novca da sebi priušte
odmor i slobodne trenutke, ali oni jednostavno vrlo retko idu na
neko egzotično krstarenje, skijanje, ribolov i sl., jer im njihov
biznis to jednostavno ne dozvoljava,
 Međuljudski odnosi – preduzetnički posao često zavisi od

zajedničkog rada sa partnerima, zaposlenima, kupcima,
dobavljačima, bankarima, profesionalcima... Njihov odnos i
međusobna saradnja često rezultiraju u frustraciji, razočarenju i
nefrazumevanju.
 Orijentisanost ka rezultatima (ili potreba da se postigne što više)

– mnogi preduzetnici su često nezadovoljni postignutim, bez
obzira kako i koliko dobro to uradili. Preterana ambicija može da
rezultira osećajem da ukoliko uspore sa aktivnošću,
konkurencija će ih nadmašiti i automatski usloviti pogoršanje
Zadaci preduzetnika u privrednoj strukturi
 Vlasništvo nad organizacijom

 Osnivanje nove organizacije
 Uvođenje inovacija na tržište
 Identifikovanje i procena poslovnih prilika
 Uloga preduzetnika – ekonomski efekti preduzetničke

aktivnosti
 Kombinovanje faktora proizvodnje

 Poslovanje u uslovima neizvesnosti, nesigurnosti i
rizika
 Maksimiziranje povrata na uložena sredstva
investitora
 Korišćenje tržišnih informacija
 Klasifikacija preduzetničkih tipova

Webster-ova podela:
 klasični tip preduzetnika

 preduzetnik – privredni stvaralac
 Preduzetnik-aministrator
 Vlasnik malog biznisa (preduzeća)
Landau –ova klasifikacija (odnos inovacija – preuzeti

rizik)
 Hazarder
 Sanjar

Jones-Evans (klasifikacija prema tehničko-
tehnološkim i komercijalnim iskustvima):
 Tehnički preduzetnik – istraživač
 Tehnički preduzetnik – proizvođač
 Tehnički preduzetnik – korisnik
 Tehnički preduzetnik – oportunist

 Interakcija preduzetnika i okruženja

 Šta čini okruženje?
 Fenomen stejkholdera (stakeholder)
 Vrste okruženja:
 prema sadržini: ekonomsko, političko, tehnološko, pravno,
demografsko, ekološko,
 prema stepenu uticaja: posredno (dalje) i neposredno (bliže),
 sa stanovišta institucionalne regulative: normativno, prohibitivno i
liberalno,
 sa stanovišta stepena povezanosti i mogućnosti razumevanja:
slučajno raspoređeno, grupno, strukturirano, turbulentno
reverzibilno, ireverzibilno, i dr.
 Vrste okruženja (sredine):

 Opšta (posredna) sredina (ekonomska, društvena,
tehnološka i pravna komponenta),
 Operativna (neposredna) sredina – Porterov model:
 ulazne barijere
 mogućnostima supstitucije proizvoda/usluga
 pregovaračkom snagom kupaca
 pregovaračkom snagom dobavljača
 stepenom rivalstva (konkurencije) između postoječih
preduzeća u grani.
 Interna sredina
 koncept lanca vrednosti (value chain) – Porter: devet
razvojno (strategijski) relevantnih aktivnosti i to:
• pet primarnih – ulazna logistika, proizvodnja, izlazna
logistika, marketing i prodaja, i četiri aktivnosti za
podršku kreiranja vrednosti – infrastruktura
organizacije, upravljanje kadrovima, razvoj
tehnologije i nabavka.
 Poslovna etika i socijalna odgovornost preduzetnika
 Etički standardi preduzetnika: pojam etike; etički

kodeks preduzetnika; osnovni etički principi
preduzetnika)
 Socijalna odgovornost preduzetnika: područja
socijalne odgovornosti preduzetnika, unutrašnja i
spoljna dimenzija socijalne odgovornosti
preduzetnika)
Poglavlje 4. PREDUZETNIŠTVO I „SMALL BUSINESS“

 Naglasi osnovnu distinkciju između preduzetničkog poduhvata i
malog preduzeća,
 Potencira značaj „sinergije veličine“ za savremenu privredu,
 Ukaže na kriterijume za klasifikaciju preduzeća po veličini (u EU

i kod nas) i modelira kvalitativnu definiciju malog preduzeća,
 Ukratko objasni osnovnu ulogu i šanse koje mala preduzeća
imaju u privrednoj strukturi
 Preduzetnički poduhvat vs malo preduzeće
 inovacije (preduzetnici donose inovaciju, a malo preduzeće

“isporučuje” inovaciju)
 potencijal za rast (preduzetnički poduhvat ima znatno veći
potencijal za rast-čak do pokretanja novog tržišnog segmenta,
dok mala preduzeća imaju niz ograničenja u rastu-konkurencija,
na primer)
 strategijski ciljevi (ciljevi preduzetničkog poduhvata imaju
strategijsku komponentu – determinante rasta, razvoj tržišta,
tržišno učešće...)
 Kriterijumi za klasifikaciju preduzeća po veličini
 Broj zaposlenih
 Ukupan prihod
 Ukupna imovina
 EU
 Mikro preduzeće (do 10 zaposlenih; 2 mil.€ godišnjeg

prihoda i 2 mil.€ vrednosti imovine)
 Malo preduzeće (do 50 zaposlenih; 10 mil.€ godišnjeg
 Srednje preduzeće (do 250 zaposlenih; 50 mil.€ godišnjeg
 Kategorizacija preduzeća po veličini

→ Republika Srbija
 Mikro preduzeće (prosečan broj zaposlenih10; 700.000

€ godišnjeg prihoda i 350.000 € vrednosti imovine)
 Malo preduzeće (prosečan broj zaposlenih 50; 8,8
mil.€ godišnjeg prihoda i 4,4 mil.€ vrednosti imovine)
 Srednje preduzeće (prosečan broj zaposlenih 250; 35
mil.€ godišnjeg prihoda i 17,5 mil.€ vrednosti imovine)
 Definisanje malog preduzeća
...proizvodni i uslužne privredni subjekti iz skoro svih

delatnosti, zanatstva i domaće radinosti, skloni inovacijama,
sa većom tržišnom fleksibilnošću i brzinom odlučivanja, koji
zapošljavaju do 50 radnika. Osnivač je ujedno i strateg, sa
svim obeležjima lidera (intuitivan, inventivan, sposoban da
otkriva nove poslove, dugoročno orijentisan, vizionar)
spreman da motiviše i pokrene sve zaposlene u jednoj
manje formalizovanoj organizaciji da se maksimalno
angažuju na realizaciji ciljeva preduzeća.
 Kada je reč o ekonomskom doprinosu malih

preduzeća, ona:
 obezbedjuju nova radna mesta,

 uvode inovacije,
 stimulšu konkurenciju,
 pomažu velikim preduzećima
 efikasno proizvode i pružaju usluge,
 dinamiziraju lokalni razvoj.
Deo II - Preduzetništvo u praksi
Poglavlje 5. PREDUZETNIČKI PROCES

