SADRŽAJJJJJ

Lekcija 1 Definisanje preduzetništva .........................................................................2

Pojava i razvoj preduzetništva ................................................................................4
Istraživači oblasti preduzetništva ............................................................................6
Predavanje 2 Koncepti i vrste preduzetništva ............................................................8
Vrste preduzetništva .............................................................................................10
Lekcija 3 Preduzetnički menadžment ......................................................................12
Lekcija 4: Faktori razvoja preduzetništva u 21. veku ..............................................17
Lekcija 5: Ličnost i karakteristike preduzetnika ......................................................21
Lekcija 6 Preduzetnička orjentacija .........................................................................26
Lekcija 7 Kreativnost ...............................................................................................31
Lekcija 8 Inovativnost ..............................................................................................35
Lekcija 9 Preduzetnički proces ................................................................................38
Lekcija 10: ANALIZA POSLOVNIH IDEJA I IZVORI PREDUZETNIČKOG
FINANSIRANJA .....................................................................................................41
VEŽBE .....................................................................................................................44
Vežbe 1 .................................................................................................................44
Vežba 2 Pojam i značaj menadžmenta.....................................................................47
Vežba 3. izbor lokacije MSP ...................................................................................49
Vežbe 4 Žensko preduzetništvo ...............................................................................52
Vežbe 5 Intervju a preduzetnikom ...........................................................................55
Vežbe 6 Preduzetništvo mladih ...............................................................................56
Vežba 7 Osnovni elemeti biznis plana .....................................................................57
Vežbe 9 Organizacioni aspekti u MSP ....................................................................61
Vežbe 10. Uticaj kulture na sklonost ka prduzeništvu ............................................64
 Lekcija 1 Definisanje preduzetništva
Preduzetništvo: staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen.

Odnosi se na sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanjam gde je potrebna:

• Kreativnost
• Inovacija
• Rađanje novih ideja
• Rešavanje problema na nov način
o a sve u cilju zadovoljenja čovekovih potreba.

Tema preduzetništva: uvek je aktuelna i zaokuplja pažnju javnosti, kako teorjiski tako i
praktično, u razvijenim i manje razvijenim zemljama.

Postoje različiti izrazi koji o(d)slikavaju značaj preduzetništva koje nazivamo, polugom razvoja a
mala peduzeća kao ključni nosioci preduzetniče orjentacije označena su kao kičma svake
privrede.

Multidisciplinarnost preduzetništva je potencirana pojačanom konkurencijom na globalnom

nivou i neprekidnom težnjom da se ostvari komparativna prednost preduzeća.

Sve zajedno ovo dovodi do paradigme: da preduzetništvo postaje više od poslovanja i

pretvara se u način življenja, odnosno sveopštu životnu filozofiju.

Pojam preduzetništa vrlo snažno je povezan, pre svega, sa pojmom malih i srednjih prduzeća.

Nove preduzetničke jedinice su u početnom periodu vrlo ranjive i osetljive na različite

ekonomske procese u svojoj okolini.

Veliki broj tih malih organizacija doživi neuspeh u prvim godinama, pre nego što uspeju da se
dokažu na tržištu i pridobiju resurse za svoj dalji rast.

Isto tako, mnoge „novorođene“ male firme mogu vrlo brzo izrasti u velike organiazacije, sa
velikim brojem zapslenih.

Preduzetništvo: počiva na pojedincima koji posebnim pristupom ovblikuju stvarnost u

težnji da na najbolji način iskoriste svoje ili tuđe znanje i iskustvo, sopstvena ili pozajmljena
sredstva, raspoloživu opremu, objekte i ostalo što je neophodno da bi se krenulo u određene
poslovne poduhvate.

Preduzetništvo: predstavlja spremnost pojedinca, ili više partnera, da uz određeno

ulaganje kaptiala i preuzimanje rizika zbog delimične neizvesnosti pokrene poslovni
poduhvat sa ciljem stvaranja profita.

Preduzetništvo: predstavlja način poslovnog delovanja u kojem preduzetnik odlučuje:

 • ŠTA
• KAKO
• ZA KOGA
o Nešto kreirati (proizvod ili uslugu), a sve kroz preduzetnički poduhvat, o
spostvenom trošku i uz određenu dozu rizika, sa ciljem sticanja dobiti.

Suština preduzetništva jeste u:

• Akciji
• Stalnom traženju novih ideja
• Maštovitosti u pronalaženju novih mogućnsoti u poslovanju
• Pouzdanoj intuiciji i proceni
• Veštitni i odlučnosti

Preduzetništvo: predstavlja način razmišljanja i nije usko vezano samo za posao.

Preduzetničko razmišljanje: je vrlo važno – odnosi se na: kreativnost, sistemski pristup

problemu, proaktivnost.

Pokretanje sopstvenog posla kao najčešće aktivnosti koja se odnosi na pojam preduzetništva, ima
svoje karakteristike, dobre i loše strane, probleme i načine rešavanja.

Preduzetništvo: predstavlja sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktično ni iz čega, kao

ljudski kreativan čin i primena energije za iniciranje i izgradnju preduzeća ili organzacija.

Preduzetniča vizija: podrazumeva želju za preuzimanje proračunatih ličnih i finansisjkih

rizika, takođe, podrazumeva preduzimanje svih mogućih napora radi smanjenja mogućnosti
propadanja.

Preduzetništvo: kao praksa, podrazumeva stvaranje novih ekonomskih organizacija u cilju

iskorišćavanja indentifikovanih šansi, radi sticanja profita ili rasta u uslovima nesigurnosti.

Preduzetništvo: osnov društvenog napretka i blagostanja svakog pojedinca.

Kao poseban, peti faktor stvaralaštva preduzetništvo obuhvata obrazovanje, kao i 4 bazična
faktora (zemlja, rad, kapital i tehnologija) i umeće njihovog kombinovanja u cilju kreiranja novih
proizvoda i usluga i drigih ekonomskih i društvenih vrednosti.

Prilikom definianja preduzetništva javljaju se različite teorijske i praktične kontroverze.

Reč preduzetništvo potiče od francuskog glagola entreprendre, što znači (činiti, preduzeti, uradoti
nešto, usmeriti se, navaljivati)

Može se reći da prduzetništvo predstavlja:

 • Optimalan izbor proizvode funckije preduzeća
• Tradicionalno menadžerstvo
• Inovacionu aktivnost
• Odluku čoveka koji investira

Samo ono lice koje (organizuje neki posao sa ciljem da prisvoji dobit, ali i smosi rizik tog posla,
koje stalno inovira, stvara šanse, izbegava rizike, uočava pretnje i traži nove mogućnosti)
poseduje značajnu organizacionu veštinu koju nazivamo preduzetništvo.

Pojava i razvoj preduzetništva

Koncept preduzetništva poznat je još od 12. veka, dok akademsko izučavanje ovog fenomena
počinje od 18. veka.

Prvi oblici preduzetništva najpre su se pojavili u trgovini.

Sve do kraja 14. veka, takva udruženja su bila privremenog karaktera.

U 15. veku razdvajanjem prduzetničke aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika od

njegove provatne imovine, počinju da se pojavljuju prduzeča koja imaju sve karakteristike
današnjih preduzeća.

U 17. veku dolazi do procvata različitih oblika preduzetništva i trgovačkih preduzeća koja su
se bavila trgovinom različitih proizvoda. Tada preduzetništvo počinje da se javlja kao masovna
pojava, i taj period označava se kao prvi talas preduzetništva koji je pokrenula „trgovačka
revolucija”.

Od sredine 18. do sredine 19. veka, dolazi do pojave drugog preduzetničkog talasa koji je vezan
za industrijsku revoluciju.

U drugoj polovini 19. veka dolazi do pojave trećeg preduzetničkog talasa koji su pokrenule
nove industrijske grane koje su produkovale proizvode koji do tada nisu postojali (automobile,
avione, čelik, telefon, struju...).

Krajem sedamdesetih godina 20. veka, dolazi do pojave četvrtog preduzetničkog talasa koji je
iniciran informacionim tehnologijama i biologijom, ali nije bio ograničen samo na visoku
tehnologiju, kao ni samo na nove kompanije, već i na postojeće, pri čemu je u njima generisao
veliki uticaj i efikasnost.

Preduzetništvo postaje značajno tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Sve do tog
vremena u ekonomskoj teoriji i u privrednim strategijama razvoja najveća se pažnja, i u
najrazvijenijim privredama sveta, poklanjala velikim kompanijama.
Problemi koji su se javili:

• inflacija,
• smanjenje potražnje,
• stvarne potrebe kupaca,
• pad proizvodnje
o prouzrokovali su pojavu preduzetništva (pojavu malih i srednjih preduzeća) na
koji počinje da se gleda kao na „spasitelja" koji će promeniti poslovni svet i
norme koje su vladale do tada. Tražili se rešenje odnosno preduzetništvo.

Ne samo da dolazi do brzog nastanka velikog broja preduzeća, već i velike korporacije
doživljavaju preobražaj:

• uviđa se zahtev i značaj dinamičnosti,

• razvija se unutrašnje – interno, korporativno preduzetništvo.

Sredinom 20. veka dolazi do tehnološkog diskontinuiteta i oslobađanja preduzetničke inicijative.

Osnovni razlozi važnosti preduzetništva u tom periodu nalaze se u činjenici da ono

prvenstveno predstavlja:

• izvor novih poslova,

• da se kroz mala i srednja preduzeća koja su usko povezana sa preduzetništvom
obezbeđuje i podstiče ekonomski rast i proizvodnja na jednoj teritoriji,
• modifikuje se i podstiče konkurencija,
• stvaraju potpuno novi proizvodi/usluge i nove tehnologije

Kao ključni rezultati preduzetništva mogu se navesti sledeći:

• Preduzetnička inteligencija – kreiranje sopstvenog posla nije samo suština u

samozapošljavanju, već i izgledniji i brži način napredovanja
• Negovanje porodičnog biznisa
• Podsticanje preduzetništva u ostalim sistemima poslovanja

Pored ovih rezultata, preduzetništvo je sa sobom donelo:

• nove oblike organizacije posla,

• nova tržišta,
• nova preduzeća,
• nove proizvode/usluge, nove tehnologije.
 Istraživači oblasti preduzetništva
Mogu se grupisati tri različita pristupa koji se odnose na način definisanja preduzetništva.
Preduzetništvo možemo posmatrati kao:

• funkciju tržišta,
• kao proces i
• kao osobu tj. preduzetnika.

Ideja o preduzetništvu kao funkciji tržišta proističe iz oblasti ekonomskih nauka i ima za cilj da
objasni do kakvih promena dolazi na tržištu kada reaguje preduzetnik, što znači da se ovaj
pristup bavi isključivo istraživanjem ishoda aktivnosti preduzetnika, tj. rezultatima njihovog
ponašanja, a ne njegovom ličnošću, ponašanju i motivima.

Prvi pokušaji određivanja funkcije i osnovnog smisla preduzetništva datiraju još iz 16. i 17. veka.
Međutim, tek u 18. veku škotski ekonomista Kantilon je dao prvi veći doprinos ovoj oblasti
istraživanja, određujući njene funkcije.

U to vreme klasičan preduzetnik bio je farmer.

Nešto kasnije, ovaj pojam je počeo da se proširuje i na samostalne trgovce, gde se sve više
prepoznavala uloga preduzetnika kao vođe i pokretača „svega novog“ u poslu.

Adam Smit razmatra slučaj kapitaliste koji pozajmljuje svoj kapital drugim ljudima i tako
prepoznaje posebnu funkciju onih ljudi koji preduzimaju brigu i rizik da taj kapital
upotrebljavaju.

Sej je u 19. veku u delu „Traktat o političkoj ekonomiji“, istakao važnost preduzetnika u
posredovanju u ponudi i tražnji proizvoda, rada i kapitala.

Takođe poznati ekonomista Džon Stjuart Mil uočio je da bi preuzimanje rizika moralo da bude
deo preduzetničke funkcije.

Tek u 20. veku pojavila se prva sveobuhvatna definicija preduzetništva.

Nju je napisao poznati naučnik Šumpeter 1934. godine, usmeravajući akcenat u definisanju
preduzetništva u pravcu inovacija i kreativnosti.

Preduzetništvo je, prema Šumpeteru, sposobnost koja potpuno nezavisno od vlasništva nad
kapitalom predstavlja:

• Inicijativu
• Autoritet
• Predviđanje i
• Vođstvo
Više je stvar volje, nego intelekta. Preduzetnik je pokretač tehnoloških promena.

Šumpeter je uveo pojam „kreativna destrukcija“ pod kojim podrazumeva proces razbijanja
postojeće strukture kako bi se povećao kvalitet i efikasnost.

Da bi postigli nešto novo, moramo „uništiti“ ono što već postoji.

Prema Šumpeterovoj viziji kapitalizma, inovativni napori preduzetnika su glavni pokretač

dugoročnog ekonomksog rasta, uprkos činjenici da su u tom procesu uništava vrednost
postojećih kompanija koje su uživale određeni stepen monopola.

Šumpeterova teorija preduzetništva je inspirisala mnoge ekonomske teoretičare. Jedan od

američkih ekonomista Najt (F. H. Knight) inspirisan ovim teorijama, dodao je da preduzetništvo
uvek donosi i neizvesnost.

Leibenstein (H. Leibenstein) ističe da je preduzetnik neko ko postiže uspeh izbegavanjem

neefikasnosti kojoj drugi ljudi ili organizacije nisu imuni. U realnom svetu i okruženju, u skladu
sa mišljenjem ovog autora, uspeh je izuzetna, dok je greška normalna pojava. Leibnstein takođe
smatra da je preduzetništvo redak resurs i da je za preduzetništvo ipak potreban određeni stepen
talenta.

Preduzetništvo: predstavlja osnovnu tekovinu tržišne privrede.

Ono je osnovni princip ponašanja pojedinaca i poslovnih subjekata u privredi zasnovanoj na

privatnoj svojini i slobodnom tržištu.

Izuzetan ekonomski rast koji su iskusile zemlje Zapada tokom protekla 2 veka zasnovan je na
šitokoj rasprostranjenosti pogodnosti slobodnog preduzetništva, koje je izuzetno smanjilo
siromaštvo u kapitalističkim zemljama.

Danas u 21 veku, preduzetništvo se odvija potpuno u potpuno drtugačijim uslovima u odnosu na

preduzetništvo u prethodnom veku.

Globalnu ekonomiju 21. veka obeležava snažan porast poslovanja i nadmetanje velikog broja
agilnih konkurenta.

Na senu stupaju; nova, mala, fleksibilna i inovativa preduzeća koja, samostalno ili međusobno
povezana, nastupaju na tržištu.

Preduzetništvo: otvara nova radna mesta i pokretačka je snaga privrede, a razvojem

preduzuentištva snažno se postiže i društveni razvoj.

Preduzetništvo: poprima novi obrazac u kome se na preduzetnike gleda kao na dinamičan proces
u kojem preduzetnici preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja.
 Predavanje 2 Koncepti i vrste preduzetništva
Osnovni zadatak preduzetnika jeste postavljanje kvantitativnih inovacionih ciljeva i stalno
podsticanje zaposlenih na razvijanje ideja, izgrađivanjem sposobnosti da inoviraju bez straha od
promašaja i grešaka

Uspešne organizacije inoviraju:

• novim strategijama,
• brzinom,
• znanjem,
• ignorisanjem ili slušanjem potrošača i
• promovisanjem interne heterogenosti i homogenosti.

U uspešnim organizacijama promene postaju neminovne.

„Ono što se ne dokaže u praksi, silome konomskih zakonitosti traži promenu. Ono što se dokaže
u praksi, zahteva promenu kao usavršavanje, poboljšanje, čime se obezbeđuje dodatna
efektivnost".

Takve promene predstavljaju proces neprekidnih ostvarenja ekonomskih rezultata preduzetničkih

organizacija i društva.

Tom Piters u knjizi „Luda vremena traže lude organizacije", prezentuje novi izazov za lidere i
zahteva od njih da budu daleko kreativniji i odu korak dalje u razmišljanjima o sopstvenom
poduhvatu.

