ULOGA INOVATIVNOG PRISTUPA U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA

MIODRAG PAVLOVI Fakultet za menadment Novi Sad DRAGO ORI Student etvrte godine Fakulteta za menadment Novi Sad

Rezime: U privredno razvijenim zemljama sveta, pa i kod nas, sektor mali h i srednjih preduzea je prepoznat kao jedan od osnovnih stubova ekonomske stabilnosti i ekonomskog razvoja. Evropska komisija je izradila okvirni program za iniciranje konkurentnosti i inovativnost u oblasti malih i srednjih preduzea. Inovativni prist up uvek stavlja u funkciju sve potencijalne resurse koji su dostupni. Inovativne kompanije prihvataju filozofiju, da uvek postoji bolji nain poslovanja i tragaju za novim idejama koje e poveati njihovu vrednost, odnosno smanjiti trokove. Da bi se pospeila komponenta inovativnosti u malim i srednjim preduzeima, na tritu se nude konsalting usluge koje imaju za cilj da preduzeu obezbede preporuke i savete, u cilju unapreenja postojeeg poslovanja ili reavanja problema u okviru odreenih oblasti poslovanja. Abstract: U privredno razvijenim zemljama sveta, pa i kod nas, sektor malih i srednjih preduzea je prepoznat kao jedan od osnovnih stubova ekonomske stabilnosti i ekonomskog razvoja. Evropska komisija je izradila okvirni program za iniciranje konkurentnosti i inovativnost u oblasti malih i srednjih preduzea. Inovativni pristup uvek stavlja u funkciju sve potencijalne resurse koji su dostupni. Inovativne kompanije prihvataju filozofiju, da uvek postoji bolji nain poslovanja i tragaju za novim idejama koje e poveati njihovu vrednost, odnosno smanjiti trokove. Da bi se pospeila komponenta inovativnosti u malim i srednjim preduzeima, na tritu se nude konsalting usluge koje imaju za cilj da preduzeu obezbede preporuke i savete, u cilju unapreenja postojeeg poslovanja ili reavanja problema u okviru odreenih oblasti poslovanja. politike koja treba da unapredi sektor privatnog preduzetnitva. Osnovne stvari koje trenutno utiu na razvoj preduzea i preduzetnitva u Srbiji ogledaju se kroz institucionalne nedostatke koji postoje u okviru dravnih institucija i organizacija za poslovnu podrku, diskontinuiteta finansijskih institucija, postojanje nekih pravnih prepreka, razvoj ljudskih resursa, nepotpune informacije i stati stiki sistem, nedostatak mehanizma stratekog savetovanja, neefikasna koordinacija donatora i sl. S druge strane zbog tranzicionog postupka koji je u toku, kod nas preduzea, odnosno njihov menament, ulogu inovativnosti stavlja u drugi plan a ne kao prioritet sopstvenog napretka i poveanja sopstvene uloge na tritu. Konstantna prisutnost ove problematike uslovila je pribegavanju i drugim oblicima pospeivanja podrke razvoju preduzea i preduzetnitva. Jedan od tih oblika je i uloga inovacionog konsaltinga u podrci razvoju malih i srednjih preduzea.

1. UVOD
U privredno razvijenim zemljama sveta, Evropi, pa i kod nas, sektor malih i srednjih preduzea je prepoznat kao jedan od osnovnih stubova ekonomske stabilnosti i ekonomskog razvoja. Evropska komisija je izradila okvirni program za konkurentnost i inovativnost za period 2007-2013. godine sa posebnim fokusom na sektor Malih i srednjih preduzea (u daljem tekstu MSP). Mnoge zemlje u regionu su svoje nacionalne strategije razvoja sektora MSP-a ve uskladile sa pomenutim programom a meu njima je i Srbija. Cilj Strategije za konkurentna i inovativna MSP od 2008. do 2013. godine jeste razvoj preduzetnike ekonomije, zasnovane na znanju i inovativnosti, koja stvara snaan, konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP, ali i znaajno doprinosi poveanju ivotnog standarda u Srbiji. Primena Strategije u narednom periodu treba da omogui stvaranje efikasnijeg okruenja za poslovanje sektora malih i srednjih preduzea, uravnoteenost broja malih i srednjih preduzea i podsticanje breg razvoja tog sektora. Program podrke razvoju preduzea i preduzetnitva ima osnovni cilj da pomogne u stvaranju okvira za razvoj odrivog, meunarodno konkurentnog sektora malih i srednjih preduzea, okrenutog ka izvozu. Jedan deo ovih ciljeva ostvariv je kroz poveanje efikasnosti vladine