 Objasni preduzetništvo kao iterativni proces i ukaže ne ključne feze i
elemente preduzetničkog procesa u praksi,
 Definiše poslovnu ideju (priliku) i ukaže na izvore, metode i tehnike
generisanja i vrednovanja uspešnih poslovnih ideja,
 Ispita mogućnosti i osnovna opredeljenja budućeg preduzetnika za
ulazak u novi poslovni poduhvat,
 Ukaže na moguće zamke u inicijalizaciji preduzetničkog poduhvata,
 Istraži odgovarajuće organizacione forme poslovanja, i
 Potencira različite izvore (mogućnosti) za finansiranje pokretanja, rasta
i razvoja preduzetničkog poduhvata
Preduzetnički proces
 Preduzetnički proces – proces stvaranja nove

vrednosti
 Međusobno delovanje tri pokretačke sile:

preduzetnika (i njegovog tima), poslovne prilike i
resursa
 Preduzetnički proces:
 Motivacija,
 Identifikovanje poslovne ideje, odnosno prilike,
 Vrednovanje (tržišna provera) ideja,
 Identifikacija resursa,
 Pridobijanje sledbenika,
 Početak i opstanak
Preduzetnički algoritam
 Identifikovanje poslovne prilike
 Poslovna ideja ≠ poslovna prilika

 poslovna ideja je svaka ideja o novom proizvodu ili
usluzi, koja nije tržišno, poslovno proverena, dok je
poslovna prilika tržišno proverena poslovna ideja,
koju je moguće realizovati.
 Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika?

 Kroz prizmu poslovne prakse, nužno je da
preduzetnik svoju poslovnu ideju testira sa aspekta:
(a) tržišta,
(b) tehničke izvodljivosti, i
(c) održivosti.
 Izvori poslovne ideje

 Prethodni posao
 Lični interes
 Šansa
 Sugestija
 Prijatelj/rodbina
 Porodični biznis
 Obrazovanje
 Ostalo
 Do uspešne poslovne ideje može se doći na jedan od

sledećih načina:
 pomoću tehnika koje podstiču intuitivno razmišljanje
("brainstorming" tehnika, "delphi" metoda, "synectis" metoda,
morfološka metoda i dr.),
 kopiranjem postojećeg biznisa,
 kupovanjem postojećeg biznisa,
 otcepljenjem (Spin-off),
 franšizingom,
 inovacijom,
 kroz lično iskustvo,
 preko hobija i sportova, umetnosti i zanata.
 Poslovna orijentacija preduzetničkog poduhvata
 Odluka o kupovini postojećih preduzeća
 Osvajanje novog biznisa

 Moguće zamke pri izboru novog biznisa
 Nedostatak objektivne procene

 Tržišna miopija (kratkovidost)
 Neadekvatno razumevanje tehničkih zahteva
 Nerealne finansijske procene
 Neatraktivnost preduzetničkog poduhvata
 Ignorisanje zakonskih zahteva
 Izbor organizacione forme (vlasničke strukture)

poslovanja
 Pojedinačno vlasništvo
 Partnerstvo
 Korporacija
 Kako obezbediti kapital?

 Dužnički kapital
 Bankarski krediti
 Lizing
 Finansijski posrednici
 Kupci i dobavljači
 Trajni kapital
 Privatna ulaganja
 Javna prodaja vrednosnih papira
 Prodaja/predaja dela preduzeća
 Prodaja celog posla (preduzeća)
 Fondovi rizičnog kapitala
 Državna podrška finansiranju preduzetničkih

poduhvata
Poglavlje 6: POSTUPAK IZRADE I STRUKTURA

POSLOVNOG PLANA
 Definiše poslovni plan i naglasi značaj integralnog biznis plana

 Ukaže na njegove osnovne elemente,
 Potencira kome je namenjen biznis plan,
 Predloži model integralnog biznis plana (struktura, elementi,
međusobna uslovljenost pojedinih faza/delova plana)
 Istraži kritične faktore uspešnosti u planiranju,

 Definiše poslovni plan i naglasi značaj integralnog biznis plana
 Ukaže na njegove osnovne elemente,
 Potencira kome je namenjen biznis plan,
 Predloži model integralnog biznis plana (struktura, elementi,
međusobna uslovljenost pojedinih faza/delova plana)
 POSTUPAK IZRADE I STRUKTURA POSLOVNOG

PLANA
Definisanje poslovnog plana

 …osnovno oruđe preduzetnika
 ... "putna mapa" koja omogućava da se što uspešnije
pređe put od početne faze u kojoj se kreira biznis ideja

do njene konačne realizacije.
 ... ogledalo pretenzije, poslovne filozofije i veštine
konkretnog preduzetnika da upravlja svojim

poslovanjem.
 Poslovni plan
 predmetno, prostorno i vremenski usaglašen set

ciljeva, strategija i zadataka koji, kao takav,
predstavlja osnovni instrument upravljanja
poslovanjem u planskom periodu
 skup ciljeva, politika strategija i seta pojedinačnih

programa aktivnosti za implementaciju izabrane
koncepcije biznisa
Izradom poslovnog plana mogu se predvideti sledeći važni

momenti:
 Poslovna ideja se “izoštrava” na papiru, a ne na tržištu,

 Objektivne mogućnosti za realizaciju projektovanog poslovnog
poduhvata se precizno definišu,
 Biznis plan pokazuje koliko je novca potrebno za ulazak u novi
ili ekspanziju postojećeg posla. Istovremeno, on treba da
pokaže u kojim vremenskim intervalima, kojom dinamikom i
kako će se kanalisati taj novac.
 Kao celovit idejni projekat, poslovni plan predstavlja svrsishodan

instrument pristupa svim relevantnim faktorima iz poslovnog
okruženja.
 Priprema biznisa plana zadire u poslovno planiranje kao proces,
što je naročito važno za vitalnost i dugoročnu stabilnost
projektovanog biznisa. Suština poslovnog planiranja je upravo u
pripremanju biznisa na promene sa kojima se potencijalno može
suočiti, kao i za njegovo brzo reagovanje i prilagođavanje
novonastalim okolnostima.
 Kome je namenjen poslovni plan?
 Preduzetničkoj organizaciji (malom preduzeću), u