Po njegovom mišljenju, preduzetnici budućnosti moraju otići korak dalje od: decentralizacije,
osamostaljivanja radnika, lojalnosti, dezintegracije, reinženjeringa, klasičnog obrazovanja, TQM,
promena

Što je stepen prilagođavanja veći, to su bolji rezultati poslovanja.

Ono što bi trebalo da identifikuje savremeni preduzetnički koncept bazira se na:

• novoj preduzetničkoj organizacionoj strukturi,

• napuštanju starih ideja i traganju za adekvatnim inovacionim rešenjima,
• promeni procesa rada i položaja zaposlenih,
• vremenu i brzini donošenja odluka,
• fleksibilnosti prema informacionim tehnologijama,
• kvalitetu, dizajnu i uslugama, kao glavnim prednostima novih proizvoda i usluga.
Savremeni preduzetnički koncept obuhvata dve osnovne vrste organizacione strukture, formalnu
i neformalnu.

Ali, bez obzira na organizacioni koncept, potrebno je shvatiti sledeće:

• povećanjem potreba, preduzetnici, kao i sami zaposleni, imaju više ekonomskih

aktivnosti i zaduženja;
• komunikacija treba da se odvija isključivo u vidu saveta i informacija, a ne u vidu naredbi
i instrukcija;
• odlučivanje ima neformalni i decentralizovani karakter;
• preduzetnici imaju slobodu koja se oslanja na sopstvenu procenu, a ne na pravila i da
• poštovanje prioriteta postane jedan od ciljeva, a ne primarni cilj

Obrazovanje značajno podiže:

• nivo znanja,
• intelektualne sklonosti

U praksi, preduzetnik:

• znanjem,
• iskustvom i
• stečenim obrazovanjem,

Identifikuje i mapira:

• intelektualne potencijale organizacije,

• generiše nova znanja,
• uvodi nove načine rada i tehnologiju u realizaciji poslovnih ciljeva.

Uspešan društveno-ekonomski razvoj, kao i razvoj savremenog preduzetništva zahteva:

• adekvatna znanja,
• inventivnost,
• odgovornost,
• inicijativu,
• inovativnost,
• mnogo rada,
• upornosti i posvećenosti;
• fleksibilnost,
• spretnost,
• sposobnost prilagođavanja brzim promenama obrazovanja u skladu sa razvojnim
potrebama.
Savremeni preduzetnički koncept usmeren je na:

• afirmaciju poslovnosti i profesionalizma,

• promenu mišljenja, stavova i kulture,
o pa je potrebna implementacija novog pristupa biznisu, kao i nove poslovne
orijentacije.

Živimo u vremenu dinamičnih i brzih promena, nesigurnosti i rizika, koje se naziva globalizacija.
Da li će preduzetničke organizacije participirati na svetskom tržištu zavisi od mnogih faktora.

Da bi se preduzetnički poduhvati uključili u međunarodne tokove, ekonomska politika na nivou

države treba da obezbedi adekvatan ambijent koji će motivisati preduzetničku organizaciju.

Promene nastaju suviše brzo da bi preduzetničke organizacije i njeni lideri mogli da se prepuste
metafori „mirnih i stabilnih voda biznisa".

Preduzetnici moraju da budu spremni da efikasno i efektivno rukovode promenama u

neizvesnom dinamičnom poslovnom okruženju, u kome sve više dominiraju:

• informacije,
• ideje i
• znanje.

U poslednjoj deceniji nastalo je niz koncepata i teorija o uspešnosti organizacije, u kojima se

potenciraju različite determinante uspešnosti organizacija.

Vrste preduzetništva
Individualno preduzetništvo uključuje investiranje, odnosno usmeravanje kapitala u konkretne
procese proizvodnje i pružanja usluga.

Preduzetništvo obuhvata odluke kao što su:

• izbor tržišta,
• odabir proizvoda/usluge, odnosno delatnosti,
• odabir lokacije,
• naznaka veličine i tipa preduzeća,
• izbor adekvatne tehnologije,
• odluka o izvoru finansiranja i
• plan o načinu organizovanja.
Na nastanak savremene preduzetničke ekonomije u razvijenim tržišnim privredama posebno
su uticala dva faktora:

• brz razvoj novih znanja i tehnologija koji je uslovio ekspanziju novih preduzetničkih
firmi visoke tehnologije,
• razvoj tržišta preduzetničkog kapitala koji je postao efektivni mehanizam finansiranja
novih preduzetničkih poduhvata.

Sa druge strane, u privredama u tranziciji dolazi do razvoja preduzetništva, ali je to često

povezano sa restrukturiranjem bivših velikih državnih preduzeća, odnosno sa procesom
privatizacije. Sve više dolazi do afirmacije unutrašnjeg preduzetništva kao preduzetništva u
okviru velikog preduzeća.

Unutrašnji preduzetnik često se karakteriše kao „sanjar“ koji treba da dođe do rešenja kako da
pretvori jednu ideju u profitabilnu realnost.

Ko sve može biti predstavljen kao preduzetnik?

U kojim oblicima i na kojim mestima se preduzetništvo može pojaviti?

Preduzetnici mogu biti pojedinci, to može biti i posao, grana industrije, sama socijalna sredina, a
i društvo kao celina.

Najvažniji elementi preduzetništva su:

• sposobnost za korišćenje prilika,

• inovativnost,
• stvaranje novih tržišta i
• ekonomskih sektora itd.

Preduzetništvo se može javiti u bilo kom sektoru biznisa, kao i u bilo kojoj vlasničkoj
organizacionoj strukturi:

• školstvu,obrazovanju,
• NVO,
• socijalnim ustanovima i
• mnogim drugim organizacioni oblicima.

Preduzetništvo sačinjavaju dve osnovne vrste:

1. Ekonomsko preduzetništvo

2. Socijalno preduzetništvo
Ova podela izrađena je, kao što samo ime govori, na osnovu dve svrhe preduzetničkog
poduhvata – ekonomske i socijalne.

U prvom slučaju svrha poduhvata jednostavno rečeno jeste stvaranje profita/dobiti.

U drugom slučaju svrha je ostvarenje socijalne koristi, odnosno, dobrobiti u društvu. Pošto je
prvi tip često obrađivan, više fokusa će biti na drugom, socijalnom preduzetništvu.

Socijalno preduzetništvo predstavlja veoma zanimljiv pojam i rezultat je primene osnovnih

preduzetničkih principa, razvijenih i poznatih u oblasti ekonomije.

Baziran je na rešavanju socijalnih problema. Na njega se gleda kao na proširenje granica

preduzetništva na socijalnu sferu, koje je nastalo relativno lako, jer se osobine preduzetništva i
samo ponašanje preduzetnika mogu odraziti na bilo kome mestu i sa veoma različitim ciljevima i
svrhom.

U tom pogledu socijalno preduzetništvo je najbolje shvatiti kao rezultat poduhvata konkretnog
preduzetnika s ciljem koji nije samo ekonomskog karaktera, nego i misijom usmerenom na
rešavanje socijalnih problema jednog društva u celini.

Održivo preduzetništvo je koncept koji povezuje održivi razvoj sa preduzetništvom.

Budući da je koncept održivog preduzetništva tek u povoju, u literaturi još uvek ne postoji
usaglašena definicija, već se mogu naći brojne parcijalne definicije koje naglašavaju samo
pojedine aspekte.

Onejl (O’Neill) i saradnici21 su otišli korak dalje dodajući i kulturnu dimenziju. Održivo
preduzetništvo se prema mišljenju ovih autora definiše kao proces kreiranja poduhvata koji
povezuje aktivnosti preduzetnika sa preduzećima koja stvaraju vrednost i doprinose održivom
razvoju socioekološkog sistema. Oni dalje ističu da kulturne karakteristike igraju značajnu ulogu
u stvaranju održive vrednosti.

Lekcija 3 Preduzetnički menadžment

Usavršavanje ljudskog znanja predstavlja istorijski prirodan proces, koji se kontinuirano i
impresivno menja u funkciji vremena, kroz stalnu težnju za ukupnim napretkom. Još u
prvobitnoj ljudskoj zajednici ljudi su bili upućeni jedni na druge i počeli da se organizuju u
grupe, radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva.

Menadžment je bio stalni pratilac i akcelerator čovekovog razvoja. Istorija menadžmenta stara je
koliko i civilizacija.
Prvi pisani dokumenti o menadžmentu datiraju od pre 5 000 godina pre n. e., kad su Sumeri
počeli da ih beleže i čuvaju zapise. Ovako evidentirane aktivnosti predstavljaju primere prvog,
praktičnog menadžmenta, koji se u robovlasničkom društvu razvijao i bio ozvaničen u
Hamurabijevom zakoniku.

Principe menadžmenta uspešno je koristio Hanibal, o čemu svedoče Sokratovi pisani dokumenti.

Danas je menadžment jedna od najvažnijih aktivnosti u poslovnom svetu. Mnoge činjenice

potvrđuju da je vrlo malo zajedničkih svedočanstava o primeni menadžmenta u procesu razvoja
ljudskog rada.

Na razvoj menadžmenta kao nauke uticala je industrijska revolucija i pojava novih tehnologija
intenzivnih energijom, sirovinama, prostorom i znanjem.

Jedno od prvih značajnih izvorišta menadžmenta odnosi se na model T Henrija Forda

Frederik Tejlor, koji se smatra rodonačelnikom naučnog menadžmenta, odvojio je funkciju

upravljanja od funkcije rada i inspekcije rada. Praktično, ovo su bili koreni današnjeg modernog
menadžmenta, koga su kasnije nadograđivali i usavršavali Frenk Žilber , Henri Gant i Piter
Draker.

Henri Fajol je proširio Tejlorov koncept i usmerio se na definisanje opštih principa upravljanja.
Menadžment ppo njemu:

• skup akcija,
• grupa rukovodilaca,
• naučna oblast, struka, veština,
• umetnost.

Suština menadžmenta, prema mišljenju Drakera, je učiniti ljude svesnim zajedničkih

mogućnosti, dajući im:

• zajedničke ciljeve,
• sistem vrednosti,
• odgovarajuću organizacionu strukturu i priliku za razvoj,
o kako bi se odgovorilo na promene.

Menadžment je nova naučna disciplina, njeni principi i predmet izučavanja nisu standardizovani
i još uvek nisu potpuno definisani. Naime, ne postoji ni univerzalna, opšte prihvaćena definicija
menadžmenta. To je pojam koji ima višestruk značaj i višeznačan karakter.
 Vrste menadžmenta

Poseban pravac predstavlja menadžment ljudskog ponašanja.

Karakteristične su i sledeće podele:

sistemski, kvantitativni, operacioni, proizvodni, administrativni, menadžment pomoću ciljeva i

menadžment pomoću strategija, zatim primarni, preduzetnički i korporativni, pa kontigentni,
hibridni...

Značajne su i sledeće podele:

• projekt menadžment
• virtuelni projekt menadžment
• simbiotički menadžment
• naučni menadžment
• strateški ili strategijski menadžment

Postoje dva široka aspekta menadžmenta:

• Upravljanje projektom i
• Upravljanje firmom

Uspešno upravljanje projektima može se definisati kao ostvarenje projektnih ciljeva unutar
zadatog vremena i sa definisanim troškovima, sa željenim performansama (uključujući ostvaren
tehnološki nivo), koristeći dodeljene resurse efektivno i efikasno i sa prihvatanjem od korisnika.

Uspešnost poslovanja može nekada biti na zavidnom nivou, ako je rok kratak, ali može i izostati
ukoliko je vremenski interval duži.

Efikasno upravljanje neophodno je za normalno funkcionisanje svih pojedinačnih sistema u

firmi, ali i preduzeća u celini. Pod efikasnim upravljanjem podrazumeva se sposobnost da se u
ostvarivanju ciljeva kompanije zadaci izvršavaju na pravi način, brzo i kvalitetno.

U praksi možemo izdvojiti:

• Ekonomske i
• Neekonomske ciljeve.

Darvinov zaključak da je preživljavanje teže među vrstama sa istim karakteristikama, nego među
onima sa različitim osobinama, još više dolazi do izražaja.
 Implicitna i eksplicitna verovanja

Spektar motiva za rast i razvoj firmi se širi, od profita, pobede konkurenata, odnosno tržišnog
pozicioniranja, pa do potrebe da se dostignu veće razmere kompanije.

Uvođenje profesionalnog menadžmenta je od posebnog značaja za ukupan napredak poslovanja,

ali i društva, uopšte.

U skladu s tim, organizacije, odnosno kompanije se pojavljuju ne samo u tradicionalnom modelu

nego i u novoj formi koju donosi menadžerski kapitalizam dvadesetog veka.

Hijerarhijska struktura kompanije

Preduzetnički menadžment, najšire posmatrano, predstavlja vezu između preduzetništva i

menadžmenta.

Ris smatra da je to okvir za rukovođenje posebno dizajniran za neizvesnost dvadeset prvog veka.
Adižes preduzetnički menadžment povezuje sa životnim ciklusom preduzeća i stilom
rukovođenja. Preduzetnik kreira resurse, a angažovani menadžer ih optimalno kombinuje.

Preduzetnički menadžment prema mišljenju Drakera zahteva:

• receptivnost za inovacije,
• kadar i „organizaciju koja uči”,
• specifični sistem merenja rezultata i nagrada, kao i
• odvojene preduzetničke od menadžerskih jedinica u preduzeću.

Samo etimološko značenje latinske reči diversificatio upućuje na njenu suštinu, a to je unošenje
promena, različitosti, kao i menjanje uopšte. Takođe, za taj period karakterističan je i
daunsajzing. Daunsajzing (eng. downsizing) je organizaciona promena kojom se nastoje
poboljšati poslovni rezultati redukovanjem resursa, usklađujući organizacionu strukturu sa
novom strategijom i okruženjem.

Preduzetnički menadžment nije zamena za tradicionalne postavke upravljanja, već podrazumeva

druge alate, a među njima je i apostrofiranje kulture. Moderne kompanije koriste preduzetnički
menadžment da transformišu kulturu i upravljaju dugoročnim rastom.

Preciznija odredišta preduzetničkog menadžmenta ukazuju na to da je on usmeren na celokupnu

organizaciju za razliku od konvencionalnog menadžmenta koji je usmeren na posebne delove
organizacije.

Jedan od izazova savremenog poslovanja jeste stvaranje novih proizvoda i usluga kroz
zadovoljenje potreba potrošača i stvaranje novih i potreba i kupaca :to zahteva stvaranje
sutrašnjeg posla danas, što predstavlja preduzetnički menadžment.
 Lekcija 4: Faktori razvoja preduzetništva u 21. veku
Identifikacija savremenog preduzetničkog koncepta

Preduzetništvo je na prvom mestu način razmišljanja.

Preduzetništvo: se može razviti u bilo kojem sektoru privrede i u bilo kojoj vrsti poslovne
delatnosti.

Preduzetničko ponašanje: podrazumeva spremnost za ulazak u rizik i smisao za samostalnost i

samoispunjenje.

Preduzetništvo je značajno i zbog mogućnosti otvaranja novih radnih mesta (i time boljeg
zapošljavanja).

Preduzetništvom: jačaju lični potencijali, a ne samo materijalni motivi, nego i samoostvarenje,

slobodam samostalnost, izazov.

Masovna ekonomija predstavlja ekonomsku kategoriju, odnosno vrstu ekonomije koja svoju
ekonomsku paradigmu zasniva na dve kategorije:

• u proizvodnji, na ekonomiji obima i masovnoj eksploataciji jeftinihenergenata (nafta,

ugalj, gas), što prouzrokuje stabilan ekonomski rast,
• u potrošnji, zasniva se na fenomenu masovne potrošnje materijalnih dobara i akumulaciji
materijalnog bogatstva.

Masovna ekonomija polako ustupa mesto ekonomiji zasnovanoj na znanju (preduzetničkoj

ekonomiji)

Ključni momenti koji su do toga doveli jesu:

• Dinamičan razvoj informacione tehnologije,

• Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i kapital) nisu nestali, ali
postali su sekundarni,
• Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju,
• Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju: inovativnost i uloga znanja u
kreiranju novih proizvoda.