2. TRANZICIJA - PREDNOST ILI MANA ZA RAZVOJ MSP-A

Kada uporeujemo razne tranzicije, dolazimo do zakljuka da meu njima ima mnogo slinosti. Srbija je u procesu tranzicije tek nekoliko godina dok u nekim zemljama iz okruenja, tranzicija traje ve preko 20 godina. Srbija je, moe se rei, u poetnoj fazi i to je injenica koju je vano imati na umu. Drugi vaan elemenat je injenica da u Srbija ima dugu preduzetniku 1

tradiciju u odnosu na zemlje biveg istonog bloka. Ljudi sa prostora sadanje Srbije su putovali, radili sa stranim kompanijama, to je dobar preduslov za razvoj i unapreenje preduzetnitva u Srbiji . Inovativnost je neophodan inioc razvoja. Inovativnost uvek vodi ka novim idejama, novim reenjima, novim vidovima poslovanja, posebno u sektoru MSP. Posebno u periodu krize i tranzicije, preduzetnici moraju da razmiljaju o novim proizvodima, novim procesima i novim nainima rada. Da bi boljom cenom, kvalitetnijim proizvodom ili uslugom, ne samo opstali na tritu, nego i unapredili postojeu trinu poziciju. Na taj nain dobijamo nove ideje, nove poslove, koji donose nova radna mesta. Osnovna konkurentna prednost svake savremene kompanije je njena sposobnost da inovira. Inovativnost kompanije ima za rezultat prednost u odnosu na konkurenciju, a ostvarena konkurentna prednost ima za rezultat poveanje profita to je osnovni cilj svake savremene kompanije. Unapreenje celokupnog drutvenog inovacionog kapaciteta i razvoj preduzetnitva, je jedan od kljunih inilaca drutvenog razvoja. Podizanjem svesti o potrebi inovativnog konsaltinga u MSP bi se kreiralo okruenje koje bi bilo stimulativno za razvoj sektora MSP kao i inovacija uopte. Budunost MSP je u razvoju poslovanja baziranih na znanju. Kompanija koja bude u stanju da ponudi resurs kvalitetnog intelektualnog kapitala, sigurno e nai partnere. Danas, najtraenija roba i usluga ona koja je bazirana na inovativnosti i na znanju.

2.573 srednjih preduzea (4,3% od ukupnog broja) i 986 velikih preduzea (1,6% od ukupnog broja). Takoe postoji vie od 200.000 preduzetnika. U 21. veku Inovacije su glavni pokreta privrednog rasta. Inovacije uslovljavaju konkurentnost regiona i nacije. U cilju svog daljeg ekonomskog razvoja Srbija ima dobre anse da se razvija u pravcu inovativnog drutva. ansa je u stvaranju ekonomije zasnovane na znanju, koja obezbedjuje podrku inovativnosti u MSP-u, a samim tim i poveava njegovu konkure-ntnost na tritu. Inovativni pristup uvek stavlja u funkciju sve potencijalne resurse koji su dostupni. U naem sluaju jedan od potencijalnih resursa moe biti ak i tranzicija starih glomaznih industrija koja se usmeravaju ka novim vidovima poslovanja, posebno ka MSP sektoru. U procesu tranzicije ljudi su najee, prinueni da menjaju paradigmu. Pritisnuti novonastalim okolnostima moraju da razmiljaju o novim proizvodima, novim procesima i novim nainima rada. Tako se raaju novi biznisi koji otvaraju nova radna mesta, nove ideje, novi proizvodi, nov pristup tr itu, nove usluge. Podizanje svesti o vanosti inovacija je odlina ansa da se dobro pripremimo za ulazak u trinu arenu koja se zove EU. Smatram da je neophodno iskoristiti vreme koje je pred nama da sektor MSP-a pripremimo i obuimo za inovativni nain razmiljanja i poslovanja. Pojam inovacije se ne moe vezati samo za nauku i visoku tehnologiju. Inovativnost je uroeni deo svakog ljudskog bia. Inovativnost je oduvek bila ljudska vrlina. Inovativnost je pokretaka snaga koja je uvek kroz istoriju rezultirala napretkom. Inovacije u MSP su veoma vane. Nezamislivo je poslovanje malih i srednjih preduzea bez stalnog napredovanja i inoviranja. Inovacija je efikasno stavljanje u funkciju latentnog potencijala koji postoji u organizaciji. Cilj Inovacije je da ostvari profit na idejama koje su nove za organizaciju Inovacija treba da predstavlja kljucni elemenat strategije svake firme. Inovacija je proces! Proces inovacije zapoinje idejom, ideja se pretvara u predlog, predlog postaje plan. Kada se ideja pretvori u plan, nastupa detaljna izrada biznis plana u koji moe da se investira. Investicija, kada je realizovana uveava vrednost organizacije i donosi profit. Inovacije su osnovni pokreta privrednog rasta i razvoja. Uvodjenje novih i poboljanih tehnologija, razvijanje novih i unapredjenih ideja. Stalno unapredjivanje kvaliteta I usluga, jedan je od osnovnih uslova za opstanak svake kompanije na tristu. Posebno u zemljama u tranziciji u kojima je privreda slabije razvijena je veoma vano promovisati i obezbediti zdravu atmosferu za inovacije i inovativni pristup. Inovacije i razvoj su kljuni elementi da bi bilo koji proizvod ili usluga bili konkurentni na tritu. Neophodan je organizovani i primenjiv razvoj koji ce za rezultat imati novi inovativni proizvod ili uslugu