smislu da preduzetnik i svi zaposleni sagledaju viziju i
strategiju poslovanja,
 Preduzetničkom timu za kontrolu, odnosno ocenu
uspešnosti (preduzetničkog menadžmenta) na
pojedinim segmentima aktivnosti,
 Spoljnim akterima kao što su: bankari, kreditori,

dobavljači, akcionari u smislu sagledavanja
atraktivnosti i pouzdanosti, odnosno plasmana
kapitala i drugih oblika saradnje,
 Državnim i drugim organima (revizori, sindikati,
nadzorni odbori i dr.) koji valorizuju preduzetničku
ideju, ocenjuju legitimnost i realizaciju konkurentnog
poslovnog poduhvata,
 Porodici, u smislu podrške za ulazak u konkretan
biznis.
 Šta potencijalni finansijer želi i očekuje od konkretnog

biznisa?
 Pruži dokaze o tržišnoj orijentaciji projekta

 Ukaže na dokaze o prihvatanju konkretnog programa od
strane kupaca
 Precizno definiše vlasničke odnose unutar preduzeća
 Što preciznije ukaže na finansijske performanse projekta
 Svoje prognoze bazira na realnim pretpostavkama
 Elementi poslovnog plana
 Utvrđivanje poslovnih ciljeva, odnosno situacija koje se žele

odrediti u planskom periodu.
 Identifikovanje mogućnosti za sticanje diferentnih prednosti u
opsluživanju određenih tržišta.
 Opredeljivanje metoda i tempa realizacije strateških pravaca
poslovanja
 Institucionalizacija organizacione strukture i sistema
preduzetničkog menadžmenta za implementaciju poslovnog
plana.
Modeliranje poslovnog plana

 Životni ciklus preduzetničkog poduhvata

 Preduzetnička organizacija / proizvod (usluga) i preduzetnik
prolaze kroz gotovo identične faze kao i živi organizmi –
rađaju se, rastu i razijaju, doživljavaju starost i nestaju.
 Jedan od široko prihvaćenih modela rasta (koncepta
životnog siklusa) jeste Grajnerov (Larry Greiner) model.
 Ovaj model se sastoji od pet faza i pokazuje jedan specifičan
stil preduzetničkog menadžmenta.
 Osnovna specifičnost ovog modela je karakterističan,
linearan odnos vremena i rasta, sa periodima mirnog,
postepenog rasta (evolucija) i periodima promena, kriza
(revolucija).
 Prva faza: rast kroz kreativnost

 Preduzetnik zanemaruje menadžerske aktivnosti i njegov
fokus je na razvoju proizvoda.
 Organizacija je mala, mlada, a organizaciona struktura
nerazvijena.
 Karakteristična je niska specijalizacija, a visoka
centralizacija,
 Komunikacija između preduzetnika i zaposlenih je
neformalna, direktna i veoma česta, radni elan, po pravilu,
visok, a radno vreme često duže od standardnog.
 Preduzetnik sve poslovne odluke donosi na osnovu
informacija sa tržišta (“sluh za biznis”, a malo, gotovo nikako,
na osnovu ozbiljnih tržišnih analiza)
 Kriza vođstva ( u okviru prve faze):
 Ova kriza nastaje u trenutku kada se broj odluka koje je

potrebno doneti drastično uvećava,
 Neformalna komunikacija postaje neefikasna, dolazi do
konfuzije u podeli zadataka i u odlučivanju,
 Preduzetnik nailazi na psihološku barijeru, jer sada treba da
delegira ovlašćenja i kompetencija na njemu podređene.
 Rešenje ove krize je uvođenje profesionalnog menadžment
tima u organizaciju.
 Druga faza: Rast kroz upravljanje
 Profesionalizacija i povećanje hijararhijskih nivoa

menadžmenta,
 Redefinisanje baznog modela organizacije i izgradnja
funkcionalne organizacone strukture,
 Veći stepen formalizacije i povećana specijalizacija,
 Razvoj sistema planiranja i kontrole,
 Razmatranje strategija i strategijskih opcija
 Kriza autonomije ( u okviru druge faze):
 Distanciranost top menadžmenta od operativnih poteškoća –

top menadžeri nemaju informacije, a imaju autoritet, dok
srednji menadžment ima informacije, a nema autoritet.
 U situaciji kada dolazi do ekspanzije poslovne aktivnosti,
upravljačke odluke se donose i dalje centralizovano, dok
srednji menadžment i menadžment prve linije (supervizori)
traže vežu autonomiju,
 Kriza se rešava delegiranjem autoriteta i izgradnjom
efikasnog sistema kontrole delegiranih odluka.
 Treća faza: Rast kroz davanje ovlašćenja

 Kompleksna organizacija, izdiferencirane poluautonomne
organizacione jedinice, na osnovu proizvoda i tržišta (tzv.
profitni centri),
 Strateške odluke se i dalje donose na nivou vrha, dok se
srednjem nivou menadžmenta delegiraju kompetencije
operativnog karaktera,
 Fleksibilnost organizacije i sklonost ka rastu zasnivaju se na
inovativnom i preduzetničkom duhu srednjeg nivoa
menadžmenta,
 Kriza kontrole ( u okviru treće faze):
 Delegiranjem kompetencija srednjem nivou menadžmenta

za donošenje operativnih odluka, pojavljuje se kriza kontrole,
 Kriza nastaje zbog problema kontrolisanja donetih odluka,
 Izlaz iz krize u ovoj fazi životnog ciklusa je u implementaciji

jednog složenijeg i efikasnijeg sistema praćenja i kontrole.
 Četvrta faza: rast kroz usklađivanje

 Organizacija dolazi do nivoa divizionalne organizacije, sa
naglašenom birokratizacijom,
 Ovakva birokratizacija podrazumeva veoma razvijen sistem
praćenja i kontrole, pa organizacija postaje naglašeno
mehanistička.
 Kao rezultat toga, dolazi do krize birokratije, jer procedure
postaju važnije od rezultata,
 Birokrate dobijaju veliku moć, a proces odlučivanja postaje
spor zbog mnoštva procedura.
 Peta faza: rast kroz saradnju

