MALA PREDUZEĆA – ZNAČAJAN ENTITET

EKONOMSKOG RAZVOJA
Dr Jelena Krstić Ranđić
Visoka poslovna škola strukovnih studija Leskovac, Srbija
e-mail: krstic.jelena@vpsle.edu.rs
Apstrakt
Mala preduzeća su motor ekonomskog razvoja. U isto vreme, sinonim su za privatni sektor, a
može se reći i za preduzetništvo jer je vlasnik malog preduzeća uglavnom pravi preduzetan
čovek: sa svojstvenim osobinama, obrazovanjem i naglašenom potrebom za uspehom.
Mala, a i srednja preduzeća povećavaju stepen i obim korišćenja novih resursa jedne privrede,
uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti izmenjenim tržišnim uslovima. Ona promovišu
privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Fleksibilna su jer mogu brzo da se adaptiraju na
promene i da zadovolje nove zahteve tržišta.

Ključne reči: malo preduzuće, preduzetništvo, privatni sektor, fleksibilnost

Abstrakt
Small businesses are the engine of economic development. At the same time, a synonym
for the private sector, and it may be said of the enterprise as a small business owner
makes most enterprising man: the inherent characteristics, education, and emphasized
the need to succeed.
Small and medium firms increase the degree and scope of the use of new resources of an
economy with a high degree of flexibility and adaptability to market conditions changed.
It promotes private ownership and entrepreneurial skills. Flexible because they can
quickly adapt to change and to meet new market demands.

Key words: small enterprise, entrepreneurship, private sector, flexibility

1. ZNAČAJ I ULOGA MALIH PREDUZEĆA

Koliko je važna ekonomska uloga malih (i srednjih preduzeća), govori činjenica da je u

Evropskoj Uniji, od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru, dve trećine zaposleno upravo
u tom sektoru. Vlade ovih zemalja donose propise koji su fokusirani na podršku malim i
srednjim preduzećima, u smislu stimulisanja njihovog rasta i konkurentnosti.

Mala preduzeća promovišu privatnu svojinu i preduzetničke veštine. Ona su fleksibilna jer mogu
brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta.
Mala preduzeća postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzeća shodno
ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj
zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila
velika i srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu
profitabilni za veća preduzeća.

1.1. ULOGE MALIH PREDUZEĆA

Ogledaju se u:

o delatnostima koje pružaju lične usluge (lekarske, frizerske, terapeutske i sl.) u kojima je
neposredan kontakt između pružaoca i korisnika usluge veoma značajan. Ostvaren
 efektivan kontakt pruža jednu naročitu vrstu bliskosti između dve strane a koja rezultira
lojalnošću korisnika prema pružaocu usluge;

o delatnostima koje imaju ograničene mogućnosti plasmana - koje posluju na manjim

tržišnim nišama i zadovoljavaju manji obim potrošača; tu velika preduzeća obično
nemaju veliki interes, te je evidentna značajna uloga upravo malog preduzeća;

o proizvodnji proizvoda koji u izradi zahtevaju preciznost, posebno znanje, zanatsku

veštinu ili umetnički talenat; jasno je da ovakve delatnosti nisu podobne da se odigravaju
u velikom preduzeću;

o pojedinačnoj proizvodnji (unikati) ili proizvodi u malim serijama

o proizvodnji većeg broja delova čiji sklop čini određeni proizvod, a kao inputi služe
proizvodnji velikih preduzeća; upravo u ovakvim delatnostima ogleda saradnja malih i
velikih preduzeća...

o Mala preduzeća zadovoljavaju onaj deo potražnje za robom i uslugama koje velika
poduzeća teško mogu podmiriti. Male jedinice, zapravo, nadopunjuju prezan tržišni
prostor u podmirivanju raznovrsnih želja za robom i uslugama.