3. POTENCIJAL U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA

Mala I srednja preduzea su pokretaka snaga na koju se sve vie oslanja privreda Evropskoe Unije. U Evropi postoji oko 20 miliona malih i srednjih preduzea , i ona ine preko 99% preduzea u veini zemalja lanica EU. Mala i srednja preduzea predstavljaju znaajan i osnovni izvor za kreiranje novih poslova i irenje nove poslovne prakse. Mala i srednja preduzea daju znaajan dopinos drutvenom bruto proizvodu. Ovo pravilo se odnosi kako na mala i srednja preduzea u Srbiji tako i na ona koja su locirana bilo gde u svetu. Uloga malih i srednjih preduzea je posebno vana u zemljama koje su u tranziciji. Prednost malih i srednjih preduzea, pored mnogih drugih prednosti, se ogleda i u inovativnosti. MSP u Srbiji su se pokazala kao vrlo elastina tokom 90tih godina XX veka, iako je ovaj period obeleen veoma surovim ekonomskim okruenjem (sankcije UN, graanski rat u regionu, bombardovanje 1999. god., nedostatak stimulativne regulative za MSP, pravna i ekonomska nestabilnost, itd.). Tokom svih ovih godina, broj MSP je imao ak rastuu stopu, to govori o ogromnom potencijalu i prilagodljivosti MSP-a. Poslednji podaci (Blic online 23.11.2007) pokazuju da postoji 60.552 aktivnih preduzea (pravnih lica) u Srbiji, od ega veinu ine mala preduzea 94,1% (56.993). Postoji

konkurentnu na tr itu. esto inovacije zahtevaju mnogo manja ulaganja a postiu mnogo vee rezultate. Inovacije su osnova na kojoj poiva budunost svake kompanije. Bilo da se tadi o velikoj kompaniji o malom ili mikropreduzeu. Inovacije omoguavaju znaajniji napredak u poslovanju i poveano iskoritavanje resursa kompanije. Pojam inovacije ne podrazumeva samo tehnike inovacije ve i ekonomske, drutvene i institucionalne.

o promjeni dotadanjeg i uvoenju novog, ime budunost prekriva postojeu stvarnost1. Inovacije su, dakle: izumi, tehnika unapredjenja i unapredjenja organizacije i rada.

4. KAKO UVESTI INOVATIVNO POSLOVANJE U PREDUZEE?

Inovativnost nije isto to i kreativnost. Inoviranje je realizovanje profita od ideja koje su nove za organizaciju. Sutina je ne u posedovanju, ve i u realizovanju profitabilnih ideja. Nikako ne treba zaboraviti da Inovativnost u preduzeu, obavezno za rezultat ima bolju konkurentnost, a konkurentna prednost podrazumeva poveanje profita. Pojavni oblik preduzetnitva su inovacije. Po drutvenoj dimenziji one se definiu kao: drutvene, drutvenotehnike i isto tehnike inovacije. Po stepenu inovativnosti (promena) dele se na: radikalne, revolucionarne, evolutivne, trivijalne i periferne. Sve su sa svoga aspekta znaajne, jer predstavljaju novine u procesu, proizvodu ili proizvodnom reenju. I kod definisanja pojma inovacije postoje odreene tekoe. esto nije jasno da li neku novinu smatrati inovacijom zbog malog ili beznaajnog stepena promene koju je izazvala. Nekada, pak, pod inovacijama se podrazumeva invencija, nekada sama imaginacija, a esto i otkrie, to je, mora se priznati, sasvim razliito od inovacija. Invencija je jedinstvena ideja, koja je samo ideja i do ije je komercijalizacije vrlo dug put. Ako, pak ideja nadje svoj komercijalni put i izazove novinu u procesu, proizvodu ili reenju, i ostvari znaajnije ekonomske rezultate, onda je re o inovaciji. Imaginacija ak nije ni ideja, ve samo promiljanje, svojevrstan proces duhovnog stvaralatva. Imaginacija je proces stvaranja umetnikih dela, koja svakako uveavaju drutveno bogatstvo jedne nacije, ali direktno ne doprinose njenom ekonomskom razvoju. Otkrie je proces pronalaenja neega to odavno postoji. Kolumbo nije izmislio Ameriku, ve je samo uinio to veliko istorijsko otkrie. Inovacija nije otkrie, nikada nigde nije postojala u tom obliku, ona je originalni akt pojedinca. Na osnovu svega izloenog, moe se pod inovacijom podrazumevati novost koja se umee u postojee stanje. Po karakteru i opsegu ta se novost moe ispoljiti kao zamjena i kao obnova (dopuna). U svakom sluaju radi se