Preduzetništvo poprima novi obrazac u kome se na preduzetnike gleda kao na aktere u

dinamičnom procesu u kojem preduzetnici preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima
poslovanja, (re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa, preuzimaju
rizik za mogući neuspeh poduhvata…
Preduzetništvo je, prema Šumpeteru, sposobnost koja potpuno nezavisno od vlasništva nad
kapitalom predstavlja inicijativu, autoritet, predviđanje i vođstvo. Više je produkt, elemenat
volje, nego intelekta. Preduzetnik je pokretač tehnoloških promena.

Šumpeter je uveo pojam „kreativna destrukcija“, pod kojim podrazumeva proces razbijanja
postojeće strukture kako bi se povećao njen kvalitet i efikasnost

Šumpeterov model kreativne destrukcije (stvaralačkog razaranja) – začetak je nekih novih i/ili
revolucionarna izmena tradicionalnih industrijskih grana.

Da bismo stvorili nešto novo, moramo „uništiti“ ono što već postoji. Prema Šumpeterovoj viziji
kapitalizma, inovativni napori preduzetnika su glavni pokretač dugoročnog ekonomskog rasta,
uprkos činjenici da se u tom procesu uništava vrednost postojećih kompanija koje su uživale
određeni stepen monopola.

Značaj preduzetništva

Preduzetništvo je ključni element potencijala za rast i razvoj svake zemlje i prepoznato je kao
glavni pokretač moderne i dinamične privrede koja je zasnovana na znanju.

Za privredno blagostanje jedne zemlje nisu dovoljne, niti presudne samo velike kompanije, već
posebnu i veoma značajnu ulogu imaju mala i srednja preduzeća.

Preduzetništvo otvara nova radna mesta i pokretačka je snaga privrede, a razvijanjem

preduzetništva snažno se potpomaže društveni razvoj.

Preduzetništvo poprima novi obrazac na koji se gleda kao na dinamičan proces u kojem
preduzetnici preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja.

Preduzetničke mogućnosti: su viđene u antitezama push i pull efekta.

Push efekat označava situaciju u kojoj pojedinac može biti podstaknut da osnuje novo
preduzeće u uslovima negativnih radnih prospekata (nezaposlenost, nesigurnost posla)

Pull efekti predstavljaju profitni motiv – finansijsku nagradu za uspeh preduzetničkog

poduhvata, slobodu i osećaj nezavisnosti, osećaj postignuća i rezultata sopstvenog posla,
kreativnost i mogućnost permanentnog inoviranja, kao i socijalni status i ugled u sredini.

Preduzetništvo se definiše kao proces:

• dizajniranja,
• pokretanja i vođenja biznisa.

Tipični početak je u vidu malog preduzeća ili start-up kompanije koja nudi proizvod ili uslugu na
tržištu.
Krucijalni aspekt preduzetništva jeste stvaranje profita, znači da je to kombinacija kapaciteta
i želje za razvoj, organizaciju i menadžerisanje poslovanja, kao i spremnosti za prihvatanje
rizika.

Preduzetništvo vitalni činilac ekonomskog rasta i prosperiteta.

Preduzetnički duh je zaslužan za mnoge inovacije, od sijalice, pa do veštačkog srca.

Zaključak je da preduzetništvo podstiče:

• kreaciju novih radnih mesta,

• personalni rast i unapređivanje, ali i
• razvoj zemlje i blagostanje društva u celini.

Preduzetništvo je delatnost usmerena na:

• pokretanje,
• organizovanje i
• inoviranje poslovanja preduzeća,
o sa osnovnim ciljem:
▪ stvaranja novog tržišta i
▪ ostvarivanja dobiti

Preduzetništvo obuhvata zbir:

• znanja,
• veština
• sposobnosti,
• kreativnost,
• pokretački duh,
• hrabrost,
• odgovornost,
• dinamičnost,
• posvećenost i
• upornost

Ekonomski preduslovi razvoja preduzetništva:

• Vlasništvo
• Kapital
• Konkurencija
• Tržišna struktura
• Preduzeće, Sociološki uslovi razvoja preduzetništva, Političke okolnosti
 Analiza orkuženja

Pre pokretanja poslovnog poduhvata, ali i tokom razvoja biznisa, preduzetnik u svakom
momentu mora imati relevantne informacije o svom poslovnom okruženju, tj:

• ko su njegovi kupci, odnosno korisnici usluga koji će kupiti njegov proizvod,

• od koga će nabavljati inpute neophodne za proizvodni i/ili uslužni proces,
• ko je njegova konkurencija,
• ko su saradnici, tj. preduzeća sa kojima će sarađivati u toku poslovanja.

Potrošači

Konkurent
Finansijeri
i

Preduzeće
Društvena Dobavljač
sredina i

Državne Distributer
institucije i

Svaka promena u okruženju donosi promene u načinu i uslovima poslovanja preduzeća. Veoma
je važno da organizacija izvrši procenu rizika svih faktora na tržištu i u državi gde obavlja svoje
poslovne aktivnosti.

Promene u internom okruženju imaju na preduzeće direktan uticaj, a promene u eksternom

okruženju nisu izazvane, niti ih preduzeće može kontrolisati.

U internom okruženju tj. u samom preduzeću moguća je pojava nezadovoljstva menadžmenta ili
zaposlenih, što dovodi do opadanja entuzijazma, produktivnosti i efikasnosti u poslovanju.
Narušeni međuljudski odnosi u preduzeću takođe donose rizik lošeg poslovanja.

Prvi sloj eksternog okruženja tzv. poslovno okruženje, u jakoj je interakciji sa samim
preduzećem, tako da svaka promena ima svoj uticaj na poslovanje.
Drugi sloj eksternog okruženja obuhvata faktore koji su generalni u zemlji i globalni u
međunarodnim razmerima. Na ove faktore organizacija može da reaguje strategijom
menadžiranja rizika ili anticipacijom potencijalnih rizika.

Lekcija 5: Ličnost i karakteristike preduzetnika

Nakon što je definisan pojam preduzetništva, kao i osnovne vrste preduzetništva, potrebno je
definisati i ključne osobine osoba koji su začetnici ideje o novom proizvodu ili usluzi i
predstavljaju srž preduzetničkog poduhvata.

Postoje četiri osnovna elementa:

• Karakteristike, koje se odnose na psihološke osobine

• Sposobnosti, koje ukazuju na postojanje određenih veština
• Uslovi, koji se odnose na povoljnosti u okruženju
• Kontekst, sile iz makro okruženja bitne za funkcionisanje preduzetničkog procesa.

Neke od glavnih osobina preduzetnika su:

• preuzimanje rizika,
• nezavisnost,
• unutrašnji centar kontrole,
• verovanje da imaju veliki uticaj na ono što se dešava oko njih,
• samoinicijativnost,
• samopouzdanje,
• prilagodljivost,
• istrajnost i
• upornost.

Uspešan preduzetnički duh sastoji se od kombinacije određenih:

• stavova,
• ponašanja,
• znanja i veština (orijentisanost na postignuća, entuzijazam, energičnost, odgovornost,
kreativnost, visok nivo samopouzdanja, stručnost, inovativnost

Preduzetnik je:

• osoba koja ispoljava kreativnost u svim fazama svog poslovanja.

• On je inovativan i smatra da se u svakom problemu nalazi potencijalna šansa za uspeh.
• Odgovoran je i sposoban za donošenje odluka.
• Dovoljno je hrabar da rizikuje i sposoban da upravlja rizikom.
Ključne karakteristike ličnosti preduzetnika:

• samopostignuće,
• samopouzdanje,
• samostalnost,
• prihvatanje rizika,
• kreativnost,
• inovativnost i
• vizija

Podstrek potrebe za samopostignućem jeste želja za ličnim uspehom i afirmacijom.

Pojedinci koji imaju izraženu potrebu za samopostignućem žele da ostvare uspeh, koji nije
rezultat slučajnosti. Oni žele da uspeh bude isključivo njihova lična zasluga.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji teže samopostignuću postavljaju visoke ciljeve.

Profit i rast firme na merilo su ličnog uspeha i samopostignuća: Pojedinci, koji imaju snažnu
potrebu za samopostignućem, ambiciozne su osobe koje mnogo postižu.

Lična odgovornost, kao konsekvenca potrebe za samopostignućem, svojstvena je preduzetnicima

i razlikuje se od odgovornosti, koju prihvataju menadžeri.

Mnogi autori smatraju da je samopouzdanje jedna od najvažnijih karakteristika preduzetnika.

Visok stepen samopouzdanja i uverenost u lične sposobnosti važna je karakteristika
preduzetnika, zbog toga što utiče da se mobilišu resursi, motivišu drugi i da se „proizvode“
promene.Pojedinci sa visokim stepenom samopouzdanja veruju u sebe i svoju sposobnost da se
suoče sa izazovima koji ih okružuju.

Pojedinci sa internim lokusom kontrole su oni koji imaju potrebu da kontrolišu sebe i svoje
okruženje, kao i da budu sami svoj šef.

Preduzetnici se opisuju kao pojedinci koji odvažno i hrabro snose ne samo finansijski, već
ukupan rizik svog poslovnog poduhvata.

Posvećenost poslu i identifikacija sa poslovnim poduhvatompreduzetnike izlaže psihološkom

riziku, u slučaju eventualnog neuspeha.

Svoje lične i poslovne ambicije preduzetnici žele da ostvare samostalno.

Preduzetnici smatraju da su uspešni onoliko koliko uspevaju da zadrže postojeće i pridobiju nove
potrošače.
Preduzetnike odlikuje:

• takmičarski duh,
• oni uživaju u izazovu otpočinjanja biznisa,
• pozicioniranja brenda i konkurencije na tržištu.

Određene životne okolnosti takođe mogu imati uticaja na pojedinca da postane preduzetnik, kao
što su:

• nezadovoljstvoposlovnim okruženjem,
• samim poslom
• nemogućnošću plasiranja svojih ideja,
• negativno iskustvo velikih životnih promena, otkaz na poslu.

Preduzetnik se nalazi u konstantnom stanju traganja za promenama.

Ova priroda preduzetnika proizilazi iz njegove ličnosti neprihvatanja trenutnog stanja, što znači
da se preduzetnik nalazi pod konstantnim stresom, pritiskom izazvanim od identifikacije
aktuelnog stanja i projekcije budućeg, odnosno željenog stanja.

Ova tenzija manifestuje se kroz tri dimenzije:

• finansijsku,
• socijalnu i
• ličnu.

Uspešan preduzetnik uvek je dobar planer. Biznis ne može otpočeti bez dobro urađenog biznis
plana.

Najuspešniji preduzetnici su upravo oni koji su fleksibilni i brzo reaguju na promene u

okruženju, koje mogu uticati na biznis.

Optimizam je značajan sa aspekta preduzetništva jer preduzetniku omogućava prevazilaženje

prepreka sa kojima se suočava prilikom realizacije svog biznisa.

Preduzetnik mora posedovati osobine dobrog komunikatora. Sposobnost komuniciranja je važna

da bi „prodao“ svoje ideje i proizvode potencijalnim finansijerima, kupcima ili partnerima.

Preduzetnici su osobe koje preuzimaju inicijativu i donose promene u okruženja. Osobine

preduzetnika često se povezuju sa promenama. Za vođenje promena potreban je
„transformacioni” preduzetnik, koji je u stanju da sprovede potrebne i željene promene u biznisu.

Preduzetnik je pokretačka snaga preduzetničkog procesa osoba/pojedinac, koji stvara novu

vrednost i u tom procesu preuzima rizik gubitka novca, vremena ili nekog drugog oblika
vrednosti proizvoda ili usluge.
 Nove funkcije preduzetnika

Preduzetnik: mora da krene u materijalnu realizaciju ideje, odnosno da inicira preduzetničku

aktivnost. Nakon toga, sledeći zadatak jeste da donese kvalitetnu upravljačku odluku u vezi sa
biznisom, i da dizajnira optimalne organizacione postavke biznisa.

Od uspešnog preduzetnika takođe se zahteva da bude prilagodljiv eksternom okruženju, pre

svega misleći na njegove kupce, od kojih zavisi njegovo celokupno preduzetničko postojanje.

Najvažnija je upravljačka funkcija i njena suština je u donošenju brze i kvalitetne odluke.

Pri donošenju odluke, preduzetnik mora da ima u vidu sadašnjost i budućnost, zbog toga odluka
mora biti projektovana na duži vremenski period. Da bi preduzetnik bio uspešan u biznisu, on
mora da živi sa promenama, po principu da je sve promenljivo, a da su samo promene stalne.

Klučne komponente uspešnog preduzetništva

• Osnivači (Founders): značaj prvoklasnih osnivača, mudrih i uglednih.

• Fokusiranost (Focused): usmerenost na odabrane tržišne segmente (tzv. niše).
• Brzo reagovanje (Fast): brzo odlučivanje i brza primena donetih odluka.
• Fleksibilnost (Flexible): brzo prilagođavanje promenama.
• Neprekidno inoviranje (Forever-innovating): stalno traganje za novim.
• Poravnatost (Flat): smanjivanje broja upravljačkih nivoa.
• Štedljivost (Frugal): stalna borba za smanjivanjem svih troškova.
• Prijateljstvo (Friendship): biti prijatelj sa svim stejkholderima.Zabava (Fun): zabavno je
sarađivati sa preduzetničkom firmom.

Odnos preduzetnika i menadžera

Osnovna razlika između preduzetnika i menadžera:

• Preduzetnik je lider promena, inovator koji se ne miri sa postojećim i koji se ne plaši

rizika.
• Menadžer je ličnost koja organizuje posao i koja se brine da se svi uloženi činioci
efikasno iskoriste i da daju najveći profit. On upravlja organizacijom i koordinira sve
njene funkcije.
• Preduzetnik je vizionar i realizator preduzetničkih poduhvata. Menadžer te poduhvate
„dovodi u poslovni red” i obezbeđuje efikasnost svih poslovnih funkcija.
• Preduzetnik je sam stvorio preduzeće, a menadžer obavlja poslove upravljanja i
rukovođenja.
• Preduzetnik je spreman na neizvesnost i poslovni rizik, a ovih osobina kod klasičnog
menadžera nema.
 Ponašanje preduzentika

Preduzetnika odlikuje posebna vrsta ponašanja koje je određeno kako pojedinačnim karakternim,
obrazovnim i drugim ličnim svojstvima, tako i uticajem bliže (porodica, prijatelji, mesto
stanovanja itd.) i šire okoline (društvo, globalno okruženje).

De Vries smatra da je ponašanje preduzetnika rezultat iskustva, koje potiče iz rane mladosti,
praćeno stanjem u porodici i raznim vrstama psiho-socijalnih problema.

Faktori koji opredeljuju nekog pojedinca da se bavi preduzetništvom ili se mogu izdvojiti motivi
koji ga navode da se upusti u preduzetnički poduhvat. Ti faktori su: lične karakteristike,
okolnosti životnog puta i faktori okruženja.

Preduzetničko ponašanje može se posmatrati na četiri analitička nivoa:

• ličnom,
• organizacionom,
• nacionalnom i
• globalnom.

Preduzetnička mreža

Da bi određeni preduzetnik uspeo u svojoj ideji, neophodno je da identifikuje resurse koji su

potrebni za realizaciju upravo te ideje.

Peduzetniku je potrebna mreže kroz koju probavlja određene resurse.

Preduzetničku mrežu predstavljaju ljudi sa kojima preduzetnik razmenjuje mišljenja o određenim

problemima i idejama vezanim za poslovanje i od kojih dobija neophodne ulazne resurse
(informativne, finansijske, konsultantske, itd.) za realizaciju određene poslovne ideje.

Preduzetnik može određene poslove započeti sa vrlo malo početnog kapitala, malim brojem
ljudi, ali sa značajnom potrebom za informacijama o konkurentskim proizvodima i kanalima
distribucija.

Uspešno poslovanje najčešće se ostvaruje u slučajevima kada preduzetnički partnerski timovi

poseduju sledeće kvalitete:

• Partneri imaju iskustva u startovanju biznisa.

• Partneri su specijalizovani za različite oblasti kao što su proizvodnja, inženjering,
marketing i finansije.
• U svom dosadašnjem poslovanju ostvarili su značajan kako kvantitet, tako i kvalitet
poslovnih relacija u različitim oblastima.
Preduzetnik mora da:

• Poznaje „ključne resurse

• Evidentira personalne kontakte
• Identifikuje ostale potencijalne
• Identifikuje one elemente mreže koji stvaraju određene probleme
• Poseduje plan pospešivanja mreže

Lekcija 6 Preduzetnička orjentacija

Preduzetnička orijentacija vremenom je postala jedan od osnovnih modela koji se koristi za
izučavanja preduzetničkih procesa, kako u teoriji, tako i u praksi.