1.2. ZNAČAJ MALIH PREDUZEĆA

Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i

sektora usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim
preduzećima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagonavanja ili su sezonskog
karaktera (na primer modna obuća i odeća i sl.).
U ovim preduzećima dolazi do izražaja preduzetnička inicijativa, profitabilnost ulaganja
kapitala, inovativnost i kreativnost.
Značaj malih preduzeća između ostalog, ogleda se i u činjenici da ona vrlo često predstavljaju
izvor inovacija, što predstavlja značajnu odrednicu i komparativnu prednost na tržištu, i
zato ona kao takva, doprinose ubrzanijem razvoju privrede. S obzirom da su inovacije
osnovni pokretač privrednog razvoja, veoma je važno kod menadžera malih preduzeća razviti
svest o neophodnom stvaranju kreativne atmosfere u preduzeću. Kada govorimo o inovacijama u
malim preduzećima, pre svega mislimo na razvoj novih ili postojećih proizvoda, kreativnu
imitaciju, promenu ili unapređivanje organizacione strukture preduzeća, implementaciju nove
marketing strategije preduzeća, povezivanje malih preduzeća sa organizacijama za podršku
inovacijama (preko Evropske mreže za preduzetništvo), povezivanje malih preduzeća sa lokalnim
inovacionim info centrima (pomoću kojih preduzeća mogu pružiti korisnicima informacije za
razvoj tehnologije, proizvoda ili poslovnog procesa i sl. Kako Drucker navodi (1996, strana 159):
„Prava preduzetnička privreda zasniva se na inovacijama, i to kako na onim koje spadaju u
kategoriju sjajne ideje, tako i onih koje predstavljaju rezultat sistemskog rada preduzetnika –
svrsishodna inovacija1”.

Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki
razvoj, jer se preko malih preduzeća lakše prenosi savremena tehnologija. Mala preduzeća imaju
izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su često glavni
izvor nove zaposlenosti. Takođe, mala preduzeća mogu imati i značajnu ulogu u spoljnoj
trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzeća i kompanija.
1
Drucker, P., (1996) Inovacije i preduzetništvo, Beograd, PS Grmeč – Privredni pregled str. 159
 2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MALIH PREDUZEĆA

Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i

menadžer preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik
poslovanja preduzeća. Malo preduzeće karakteriše relatvno nizak stepen specijalizacije poslova,
upravljačkih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa
stanovišta tržišta i zaposlenosti.

- mala veličina (prihoda, imovine i broja zaposlenih):

Kriterijumi razvrstavanja preduzeća jesu: broj zaposlenih, vrednost imovine i visina prihoda.
Prema Zakonu o računovodstvu i reviziji mala preduzeća imaju
Broj zaposlenih: od 10 do 50 radnika
Prihod: od 350 000 do 4 400 000 eur
Imovinu: od 175 000 do 2 200 000 eur
Prema istom zakonu, izdvojena su i mikro preduzeća i to da imaju:
Broj zaposlenih: do 10 radnika
Prihod: do 350 000 eur
Imovinu: do 175 000 eur
U ovom radu, kad kažemo mali biznis (preduzeće), nebitno je da li mislimo na mikro ili malo
preduzeće (shodno zakonu), već je važno to da je reč o klasi preduzeća koja posluje sa malim
brojem ljudi, nema značajno veliku vrednosti imovine niti prihoda; a ima izraženu kreativnost
zaposlenih, sklonost ka inovacijama i značajnu fleksibilnost;

- početak delovanja je personalizovan: vlasnik je ujedno i menadžer:

Može se reći da mala preduzeća zavise od malog broja ključnih ljudi, njihovog znanja,
sposobnosti i ličnih karakteristika, a najčešće je to zavisnost od samog vlasnika koji vodi firmu.
Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža, zbog spoja upravljačke i vlasničke
funkcije, tako da vlasnik – menadžer istovremeno obavlja više funkcija.

- slaba specijalizovanost, jer po pravilu naročito na početku, svi rade sve:

Navedena karakteristika u početku, može se reći podseća na prednost malog preduzeća. Međutim,
u drugoj fazi životnog ciklusa, kada dolazi do porasta obima proizvodnje, što obično inicira i
povećanje broja zaposlenih;

- intuitivna strategija vođenja poslova, bez mnogo formalnosti: vlasnik (preduzetnik) je

blizak zaposlenima, te u hodu može prilagođavati strategiju i poslove:
Upravljanje malim preduzećem u uslovima nedostataka resursa utiče i na definisanje
organizacione strukture malih preduzeća - mali je broj zaposlenih (naročito u mikro firmama),
zaposleni obavljaju po više funkcija u preduzeću (nije redak slučaj da sam vlasnik obavlja po
nekoliko funkcija), a neke funkcije/aktivnosti su dislocirane izvan preduzeća. Drugim rečima,
male firme zbog nedostatka finansijskih sredstava, ili neisplativosti formiranja snažnije
organizacione strukture, vođene logikom uvećanja profita, dobar deo aktivnosti koje se tiču
samog poslovanja firme lociraju izvan samog preduzeća. Ovde je potrebno naglasiti da mala
preduzeća mogu većinu funkcija/aktivnosti da izmeste izvan samog preduzeća;

- mali sistemi su, zbog jednostavnijih tehnoloških procesa, koji se u njima obavljaju,
ekološki prihvatljiviji od velikih sistema, koji su, najčešće, glavni zagađivači okoline;

- u malim sistemima jednostavno je i fleksibilno interno komuniciranje i informisanje,

zasnovano na skoro svakodnevnom dijalogu:
Navedeno implicira veći i stepen motivisanosti i radnika i vlasnika, jer se ljudi lakše
identifikuju sa preduzećem. Samim tim javlja se veća želja za ostvarivanjem ciljeva preduzeća.
Preduzetnička intenzivnost i entuzijazam vlasnika male firme prenosi se na ostale zaposlene i na
članove njihove porodice pa se to odražava na ostvarivanje njihovih pojedinačnih ciljeva u
preduzeću.