Nema preduzetnitva bez inovacija. U iverzibilnim drutvenim kretanjima esto se inovacije i preduzetnitvo medjusobno izjednaavaju. To je svakako mogue, pod uslovom da je nosilac, finansijer i realizator inovacija vlasnik kapitala, koji svojm imovinom snosi rizik za donete poslovne odluke. P. Drucker sve uzroke pojave inovacija svrstava u sedam grupa2: neoekivani: uspeh, promaaj i spoljni dogadjaj, nepodudarnost izmedju sadanje i normativne stvarnosti, potreba uzrokovana nekim procesom, promene: u strukturi privrede ili trita, demografska kretanja, promene: u opaanjima, raspoloenjima i znaenjima i nova: nauna i nenauna saznanja.

Intuicija, iskustvo, znanje i realnost najbolje su komponente u realizaciji preduzetnikih ideja. Jedno bez dugog ne stvara anse, ne reava probleme, ne uoava opasnosti i ne sagledava domet preduzetih poslovnih odluka. Inovativna organizacija obrnuto je proporcionalna ekonomiji obima: to vea kompanija, procentualno manje inovativnih reenja. Ta realna injenica dugo nije shvaena u velikm privrednim subjektima, koji svojom monom ekonomskom snagom, ogromnim kapitalom i brojem zaposlenih, nadometaju nedostatak invencije i inovacije svojih zaposlenih. U malim i srednjim preduzeima stvaraju se nove ideje i trae brza i efikasna ekonomska reenja. Traenje ansi i reavanje rizika pripada malim i srednjim preduzeima, koja su i po definiciji fleksibilnija i prilagodljivija od monih privrednih sistema. Preduzetnitvo kao organizaciona vetina ovde je oblik prilagodjavanja. Razvoj malih i srednjih preduzea i privatizacija drutvene svojine u naoj privredi dva su neophodna uslova za reafirmaciju preduzetnitva. U takvim uslovima izmedju preduzetnitva i privatne inicijative esto treba staviti znak jednakosti. Jedno bez drugog ne postoji, oba se zasnivaju na privatnoj svojini i sutinski pripadaju malim preduzeima. Time se, u osnovi, dokazuje da je preduzetnitvo faktor procesa proizvodnje, bez koga, kao Oani, M. (1989): Inventivno stvaralatvo - bez pravog zamaha, Poslovna politika, Beograd, strana 21. 2 Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetnitvo, Privredni pregled, Beograd, strana 62.
1

i bez drugih konstitutivnih faktora ovi privredni subjekti nemaju nikakvu ekonomsku ansu. Inovacija je razvoj i primena novih ideja ili vetina u svrhu komercijalizacije novih ili unapreenje proizvoda, procesa i usluga koja dovodi do poveanja privrednog i drutvenog prosperiteta. Inovacija je pogled na stvari, proces i kljuni element u stvaranju strategije konkurentnosti.3 Inovativna kompanija prihvata filozofiju da uvek postoji bolji nain poslovanja i traga za novim idejama koje e poveati njenu vrednost, odnosno smanjiti trokove. Bez obzira na shvatanja, koja mahom preovlauju kod nas, inovacija je potrebna svakom preduzeu, od onog najmanjeg pa do onih, gde je inovacija glavna pokretaka snaga razvoja. Inovativnost preduzea moe se ogleda kroz prodaju proizvoda i usluga, nainu rada, organizovanju sopstvenog poslovanja itd. Pored inovacija potrebno je razviti i mnoge druge vetine da bi se njima uspeno ovladalo. Veoma malo organizacija moe da preivi beskonano dugo bez inovacija. Nagon za istraivanje latentnog potencijala novih ideja nije privilegija samo komercijalnih preduzea. Inovacija je proces (Slika 1.). Poinje idejom koja je nova, u najmanju ruku za organizaciju koja razmatra njeno usvajanje. Inovacija se odvija u fazama. Kada se ideja razvije, esto u kombinaciji sa drugim idejama, moe da postane predlog - neto to organizacija moe da odabere da u to investira. Ukoliko se organizacija odlui da usvoji predlog, tada se obino trai investicija i prethodni naini rada moda treba da se promene, ponekad radikalno. Kada predlog postane realnost, u dobrom sluaju poinje da dodaje vrednost organizaciji tada ispravno moe da se opie kao inovacija. Definiemo inovaciju kao dobijanje novih ideja i potpuno iskoriavanje njihovog latentnog potencijala.