Stoga, fenomen preduzetničke orijentacije uživa veliku pažnju među brojnim istraživačima
oblasti preduzetništva.

Jedan od prvih zapisa potiče iz radova Mincberga koji istražuje način na koji organizacije donose
važne strategijske odluke. Mincberg predstavlja tri moda organizacionog odlučivanja među
kojima je i preduzetnički mod (preduzetnički, adaptivni i planirajući mod)

Preduzetnički mod podrazumeva četiri sledeće karakteristike:

• aktivna potraga za šansama,

• centralizovano upravljanje,
• napredovanje kroz neizvesnost,
• rast

Aktivna potraga za šansama: Prva karakteristika govori da je preduzetnički orijentisana

organizacija prvo usmerena na šanse, a zatim na rešavanje problema. Drugim rečima, može se
ponašati kao sudija koji čeka da mu se problem predstavi da bi ga on rešio, ili kao lider koji traži
alternative za izbor.
Centralizovano upravljanje: Druga karakteristika ukazuje na to da je upravljanje organizacijom
centralizovano u jednoj osobi koja je vlasnik/menadžer. Ova osoba često ima averziju prema
autoritetu, što rezultira centralizacijom. Stil odlučivanja je intuitivan i prilikom donošenja odluka
oslanja se na svoj osećaj, moć i harizmu, što rezultira odsustvom formalizacije procedura i
planova.

Napredovanje kroz neizvesnost: Treća karakteristika govori da se u preduzetničkim organizaci

jamastrategija napredovanja realizuje kroz donošenje teških odluka u uslovima neizvesnosti.

Rast: Četvrta karakteristika ukazuje na to da je osnovna motivacija preduzetnika potreba za

postignućem, a budući da su organizacioni ciljevi samo produžetak ličnih ciljeva može se reći da
je rast glavni cilj preduzetničkih organizacija. Stoga, može se zaključiti da Mincbergov
preduzetnički mod strategijskog odlučivanja podrazumeva, centralizaciju autoriteta i odlučivanja
u jednoj osobi koja je vlasnik/menadžer, koji usmerava organizaciju ka rastu donoseći teške
odluke u uslovima neizvesnosti.

Glavna namera autora bila je da istraži konfiguracioni pristup prilikom izučavanja organizacija,
ispitujući preduzetničku aktivnost u tri vrste organizacija, koje je Mincberg predstavio deceniju
ranije.

Preduzetnička aktivnost organizacija je u to vreme merena kroz njihovo strategijsko ponašanje, a

koje se odnosi na:

• inovativnost,
• preuzimanje rizika i
• stalnu potragu za poslovnim šansama.

Iako su pažnju u svom radu usmerili na organizacioni nivo, a ne na nivo pojedinca, autori ističu
da nije toliko važno ko je nosilac aktivnosti već aktivnost sama po sebi, tj. proces preduzetništva
i prateći organizacioni faktori.

Naime, Kovin i Slevin su ispitivali strategijsko ponašanje malih preduzeća u različitim

okruženjima, pri čemu su pronašli da u neprijateljskom okruženju na poslovne performanse
preduzeća pozitivno utiče:

• usvajanje i
• primena preduzetničkih strategija
• Pod preduzetničkom strategijom Kovin i Slevin podrazumevaju ponašanje koje
karakteriše: uvođenje inovacija u poslovanje,
• agresivnu orijentaciju prema konkurenciji i
• spremnost za ulazak u situacije koje podrazumevaju rizik.
 Definisanje modela preduzetničke orjentacije

Šta tačno predstavlja preduzetnička orjentacija?

Povezanost preduzetniče orjentacije se odvija kroz poslovne performanse, tj kroz kontigentni

pristup uzimajući u obzir fakotre orkuženja u kome preduzeće posluje.

Definicije preduzetničke orjentacije odnose se na: nivo izučavanja, dimenzionalnost i efekte u

kontekstu u kome se posmatra.
 Preduzetnička orjentacija u odnosu na okruženje:

Svaka firma posluje u okruženju. Okruženje može biti:

• lokalno,
• regionalno,
• nacionalno i
• internacionalno.

Eksterno okruženje može se orijentaciono podeliti na mikro i makro okruženje.

Makro okruženje čine opšti faktori koji deluju unutar nacionalne ekonomije, a

Mikro okruženje čine faktori koji na specifičan način utiču na firme i njihovo poslovanje.

U ove faktore spadaju:

• navike,
• tradicija,
• običaji,
• praksa,
• veze

Faktora mikro okruženja su:

• Isporučioci dobara i usluga

• Konkurencija
• Ograničenost resursa
• Ograničenost tražnje
• Tradicionalni procesi i institucije

Faktori makro okruženja su:

• Država
• Ekonomski ambijent
• Socijalno i kulturno okruženje
• Nacionalna i regionalna demografija

Nove i tradicionalne tehnologije – nove tehnologije su razvijene za relativno kratko vreme.

Naime, „pokrivajući” samo dve generacijedramatičnim promenama, promenio se život
savremenog čoveka. Sva otkrića, direktno ili indirektno, imaju bitan uticaj na poslovanje.
 Zajednička karakteristika svih definicija preduzetničke orjentacije

Može se zaključiti da preduzetnička orijentacija predstavlja proces odlučivanja na nivou

pojedinca ili organizacije, koji rezultira inovativnim, proaktivnim i rizičnim ponašanjem, a koji u
zavisnosti od situacije u kojoj se koristi može doneti preduzeću poslovni uspeh.

Međutim, ono što je zajednička karakteristika za sve studije, jeste da preduzetnička orijentisanost
predstavlja konstrukt:

• inovativnosti,
• proaktivnosti i
• preuzimanja rizika

Preduzetnička orijentacija spremnost firme da:

• inovira tržište ponude,

• preuzima rizik kod uvođenja novih proizvoda, usluga i tržišta i
• nastojanje firme da postane više proaktivna, nego njeni konkurenti, u odnosu na tržišne
mogućnosti.

Dimenzije preduzetničke orjentacije

Preduzetnička orijentacija kao proces strategijskog ponašanja, predstavljena je u literaturi na

različite načine. Međutim prevladavaju dva pristupa, po kojima je preduzetnička orijentacija
predstavljena kao jednodimenzionalni ili višedimenzioni konstrukt.

Jednodimenzionalni koncept preduzetničke orijentacije čine tri promenljive dimenzije:

• inovativnost,
• preuzimanje rizika i
• Proaktivnost

Preduzetnička orijentacija kao proces strategijskog ponašanja, predstavljena je u literaturi na

različite načine. Međutim prevladavaju dva pristupa, po kojima je preduzetnička orijentacija
predstavljena kao jednodimenzionalni ili višedimenzioni konstrukt.

Jednodimenzionalan koncept preduzetničke orijentacije čine 3 promenljivne dimenzije:

• inovativnost,
• preuzimanje rizika i
• proaktivnost.

Najveći broj istraživača saglasan je da preduzetnička orijentacija predstavlja kombinaciju tri

dimenzije: inovativnost, proaktivnost i preuzimanje rizika.
Dvodimenzionalni koncept preduzetničke orijentacije:

• konkurentska agresivnost i
• autonomija

Lekcija 7 Kreativnost
Kada se neizvesnost nameće kao izvesna realnost, jedini pouzdan izvor trajne konkurentske
prednosti jeste znanje.

Kada se tržišta dinamično pomeraju, tehnologije umnožavaju, broj konkurenata raste, a proizvodi
i usluge skoro preko noći zastarevaju, uspešne su one organizacije koje stalno dolaze do novih
znanja, šire ih po celoj svojoj strukturi i brzo pretvaraju u poslovne inovacije koje pospešuju
razvoj i povećanje efikasnosti u poslovanju.

Osnova svake naučno-tehnološke inovativnosti i promene u poslovnom subjektu jeste jedna od

veoma važnih čovekovih osobenosti – kreativnost

Kreativnost nije akumulirana zaliha imovine nego potencijal koji svaki od njenih elemenata ima
za novo stvaralaštvo. Često je korisno razlikovati kreativnost od inovacije.

Kreativnost je termin koji se obično koristi za aktivnost stvaranja novih ideja, pristupa ili
aktivnosti, dok je inovacija proces stvaranja i primene navedenih kreativnih ideja u određenom
kontekstu.

Kreativnost je, u stvari pokretač inovativnosti koji se često izjednačava sa originalnošću,

inteligencijom, mentalnim zdravljem, produktivnošću

Kreativnost se može definisati kao čovekova sposobnost da stvari i pojave posmatra na različit i
nov način, uspostavlja nove odnose, sagledava nove perspektive i mogućnosti stvaranja
različitog i novog.

Kreativnost: vrlo blizak pojam inventivnost.

Početni korak preduzetničkog poduhvata podrazumeva prepoznavanje preduzetničke prilike, kao

i generisanje ideja, što je u osnovi kreativni proces.

Kreativnost je preduslov inovacije, tj. inovacija je transformacija kreativnih ideja u uspešnu

aplikaciju

Kreativnost sposobnost da se proizvede delo koje je ne samo novo, tj. originalno, neočekivano,
nego i korisno, tj. usklađeno ograničenjima koje nalaže dati zadatak.

Kreativno je: sve što je originalno i pri tome korisno.

Kreativna je u prvom redu osoba, ali takođe, kreativan može biti i proizvod, proces, pa i
okolina.

Na kreativnost utiču razni činioci, ali pretpostavlja se da se sa kreativnošću rađa, ali je neke
osobe tokom života postepeno gase ili je u potpunosti izgube, a drugi je pak dodatno razvijaju.

Kreativnost je sposobnost stvaranja nečeg novog veštinom mašte, bez obzira da li je reč o
novom rešenju nekog problema, novoj metodi ili napravi, ili novom umetničkom predmetu ili
formi.

Kreativnost je u vezi sa drugim, srodnim pojmovima kao što su: otkrića, inventivnost,
stvaralaštvo, širenje novih ideja i slično. To se može odnositi na novi proizvod, nove usluge,
novu teoriju, poboljšanje u proizvodnim ili nekim drugim procesima delovanja.

Kreativnost i inovativnost postaju osnovni pokretači napretka.

Karakteristike kreativnosti u preduzetništvu

Osnovni faktori koji karakterišu kreativnost su:

• originalnost,
• adaptivnost i
• realizacija.

Kreativnost predstavlja kombinaciju i interakciju specifičnih sposobnosti i karakteristika

ličnosti.

Kreativnost zavisi od dva tipa činilaca:

• mikročinioca – oni koji deluju u organizacijama

• makročinioca – oni koji izviru iz društvenog okruženja

Glavni mikročinioci su:

• motivacija za stvaralački rad,

• kadrovska struktura i kvalitet inovacionog potencijala,
• način vođenja organizacije, primena modernih tehnika preduzetništva,
• podsticanja stvaralačkog mišljenja

Makroklimu kreativnosti neke zemlje čini čitav sklop političkih i ekonomskih značaja njenog
prostora. Pre svega, radi se o stepenu:

• demokratije, slobode misli,

 • stabilnosti zakonodavnog sistema i normama pravne države,
• kao i o kvalitetu infrastrukture.

Karakteristike kreativnosti u preduzetništvu

Kreativnost je stvaralački deo procesa rešavanja problema.

Kreativno rešavanje problema mora zadovoljiti sledeće uslove:

• Produkti mišljenja moraju biti novi i vredni za mislioce i za društvo.

• Neophodno je da mišljenje bude nekonvencionalno i da zahteva modifikaciju prethodno
usvojenih rešenja.
• Kreativnost zahteva visoku motivaciju i istrajnost.

Kreativnost i kreativni pojedinci

Kreativni pojedinci su: „ljudi koji kreativno razmišljaju, probaju nove stvari i idu u korak
sa svetom koji se menja“

Kreativni pojedinci poseduju:

• visok stepen nezavisnosti,

• kreativnost izražavaju već u detinjstvu,
• samopouzdani su, dominantni, inicijativni,
• poseduju veoma razvijenu sposobnost rešavanja problema,
• poseduju smelost i istraživački duh,
• imaju razvijen superego,
• otporni su na konformističku motivaciju,
• malo su podložni autoritetu i skloni su radikalizmu,
• više su intuitivni i spontani u akcijama,
• skloni su samoaktuelizaciji.

Zadatak menadžmenta je da prepozna kreativnog pojedinca u preduzeću i osigura uslove rada

u kojima će njegove sposobnosti doći do izražaja i u kojima će on moći dalje da razvija
kreativnost.

Brojne su tehnike razvoja kreativnih sposobnosti, poput analitičkih u koje se ubrajaju:

• tehnika listinga,
• input-outputtehnika,
• tehnika „za” i „protiv”,
• tehnike slobodnog toka asocijacija,
• brainstorming, Gordonova tehnika.
Znatan uticaj na to ima menadžerski stil vođenja i različite individualne ili grupne tehnike, kao
što su:

• timski rad,
• brainstorming kao nominalno grupna tehnika,
• Delfi metoda,
• SWOT analiza itd.

Invencija se neretko koristi i kao sinonim za otkriće, pronalazak, izum, pa je prema tome i
uslov za inovacije.

Kreativnost je jedna od komponenti čovekove nadarenosti, a nadarenost je sama po sebi sklop

čovekovih osobina koje omogućavaju pojedincu da na produktivan ili neproduktivan način
postiže dosledno i izrazito natprosečni učinak u jednom ili više područja ljudskih delatnosti, a
uslovljena je visokim stepenom pojedinih sposobnosti, odnosno njihovih kompozicija i
povoljnim unutrašnjim i spoljnim stimulacijama.

Kreativnost je i oblik zaključivanja na nov način, utoliko veća što je motivisanost ljudi i
sposobnost veća. Otuda i samokreativnost koja obuhvata divergentno mišljenje, maštu,
fleksibilnost i dosetljivost.

Lјudi visoke inteligencije ne moraju istovremeno biti i visokokreativni, ali kreativne ljude
naročito na polju nauke i tehnike treba tražiti među natprosečno inteligentnim pojedincima.

Kreativnost se više odnosi na domišljanje nego na akciju; to je psihički, a ne radni proces.

Kreativnost je prvenstveno nasleđena čovekova osobina, ali i proizvod uticaja okoline na čoveka.

Procenti se kreću u odnosima od 75:25 do 80:20 u korist nasleđa, prema drugima od 50:50 do
35:65 u korist okoline. U najnovije vreme dinamička teorija razvoja ne daje procente, ali
naglašava ove tri grupe uticaja na kreativnost:

• delovanje nasleđa,
• delovanje socijalne okoline i
• lične aktivnosti.

Kreativni proces prepoznavanja kreativnog pojedinca u organizaciji, posebno je važan sa

aspekta 4 potprocesa:

• Logično razmišljanje je proces u kojem čovek prilazi problemu s nekom hipotezom ili
teorijom, da bi kroz njeno testiranje i verifikovanje došao do novih zaključaka;
• Definisanje problema pretpostavlja proces koji se odvija u četiri faze: prikupljanje
činjenica, identifikacija problema, formulisanjealternativnih rešenja i implementacija
izabranih rešenja;
• Povezivanje ideja označava vezu između različitih ideja ili informacija i
 • Slobodno kretanje i predlaganje rešenja veliku važnost pridaje upravo nedefinisanim
idejama što se slobodno razvijaju u podsvesti čoveka.

Obeležja visoko kreativnih ljudi su:

• visok koeficijent inteligencije,

• naklonost prema inspirativnoj okolini,
• nezavisnost pri određivanju sopstvenih standarda,
• posebno izražena upornost i izdržljivost.

Konkretni oblici kreativnog rada najčešće su:

• inoviranje,
• sintetizovanje,
• proširivanje i
• kopiranje

Lekcija 8 Inovativnost
Inovacija bi se mogla definisati kao skup aktivnosti koje preduzeće preduzima, koje
predstavljaju izvor za nove proizvode ili proizvodne procese.

Pronalazak predstavlja prvi nastanak ideje za neki proizvod, uslugu ili proces.