 Zrela faza organizacije, sa tzv. “matričnim” organizacionim
modelom,
 Naglašena timska funkcija i veoma razvijen informaciona
infrastruktura (sistem kvaliteta, na primer),
 Kriza označena s ?, obzirom da se u praksi nije mogao
pronaći nijedan dokaz o njenoj prirodi.
 Jedno od tumačenja jeste da se radi o “psihološkom
zasićenju zaposlenih”, kao logična posledica informacionog
doba.
 Životni ciklus proizvoda / usluge
 Faza uvođenja proizvoda
 Faza rasta proizvoda
 Faza zrelosti
 Faza opadanja
 Faza uvođenja proizvoda

 Proizvod je nov, kupci imaju nedoumice oko kvaliteta i “seta
korisnosti”,
 Proces proizvodnje nedovoljno uhodan, ukupni troškovi
(prosečni troškovi) relativno visoki – ukupna efikasnost
smanjena,
 Marketing ciljevi orijentisani ka upoznavanju kupaca sa
proizvodom; marketing troškovi relativno visoki,
 Profit – minimalan ili ga čak nema (“osnivačka ulaganja”),
 Strategija rasta – (i) visoka prodajna cena sa velikim
izdvajanjima za promociju, (ii) visoka prodajna cena sa
malim izdvajanjima za promociju, (iii) niska prodajna cena sa
velikim izdvajanjima za promociju.
 Faza rasta proizvoda

 Prozvod “odgovara” na potrebe kupaca – tržišne reakcije
povoljne,
 Proces proizvodnje je uhodaniji, kapacitet iskorišćeniji,
ukupni troškovi niži, profit, po pravilu, raste (pitanje
raspodele prihoda, usmerenosti profita),
 Bazni marketing cilj – maksimiziranje učešća na relevantnom
tržišnom segmentu → smanjene prodajne cene i manja dobit
po jedinici proizvoda, ali veća u masi (cenovna
konkurentnost),
 Veća ulaganja u kvalitet, isporuku, garanciju, postprodajni
servis, unapređenje odnosa sa kupcima (“necenovni faktori
konkurentnosti”).
 Faza zrelosti proizvoda

 Niža stopa prodaje → zasićenost tržišta, reakcija
konkurencije (pojava novih proizvoda),

izdiferenciranosti potrošača,
 Maksimiziranje prihoda (dobiti) od prodaje
proizvoda
 Opstaju proizvodi sa dokazanim i stabilnim
kvalitetom,
 Uslov - Uspešna marketing strategija
 Faza opadanja proizvoda
 Osetniji pad prihoda od prodaje

 Smanjenje troškova i maksimalna utilizacija robne
marke,
 Ukoliko to ne donese pozitivni pomak, prodajnu
cenu treba smanjivati do “break-even tačke”
(praga rentabilnosti),
 U protivnom, proizvod treba postepeno povlačiti
sa tržišta.
 Životni ciklus proizvoda / usluge

 Svi proizvodi ne dožive sve pomenute faze,
 Za preduzetničku organizaciju, najvažnije je da se proizvod
zadrži najduže u fazi rasta i zrelosti,u kojima se, po pravilu,
ostvaruje najveći profit,
 Između životnog ciklusa preduzetničke organizacije i
životnog ciklusa proizvoda postoji naglašena
međuzavisnost, posebno u fazama rasta i razvoja.
 Neophodno balansirati unutar proizvodnog portfolia
 Stil preduzetničkog menadžmenta - evolucija ličnosti

preduzetnika kroz životni ciklus organizacije
 Prva faza (rast kroz kreativnost) – preduzetnik je angažovan

na operativnim zadacima, uz neposredne kontakte sa
zaposlenima
 Druga faza (rast kroz upravljanje) – dolazi do diferenciranja

nekih poslovnih funkcija (proizvodnja, marketing) i
preduzetnik mora da ovlada sa više upravljačkih pravila →
stil preduzetničkog menadžmenta postaje formalniji
 Treća faza (rast kroz davanje ovlašćenja) – decentralizacija

organizacione strukture, menadžeri dobijaju veću
autonomiju; preduzetnik zadržava za sebe donošenje
strategijskih odluka, dok operativne kompetencije delegira
na menadžere organizacionih celina; akcenat na efikasnosti
menadžerske strukture
 Četvrta faza (rast kroz usklađivanje) – slabljenje veza
preduzetnika i organizacije, odnosno vlasništva i
menadžmenta; organizacija nije više preduzetnička (?), a
fokus menadžment je na optimalnoj koordinaciji organizacije
 Stilovi preduzetničkog menadžmenta:

 Prva faza - autokratski stil upravljanja (davanje naloga,
svojevrsnu prisilu, komandovanje, mala sloboda podređenih)
 Druga / treća faza - tzv. konsultativni stil preduzetničkog
menadžmenta, (upravljanje zaposlenima, davanje mogućnosti
potčinjenima za saradnju sa nadređenima u definisanju ciljeva,
strategija...) svojstven prelazu iz faze rasta ka fazi zrelosti,
 Četvrta faza – konzervativan i autokratski stil upravljanja (težnja
da se iz sve slabije tržišne situacije izvuče to je moguće više
profita)
Deo III – Institucionalna podrška i oblici savremenog
preduzetništva
Poglavlje 8. DRŽAVA I PODSTICAJ RAZVOJU

PREDUZETNIŠTVA

 Ukaže na specifičnu ulogu i organizaciju države koju traži biznis
kao kreativno ispoljavanje pojedinca,
 Naglasi neophodnost oblikovanja odgovarajuće politike prema
MSP u uslovima tranzicije,
 Objasni model državne podrške prema preduzetništvu,
 Istraži strukturu i ukaže na osnovna obeležja institucionalne

infrastrukture za podršku razvoju preduzetništva
 Identifikuje najvažnije kategorije savetodavnih usluga za
preduzetnike i ukaže na ključna pitanja/preporuke u pogledu
njihove efektivne realizacije.
preduzetništva
Država i preduzetništvo
 Novi obrazac - uloga države u podsticanju

preduzetništva
 Danas, u većini država postoji vrlo široka paleta
raznih oblika, programa i izvođača (service providers)
MSPP sektoru
 To su obično: država, lokalne i regionalne vlasti,
NGOs, i komercijalni ponuđači poslovnih usluga –
servis provajderi
preduzetništva
 Novi obrazac države:
(1) kreiranja ekonomskog rasta (podsticaj sintezi znanja,

podrška tehnološkom razvoju, promena privredne strukture)
(2) socijalne kohezije (distribucija mogućnosti, a ne dohotka)
(3) Novi pristup lokalnom / regionalnom razvoju
(savremeni regionalizam: kreiranje opštih/preduzetničkih
razvojnih uslova)
preduzetništva
Država (vlada) utiče na preduzetnički razvoj tako što