Efikasno korišćenje radne snage pomaže malim preduzećima da budu uspešnija od velikih. Jedna
od osnovnih prednosti koja se javlja kod malih preduzeća jesu tzv. socijalne prednosti koje se
ogledaju u većem zadovoljstvu i boljem zadovoljavanju potreba radnika, zatim razvoju
preduzetničkog duha u privredi, uspostavljanje boljih odnosa sa partnerima u poslovnom lancu.
Efikasnost korišćenja radne snage je visok, jer se retko može desiti da će mali biznismen zaposliti
više uposljenika i često se dešava da jedan zaposleni po potrebi radi više operacija. Adaptiranje
između zaposlenih i poslovnih procesa je mnogo brži i povremeno zapošljavanje je lakše
izvodljivo i lakše se može utvrditi pojedinačni učinak svakog radnika ponaosob.

- jednostavan sistem eksternog informisanja i komuniciranja, zasnovan na češćem

kontaktu sa dobavljačima i kupcima, ustanovljava potrebe, želje i mogućnosti2.:
Ciljno i efektivno poslovanje zahteva i poznavanje tržišta: kupce i potrošače, ali i konkurenciju.
Vlasnik malog biznisa mora da zna da marketing nije samo reklama i prodaja, već predstavlja
upravljački koncept koji treba da stvori uslove da se poslovanje obavlja u kontinuitetu, uz
obezbeđivanje razvojnih ciljeva preduzeća...

3. NEKI OD PRINCIPA ZA USPEH MALOG BIZNISA

3.1. POSVEĆENOST POSLU I NAPORAN RAD

Vlasnik malog biznisa - obično i preduzetnik mora da bude posvećen poslu 24 časa i zna da se
ništa ne događa preko noći. Naročito u početku, on radi sve, uči saradnike a tek kasnije se manje
ili više specijalizuje. On neprestano misli na uspeh, angažuje svoj trud i vreme u cilju ostvarenja
tog uspeha. Naročito u prvim godinama postojanja malog preduzeća, naporan rad preduzetnika ali
i ostalih uposlenika - imperativ je napretka. U tim godinama, kako je već pominjano – svi rade
sve i nema uske specijalizacije. Problem može nastati u godinama razvoja, kada se obim posla
poveća a vlasnik – menadžer ne uposli i ne obuči novi kadar, već i dalje odrađuje najveći deo
posla. Kao posledica ove pogreške, a koja se odnosi na bavljenje možda manje važnog dela posla,
može da bude zanemarivanje važnijih poslovnih aktivnosti, neplansko preduzimanje izvesnih
radnji i sl.
Znači, u periodu povećanja obima posla, preduzuzetnik mora delegirati deo dosadašnjih svojih
nadležnosti i bazirati se na važnije odluke, na tržište, na pronalaženje novih poslova i kupaca, na
kreativnost u osmišljavanju možda novog proizvoda ili usluge i sl.
Zato preduzetnik novog malog preduzeća, kao njegov kreator, ima priliku da postane i promoter
uspešnosti zaposlenih.

3.2. OBEZBEĐENJE TRAŽNJE ZA PROIZVODOM (USLUGOM)

Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i u sektoru
usluga a većina preduzetnika pokreće posao koji daje već prisutne proizvode ili usluge na tržištu.
U tom slučaju preduzetnik mora da razvije strategiju pozicioniranja proizvoda (usluge). To znači
da proizvod (usluga) mora da ima određena svojstva proizvoda koje će potencijalni kupci
smatrati jedinstvenim. Ipak, neki se poslovi zasnivaju na potpuno novim proizvodima ili
2
Interpretirano - Sajfert, Z., Đorđević, D., Beđić, C.:Menadžment trendovi, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin,
2006., str.163.
uslugama i takvi poslovi često osiguravaju najveće poslovne uspehe. Pri pokretanju novog posla
preduzetnički menadžer kreira preduzeće od samog starta. On ima slobodu definisanja i stvaranja
preduzeća, u velikoj meri, u skladu sa svojim preferencijama. Zato je neophodno da pažljivo
istraži tržišne uslove, koji će mu pomoći da postigne verovatnu tražnju svojih proizvoda i usluga
na tržištu.
A nariočito je važno da akcenat bude na kvalitetu proizvoda/usluge jer nekvalitetni proizvodi i
usluge ne mogu da prođu u uslovima globalizacije tržišta i primeni visoke tehnologije, koja je
svima dostupna.