Inovacija može da se analizira kao pronalazak i njegova komercijalizacija. Razvoj preduzeća

uglavnom se vezuje za postojanje inovacija.

Postoje četiri različita tipa inovacija:

• inovacija proizvoda,
• inovacija procesa,
• inovacija u marketingu i
• inovacije u organizaciji

Ekspert za strategije Geri Hemel (Gary Hamel) predložio je i peti tip, koji predstavlja:
inovacije u upravljanju – odnose se na principe i procese upravljanja koji u krajnjem slučaju
menjaju način rada menadžera.
Sve inovacije su promena, ali sve promene nisu inovacija. Poželjno je da se ova dva pojma
diferenciraju. Uvek je teže uraditi nešto zaista novo, nego nešto što je samo različito u
preduzeću.

Sve promene imaju za cilj da utiču na:

• poboljšanje efektivnosti i
• efikasnosti preduzeća.

Razlozi zbog kojih preduzeće treba da bude sklono promenama, a to su:

• opšta dinamika i neizvesnost promena u svetu;

• vremenski horizont postaje strategijsko oružje u situaciji neizvesnosti, odnosno potrebno
je sagledati i reagovati u kratkom roku;
• organizaciona struktura se mora prilagođavati brzom donošenju odluka;
• kvalitet, dizajn i usluge moraju da se prilagođavaju percepciji potrošača i aktivnosti
konkurencije. Tu se veoma često nalaze osnove za stvaranje konkurentske prednosti.

Veoma je ograničen broj poslovnih ideja koje imaju dugo trajanje.

U novije vreme sve više se govori o potrebi sposobnosti upravljanja promenama. Stabilnost je
veoma poželjna, ali postoji latentna opasnost koja može da vodi u inerciju.
Tip ili vrsta promena koje će se inicirati zavisi od svrhe koja se želi postići.

Input neophodan je za dimenzioniranje promene:

• u smislu šta treba menjati,

• koliko,
• gde i
• kada da bi se poboljšao poslovni uspeh

Prema Šumpeteru tri tipa promena:

• inkrementalne ili marginalne: - predstavljaju neku novinu uvedenu u postojeći

proizvod, proces ili metodu, i odražava neku dodatu vrednost u okviru njegovog
kontinuiranog razvoja.
• radikalne: - predstavljaju značajni nivo novine i stvaranje značajne dodate vrednosti u
smislu potpuno novog proizvoda, procesa ili metode.
• tehnološku revoluciju: - ona se odnosi na povezivanje svih inovacija koje zajedno,
svojim velikim uticajem mogu promeniti ljudski život.

Da bi inovacija trebalo da donese znatnu korist tržištu (pravi proboj), čak iako je to postignuto na
spor i inkrementalan način.

Male i neznatne koristi su jednostavno „poboljšanja” proizvoda/procesa/ usluge i ne mogu se

definisati kao inovacije.

Razlozi visoke stope neuspeha inovacija:

• Neizvesnost, u smislu neizvesne tražnje za proizvodom/uslugom.

• Loša komercijalizacija (tražnja postoji, ali tehnologija izrade ne odgovara potrošačima).
• Loša strategija pozicioniranja (bazirana na marketing miksu).
• Tehnološka miopija (kratkovidost) pogrešna politika marketing tehnologije za koju ne
postoji dovoljna tražnja.
• Usporen proces izlaska na tržište sa novim proizvodom (primer Honde, Tojote i Mazde
koje svake tri godine lansiraju na tržište novi model automobila, a DŽeneral Motors u
proseku svake pete godine)

Inovaccija kao oruđe preduzetnika i bazni instrument preduzetništva

Inovacija: predstavlja specifično oruđe preduzetnika, sredstvo pomoću kojeg oni koriste
promenu kao mogućnost za izvršenje različitih proizvodnih ili uslužnih aktivnosti.

Inovacije: suštinski deo preduzetništva i preduzetničke aktivnosti.

Preduzetničko preduzeće: se razlikuje od bilo kojeg malog i srednjeg preduzeća upravo po
tome što je neprestano fokusirano na nove šanse i stalno se inovira i menja.

Najveći rizik jeste ne prihvtiti nikakav rizik

Preduzetnici takođe treba da znaju i da primenjuju principe uspešnih inovacija

Principi inovativnog preduzetništva:

• Proizvoditi nove proizvode ili pružati usluge

• Uključivati u praksu još nepoznate načine proizvodnje
• Otvarati nova tržišta
• Osvajati nove izvore sirovina
• Uvoditi nove oblike organizovanja

Preduzetnik je menadžer koji u srž svoje aktivnosti postavlja inovacije, što znači da je svaki
preduzetnik menadžer inovacije, a dobar menadžer u savremenim tržišnim okolnostima uvek je
otvoren za inovacije i konkurentnost svog posla, koju ostvaruje strategijom inovacija

Inovacije predstavljaju osnov preduzetničkog ponašanja malih firmi i ključni faktor za postizanje
poslovnog uspeha i zadovoljstva potrošača

Lekcija 9 Preduzetnički proces

Preduzetničke poduhvate pokreću pojedinaci koji smatraju da poseduju:

• adekvatna znanja,
• veštine, ali i
• određeni nivo motivacije zaiskazivanje preduzetničke inicijative

Pored ovih elemenata neophodna je i sposobnost uočavanja povoljnih okolnosti i prilika

Nužnim preduzetnicima: smatraju se pojedinci koji su pokrenuli preduzetnički poduhvat

izostankom bolje alternative, dok za razliku od njih oportunističke preduzetničke poduhvate
vode pojedinaci na osnovu uočenih tržišnih šansi i namera profitabilne eksploatacije iste.

Nužni preduzetnici su pretežno starije osobe sa nižim nivoom obrazovanja kojima uglavnom
nedostaju adekvatna znanja i veštine koji predstavljaju i najveći uzrok visokog procenta
neuspeha u ranim fazama preduzetničkog poduhvata.

Preduzetnici oportunisti raspolažu većim ljudskim i finansijskim kapitalom i iskazuju

mogućnost uočavanja profitabilnih šansi, čiji je delimični uzrok prepoznat u visoko obrazovnom
profilu preduzetnika
Kreiranje preduzetničkog poduhvata može se predstaviti kao skup različitih procesa od
osnivanja preduzetničkog poduhvata, pa do ubiranja plodova rada

Modeli prduzetničkog poduhvata: mogu se podeliti u nekoliko specifičnih faza:

• Identifikacija, evaluacija i odabir ideje za preduzetnički poduhvat

• Izrada biznis plana
• Prikupljanje neophodnih resursa
• Organizovanje preduzetničkog tima i
• Nadgledanje novog poduhvata i njegov rast

Proces pokretanja preduzetničkog poduhvata predstavalja proces sastavljen od faze

konceptualizacije i izvršenja. Samim tim, prolaskom kroz ove faze i obavljajući aktivnosti bolje
od ostalih učesnika preduzetnik stiče konkurentsku prednost koja ga izdvaja u odnosu na njegove
konkurente

Preduzetnički proces: podrazumeva mnogo više od pukog osnivanja preduzetničkog poduhvata.

Preduzetnički proces uključuje dodatne procese, kao što su:

• generisanje ideja,
• razmatranje ideja,
• obezbeđenje neophodnih resursa,
• testiranje poslovnog modela,
• sazrevanje i rast preduzetničkog poduhvata.

Kao najuticajniji faktori razvoja preduzetničkih poduhvata na individualnom nivou

identifikovani su:

• socio-demografske karakteristike,
• lične karakteristike i
• motivacija za pokretanje preduzetničkih poduhvata

Ovi fakotri utiču na rast preduzetničkog poduhvata

Uticaj faktora na aspiracije preduzetnika prema rstu na tri nivoa:

• Individualnom (sa aspekta demografskih i ličnih karakteristika preduzetnika),

• nivou preduzeća (sa aspekta demografskih karakteristika i strategije preduzeća)
• nacionalnom nivou u vidu ekonomskog razvoja.
Obrazovanje je direktno povezano a ekonomskim razvojem. stariji preduzetnici su:

• manje inovativni, manje skloni riziku, ujedno održavajući trenutni status preduzetničkog
poduhvata.

Viši nivo obrazovanja pretpostavka je:

• većih prihoda domaćinstva,

• domaćinstvo raspolaže značajnim sredstvima koja predstavljajupotencijalni kapital za
kreiranje preduzetničkog poduhvata

Ključ za rast preduzetničkog poduhvata su:

• nacionalna poreska politika i

• zaštita intelektualne svojine

Zaštita intelektualne svojine određuje stepen mogućnosti eksploatacije intelektualnog kapitala.

Slaba zaštita intelektualne svojine unutar jedne zemlje negativno će uticati na atraktivnost
eksploatacije invencija putem osnivanja novih preduzetničkih poduhvata.

Karakteristike i elemnti preduzetničkog procesa

Preduzetništvo je akt inovacije koja podrazumeva oplemenjivanje postojećih resursa novim

kapacitetima koji stvaraju bogatstvo.

Preduzetništvo podrazumeva:

• promene, r
• evolucionarne transformacije ili
• uvođenje novih proizvoda ili usluga ili
• novog načina poslovanja.

U preduzetničkoj ekonomiji, inovacija je normalna, redovna, stabilna i kontinuirana pojava

Preduzetništvo zahteva stalne inovacije.

Preduzetništvo: je proces putem kojeg pojedinci i timovi stvaraju vrednost dovođenjem u vezu
jedinstvenih inputa kako bi se iskoristile šanse iz okruženja.

Preduzetništvo kao stvaranje novog biznisa koji ne kopira postojeći, već sadrži neke elemente
novine

Preduzetništvo sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktično ni iz čega, kao ljudski

kreativan čin i primena energije za iniciranje i izgradnju preduzeća ili organizacije
Preduzetnička vizija podrazumeva želju za preuzimanjem proračunatih ličnih i finansijskih
rizika, kao i preduzimanje svih mogućih napora radi smanjenja mogućnosti propadanja.

Preduzetništvo je usko vezano za kreativnost koja je, pored neophodnog znanja, prevashodno
oslonjena na intuiciju.

Takođe, preduzetništvo je nezamislivo bez inovacija koje podrazumevaju promene dotadašnjeg

i uvođenje novog, čime budućnost prekriva postojeću stvarnost.

Lekcija 10: ANALIZA POSLOVNIH IDEJA I IZVORI PREDUZETNIČKOG

FINANSIRANJA
Da bi doneo odluku vezanu za izbor poslovne ideje koju će u praksi realizovati, pred
preduzetnikom se nalazi veoma težak i delikatan zadatak analiziranja velikog broja poslovnih
ideja.

Pogrešno odabran proizvod ili usluga koji ne mogu da vrate ono što je u njih uloženo, znače
ujedno i neuspeh čitavog poduhvata. To ukazuje da se negde pogrešilo u postupku odabira ideje.
Istovremeno to predtavlja i pokazatelj da se nije prikupilo dovoljno informacija o proizvodu ili
usluzi za donošenje kvalitetne odluke.

Cilj potencijalnog preduzetnika je da pažljivom, ali u isto vreme i krajnje efikasnom analizom
relevantnih faktora suzi listu poslovnih ideja na jednu ili eventualno dve najbolje, sa kojima
nastavlja „druženje" u procesu detaljnije operacionalizacije u poslovnom (biznis) planu.

Koraci u analizi poslovnih ideja „metoda 6 koraka po korak“

Izbor poslovne ideje, odnosno, šesti korak može se diferencirati na više aktivnosti koje treba
preduzeti pre same realizacije:

• prikupljanje ideja o preduzetničkom poduhvatu,

• „prosejavanje” prikupljenih ideja,
• analiza ideja,
• postupak procene odabranih ideja i odabir jedne ideje.

Nakon ovoga se pristupa izradi biznis (poslovnog) plana. Biznis plan je sredstvo za
ostvarivanje kontakta između preduzetnika i investitora.

Biznis planom se poslovna ideja stavlja na papir, tj. konkretizuje se

Stavljanjem ideje na papir preduzetnik će biti u stanju da:

• uoči dobre i loše strane svoje ideje,

• da sagleda sve moguće nedostatke svoje ideje i
• da pravovremenim reagovanjem otkloni sve te nedostatke.

Biznis planom se povezuje sve ono što čini jedan poslovni poduhvat, tj. šta će preduzetnik raditi,
kakav je proizvod koji će proizvoditi, koje mu je ciljno tržište, kakva mu je konkurencija, kako
će finansirati poslovni proces.

Biznis plan jeste elaborat onoga što će preduzetnik tek da radi i prikazuje mogućnosti
preduzeća u budućnosti.

U biznis planu formulišu se ciljevi preduzeća, odnosno strategija tj. način ostvarenja tih ciljeva.
U njemu će se pokazati da li postoje ili ne postoje šanse za budući poslovni uspeh preduzeća na
taj način što će dati odgovore na nekoliko jednostavnih pitanja
Biznis plan jeste okvir oko koga ljudi u poslu raspravljaju, prikupljaju ideje i dejstvuju, tako da
su svi ciljevi podudarni i obezbeđuju dugoročan profit.

Plan nije garant uspeha ali svakako umanjuje šanse za neuspeh

Biznis plan pomaže da se otkriju slabosti u organizacionoj strukturi, da se identifikuju problemi

u komunikaciji i utvrde odgovornosti. On je osnovni alat za racionalno upravljanje promenama u
radu i ponašanju.

Da bi se uspelo u poslu potrebno je razumeti promene i od njih načiniti

prijatelja. Planiranjem se opasnost da preduzetnika promene zateknu nespremne svode na

najmanju moguću meru.

Biznis planom preduzetnik predstavlja poslovnim partnerima šanse i opasnosti svog

preduzetničkog poduhvata

Osnovu za put u preduzetništvo predstavlja biznis ideja. Da bi preduzetnik realizovao biznis

ideja.

Da bi preduzetnik realizovao biznis ideju, mora imati novac, a da bi nabavio novac

preduzetnik mora uspostaviti kontakt sa investitorom. I dalje iz toga implicira da bi dobio
bankarski kredit uslov je da ima biznis plan

Obezbeđivanje resursa

Dva najznačajnija resursa koji su tipično potrebni u započinjanju novog biznisa ili osvajanja
postojećeg malog biznisa su:

• finansiranje i
• kadrovi

Kapital potreban za startovanje biznisa naziva se inicijalni kapital

Postoji mnogo izvora finansiranja za preduzetnike i buduće vlasnike malog biznisa. Najčešći su:

• lična štednja i zajmovi od familije i prijatelja

• partneri u biznisu,
• akcionari, obveznice,
• bankarski krediti,
• kreditne zadruge,
• štedno – kreditne asocijacije,
• državne institucije za razvoj malog biznisa,
• krediti dobavljača,
• rizični kapital
Finansiranje se može odvijati u nekoliko faza, u zavisnosti od rasta biznisa:

Prva faza finansiranja: je u najranijoj i u osnivačkoj fazi, kada je obično najteže obezbediti
novac. Finansiranje je veoma skupo i teško dostupno.

Druga faza finansiranja: Razvojno finansiranje, odnosno finansiranje dalje ekspanzije

poslovnog poduhvata je druga faza finansiranja, i mnogo ga je lakše pribaviti. Što se poduhvat
brže i uspešnije razvija, lakše se mogu obezbediti dodatni izvori kapitala.

Treća faza finansiranja: Poduhvat je ili dostigao, ili uveliko prevazišao prelomnu tačku u
poslovanju, tako da dodatne izvore kapitala koristi za proširivanje prodajnih kapaciteta.

Planiranje angažovanja i korišćenja kadrova jeste kritično područje u sistemu poslovnog

planiranja.

Osnovni cilj upravljanja kadrovima predstavlja poboljšanje intenziteta sinergije snaga

preduzeća u pravcu ostvarivanja ciljeva preduzeća.

kadrovska funkcija je šira od selekcije ljudskih resursa i obuhvata:

• Procenu sadašnjih i budućih potreba za kadrovima;

• Identifikovanje kadrovskih resursa;
• Privlačenje (zapošljavanje) i selekciju kadrova;
• Pripremu, raspoređivanje, usmeravanje i unapređivanje rada;
• Prilagođavanje uslova rada;
• Obrazovanje, doškolovavanje i prekvalifikaciju zaposlenih;
• Stimulisanje i vrednovanje rezultata rada;
• Organizovanje rada i upravljanje.