stvara jedan stimulativan, stabilan, prohodan, održiv i
za sve učesnike na tržištu jednak poslovni ambijent
koji omogućava da se poslovna aktivnost započne, a
potom odvija i reprodukuje sopstvenom dinamikom...
preduzetništva
 Država, na putu ka inovativnoj ekonomiji zasnovanoj

na znanju, mora posebnu pažnju i aktivnost usmeriti
na:
 Intelektualnu infrastrukturu,
 Modernizaciju industrije,
 Ljudski kapital ,
 Fondove rizičnog kapitala,
 Preduzetničku okolinu,
 Privlačan kvalitet života
preduzetništva
 Preduzetništvo i ekonomije (države) u

tranziciji
Prioritete u politici razvoja preduzetništva država
mora zasnivati na specifičnostima privredne
strukture koja se nalazi u tranziciji, kao i
karakteristikama postojećeg MSPP sektora, a to su
prvenstveno:
 potreba za obimnom društvenom, a ne samo

ekonomskom transformacijom,
preduzetništva
 izuzetna složenost zadataka koji stoje pred državom i

društvom u procesu tranzicije, pri čemu sam razvoj
MSP-a nije prvi prioritet
 pomanjkanje žive preduzetničke tradicije koju je
prekinuo jedan dug period kolektivističkog uređenja,
što postavlja čvrst zahtev za što večom dinamikom
otvaranja novih preduzeća,
 nesposobnost (nespremnost) bankarskog sektora da
osigura potrebno finansiranje razvoja ovog sektora
nacionalne privrede.
preduzetništva
 Rezultati sprovedenih istraživanja govore, nažalost, o

ograničenoj podršci i ne tako velikim efektima na
poboljšanje poslovne aktivnosti preduzetnika u ovom
regionu. Evo šta su ključni razlozi:
 ograničen obim podrške i pomoći dospeo je samo u
deo MSP sektora,
 niz malih preduzeća nije imao pregled mera podrške,
pa ih samim tim i nije bio u prilici da ih koristi,
 brojni instrumenti pomoći nisu bili dovoljno
prilagođeni zahtevima i stvarnim potrebama
preduzetnika i uopšte MSP sektora,
preduzetništva
 neki programi podrške bili su ciljano orijentisani samo ka jednoj

uskoj, specifičnoj preduzetničkoj grupaciji,
 prijave za program podrške i pomoći i sam proces izbora
preduzetničkih firmi je bio suviše komplikovan, sa dosta
procedura i dugotrajan,
 institucije za podršku ovom sektoru su bile u nastajanju, sa
nedovoljnim kapacitetom i početnim poteškoćama, pa njihov
doprinos nije bio veliki,
 u realizaciji programa podrške uočeni su problemi koordinacije
zbog institucionalne nepovezanosti i sporova (ili čak
preklapanja) u nadležnosti.
preduzetništva
Trougao podrške novim i malim preduzećima
Strategija razvoja MSP

(politika)
Potrebe MSP:
MSP Nova, preduzeća u razvoju,
izvoznici, tehnologija…
Programi
Institucije podrške savetodavnih
usluga
preduzetništva
 Politike (strategije) razvoja preduzetništva

Prilikom modeliranja politike, odnosno strategije
razvoja ovog sektora, pred vladu se obično postavlja
zahtev da:
 sastavi jasan popis ciljeva svoje politike prema MSP
sektoru,
 identifikuje vrste politika i programa kojima može
ostvariti te ciljeve, kao i da
 prepozna efikasne mehanizme koji omogućavaju
partnerstvo privatnog i javnog sektora.
preduzetništva
 Strategija razvoja MSPP sektora 2003 – 2008

 Strategija konkurentnosti i inovativnosti malih i
srednjih preduzeća 2008 – 2012(3)
 Promovisanje i podrška preduzetništvu i osnivanju novih
preduzeća (“start-up”),
 Ljudski resursi za konkurentan MSP sektor – menadžment,
razvoj veština i savetodavne usluge,
 Finansiranje i oporezivanje MSP,
 Konkurentske prednosti MSP na izvoznim tržištima,
 Zakonska regulativa i institucionalna infrastruktura
usklađena prema potrebama MSP
preduzetništva
 Strategija za podršku razvoju malih i srednjih

preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti, 2015-
2020:
 Stub 1: Unapređenje poslovnog okruženja,
 Stub 2: Unapređenje pristupima izvora finansiranja,
 Stub 3: Kontinuirani razvoj ljudksih resursa,
 Stub 4: Jačanje održivosti i konkurentnosti MSPP
 Stub 5: Unapređenje pristupa novim tržištima
 Stub 6: Razvoj i promocija preduzetničkog duha i
podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog
preduzetništva
preduzetništva
 Značaj savetodavnih usluga za podsticaj i razvoj

preduzetništva,
 Budućim preduzetnicima i MSP, zbog njihove
veličine, izolacije i neiskustva, često nedostaje
odgovarajući pristup važnim informacijama i
resursima (posebno finansijama i tehnologiji),
 Nedostatak tržišno determinisanih savetodavnih
usluga u mnogim zemljama u trnziciji / Srbija
preduzetništva
 Dosadašnja uskustva pokazuju da su oblici pomoći

koju preduzetnici trebaju vrlo različiti i da, pre svega,
zavise od:
 Stepena obrazovanja i poslovnog iskustva
preduzetnika,
 Ličnih sposobnosti i mogućnosti preduzetnika,
 Prirode aktivnosti i granskih karakteristika,
 Nivoa poslovne organizacije,
 Faze razvojnog (životnog) ciklusa preduzeća
(početna faza, poslovna ekspanzija...),
 Raspoložive preduzetničke infrastrukture,
preduzetništva
 Prema našem iskustvu (istraživanjima),

identifikovane su najvažnije kategorije savetodavnih
usluga:
 Finansije: pristup, upravljanje u ranoj i/ili razvojnoj fazi poslovne

aktivnosti,
 Podrška u razvoju biznis plana,
 Pravne usluge (registracija, ugovori, druge pravne usluge),
 Marketing usluge (informacije o tržištu, istraživanje tržišta,
kontakti u prodaji, saveti ili kontakti u distribuciji, poslovni
prostor, proizvodna oprema...),
 Preduzetnička obuka,
 Povezivanje sa drugim MSP i internacionalizacija poslovnih
aktivnosti
preduzetništva
Kako treba da izgleda delotvorna organizacija pomoći i

podrške MSPP sektoru?
 Relevantna pomoć (pravi oblici u odnosu na potrebe);