ideju tada pronalaza ne moe biti smatran inovatorom. Inovacija zahteva da organizacija ima koristi od latentnog potencijala sauvanog u ideji. Inovacija je strategija za dobijanje i zadravanje konkurentske prednosti. Inovacija pomae organizacijama na pet glavnih naina: Mogu da se nude proizvodi i usluge za koje potroa smatra da su bolji od onih koje nude rivali. To je strategija razlikovanja. Aktivnosti koje organizacija preduzima mogu da se izvode jeftinije, dakle smanjujui strukturu trokova organizacije. To je strategija liderstva u trokovima. Procesi u organizaciji i unutar lanca snabdevanja mogu da budu pouzdaniji i da se isporue bre, omoguavajui organizaciji da bude fleksibilna i da prua prilike. To je strategija agilnosti. Novi naini prodaje proizvoda, brenda ili organizacije mogu da se nau. To poveava ili menja trinu svest i poloaj proizvoda tako da se on shvata posebno vrednim. To je strategija trine pozicije. Ponekad moe da se nae nova formula za formiranje poslovanja. Na primer, Internet nudi priliku za banke da rade van filijala. U ovom sluaju inovacija je bila u fundamentalnom poslovnom modelu. Novi naini formiranja organizacije mogu da otvore mnoge mogunosti. To je strategija promene paradigme.

5. UPRAVLJANJE INOVACIJOM
Koliko je inovacije potrebno zavisi od grane industrije. Firme treba da tee da budu predvodnici u svojim industrijama i da se paze radikalnih promena do kojih moe da doe kao i promenu pravila igre. Obino, organizacije mudro slede tri meusobno povezana pristupa inovacijama u konkurentskom odnosu. To su: Preduzimanje mnogih malih inovacija u svakoj poslovnoj aktivnosti. Ovo daje organizacionu kompetentnost koja se teko kopira. Preduzimanje nekoliko vrednih velikih inovacija koje odravaju organizaciju u smislu preduzea koje ide u korak sa stanjem nauke. Istraivanje mogunosti za sistemske inovacije koje mogu da dovedu do transformacione promene i daju radikalno drugaije naine zadovoljavanja potreba potroaa.

Slika 1.- Proces inovacije Svaka faza je element inovacionog procesa. Odvojeno one su vane ali same po sebi nisu inovacije. Ukoliko kompanija pronalazi novi nain poveannja sigurnosti putnika u avionskim nesreama i drugi koriste njihovu
3

Ukoliko organizacije treba da slede sve tri inovacione strategije, one treba da imaju optu inovacionu sposobnost. Francis A. Voodcock [3] predstavio je model inovacione sposobnosti sa 8 segmenata-komponenti. One su prikazane na Slici 2.

Support to Enterprise Development and Entrepreneurship Programme - Centre for Research in Innovation Management - Univerzitet Brajton - UK, 2006 4

izvor inovacije za veliko preduzee. Mnogo ljudi mora da bude ukljueno, a da bi mogli da doprinesu, moraju svi biti ovlaeni. Ovlaenje je vitalno za inovacije jer dobre ideje mogu da stignu od bilo kuda. Inovacije e stagnirati osim ako ljudi osete da imaju pravo da istrauju ideje. Znaajna kreativnost se oslobaa kada svaki zaposleni osea potrebu da pogleda oko sebe i nae nove ili bolje naine da uradi neto. Najinovativnije organizacije oekuju da ljudi razviju ideje i one mere inovacioni uinak svakog pojedinca. Ovlaenje za inovacije ohrabruje ljude da tragaju za idejama, eksperimentiu i daju predloge. S obzirom da inovacione inicijative mogu da zahtevaju obezbeena sredstva, potrebno je da se rukovodstvo obavee za to. U skladu sa tim, inovacija zahteva partnerstvo izmeu ovlaenih, kreativnih zaposlenih i odlunih rukovodioca koji mogu da deluju. Faze delovanja za razvoj ovlaivanja: Osigurati da postoje oekivanja da svako treba da doprinese u inovaciji Obuiti rukovodioce da ovlauju lanove svojih timova Traiti od kljunih radnika da razvijaju nove ideje

Slika 2. - Model inovacione sposobnosti Komponenta 1 Preduzee Inovacione organizacije treba da stvore kulturu koja potuje sistem vrednosti preduzea. Malo se moe postii bez iroko ukorenjene vere u vrednost oportunizma i avanturizma. Oni ljudi koji predvode inovacije treba da usvoje piratski duh. Novi izazovi treba da se neprestano trae a organizacione kulture treba da ih podravaju, nagrauju i time ojaaju preduzee. Faze delovanja za razvoj preduzea obuhvata: Prepoznati vrednost pokretaa (interni preduzetnici). Prihvatanje investiranja u budunost. Odreivanje stratekih ciljeva za istraivanje novih oblasti.