VEŽBE
Vežbe 1
U preduzetništvu je najvažnije a se postigne sklad ideje, tehničke izvodljivosti i ekonomske
opravdanosti, što zajedno čini formulu za uspeh.

Preduzetništvo je društvena funkcija kreiranja i stvaranja novih vrdnosti putem kreativnog

kombinovanja poslovnih resursa.

Ispoljava se kao spredmost na preduzimanje inicijative, aktiviranje drištveno-ekonomskih

mehanizama i svesno izlaganje riziku pri transferu ideja u nove poslovne poduhvate.

Fenomen preduzetništva nije dovoljno dobro istražen i iz tog razloga, teoretičari i istraživači ga
različito definišu.

Preduzetništvo kao ideja, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen.
Odnosi se na sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija,
rađanje novih ideja, rešavanje problema na novi način, a sve u cilju zadovoljavanja čovekovih
potreba što je potencirano pojačanom konkurencijom na globalnom nivou i neprektidnom
težnjom da se ostvari komparativna prednost prduzeća.

Prduzetništvo kao naučna oblast istraživanja još uvek nema jedinstvene i opšteprihvaćene
definicije osnovnih termina.

Međutim, sigurno je da prduzetništvo teži da odgovori na pitanje ko i kako pronaliazi, procenjuje

i iskorišćava poslovne mogućnosti koje rezultiraju budućim proizvodima ili uslugama.

Preduzetništvo predstavlja model poslovnog ponašanja koji podrazumeva da se

vlasnici/menadžeri preduzeća nalaze u aktivnoj potrazi za novim poslovnim mogućnostima.

Pojedince koji su nosioci tih aktivnosti nazivamo prduzetnicima, a njihovo ponašanje najčešće
podrazumeva aktivnosti koje uključuju inovativnost, proaktivnost i sklonost riziku prilikom
iskorišćavanja poslovnih šansi.

Preduzetništvo predstavlja i način razmišljanja, a suština preduzetništva je u akciji.

Pokrtetanje sopstvenog posla kao najčešća aktivnost koja se vezuje za pojam preduzetništva, ima
svoje karakteristike, dobre i loše strane, probleme i načine rešavanja.

Preduzetničko ponašanje podrazumeva spremnost za ulazak u rizik i smisao za samostalnost.

Učestalo je shvatanje da se pod činom prduzetništva smatra formiranje novog preduzeća, gde
preduzetnik ima ulogu sonivača ili rukovodioca.

Postoje razne definicije preduzetništva, ali se preduzetništvom može nazvati svaki poslovni
poduhvat koji se zasniva na inovativnosti i kreativnosti ukoliko je očuvan stvaralački duh.

Preduzetništvo predstavljas premnost pojedinca ili više partnera da uz određeno ulaganje kapitala
i preuzimanje rizika zbog delimične neizvoesnosti pokrene poslovni poduhvat sa ciljem stvaranja
profita.

Suština prduzetništva je u akciji, stalnom traženju novih ideja, maštovitosti u pronalaženju novih
mogućnosti u poslovanju, pouzdanoj intuiciji i proceni, kao i veštini i odlučnosti.

Osnovni teorjiski koncept predstavlja preduzetništov kao savredmeni oblik poslovnog ponašanja,
kojim se pronalaze ekonomski efikasnije i tržišno aktraktivnije poslovne aktivnosti.

Uspešan društveno-ekonomski razvoj, kao i razvoj savremenog preduzetništva zahteva:

1. adekvatna znanja, inventivnost, odgovornost, inicijativu, inovativnost, mnogo rada, upornosti i

posvećenosti;
2. fleksibilnost, spretnost, sposobnost prilagođavanja brzim promenama obrazovanja u skladu sa
razvojnim potrebama.

Preduzetnici moraju da budu spremni da efikasno i efektivno rukovode promenama u

neizvesnom dinamičnom poslovnom okruženju, u kome sve više dominiraju informacije, ideje i
znanje, kao i vreme digitalizacije i modernizovan način promena tim povodom.

Preduzetnici mogu biti pojedinci, to može biti i posao, grana industrije, sama socijalna sredina, a
i društvo kao celina.

Najvažniji elementi preduzetništva su:

• sposobnost za korišćenje prilika,

• inovativnost, s

• tvaranje novih tržišta i

• ekonomskih sektora itd

Preduzetništvo se može javiti u bilo kom sektoru biznisa, kao i u bilo kojoj vlasničkoj
organizacionoj strukturi: školstvu,obrazovanju, NVO, socijalnim ustanovima i mnogim drugim
organizacioni oblicima. Da bi se pravilno odgovorilo na postavljena pitanja mora se formirati
odgovarajuća sistematizacija, odnosno moraju se definisati osnovne vrste preduzetništva.

Preduzetništvo podrazumeva opažanje poslovnih šansi i ulaženje u novi poslovni poduhvat.

Poslovne šanse treba da budu realno dostižne

Preduzetništvo sačinjavaju dve osnovne vrste:

1. Ekonomsko preduzetništvo: stvaranje profita/dobiti

2. Socijalno preduzetništvo

Socijalno preduzetništvo: rezultat je ideje i poduhvata konkretnog preduzetnika s ciljem koji nije
samo ekonomskog karaktera, nego i misijom usmerenom na rešavanje socijalnih problema
jednog društva u celini.

Održivo preduzetništvo de definiše kao, proces kreiranja poduhvata koji povezuje aktivnosti
preduzetnika sa preduzećima koja stvaraju vrednost i doprinose održivom razvoju
socioekološkog sistema.
 Vežba 2 Pojam i značaj menadžmenta
Menadžment se najčešće prevodi sa engleske reči „managment“ i znači upravljanje.

Samim tim se primenjuje u upravljanju prduzećem, i to preduzećima različite veličine: malim,

srednjim i velikim.

Definisanje osnovnih pojmova

Menadžment malog biznisa je proces upravljanja preduzećem koji obuhvata: planiranje,

organizovanje, sprovođenje i kontrolu raspoloživh ljudskih, materijalnih i informacionih resursa.

Funkcije menadžmenta su: Planiranje, Organizovanje, Vođenje i Kontrola

Pojava preduzeća i njegovo definisanje

Preduzeće je oblik društvene organizacije koje ima zadatak da obavlja određene funkcije u
procesu društvene reprodukcije radi sticanja dobiti kao konačnog izraza rezultata procesa
reprodukcije.

Osnovni motiv za organizovanje prduzeća jete profit, jkoji predstavlja višak vrednosti nad
vrdnošću uloženih elemenata koju su neophodni za proizvodnju.

Zadatak menadžera:

• Određivanje ciljeva
• Realizovanje ciljeva
• Organizovanje poslovanja
• Raspored poslovanja
• Delegiranje ovlašćenja
• Izbor kadrova
• Motivacija i stimulisanje
• Razvoj preduzeća

Preduzetnik (pr): Fizičko lice, pojedinac koji samostalo ili u grupi obavlja preduzetničke
aktivnosti.

Preduzetnik

Ako preduzetnik počinje biznis od nule onda se to naziva čisti preduzetnik.

Može biti aktuelan i potencijalan preduzetnik.

Preduzetnik osniva i razvija preduzeće.

Mora biti menadžer i lider.

Preduzetništvo i MSP

Preduzetništvo, kao pokratač preduzeća koe nastaju, rastu i razvijaju se predstavlja suštinu
slobodne tržištne privrede.

Nova MSP su najznačajniji kreatori novih proizvoda koji su bitno promenili život ljudi, novih
radnih mesta, doprinose promenama privredne strukture i predstavljaju najfleksibilniji i za
potrebe potrošača najosetljiviji deo svetske privrede.

Vrste preduzetnika

Osnovno definisanje preduzeća je prema:

1. Obliku rezulatata delatnosti: preduzeća se diferenciraju na proizvodna i uslužna

preduzeća
2. Veličini: preduzeća se diferenciraju na: mala, srednja i velika.
3. Pravnom obliku: preduzeća se definišu pozitivni zakonski propisi.

Vrste privrednih društava su: ortačko društvo, komanditno društvo (kao društva lica), druptvo sa
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (kao društva kapitala).

Kriterijumi za klasifikaciju MSP

U teoriji i praksi savremenih zemalja sveta, različito se definiše malo i srednje preduzeće (MSP),
pre svega, zbog specifičnosti njihovog društveno-ekonomskog razvoja, karakteristika svojine nad
sredstvima za proizvodnju, političkih stavova i opredeljenja kao i dostignutog stepena privredne
razvijenosti.

Definice o malom biznisu nisu do kraja izgrađene, niti postoji jedinstvo među teorijama.

Veličina preduzeća

Kriterijumi za određivanje veličine firme su različiti a to su:

• Broj zaposlenih,
• Veličina godišnjeg prihoda
• Inovativnost
• Tržišna orjentacija.
 Drugi, ali slični kriterijumi:

Kriterijumi su sledeći:

• Broj zaposlenih radnika

• Broj sredstava (raspoloživi kapital)
• Ukupni godišnji prihod ili profit.

Potrebno je da barem 2 kriterijuma budu ispunjna (imaju veći iznos) da bi se izvršila

kategorizacija: malog, velikog ili srednjeg preduzeća.

Nešto različitije kriterijume definisale su komisija Evropske investicione banke i Evropskog

investicionog fonda, prema kojima:

1. Mikro preduzeće ima do 10 zaposlenih

2. Malo preduzeće ima do 50 zaposlenih
3. Srednje ima do 250 zaposlenih
4. Veliko preduzeće preko 250 zaposlenih

Različe između velikih i malih preduzeća

Veliko preduzeće Malo preduzeće

1. Menadžer
2. Fundamentalna znanja o upravljanju
prduzećem
3. Grupno odlučivanje je često
4. Organizacija je u većoj meri formalizovana
5. Decentralizacija organizacije
6. Vertikalna složenost
7. Horizontalna složenost
8. Manji značaj inercije i improvizacije
9. Udaljenost od dešavanja u preduzeću
10. Decentralizovana sektorska podela
1. Vlasnik – prduzetnik
2. Nedivoljna znanja o upravljanju preduzećem
3. Grupno odlučivanje je retko
4. Organizacija u manjoj meri formalizovana
5. centralizacija organizacije
6. Vertikalna jednostavnost
7. Horizontalna jednostavnost
8. Veliki značaj inercije i improvizacije
9. Neposredno učestvovanje u događajima
preduzeća
10. Gotovo da nema sektorske podele

Vežba 3. izbor lokacije MSP

Lokacija: odlučujući činilac za uspeh ili neuspeh preduzeća.

Definisati tržište (trgovačku oblast preduzeća)

• Izabrati mesto u toj sredini.

• Odabiranje lokacije za biznis je jedna veoma značajna odluka, iako kritičnost varira u
zavisnosti od tipa biznisa koji je uključen
Izbor lokacije biznisa predstavlja jednu od najznačajnijih odluka preduzetnika, jer lokacija ima
često presudan uticaj na poslovni uspeh.

Veliki broj faktora utiče: troškovi zakupa prostora ili zemljišta, alternative iznajmljivanja ili
kupovine, zona gde se prostor ili zemljište nalazi, okruženje lokacije (da li lokacija prirpada
trgovinskoj zoni ili ne), stanje infrastrukture i slično.

Značajni elemenat kod izbora lokacije je izbor zajednice i okruženja u kome će funkcionisati
biznis.

Lokacija biznisa utiče na:

• Obim moguće prodaje proizvoda ili usluga

• Nivo troškova nabavke i trnasporta
• Mogućnost obezbeđivanja potrebnog broja radno sposobnih zaposenih,
• Poresko opterećenje i
• Cene komunalnih usluga.

Presudna za lokaciju je delatnost

Na primer lokacija može biti presudna za uspeh biznisa tipa ekspres-restoran ili kioska brze
hrane koji uglavnom zavisi od potencijalnih mušterija u prolazu.

Menadžeri treba da izaberu strategiju koja maksimalno može iskoritstiti prednosti lokcije.

Uslovljenost lokacije je za neke vrste biznisa (usluge) veća u odnosu na druge (proizvodnja).

Sa druge strane poslovanja kao što su operacije generalnog ugovaranja koji se u velikoj meri
oslanjaju na reklamiranje da bi došli do kupaca, neće biti pod direktnim uticajem svoje lokacije.

Oblik biznisa i lokacija

Tako, na primer, firme koje kontaktiraju sa kupcima i dobavljačima preko telefonskih,

elektronskih i drugih telekomunikacionih, odnosno poštanskih veza mogu locirati svoje poslovne
prostorije u sopstvenim stanovima i drugim pomoćnim prostorijama.

Međutim, objekti trgovine na malo i uslužni centri lociraju se na mestima pristupačnim

potrošačima i korsnicima usluga, dok trgovine na veliko zahtevaju lokaciju, koja je povezana sa
putevima, ulicama, železnicom.

Male fabrike se lociraju na područijima:

• Povezanim saobraćajnicama, radi boljeg snabdevanja sirovinama

• Gde postoji potreban broj i adekvatna kvalifikaciona struktura radnika, gde je manja
udaljenost od potencijalnih kupaca i dobavljača i gde se ne ugrožava čovek i radna sredin
 Značaj izbora lokacije

Raspolagati sa što više činilaca.

Povoljni uslovi za izbor lokacije: razvijenost maloprodajne mreže, izgrađenost industrijskih

objekata, razvijenost školstva i drugih obrazovnih ustanova, lokalna vlast, razvijenost
infrastrkture, prisutnost bankarskih institucija, dobar saobraćaj i povezanost sa drugim mestima.

Kupovna moć: presudna za poslovni uspeh.

Ekonomska baza sredine (bogatstvo sredine, zapošljavanje, novčana primanja i priliv

stanovništva)

Analiza konkurencije (prisustvo, šta novo ponuditi)

Vremensta komponenta (prošlost i budućnost, demografske promene)

Lokalne vlasti (podrška razvoju biznisa).

U izboru odgovarajuće lokacije za biznis preduzentici i vlasnici malog biznisa obično uzimaju u
obzir glavne fakotre kao što su:

- Lokalna zajednica
• Iznajmljivanje ili kupovina osnovnog prostora
- Trgovačko pordučje
• Zakonski ili licencirani zahtevi
• Troškovi po kvadratnom metru.

Zajednica

Zajednica u kojoj preduzetnik odlučuje da radi često je stvar ličnog izbora.

Neki više vole određenu geografsku lokaciju, drugi mogu da rade u malom gradu, dok će ostali
da se odluče za veliku oblast neke metropole. Neke lokalne vlasti nude povlastice i podsticaje za
preduzetnike spremne da se lociraju u njihovim oblastima.

Iznajmljivanje ili kupovina

• Novi biznisi obično iznajmljuju poslovni prostor, ponekad sa mogućnošću kupovne.

• Novi poduhvati i mali biznisi su takođe obično obeshrabreni za veće kupovine nasuprot
iznajmljivanju, jer promene mogu povećati vrednost vlasništva koje firma može hteti
konačno da kupi.
• Konačno se poslovanje razvija, vlasnici malog biznisa teže će otkupiti postrojenja.
• Kada vlsnici kupuju postojeći mali biznis, kupovina postorojenja može biti deo
ugovorenog sporazuma
 Troškovi po kvadratnom metru

Troškovi rentiranja ili iznajmljivanja će varirati i mogu biti veoma važni za novi poduhvat ili
neka druga mala poslovanja.

Komercijalno vlasništvo se obično rentira ili izdaje na osnovu troškova po kvadratnom metru.

Ovi troškovi su normalno određeni lokacijom, stanjem vlasništva, uslugama snabdevanja i

dostušnosti pakinga za zaposlene i kupce.

Zoniranje i licenciranje

Zonski zakoni mogu imati određeno značenje za lokaciju novih poduhvata i malog biznisa.

Na primer, više tipova poslovanja kao što su proizvodnja rasvete ili prodaja automobila obično
nisu dozvoljeni da se obavljaju u stambenim četvrtima.