usmerena prema problemima i prilikama - akcijski
usmerena,
 Lako dostupna; brza i uvek na raspolaganju,
 Dostupna (u odnosu na platežnu moć preduzetnika),
 Lokalna (blizu sedišta preduzeća); poznata institucija,
 Lakoća razumevanja, neformalna (bez prevelike
birokratije), neslužbena (element ličnih kontakata)...
preduzetništva
 Institucionalna infrastruktura za podsticaj

preduzetničkom razvoju
Preduzetnička praksa ekonomija u tranziciji, ali i iskustva u

transformaciji naše privredne strukture, ukazuju na sledeće
ključne primedbe preduzetnika:
 Institucije su često oblikovane kao birokratske korporativne

organizacije, što je potpuno pogrešno ishodište prema malom
biznisu,
 Većina institucija se fokusira na „znati šta“ umesto na „znati
kako“, pa otuda nude svoje usluge na apstraktan način, što je u
suprotnosti sa delovanjem preduzetnika i njihovim „stvarnim
svetom“,
preduzetništva
 Sve institucije ne postaju na isti način deo jedne jedinstvene

mreže, pa ih preduzetnici ne doživljavaju „kao svoje“ – otvorene,
spremne na saradnju, tu kad ih trebaju...
 Nepoverenje preduzetnika u one organizacije koje je osnovala

i/ili koje su povezane sa državom, jer ih poistovećuju sa svim
slabostima države
preduzetništva
Vlada
Resorna miinistarstva Agencije za
Asocijacije razvoj
preduzetnika MSPP sektora
PKS Donatori
MSPP Nac. služba

Mikrokreditne
organizacije
sektor za
zapošljavanje
Banke APR
Međunarodne kreditne Univerziteti i Lokalne organizacije

I ekonomske organizacije Istraživački instituti Za podršku MSPP
preduzetništva
Poglavlje 9 – SAVREMENI PREDUZETNIČKI PRISTUP

LOKALNOM EKONOMSKOM RAZVOJU

 Definiše koncept lokalnog ekonomskog razvoja,
 Potencira prirodu i značaj strategijskog planiranja i upravljanja lokalnim
ekonomskim razvojem,
 Ukaže na neophodnost preduzetničkog ponašanja lokalnih vlasti,
 Naglasi značaj, ulogu i funkcionisanje lokalne razvojne koalicije u
sprovođenju strategije lokalnog razvoja,
 Objasni preduzetnički inkubator kao instrument lokalnog ekonomskog
razvoja
preduzetništva
 Model kreativne destrukcije – konkurencija između

regionalnih zajednica, graadova, univerziteta, granama
delatrnosti, preduzećima različite veličine...
 Preduzeća – pokretljivost, selenje, kombinacija faktora
proizvodnje (inovacije),
 Lokalne sredine – borba za znanje, kapital, prihod u
sopstvenim okvirima. Zašto? Bogatstvo, korisnost,
blagostanje...
preduzetništva
 Koncept lokalnog ekonomskog razvoja (LER) -rast

kapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo za
stanovnike date lokalne zajednice a time i da
unapređuje njihov kvalitet života kroz povećanje
zaposlenosti, realnih zarada, vrednosti lične imovine,
obima i kvaliteta usluga lokalnih vlasti i sl.
 U užem smislu, lokalni ekonomski razvoj možemo
razumeti kao proces strateškog planiranja kroz
partnerstvo lokalnih vlasti, privatnog (komercijalnog)
sektora i nevladinih organizacija usmerenog na
podsticanje investicija s ciljem obezbeđenja stabilnog i
održivog rasta lokalne zajednice.
preduzetništva
 Glavne strategije podsticanja LER-a:
 Podsticanje lokalnih (preduzetničkih) grupa od

strane lokalnih vlasti da razviju poslove i na taj način
ubrzaju ekonomski razvoj zajednice
 Privlačenje stranih firmi da investiraju u datoj
lokalnoj zajednici, pre svega kroz podsticaje koje
lokalna vlast daje pojedinim firmama, kao što su:
jeftino zemljište, poreske olakšice i sl.
preduzetništva
 Koncept strategijskog planiranja LER-a:
 Organizovanje procesa strategijskog planiranja

 Procena lokalne ekonomije
 formulisanje strategije LER-a
 Implementacija strategije
 Evaluacija i monitoring
preduzetništva
 Preduzetničko delovanje lokalne (samo)uprave
Privlačnost lokalne sredine opredeljuju sledeći faktori:

 Ljudski resursi,
 Sklonost saradnji,
 Istraživačka infrastruktura,
 Fleksibilnost regulative,
 Veze sa dobavljačima,
 Konkurentni troškovi.
preduzetništva
 ULoga lokalne razvojne koalicije
Lokalna razvojna koalicija:

...formalno ili neformalno ostvarena veza osnovnih
nosilaca razvoja iz reda uspešnih preduzetnika,
političara i naučnika/istraživača.
preduzetništva
Zajednički rad unutar koalicije obezbeđuje da se:
 angažuju veći resursi, obzirom da se strategija ne

ograničava samo na sredstva i potencijale lokalne vlasti,
 mobiliše znanje svih aktera, a ne samo predstavnika
lokalne vlasti,
 poveća poverenje i lokalne javnosti, ali i nacionalnih i
međunarodnih nivoa u proces u kome dobrovoljno i
sinergetski učestvuju svi relevantni akteri.
Transparentnost povećava kredibilitet, a kredibilitet
povećava podršku svih koji mogu da pomognu.
preduzetništva
Ko sve može da čini razvojnu koaliciju?
 Lokalna vlast
 Opštinsko ili gradsko veće,
 Organi uprave,
 Komunalna preduzeća,
 Institucije iz obrazovanja, zdravstva, putne

privrede, socijalne zaštite
 Regionalne vlasti,
 Obrazovne i istraživačke institucije

preduzetništva
Privatni sektor
 Mikro, mala i srednja preduzeća,
 Velika preduzeća,
 Sindikati,
 Banke i druge finansijske organizacije,
 Mediji,
 Asocijacije preduzetnika,
 Privatna preduzeća iz komunalne delatnosti,
obrazovanja i sdravstva,
 Privatne istraživačke organizacije
preduzetništva
Neprofitni sektor
 Regionalne privredne komore,
 Nevladine organizacije,
 Saveti mesnih zajednica,
 Lokalne verske organizacije,
 Strukovna udruženja,
 Fondacije,
 Humanitarne organizacije
preduzetništva
 Poslovni inkubatori kao instrument LER-a
 Definicija poslovnog inkubatora: Biznis inkubator je vrsta

poslovnog udruženja (servis centar) čija je svrha da pruži podršku
procesu osnivanja uspešnih novih preduzeća putem pružanja
određenih usluga, u koje može spadati: prostor inkubatora,
zajedničke usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema, knjigovodstvo,
preduzetničko savetovalište, finansijski saveti, itd.), marketing i
međusobnu povezanost (umrežavanje).
preduzetništva
 Vrste poslovnih inkubatora
 Klasični biznis inkubatori