Komponenta 4 Eksperiment Inovacija trai eksperimentisanje. Ogroman broj ideja e moda morati da se pregleda, ispita i istrai ali samo mali deo njih e biti usvojen. Ima smisla usvajati one ideje koje pruaju maksimalne prednosti. esto je latentna vrednost ideje skrivena kada se u prvom trenutku predloi. Ideje se moraju istraiti kako bi trokovi i koristi implementacije postali jasniji. Industrije koje se zasnivaju na kreativnosti, kao moda, filmska industrija i farmaceutska istraivanja, poznaju znaaj eksperimentisanja. One namerno isprobavaju i deje i koriste naj objektivnije postupke kojima raspolau da bi ih procenili. Takve tehnike se primenjuju na rastui broj industrija. Eksperimentisanje je neophodno iz tri glavna razloga. Prvo, ono forsira razvoj ideja. Drugo, smanjuje rizik jer objektivna informacija prua solidnu osnovu za donoenje odluke. Tree, eksperimentisanje je moan izvor uenja jer oni koji su ukljueni dobijaju uvid iz prve ruke u realnost ideje u praksi. Faze delovanja za razvoj eksperimentisanja: Osnovanje fonda za spekulativne inicijative. Formiranje posebnih grupa za eksperimentalni rad. Prihvatanje da e neki projekti propasti.

Komponenta 2 Energija Organizacije koje su inovativne su optimistine. One su pune energije. Visoki nivoi energije su prirodni u ogranizacijama koje se baziraju na timovima, ali krutost, usko razmiljanje, strah i pesimizam mogu da otmu organizaciji uzbuenje, strast i entuzijazam. Takvi energetski ponori potkopavaju, ak moda i unitavaju inovacionu sposobnost. Rukovodioci treba da oslobode latentne energije i kanaliu strast ka istraivanju potencijala novih ideja. Kao i veina organizacionih svojstava, dovoenje energije organizaciji treba da pone sa dovoenjem energije samom sebi. Organizacioni lideri moraju biti uzbueni idejama i moraju da deluju puni entuzijazma. Oni treba da budu uzori i predvodnici. Faze delovanja za razvoj organizacione energije: Zapoljavanje ljudi neuobiajene energije. Donoenje brzih, pozitivnih odluka o tome ta treba da se uradi. Investiranje u lini razvoj kljunih zaposlenih.

Komponneta 3 Ovlaenje U malim organizacijama vlasnik ili generalni direktor je esto jedini izvor inovacija ali, kako organizacija raste, to postaje nemogue. Nijedan pojedinac ne moe da bude

Komponenta 5 Uvid Uspene organizacije se ne bave samo inovacijama. One se bave inovacijama s ciljem. Da bi znali gde su potrebne inovacije mora se imati uvid. Potreban je uvid u elje i potrebe ljudi. U ove svrhe se mogu koristiti tehnike 5

ispitivanja trita. Podjednako vano kao poznavanje muterija je i uvid u potencijal ideje. Uvid zahteva mo opaanja, otvorenost uma i upornost. Neophodno je da se gleda dalje od drugih i da se vidi dublje. To zahteva ljude sa vizijom koji rade zajedno da stvore sliku kakva e biti budunost. Dobijanje uvida treba da postane nain ivota. Faze delovanja za razvoj uvida: Ukljuivanje mnogo ljudi u pribliavanje potroau i ispitivanje trita. Istraivanje potreba i elja ljudi koji nisu vai potroai. Istraivanje potencijala nadolazeih tehnologija .

Divne kreativne ideje su inspirativne ali one su tek prvi korak u inovacionom postupku. Ideje treba da se primene ukoliko se oekuje da daju neki doprinos za uzvrat. Implementacija manjih inovacija se esto dogaa izmeu radnih grupa i predstavlja lokalne izazove. Velike inovacione inicijative mogu da zahtevaju sloene promene koje zahtevaju mnogo saradnje meu grupama i predstavljaju sjajne izazove za rukovodioce. Neki oblici inovacija, naroito kod tehnikih proizvoda, poinju u odeljenju za istraivanje i razvoj i prebacuju se odeljenjima za proizvodnju. Efikasna implementacija inovacije proizvoda zahteva da su horizontalni procesi optimizovani i sreeni. Faze delovanja za poboljanje implementacije inovacija: Postavljanje sreenog procesa inovacije (npr. prepoznavanje faza i izlaza). Odreivanje jedne osobe koja je odgovrna za ukupan inovacioni proces. Pokuati da se smanje beskorisne granice meu grupama.

Komponenta 6 Namera Dobre ideje se esto nau zato to ih neko trai. Nije mogue garantovati kreativnost ali ciljana potraga esto donosi rezultate. To znai da postoji bliska veza izmeu inovacije i strategije. Usmeravanje napora ka zahtevima inovacija jasnim predstavljanjem namera je zadatak lidera. Rukovodioci moraju da osvetljavaju pravac u kome treba da ide organizacija. Faze delovanja za razvoj namera (za inovaciju): Osnovati mone ad hoc timove da istrae defmisane prostore mogunosti. Formirati saveze sa inovacionih firmama koje tek poinju i deliti ideje. Razraditi scenarija kakva budunost moe da bude - i definiite svoju ulogu u tome.