Dozvole se često zahtevaju pod mnogim nadležnostima, da bi se vodlili određeni tipovi

poslovanja kao što su: restorani, radnje za hemijsko čišćenje, benzinske pumpem radnje za
prodaju alkoholnih pića.

Iz tih razloga potrebno je istraživanje zahteva da se zoniranje i izdavanje dozvola često sprovodi
na početku procesa izbora lokacije.

Odabir sedišta preduzeća

Ponekad započinjanje poslvanja u organizaciji inkubatoru, može u velikoj meri da samnji takve
troškove, iako lokacija inkubatroa može biti neodgovarajuća u mnogim slučajevima.

U pogledu izbora, sa razvijenim poslovnim planom, pribavljenim resursima i određenom

lokacijom pitanja upravljanja datim poslovanjem rastu po značaju. Može da bude značajno.Gde
potrošači kupuju naše proizvode, Od kojih tipova posrednika su naši proizvdi kupljeni, Da li
ekstrno poslvoanja ima efekat na kupovinu naših proizvoda. Da li potrošači kupuju više sa
drugim sesta izvan prodavnice poput kataloga, mreža za kupovinu iz kuće.

Vežbe 4 Žensko preduzetništvo

Jedanako važan demografski indikator se odnosi na žensko preduzetništvo. Žensko
preduzetništvo je važan, ali neiskorišćen izvor ekonomskog rasta. Žensko preduzetništvo kreira
nove poslovne za sebe i druge i takođe obezbeđuje društvo sa različitim rešenjima za
menadžment, organizaciju i poslovne probleme, kao i za istraživanje preduzetničkih mogućnosti.

Tradicionalno se smatra da žene predstavljaju niži nivo ljudskog kapitala, zato što su više
angažovane sa nepunim radnim vremenom ili zato što naglo prekidaju posao pošto dobiju decu.
Niži status žena još teži da bude zasnovan na feminizmu i teorijama diskriminacije, objašnjenju
postojećih fenomena unutar istorijski formiranih steretipova i razlici između muškaraca i žena.

19. vek je doneo niz promena, među kojima je deklarativno proglašavanje muškaraca i žena
ravnorpavnim. U velikoj većini evrposkih zenmalja su do kraja veka usvojena zakonska rešenja
kojima se ženama daju osnovna građanska prava, ali to nije značilo da su na ostalim nivoima
odnosi uređivani po načelima ravnorpavnosti.

Ostavljen je širok prostoj u kojem su privatni vlasnici mogli da urede odnose po ličnom
nahođenju, tako da je do kraja veka opšte mesto bilo da su žene slabije plaćene za isti posao,
nego muškarci.

Manja fizička snaga žena je na tehnološkom nivou predstvaljala hendikep, ali žene po pravilu
nisu primane na poslove koji zahtevaju mnogo snage, kao što su utovar ili istovar robe.

Mnogo bitnije promena u 19. veku je industrijalizacija, odnosno promena izuma i osvajanje
novih tehnologija u proizvodnji većine roba, što je dovelo do drastičnog ubrazanja urabanizacije,
i migracije stanovništva iz sela u gradove. Prateći muževe žene su sa porodicama dolazile u
rgdove i u njima ostajale, šta god da bi se sa njihovim supružnicima događalo. Mogle su da se
zapsole kao najamni radnici ilid a samostali nude svoje usluge u domenu (pranje veša, peglanje).

Značaj ove činjenice leži u tomde što je tako ostvaren osnovni preduslov za masovno
zapošljavanje žena u indsutriji za vreme Prvog svetskog rata, psole koga se točak istorije nije
mogao vratiti natrag.

Ženu su tada po prvi put bile u prilici da rada van tradicionalno „ženskih“ zanimanja i što je još
važnije, da budu na metima predradnika i šefova čime je u praksi duboko poljuljan mit o ženskoj
nesposobnosti za rukovođenje. Prve decenije 20. veka pokret za ravnopravnost žena izborio se za
univerzalno pravo glasa, odnosno pavno da biraju i budu birane na političke funkcije, prvo na
jednake novčane naknade za jednake poslove i rpavo nasleđivanja, odnosno posedovanja
osnovnih srednstava za rad. Iapk u to vreme politički angažman su mogle sebi da prijušte samo
žene iz najimućnijih porodica, a učešće u organima vlasti nije bilo prihvatljivo. U ukupnoj
privredi preduzetnici predstavljaju izdvojen segment najčešće mladih i srednjih preduzeća u
vlasništvu jednog ili više fizičkih lica, koji samostalno obavljaju svoju delatnost. U skladu sa tim
žene preduzetnici se mogu definisati kao pojedicni ili gurpe žena koje pokreću, organizuju i vode
poslovne poduhvate. Kao i muškarci preduzetnici, žene u preduzetništvu obavljaju različite
poslove. One treba da ispitaju perspektive započinjanja novog poslam da snose rizike, uvode
novine, koordinirjau admistraciju i kontrolu preduzeća i da obezbdete efikasno rukovodstvo u
svim aspektima poslovanja. Žene preduzetnici čine samo trećinu ukupnog borja preduzetnika. U
odnosu na to, što polovinu stanovništva čine žene, jasno je da postoji jaz između poslova. Žene
preduzetnici posedju ogroman potencijal koji se ne ogleda samo u mogućostima koje bu se
stvorile postizanjem rodne ravnoprvnosti, već i zato što unose reazličitosti i inovativne procese.
Rešenja koje nude žene rpeduzetnici i njihove inovacije mogu biti različite od onih do kojih su
došli muškarrci, tako da se preduzetništvo žena može posmatrati i kao deo deversifikacije. U
zemljama u razvoju žene preduzetnice su uglavnom angažovene u oblasti: u turizmu, Itu,
zdravstvu, nezi i staranju što su sektori koji imaju veliki potencijal. Žene unose posvećensoti i
intgritet u poslovanje, zato što im je stalo do ekonosmskog jačanja, razvoja preduzeća i
inovacija. Žene preduzetnici teže preofesionalanoj i ličnoj podršci putem poslovnog povezivanja,
tako da je globalizacija podstakla žene da postanu vlasnici preduzeća. Struktura preduzeća
osnovanih ods trane žena se razlikuje i po broju zaposlenih, i po visivni godišnjeg prometa i
prihoda i to na štetu žena njuhova preduzeća su manja i manje profitabilna.

4 tipa ženskog preduzetništva: „konvencionalne“ preduzetnice koje su duboko psovećene i

preduzetničkim idealima i konvecnionalnim rodnim ulogama, „inovativne“ preduzetnice koje
duboko veruju u preduzetniče idealne, ali nisu vezane za konvencionalne rodne uloge,
„domaćinske“, koje svoj poslovni život organizuju oko porodice, slede svoje rodne uloge i ne
teže previše idalima preduzetništva, „radikalne“ preduzetnice koje ne drže previše ni do
trradicionalne uloge žena ni do ideala preduzetništva, već često organizuju svoje preduzeće
političkim, kolektivističkim osnovama.

Podele po motivaiciji

Klasične preduzetnice: motivisane kao i muškarci, željom za višim stepenom nezavinsoti,

izazovom i samoispunjenjem, željom da budu „sopstveni šefovi“ i fiansijskom nazavisnošću

Prinudne preduzetnice: preduzetnce iz nužde, koje pokreće nezaposlenost, gubitak zaposlenja,

odnosno nedostakak mogućnosti da se ponovo zaposle.

Posao – porodica preduzetnice: koje motiviše ravnoteža između psolvnih i prodičnih obaveza
odnosno fleksibilnsoti radnom mesta i vremena u spostvenom privantom preduzeću.

Najčešći problem žena preduzetnca u Srbiji: okvir u kojem se ispituju problemi sa kojima se
sreću žene preduzetnice u Srbiji su procesi ekonomskih reformi u kontekstu prelaza na
demokratski, društveno orjentisani društveni sistem. Statiskitčki pdoaci ukazuju da su žene na
tržištu rada izložene znatno većim ograničenjima nego muškarci, što se ogleda u većims topama
nezapsoelnosti kod pojedinih cocio-profesionlanih grupacija, većem siromaštvu.

Početkom 2009. godine usvojena je Nacionalna strategija za unapređenje položaja žena i rodnu
ravnopravnosti koje predstavlja važan vladin dokument na osnovu kojeg će se razvijati dalje
aktivnosti u rapcu poboljšanja rodne ravnopravnosti.

U decembru 2009. donet je Zakon o ravnopravnosti polova koji određuje da su svi dužni da
poštuju ravnopravno učešće žena u muškaraca u svim oblstima javnog i privatnog sektora, u
skladu sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog pravam potvrđenim međuanrodim
ugovroima i Ustavom RS.
Tradicionalna podela zanimanja na muške i ženske, pak pogađa samo žene. Od žena se ne
očekjue da budu uspešne u poslovanju, pogortovu akos e bave preduzetništvom u oblasti
tehničkih steruktura: građevinarstvo, mašinstva i tehnologia.

Problem finansrianja smatra se jednim od najozbiljnijih problema u ženskom preduzetništvu.

Žene teže dolaze do početnog kapitala za osnivanje novog biznisa.

Često poslovi prodadaju jer žene ne nalaze načina da se efikasno pripreme na izmenjene uslove
na tržištu: pojačana konkuencija i opadanje tražnje.

Nedostatak pojedinih i marketinških veština jedan je od velikih problema sa kojim se susreću.

Žene u većini kultura nose teret obaveza vezanih za decu i porodicu, jer od sebe očekuju, kao što
i društvo očekuje od njih očekuje, da se primarno staraju o potomstvu i porodičnom životu, a a
zaposlenje i karijera bude na drugom emstu. Nije izuzetak ni Srbija.

Vežbe 5 Intervju a preduzetnikom

Intervju je ispitivanje kroz ispitivača (tzv. Intervjuera) s ciljem dobijanja informacija, ili
utvrđivanja činjenica.

Sveti za dobar intervju: Intervju ima svoju strukturu: sastoji se od uvoda i samog teksta. U uvodu
se navodi a kim se razgovara i zašto, a tekstualni eo sadrži novinska pitanja i odgovore
sagovornika. Pitanja moraju biti jednostavna i razumljiva.

Demografiski podaci: Pol ispitanika: muški/ženski; Godine staarosti; do 30 god, 31-40god, 41-
50god, 50 i više godina. Koliko zapslenih ima vaša firma, upisati broj.

Intervju: Koliko je bitna doba ideja za započinjanje sospsvenog biznisa, i da li ste na ideju došli
sami, ili uz pomoć prijatelja i porodice. Prvi korak ka realizaciji ideje je svakako početni kapital.
Kako ste obezbedili novčana sredstva za pokretanje posla, odnosno iz kog izvora. Šta biste naveli
kao rpdnosti, a šta kao mane da bi neko bio preduzetnik u Srbiji. Koje su najveće prepreke na
koje ste naišli na putu razvoja biznisa. Šta vaj je motivisalo da pokrenete vlastiti biznis. Da li
mislite da su veliki porezi i nameti, kao i administracija koja je suviše komplikovana neko od
glavnih prepreka koje sputavaju mlade da pokrenu svoj biznis, ili je to ipak nedostatak znanja,
hrabrosti i početnog kapitala. Koliko su bitni obrazovanje i edukacija kako bi se ovladalo
preduzetničkim veštinama, i koliko ste uslepi da ih razvijete kroz sam posao. U Srbiji je velika
stopa nezaposlenih mladih ljudi. Koji je najbolji savet koji bi ste dali nekome ko ima ideju, ali ne
zna kako da započne biznis, odakle krenuti, kako napraviti prvi korak. Da li je posao
preduzetnika ipak preveliki rizik, i smatrate li da je sigurnije zaposlitit se u javnom sektoru, ili
pak porenuti svoj biznis. U kojoj privrednoj grani trenutno vidite najviše šanse za razovj
preduzetništva?
 Vežbe 6 Preduzetništvo mladih
Mladi u srbiji imaju razvijen prduzetnički duh i to je činjenice, ovu konstataciju potvrđuju brojna
istraživanja. Ipak, pored razvijenog preduzetničkog duha i ideje za pokretanje biznisa, svi ostali
aspekti su pod velikim znakonom pitanja, poput početnog kapitala, upućivanja u administraciju i
same prakse poslovanja, koju ne mogu da steknu u obrazovnim ustanovama.

Jedan od uzroka zbog koga se mladi često okreću ka prduzetništvu i pokretanju sopstvenog
biznisa je i nezaposlenost, predugo čekanje na posao us truci ili zavisnost od roditelja.
Nezaposlenost mladih u situacija u kojoj oni odustaju od traženja posla ili rada, u neadekvatnim
uslovima prave trošak: ekonomiji, društvu i individualno, njihovim familijama. Nesupeh u
nalaženju posla kod mladih dovodi do osećanja bezvrednosti i dosade koji kasnije mogu
prouzrokovati konflikte i nasilje. Iako imanju manje iskustva, maldi ljudi imaju želju da, kao
visoko motivisani i sposobni, ponude nove ideje i shvatanja koja se mogu efiksano iskoristiti.
Oni su, jednom rečju, vodiči ekonomskog razvoja. Sve češće mladi ljudi od hobija naprave
biznis, i tu se radi takođe o početnom kapitalu koji su sami stekli. Potrebno je da se mladi
prduzetnici sami angažuju ne čekajajući ni na čiju pomoć, raspitaju o potencijalnim olakšicama i
prikupe prave informacije kako bi pokrenuli biznis sa dobrom podlogom koliko-toliko budu
pripremljeni za ono što sledi. A to je vođenje polsa.

Važnost izbora prave biznis ideje: Put od kreiranja idejde do konačne realizacije i otpočinajnja
poslovanja je veoma dug i naporan, ispunjen nedoumicama, izazazovima i brojinm zamkama.
Zato je važan odabir preduzetrničke ideje, posebno za mlade ljude koji dovoljno iskustva, koje će
počev od motivacije, preko njegovg kreiranja i vrednosti, dati najbilju polaznu osnovu za buduće
poslove.

Postupak odabira ideja sastoji se od 4 koraka:

1. Prikupljanja ideja o preduzetničkom poruhvatu,

2. „prosejavanja“ prikupljenih iedja,
3. Analize ideja,
4. Postupka procene odabrnaih ideja, te odabira jedne ideje

Podsticajne mere za malde preduzetnike u Srbiji: Nažalsot, madi nemaju dovoljno poslvonog
iskustva i domaća preduzeća ih teško zapošljavaju, jer smatraju da je neophodno dosta vremena
za njihovo praktično osposobljavanje, odnosno suviše ih košta njihovo uvođenje u praksu. Vlada
RS je finansijski podržavala espovretnim sredstvima ona preduzeća koja zaposle određeni broj
nezaposlenih lica kao i da pokrene program zapošljavanja „Prva šansa“. Ovaj program ima za
cilj da omogući maldim ljudima volontersku prasku od 3 meseca u preduzeću i mogućnost
zapošljavanja pradi stručnog osposobljavanja u narednih 12 meseci. Takođe, mora se istaći da
država već skoro čitavu deceniju finansijki pomaže formiranje klastera i razvoj inovacijia u
domaćoj privredi i na taj način utiče na unapređenje konkurentonosti u domaćoj privredi.
Povezivanje u klastere prihvaćeno je kao efikasan instrument za jačanje konkurentonsti
preduzeća i njihovo osposobljavanje da proizvode robe i usluge kojima će ostvariti prihode na
domaćem i ino tržištu. A istovremeno i mogućnost zapošljavanja mladih.

U procesu razvoja preduzetničkog ponašanja u RS neophodno je primeniti nekoliko nalina

unapređenja poslovnog ambijenta, u cilju lakšeg poslvoanja postojećih i budućih prduzetnika
koji obuhvata nekoliko elemenata:

• Kreiranje zakonskog okvira za lakši proces poslovanja preduzetinka, kao i za mlade

preduzetnike,
❖ Postoje stategije za razvoj koncepta prduzetništva kod maldih,
- Koreditna pdorška mladima za pokretanje sospstvenog biznisa
• Veće angažovanje udruženja preduzetnika u cilju promovisanja koncepta preduzetništva
kod mladih.