 Biznis inovacioni centar (BIC-Business Innovation Centre)
 Inovacioni centri
 Upravljani radni prostor
 Centar za preduzeća – inkubator bez zidova
 Industrijski park
 Biznis park
 Tehnološki centar
 Izvozne zone
 Naučni (tehnološki) parkovi
 Virtuelni biznis inkubatori
 Klasteri i umrežavanje
preduzetništva
Ciljevi biznis inkubatora
 Podrška osnivanju malih preduzeća,

 Modernizacija, konkurentnost, transfer tehnologije,
 Korišćenje novih naučnih otkrića,
 Kreiranje novih radnih mesta,
 Pomoć ženama (ženskom preduzetništvu),
raseljenim licima, imigrantima, ali i
 Privredni razvoj regiona,
 Diversifikacija industrije određenog regiona
preduzetništva
Usluge biznis inkubatora (1)
 Obezbeđenje radnog prostora i sniženih zakupnina pod

fleksibilnim uslovima (mesečno plaćanje zakupnine,
seljenje u veće ili manje jedinice unutar inkubatora kada
je to potrebno i sl.),
 Obezbeđenje zajedničkog prostora (sale za sastanke,

recepcija), osoblja (na recepciji, na primer) i opreme (za
sastanke, konferencije, prezentacije),
 Sekretarske usluge, zajedno sa poštanskim uslugama,

bibliotekom i sl.,
preduzetništva
Usluge biznis inkubatora (2)
 Telekomunikacione i komunalne usluge – telefon, faks,

elektronska pošta,internet, zatim voda, gas, kanalizacija,
struja, po prihvatljivim cenama i bez visokih taksi za prvo
priključenje,
 Usluge poslovnog konsaltinga i podrške (menadžersko-

tehničke usluge) – od poslovnog planiranja, saveta u vezi
sa istraživanjem tržišta / marketingom, do saveta u sferi
računovodstva, finansiranja i svakodnevnih finansijskih
transakcija, aktuelne zakonske regulative, izbora
organizacione forme (registracije) i dr.
preduzetništva
Ko sve može osnovati inkubator?
 Javne (državne) institucije – gradovi, opštine, regije

(neprofitni inkubatori),
 Univerziteti: za prenos znanja od zaposlenih,
instituta, laboratorija – komercijalizacija znanja,
 Veća preduzeća: za razvoj preduzetničkih ideja (ili
nekih drugih ideja) zaposlenih,
 Privatni investitori
preduzetništva
Šta su uslovi za dobre rezultate poslovnog

inkubatora? Evo najvažnijih:
 Predanost opštim preduzetničkim principima i

dobrom radu,
 Jasni ciljevi,
 Realan poslovni plan,
 Efikasan tim (vođstvo, nadzor),
 Efikasan menadžment i podsticanje poslovnih
kontakata,
 Dalja ulaganja u materijalnu bazu i znanje.
preduzetništva
Metodologija za osnivanje biznis inkubatora – Koraci:

 1. Prepoznati potrebu za osnivanjem biznis inkubatora
 2. Identifikovati potencijalne korisnike biznis inkubatora i oformiti Radnu grupu za
 osnivanje biznis inkubatora
 3. Konačna odluka o tipu BI i preduzetničkoj delatnosti
 4. Studija izvodljivosti osnivanja BI
 5. Biznis plan – definicija svih finansijskih pitanja i finansijske konstrukcije
 6. Određivanje lokacije za BI i izgradnja/rekonstrukcija objekta
 7. Utvrđivanje administrativne strukture i pravne organizacije budućeg inkubatora
 8. Utvrđivanje ulazne/izlazne politike prema tipu preduzeća koja će biti smeštena u
 objektu
 9. Obuka potencijalnih stanara
 10. Izbor stanara
 11. Odluka o obuci i uslugama koje će biti pružene odabranim stanarima kao redovna
 delatnost BI
 12. Utvrđivanje uloge BI kao integralnog dela programa za lokalni ekonomski razvoj
 opštine
 13. Priprema sveobuhvatnog sistema za praćenje i izveštavanje, kojim bi se uspeh
 programa mogao oceniti
preduzetništva
Biznis inkubatori koji su počeli sa radom ili su samo registrovani u

Srbiji:
 Inkubator tehničkih fakulteta – Beograd ,

 Biznis inkubator – Knjaževac,
 Inkubator centar –Niš,
 Biznis inkubator centar- Prokuplje,
 Biznis inkubator centar Bor – Bor,
 Inkubator centar za razvoj preduzetništva Rača – Rača,
 Poslovni inkubator Subotica – Subotica,
 Poslovni inkubator Zrenjanin – Zrenjanin,
 Poslovni inkubator – Senta, Poslovni inkubatorBeočin – Beočin, Biznis
inkubator – Pančevo,
 Biznis inkubator – Kruševac,
 Biznis inkubator – Užice.
preduzetništva
 Fenomen ženskog preduzetništva

 Faktori koji opredeljuju žensko preduzetništvo
 Univerzalni faktori (“muško” vs “žensko” preduzetništvo)
 Nacionalne specifičnosti i specifičnosti privredne
strukture
 Ekonomske prilike,
 Pravna regulativa,
 Demografske specifičnosti
 Pojam “staklenog plafona” – privrženost preduzetničkimidelaima

i stepen prihvatanja konvencionalne rodne uloge
preduzetništva
 Motivi koji pokreću žene ka sopstvenom

preduzetničkom poduhvatu:
 Nezavisnost,
 Želja za kontrolom nad sopstvenim životom,
 Identifikovana poslovna prilika,
 Želja za dokazivanjem i aktivnim učešćem u društvenom
životu,
 Potreba za dokazivanjem i demonstracijom sopstvenih
vrednosti partneru,
 Česta diskriminacija poslovnih sposobnosti žena
preduzetništva
 Ključne barijere za razvoj ženskog preduzetništva
 Pristup finansijskim izvorima,