6. ULOGA KONSULTANTA U PROCESU INOVATIVNOG PRISTUPA

Mala i srednja preduzea esto nemaju mogunost da sebi priute profesionalne kadrove specijalizovane za investicije, marketing, poboljavanje kvaliteta proizvoda, procesa i sistema menadmenta, unapreenje procesa i kvaliteta, primenu novih tehnologija ili transformaciju poslovanja kroz kooperaciju i ukljuenje u vee sisteme. Sa druge strane postoji kvalitetno iskustvo i ekspertiza, pojedinaca i agencija, koji su obueni i kompetentni za kvalitetno sprovoenje procesa. Da bi se inicirala komponenta inovativnosti u malim i srednjim preduzeima, na tritu se nude konsalting usluge koje imaju za cilj da, izmeu ostalog, pomognu na prvom mestu menaderima da prihvate drugaiju organizacionu klimu, to naglaava vanost promena i u ponaanju a ne samo u poveanju znanja. Konsalting ili poslovno savetovanje je aktivnost kroz koju preduzea obezbeuju preporuke i savete, u cilju unapreenja postojeeg poslovanja ili reavanja problema u okviru odreenih oblasti poslovanja. Poslovno savetovanje se odnosi i na pomo kompanijama da kroz analize, razna istraivanja unaprede postojee poslovanje. Uloga konsultanata u procesu inovativnog pristupa u preduzeu je znaajna iz vie raloga. Konsultant ima neutralni pristup, obezbeuje drugi ugao gledanja (spolja se bolje vidi), poveava efektivnost i racionalnost, fokusira se na rezultat i donosi nov kvalitet i vrednost. U procesu konsultovanja konsultant bi trebao da: Identifikuje i definie postojee stanje. Sagleda problem i jasno definie uzroke i posledice. Generie mogua reenja. Po datim kriterijumima pomogne u izboru najboljeg reenja. Da plan realizuje i po potrebi u njemu i uestvuje. Proces konsaltinga podrazumeva: 6

Komponenta 7 Investicija Neke inovacije su besplatne. Firma moe da pone da plaa dobavljaima putem elektronskog prebacivanja novca to zahteva malo ili nimalo dodatnog napora ili trokova. Meutim, mnoge inovacije zahtevaju investicije. U ranoj fazi, dok se za idejama traga, verovatne su investicije u vreme i napor ljudi. Kasnije moe da bude zahtevano da se uloe dodatna sredstva ukljuujui znaajne svote novca i vreme rukovodioca. Inovacija zahteva intenzivan rad. Kada rukovodstvo organizacije odabere da investira u veliki inovacioni projekat oni otvaraju jedna vrata mogunosti ali e verovatno zatvoriti ostala. Organizacija moe samo da se bavi odreenom koliinom inovacija. Ukoliko se sledi suvie ideja u isto vreme, resursi se rasipaju i kreativni intenzitet slabi. Inovacija postavlja dileme pred finansijske rukovodioce jer je teko, moda nemogue, da se predvidi vrednost koja e biti stvorena jednom kada se ideja iskoristi. U skladu sa tim, to zahteva veliko umee rukovodilaca, racionalan um i dobru intuiciju. Faze delovanja za investiranje u inovaciju: Odvojiti tano definisan fond za inovaciju. Bolje investirati puno u nekoliko inicijativa, nego rasipati sredstva. Postaviti agresivne mete za inovacione projekte.

Komponenta 8 - Implementacija

Definisanje poslovnih potreba prikupljanjem injenica baziranih na istraivanju (upitnici i ankete) Ispitavanje i analizu konkretne poslovne funkcije, planova i ciljeva Snimanje i izvetaj o trenutnom stanju i predloge razvojnih strategija Pripremu jasno definisanog akcionog plana i uee u njegovom sprovoenju Detaljnu evaluaciju stepena uspenosti izvedenih operacija

Svrha: Identifikovati promenjive potrebe potroaa. Procena: Ko bi po vaoj elji bili potroai u roku od nekoliko godina? Kako e se njihove elje razlikovati od dananjih? Korak 6 Definisanje plana inovacija na nivou preduzea Svrha: Odrediti gde su potrebne inovacije. Procena: Gde su po vaem miljenju najneophodnije nove ideje za razvoj vaeg biznisa preduzea? Korak 7 Procena inovacione sposobnosti Svrha: Otkriti oblasti u kojima organizacija treba da se razvije. Procena: Posmatrajui celokupno poslovanje(ukljuujui i dobavljae i kupce) gde su vae inovacione snage i slabosti? Korak 8 Odreivanje ciljeva inovacion e delatnosti u pogledurazvoja organizacije Svrha: Definisati zahteve u pogledu razvoja organizacije. Procena: Koje nove ili bolje sposobnosti elite da imate u budunosti? Korak 9 Realizovanje Svrha: Konkretne aktivnosti. Procena: ta treba da se uradi? Ko e da uradi? Kako emo znati da smo uspeli?