3.3. SPOSOBNOST VLASNIKA, LIDERSTVO I MOTIVISANJE

Ljude sa kojima posluje, vlasnik malog biznisa mora uspešno da vodi i motiviše. Mora da im
ukaže da kroz realizaciju ciljeva preduzeća, ostvariće i lične ciljeve. Tako će dostići
poistovećenost sa preduzećem u kome rade. Da bi to postigli, dobre vođe moraju najpre da
upoznaju svoje zaposlene, u smislu njihovih osobina, želja i potreba a potom da ih motivišu tako
da oni rade u interesu ostvarenja svojih, ali i potreba preduzeća.
Sposobnost vlasnika malog biznisa ogleda se u tome da reaguje “shodno situaciji “ a da
uposlenike posmatra shodno njihovim različitostima. To znači da svakog tretira kao jedinstvenog
tj kao posebnu individuu i da ima pristup shodno njegovim psiho-socijalnim osobinama, nivou
znanja i obimu veština. Navedeno nije teško sprovodivo u malom preduzeću s obzirom da je
komunikacija sa zaposlenima aktivna i svakodnevna, što ga i izdvaja tj daje prednost u odnosu na
veliko preduzeće.

ZAKLJUČAK

Mala preduzeća su u mogućnosti da u kratkom vremenskom roku spoznaju želje i namere

kupaca, da im se brže izađe u susret, kao i da se brzo prilagode promenama na tržištu
(dok velika preduzeća uoče promene i pokrenu se, dotle mala preduzeća već koriste ono
što promene donose). Vlasnici malog biznisa brzo i jednostavno komuniciraju sa
stejkholderima (dobavljačima, distributerima, kupcima), tako da eventualne probleme
rešavaju neposredno i brzo. To je zbog toga što imaju mogućnost da sami odlučuju i to
odmah. Efikasno korišćenje raspoloživih sredstava, fleksibilno korišćenje radne snage i
brz ulazak u konkurentsku borbu, takođe pomažu malim preduzećima da budu uspešnija
od velikih.
Na eventualni neuspeh, vlasnik malog biznisa ne reaguje kao na propast sveta već
neuspeh posmatra kao “školu koju je platio” i kao učenje na greškama. Taj neuspeh biće
u stvari, deo budućeg uspeha...

Sve navedene moguće prednosti koje mogu da ostvare mala preduzeća, nažalost u većem
broju slučajeva, ostaju neiskorišćene. Naročito je to vidno u manje razvijenim zemljama
(kakva je i Srbija) gde se u ovom sektoru pokazuju hronični problemi. Među njima
prednjače: nedostatak finansijskih sredstava i zakonske regulative, nedostatak radnika
odgovarajućih kvalifikacija, neusklađenost poslovanja sa zahtevima standarda kvaliteta i
nedovoljna informisanost o tržištima i tehnologijama. Obezbeđivanje finansijskih
sredstava prestavlja jedan od glavnih problema sektora malih i srednjih preduzeća, jer je
kreditiranje u Srbiji teško i skupo. I pored svega ovoga, mala i srednja preduzeća čine
temelj razvoja novih poslovnih ideja. Ona se moraju posmatrati kao glavni pokretači
inovacija, zapošljavanja, kao i socijalne i lokalne integracije u Evropi. Iz tog razloga,
trebalo bi, po ugledu na Evropu, kreirati najbolje moguće okruženje za potrebe malog
biznisa i preduzetništva.

LITERATURA

1. Dostić, M., (2003) Menadžment malih i srednjih preduzeća, Sarajevo: Ekonomski fakultet
2. Pavlović, N., (2009) Uticaj malih preduzeća na privredni rast, Naučnostručni časopis
Razvoj i upravljanje
3. Ceranić, S. (2009) Menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd: Univerzitet u Beogradu:
Poljoprivredni fakultet
4. Sajfert,Z.,Đorđević,D.,Beđić,C.: (2006) Menadžment trendovi, Zrenjanin: TF Mihajlo
Pupin
5. Drucker, P., (1996) Inovacije i preduzetništvo, Beograd: PS Grmeč: Privredni pregled