 Obrazovanje i konsalting,
 Zakonodavstvo,
 Tradicionalno porodično vaspitanje.
 Žensko preduzetništvo u Srbiji - Žena preduzetnica osnovala je

svako četvrto preduzeće i svaku treću preduzetničku radnju u Srbiji
tokom sedam meseci 2012. godine dok je ukupan broj preduzeća i
preduzetničkih radnji u vlasništvu žena iznad 25 odsto.
preduzetništva
 Socio-demografski profil žena preduzetnica u Srbiji:
 Prosečna starost: 41,9

 Imaju srednje obrazovanje: 66,2%
 Žive i posluju u urbanim naseljima: 82,2%
 Žive u domaćinstvu srednje veličine (2-4 člana: 67,2%
 Udate su ili žive sa partnerom:78,7%
 Imaju decu: 85,0%
preduzetništva
 Percepcija usklađenosti poslovnih i porodičnih

obaveza:
 Tvrde da zbog posla ne mogu da se dovoljno posvete

porodici: 36,9%
 Tvrde da zbog porodice ne mogu dovoljno da se posvete
poslu: 3,2%
 Tvrde da su njihove poslovne i porodične obaveze u
ravnoteži: 59,9%
preduzetništva
 Razlozi za zadovoljstvo ovakvim stilom života -%

zadovoljnih preduzetnica:
 Samostalnost, sloboda, nezavisnost: 48,8%

 Finansijska samostalnost: 12,4%
 Zadovoljstvo poslom: 24,2%
 Sretna što je zaposlena: 7,1%
 Ostali razlozi: 7,5%
preduzetništva
 Kako unaprediti uslove za ulazak žena u

preduzetništvo i smanjiti rodni jaz u preduzetništvu:
 Potrebno je dalje unapređivati institucionalni okvir za razvoj
ženskog preduzetništva,
 Smanjiti sektorsku segregaciju i razlike u održivosti
 Unaprediti podršku pri ulasku u preduzetništvo i na samom
početku
 Edukacija,
 Mentorstvo,
 Preduzetnički inkubatori...
preduzetništva
 Porodično preduzeće
 Razumevanje porodičnih preduzeća
 Vlasništvo,
 Učešće porodice,
 Tranzicija (sukcesija) među generacijama,
 Kombinacija ovih faktora
preduzetništva
 Definisanje porodičnog preduzeća

 Preduzeće koje u praksi nadziru članovi samo jedne
porodice,
 Organizacija u kojoj je većinski vlasnički deo u rukama
članova jedne porodice,
 ...kada je izrazito povezano sa najmanje dvema
generacijama porodice...
Porodica vs biznis
preduzetništva
 Karakteristike porodičnih preduzeća (prednosti)

 Predanost porodici i poslu,
 Velika znanja,
 Razmišljanje na dugi rok,
 Brzo menjanje odluka

preduzetništva
 Karakteristike porodičnih preduzeća (nedostaci)

 Rigidnost (krutost)
 Vođstvo i legitimnost
 Ko su ključni ljudi u porodičnom biznisu?

 Osnivači,
 Muški preduzetnik,
 Vlasnica,
 Bračni parovi,
 Sinovi, kćeri, priženjeni...

Preduzetnistvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Preduzetnistvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

Predmetni nastavnik: prof. dr Nenad D. PENEZIĆ

Sremska Kamenica, šk. 2015/16.

 Osnovni ciljevi nastave:

 Jednosemestralni nastavni predmet

 Ukupan fond sati: 3+2

 Broj bodova (ECTS): 8

 Način rada: dvosmerni tok komuniciranja, pri čemu

 Pohađanje nastave: minimalno zahtevano prisustvo na

1. Savremeni svet preduzetništva

1. Država i podsticaj preduzetništvu

Poglavlje 1 – Savremeni svet preduzetništva

Ciljevi poglavlja su da:

• doprinese razumevanju kategorije “novog preduzetništva”

 ukaže na mesto i ulogu preduzetnika u savremenim

Fenomen preduzetničke ekonomije

 Masovna eksploatacija jeftinih energenata (nafta, ugalj,

gas) › stabilan ekonomski rast

 Specifične potrošačke navike › zasićenje “standardnim”

 problem stvarnih potreba kupaca,

 Povećanje produktivnosti – cilj po sebi : uvođenje

 Šta je to donelo? Primer automobilske industrije: Ford

 “alijenacija” (otudjenje) zaposlenih u velikim

• Tehnološki diskontinuitet sredinom 20. veka i

• Izmena privredne strukture u dva pravca

 Masovna ekonomija polako ustupa mesto ekonomiji

o Podatak – brojevi, slike, tekst... kao “sirovina” za informaciju

• Znati – šta (know-what): poznavanje činjenica; dostupna većini u

• Kombinacija ovih kategorija znanje je u osnovi koncepta

• Šumpeterov model kreativne destrukcije (stvaralačkog

 Treća tehnološka revolucija-elektronika, računari,

Evo nekih primera:

 Steve Jobs – Apple Computers

 1.000 novih preduzetničkih jedinica, svakog sata u svakom

 Srednja i Istočna Evropa (EITs region)

 Preduzetništvo i prioriteti ekonomske politike,

Dimenzije savremenog preduzetništva

o 21,3 miliona aktivnih biznisa u EU – 99,8% su

 Zaposlenost – od ukupno 67,1% od ukupne zaposlenosti

 mikro preduzeća (od 1-9 zaposlenih) obezbeđuju

 Zaposlenost sa aspekta sektorske strukture:

Prema GEM (Global Entrepreneurship Monitor)

 7% novih preduzetnika danas kreira novu tržišnu nišu

 70% novih preduzetnika obezbeđuju proizvode i usluge za

 MSPP sektor u Republici Srbiji

 Preduzetnički sektor (MSPP): 317.162 (99,8%)

 Zaposlenost: 65,1% (782.026) u nefinansijskom sektoru

(43% u ukupnoj zaposlenosti- mikro: 46,2%; mala: 25,1% i

55,8% BDV RS; ostvaruje: 49,8% ukupnog izvoza; 58,2%

 Razvijenost preduzetničkog sektora u Srbiji

Dimenzije savremenog preduzetništva

Poglavlje 2 – Preduzetništvo u ekonomskoj teoriji

Ciljevi poglavlja su da:

 Objasni osnovne pristupe savremenih teorija

 Klasična ekonomska misao

 Klasična ekonomska misao

o Britanska škola: Adam Smit, David Rikardo, Džon Stjuart Mil

 Neoklasična ekonomska misao

 Savremene teorije preduzetništva

o Teorija heterogene tražnje,

 Definicija preduzetništva – preduzetnika za

 Preduzetnik vidi ono što su drugi prevideli i odlučuje onda kada