Postoje razliiti modeli koji mogu da se primenjuju u procesu konsultovanja. Model koji nudi CENTRIM4 za vrenje usluga inovativnog konsaltinga sastoji se od 9 koraka. Ovih 9 koraka (ematski prikazano na Slici 3.) zahtevaju sistemsku taku gledita (klijent je organizacija) i razmatraju inovacije kako u okviru lanca vrednosti, tako i u irem kontekstu vrednosnih tokova.

Slika 3. - Model za vrenje usluga inovativnog konsaltinga Sam proces inovativnog konsaltinga odvija se kroz devet koraka: Korak 1 Razjanjenje stratekih namera Svrha: Razumeti smer u kome ide posao- preduzee. Procena: Gde preduzee eli da bude za 3godine? Za 10 godina? Korak 2 Definisanje strategije konkurentnosti Svrha: Razumeti trenutnu i planiranu strategiju konkurentnosti Procena: Zato se ljudi obraaju vama a ne vaoj konkurenciji? Kako planirate da zadrite prednost u narednih nekoliko godina? Korak 3 Analiza strunih sposobnosti Svrha: Procenite da li kompanija spada u svetsku klasu. Procena: Gledajui preduzee kao celinu, koj eaktivnosti se obavljaju dobro? Koje treba da se poboljaju? Korak 4 Analiza industrije Svrha: Definisati generike pokretae promena. Procena: Posmatrajui ostale kompanije istog profila, sagledati kakve promene e se desiti u sledeih nekoliko godina? Kakav uticaj e one imati na kompaniju? Korak 5 Analiza trita
4

7. ZAKLJUAK
Mala i srednja preduzea su nosioci glavnih razvojnih pravaca svake zemlje. U toku proteklog perioda je evidentno da je broj malih i srednjih preduz ea u porastu i da postaju sve vie konkurentna. Mala i srednja preduzea su orjentisana na manje delove trita a time i na odreene potroae. Prilagodljivija su promenama, bre prepoznaju i reaguju kako na potencijalne anse, tako i na potencijalne pretnje. Mala i srednja preduzea, radi svoje fleksibilnosti i homogene strukture imju dobar preduslov da razvijaju inovativnost i time obezbede trinu konkurentnost. Fleksibilnost malih i srednjih preduzea posebno dolazi do izraaja u periodima usporavan ja privrednih aktivnosti i krize. Dokazano je da mala preduzea predstavljaju znaajnu pokretaku snagu ekonomskog razvoja svake zemlje i da su potencijalni generator preduzetnikih ideja i inovacija. Nije realno da naa mala i srednja preduzea oekuju da postanu granski lideri na tritu EU. Pravac u kojem mala i srednja preduzea u Srbiji mogu da se razvijaju jeste inovativni pristup realnim potrebama trita. Uslov za opstanak svake kompanije je stalno unapreenje konkurentnosti ulaganje u inoviranje proizvoda i usluga. Strateka prednost malih i srednjih preduzea u Srbiji bi trebala da se zasniva na inovacijama, razvoju partnerstava, tenji za osvajanjem regionalnog trita. Ipak ono to takoe karakterie mala i srednja preduzea u Srbiji, jeste relativno niska svest o ulozi znanja, obuenosti u oblastima upravljakih i poslovnih funkcija. 7

CENTRIM - Centre for Research in Innovation Management http://centrim.mis.brighton.ac.uk

Uspeno poslovanje i upravljanje malim i srednjim preduzeima je postalo nezamislivo bez odgovarajuih podataka, informacija novih saznanja i neprekidnog procesa inoviranja. Poslovanje i upravljanje se znaajno razlikuje u Dobu znanja u kome se nalazimo, od upravljanja organizacijom i njenim procesima u industrijskoj eri. U Dobu znanja posebnu vrednost imaju intelektualni resursi u odnosu na materijalne resurse. Vaan oblik intelektualne svojine su informacije, znanja i vetine koje mogu da se ogledaju kroz permanentni proces inoviranja. Strategija razvoja malih i srednjih preduzea koja je zasnovana na znanju i inovativnosti, garantuje uspeh. Inovacije su osnovni pokreta privrednog rasta i razvoja privrede svake zemlje. Iz tog razloga veoma je vano, kod menadmenta malih i srednjih preduzea, razviti svest o neophodnosti stvaranja kreativne atmosfere u svojim preduzeima. Drugim reima podii nivo kulture organizacije na stepen svesti zaposlenih o neophodnosti promena inovativnog karaktera. U svemu ovome veliku ulogu trebaju da

odigraju pojedinci ili agencije koje pruaju konsalting usluge.

8. LITERATURA
[1] Oani, M. (1989): Inventivno stvaralatvo - bez pravog zamaha, Poslovna politika, Beograd, strana 21. Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetnitvo, Privredni pregled, Beograd, strana 62. Support to Enterprise Development and Entrepreneurship Programme - Centre for Research in Innovation Management - Univerzitet Brajton UK, 2006 CENTRIM Centre for Research in Innovation Management, http://centrim.mis.brighton.ac.uk

[2] [3]

[4] [5]