Važno je istaći da se pitanjem razvoja preduzetničkog ponašanja mora baviti više interesnih
gurpa: država sa svojim insticucijama i ministarstvima, zatim univerziteti, udržunjena
prduzetnika, kao i mediji koji na svoj način mogu pozitivno da utiču na otvaranje odgovarajućeg
ambijenta za pokretanje bznisa. Vlada Rs počela je da radi na unapređenju poslovnog ambijenta
kroz ubrzavanje procedura registracije preduzeća, praktično osnosobljavanje nezapsolenih i sl.

Ono što je neophodno da se na nivou države napravi strategija razvoja koncepta preduzetništva
kod mladih, koja će obuhatiti nekoliko delova: obuku, praktičnu primenu znanja, institucije za
podršku maldima i slično. Obuka je posbno bitna i noj se mora posvetiti posebna pažnja i to već
u osnovnim i sr. Školama, da bi svoj vrhunac doživela na fakultetima. Praktična primena stelenih
znanja iz oblasti preduzetništa su posebnan segment obuke. U promovisanju koncepta
preduzetništva kod maldih treba da učestvuje više segmenta društva, kao što su: mediji,
udruženja preduzetinika, resorna ministrstva, univerziteti, studentska udruženja. U sklopu
promocije mladi bi trebali da dobiju informacije o konceptu preduzetništva, zanačaju inovacija
za preduzetnika, korišćenju određenih alata za razvoj i promivisanje ideje. Uspešni domaći
prduzetnici mogu da u sklopu javnih tribina na univerzitetima govore o svojim počecitma,
razlozima za pokretanje svog biznisa i o tome koje je on poteškoće imao dok nije dostigao
sadašnji nivo. Na ovaj način domaći preduzetinici podstiču malde na pokretanje sopstvenog
biznisa, ali i razotkriju razre predrasude i predubeđenja.

Vežba 7 Osnovni elemeti biznis plana

Poslovni ili biznis plan je preko potreban korak z pretvaranju ideja o proizvodima ili uslugama u
razvojne poslove. Biznis plan najčešće se sastavlja kao dokument koji je uslov za dobijanje
investicionih kredita kod banaka i drugih kreditora. Predstavlja metodlološku obradu pslovne
ideje kojim se dokazune orpavdanost njene realizacije.
Biznis plan predstavlja skup:

❖ Ciljeva
❖ Politika
❖ Stratgija
❖ Seta pojedinačnih programa aktivnosti za uspešnu primenu izabrane koncepcije
poslovanja.

Biznis plan se naziva još i:

• Investicioni program
• Investiociona studija
• Fizibiliti studija
• Studija izvodljivosti
• Elaborat
• Poslovni plan

Razlozi za sastavljanje biznis plana: Kada firma traži kredit od banke; Kada firma lanisira neki
novi proizvod; Ukoliko firma želi da privuče nove partnere.

Koristi od biznis plana: Preduzetnik ima korist je buduće BP može bolje da proceni šta treba da
preduzme kako bi uspeo. Investitori takođe mogu kroistiti, jer im BP daje bolju informaicju
pomoću koje mogu odlučiti hoće li finansijski pomoći preduzetinku. BIZ PL uvek se radi kada se
proverava neka poslovna ideja pa i kaaada ona zhteva fin. ulaganja.

Kome je namenjen bizni plan:

Firmi: u smislu da vlasnik i svi zapsoleni sagldeaju viziju i strategiju poslovanja.

Bankarima: kreditorima, dobavljačima, akcionarima: u smislu sagledavanja aktivnosti i

pouzdanosti ulaganja, odnosno plasmana kapitala i drugih oblika saradnje.

Držvanim i drugim organiazciojama: koji vrednuju preduzetničku ideju i ocenjuju legitmnsot i

realizaciju konkretnog poslovnog poduhvata.

Preduzetničkom timu za kontrolu: odnosno uspešnosti menadžmenta na pojedinim segmnetima

aktivnosti.

Porodici: u smislu podrše za ulazak u konkretan biznis.

Osnovna pitanja na koje BP daje odgovore; Šta želim i pta sam sposoban da radim, koji su
najizvodljiviji načini za postizanje mojih ciljeva, šta mogu očekivati u budućnosti.
Delovi biznis plana, strategije za sledeće funcije:

1. Proizvodnja
2. Marketing
3. Organiazcija
4. Pravni aspekt
5. Računovodstvo
6. Finansije

Šta mora da sadrži biznis plan:

Podatke o investitoru:

1. Istorijat
2. Organiazciona struktura
3. Kadrovska struktura
4. Imovina kojim investitor raspolaže
5. Predmet poslvoanja

Podatke o biznis planu:

1. Opis predmeta novog biznia

2. Plan tržišta prodaje
3. Plan tržišta nabavke sirovina
4. Loakciju novog biznisa
5. Finansijsku analizu
6. Organizacione aspekte.

Šta budući preduzetnik saznaje iz BP: Osnovo što prduzetnik saznaje je a li treba realizovati
iedju i krenuti u biznis ili ne. Ako je rezultat pozitivan i ako BP konkretno urađen (naročito
tržište prodaje) saznaćete i koliki je mogući profit u normalnim uslovima, kao i gde su donje
granice normalnog poslovanja i gornje naravno.

Šta banka želi da sazna iz BP: Banke žive od plasmana svojih finansijskih sredstava i logično je
da iz Bp žele da saznaju sledeće informacije:

1. Koliko je promet preko računa ostvario preuztetnik u prethodnom preiodu (najmanje 3

godine unazad)
2. Da li će preduzetnik moći da vraća kredit (likvidnost)
3. Šta preduzetnik nudi kao garanciju za krdit jemstvo.
 Struktura biznis plana

Uvod:

Opis posla:

• Prikaz proizvoda ili usluge

• Delatnost poslovanja
• Istorija firme
• Ciljevi i mogućnsoti preokreta u poslovanju.

Segment marketinga:

a) Istražovanje i analiza:

Potrošači (ciljanjo tržipšte)

Veličina tržišta i trednovi

Konkurencija

B) Marketing plan:

Strategija prodaje i distribucije

Strategija cena

Oglašavanje i promocija.

4. Istraživanje dizajn i razvoj:

Razvoj planova,

Istražiivanje dodatne pomoći

Struktura troškova

5. Segment proizvodnje

Analiza loakcije

Radna snaga

Troškovi proizvdonje

Potrebe proizvodnje

Dobavljači
6. Segment menadžmeta:

Menadžerski tim

Bord direktora, profesionalnih savetnika i konsultanata.

7. SWOT analiza: problemi, prepreke i rizici i alternativne smernice

Struktura biznis plana:

Interna procena: ovde se analizira interna procena snaga i slabosti i to veština, obuka i sastav
ljudi, zatim organiazcija firme, kvalitet i kapacitet proizvodnje, zatim troškovi kvalteta
proizvodnje, profitabilnost, likvidnost, obrtni kpaital, solventonst, tržište.

Eksterna porcena: šanse i pretnje kao na primer: rastm opadanje i udeo na tržištu, zatim razvoj
proizvoda i proizvodna tehnologijam zatim izvoz, uvoz i stanje domaće valute.

7. Finansijski segment:

Finansijska predviđanja: Profit, to gotovine, berat-even analiza, kontrola troškova.

Izvori i korišćenje fondova: Budžeti i finanisjska konstrukcija.

Vežbe 9 Organizacioni aspekti u MSP

Organizaciona struktura: Vertikalna i horizontalna konfiguracija odeljenja, autoriteta
(nadležnosti) i poslova u kompaniji.

Organizacioni procesi: Skup aktivnosti na osnovu kojih se input(srdstvo proizvodnje) pretvara u

autput (gotov proizvod) koji ima vrednost za kupce.

Departmentalizacija: podela posla i radnika u posebne organizcione jedinice (departmane)

odgovorne za izvršenje određenih zadataka (kreiranje organizcionih jedinica).

Funkcionalna departmentalizacija: Organizovanje posla i radnika u posebne jedinice odgovorne

za određene poslovne funkcije ili stručne oblasti.

Proizvodna departmentalizacija: Organizovanje posla i radnika u posebne jedinice za proizvodnu

određenih proizvoda ili usluga.

Departmentalizacija prema kupcima: Organizovanje posla i adnika u posebne jedinice odgovrne

za određene vrste kupaca.

Geografksa departmetalizacija: Organizovanje posla i radnika u posebne jedinice odgovrne za

poslovanje u određenim geografskim oblastima.
Matrična departmentalizacija: hibrida organiazciona struktura u kojoj se zajedno koriste dva ili
više oblika departmentalizacije, proizvoda i funkcionalna.

Preduzetnički model

Personalni
asistent

Sekretarijat
Dizajn i
i
inženjering personalno

Glavni
izvršni
Supervizor
proizvodnje
direktor Računovodstvo i
glavna
kancelarija

istraživanje Kupovina
i razvoj i nabavka

Preduzetniči model je najčešće zastupljen u malim preduzećima koja su u privatnom valsništvu.

Osnovne karakteristike preduzetničkog modela su: jednostavnost i felksibilnos, pa se može sresti
u preduzećima, u kojima se odluke moraju donositi brzo. Podla rada je nerazvijena, a stepen
specijalizacije je vaoma nizak tako da se od zaposlenih očekuje da obavljaju različite zadatke.

Ovaj model karakteriše visok nivo centralizacije u donošenju odluka, što znači da je sva moć
skoncentrisana u jednoj osobi. Ne postoji formalni sitem kontrole i kooridnacije već se obavlja
direktno od strane centralne ličnosti. Kako se posao širi i razvija, ovaj tip strutkure postaje težak
za kontrolisanje, jer previše perifernih odluka ne može biti doneseno bez saglasnosti centralne
ličnosti, a on tada postaje preopterećen.
Autoritet: pravo da se izdaju naređenja, preduzimaju akcije i donose odluke da bi se ostvarili
organizacioni ciljevi.

Komadni lanac: Varitkalna linija nadležnosti koja jasno pokazju ko kome podnosi izveštaje u
organiaciji.

Linijski autoritet: Pravo pojedinca da izdaje naređenja onija koji su mu direkto podređeni u
komadnom lancu.

Autoritet pomoćnog osoblja: pravo pojedinca da savetuje, ali ne i da izdaje naređenja drugima
koji mu nisu podređeni u komandom lancu.

Delegiranje autoriteta: Prenošenje direktne nadležnosti i odgovornostri na podređenog od koga

se očekuje da obavi zadatke za koje je obično odgovoran menadžer.

Centralizacija autoriteta: Zadržavanje najvećeg dela autoriteta u vrhu organizacije.

Definisanje polsa (radnog mesta): Vrsta, broj i raznovrsnost zadatka koje pojedinačni radnici
obavljaju dok rade svoj posao.

Specijalizacija posla: Posao koji je sačinjen od jednog malog dela većeg zadatka ili procesa.

Rotacija posla: praksa da se radnici periodično premeštaju sa jednog specijalizovanog radnog

mesta nad rugo bi bi imali raznovrsne radne zadatke i priliku za korišćenje različith veština.

Proširivanje posla: Povećanje broja rezličih zadataka koje radnik obavlja na određenom niovu.

Obogaćivanje posla: Povećanje broja zadataka koji se obavljaju na određenom radnom mestu i
davanje autoriteta i kontrole radnicima tako da oni mogu da donose značaje odluke o svom radu.

Intraorganiazacioni proces: Skup aktivnosti koje se sprovode u organiazciji s ciljem da se inputi

pretvore u autpte koji imaju vrednost za kupce.

Reinženjering. Suštinsko preispitivanje i radiklano redizajniranje poslovnih procesa s ciljem da

se postignu velika poboljšanja ključnih, savremenih pokazatelja performansi, kao što su troškovi,
kvalitet, usluga i brzina.

Virtuelna organizacija: Organiaczija koja je deo mreže u kojoj mnoge kompanije međusobno
dele veštine, troškove, sposobnosti, tržišta i kupce sa namerom da kolektivno rešavaju probleme
kupaca ili da pružaju određene proizvode ili usluge.
 Vežbe 10. Uticaj kulture na sklonost ka prduzeništvu
Preduzetništvo je prisutno u svim oblicima poslovanja gde god ima dominantnog uticaja ljudi
koji znaju, koji su spremni i sbosobni da pokreću posao i stvaraju iz vlstitih ideala, slede
intuiciju, ulaze u direktnu borbu, rade već poznate stvari na drugačiji način, unose nove biznis
ideje, marljivo i uporno rade na rešavanju poblema.

Bez osnovnih socioloških znanja, preduzetništvo, kao nesumljivi društveni fenomen, ne može
bitu u potpunosti proučeno i analizirano.

Kultura, društvena klima, vrednosna opredeljenja, tradicija, deuštvene institucije, mogu

podsticati ili kočiti slobodno ispoljavanje prduzetničih aktivnosti. Društveni kontekst može da
podstakne ili onemogući preduzetničko ponašanje. Sociološki pristup treba da se fokusira na
društvene i konteksutalne faktore koji utiču na prduzetništvo. Različitost kultura određuje stepen
do kojeg je prduzetnik u mogućnosti da se ponaša jao ključni fakotr i pokretač ekonomskih
promena. Određene države se smatraju kao okruženja koja neguju preduzetništvo više nego
druge zemlje. Za privdnu SADa se može reći da je „preduzetnička“, odnosno da favorizuje
preduzetnika kao ključan faktor ekonomskih promena.

Razvijene privrede: Postoje dva načina ocenjivanja stepena preduzetničke kulture i aktivnsoti:
GEM pristup i Casson pristup.

Gem pristup tvrdi da postoji uzročno psoledična veza između stepena preduzetniče aktivnosti u
privredi i stepena ekonoskog rasta. Privrede u kojima se razlikuju stepeni rpduzetničkih
aktivnosti dirketno utiču na rast bruto društvenog proizvoda. GEM pristup zasniva ideju da
fakotri koji utiču na stepen preduzetničke aktivnosti mogu biti prikazani preko modela koji se
sastoji od faktora ponude i potražnje.

U izveštaju iz 1999. godine ispitano je 10 zemalja koje su klasifikovane u tri kategorije stepena
prduzetničke kategorije:

1. Grupa zemalja sa visokim stepenom preduzetniče aktivnosti: SAD, Kanada i Izrael.

2. Grupa zemalja sa srdnjim stepenom preduzetničke aktivnosti: Velika Britanija i Italija.

3. Grupa zemalja sa niskim stepenom preduzetniče aktivnosti: Francuska, Nemačka i Japan.

U 2001. godini izveštaj GEM je proširen na 29 zemalja.

Casson pristup

Ovim pristupom pokušana je analiza i kalsifikacija „preduzetničkih“ kultura naprednih i

razvijenih svetskih privrda. Zasniva se na razlici između visokostepenog i niskostepenog
preduzetničkog ponašanja. Poređano je sedam visoko industrijalizovanih privreda (SAD, Japan,
Velika Britanija, Francuska, Kanada, Švedska i Italija).
Došlo se do zaključka da su Japan i SAD države sa nanaprdnijim i najrazvjenijim prduzetničkim
kulturama, dok su Britanija i Italija države na najmanjim rejtingom.

Casson je utvrdio da su dve grupe karakteristika različitih kultura odredile rejtinge:

• Prvu grupu predstavljaju tehnički aspekti kulture, koji se odnose na važnost naučnog
merenja, sistemski pristup i stepen sofisticiranog donošenja odluka.
• Drugu grupu predstavljaju moralne karakteristike kulture, odnosno stepen volontiranja,
stavovi prema psotignućima.

Privrede u tranziciji: Sa padom komunizma na istoku evrope i u SSSRu, velika pažnja je

usmerena na uspešnu transfortmaciju privreda tih država u preduzetnike. Iako su ove privrde već
pružile mogućnsot za razvoj veoma uspešnih preduzetnika, oni poredstavljaju potencijalne regije
za preduzetnike koji traže nove tržišta. S obzirom da nova tržišta pretenduju da dostignu
karakteristike već razvijenih, stvarju se šasne za firme koje tek treba da rastu i razvijaju se. Sve
ove privrde zajedno nazivaju se privredama u tranziciji.

Tranzicione privrede poseduju određene zajedničke karakteristike:

• Viskok stepen neizvesnosti i nedostatak informacija

• Nedostatak formalne infrasturkture i izvora finasniranja
• Nedostatak pravne regulative
• Ograničena težišta i koncentrianost na domaću privredu
• Različiti nivoi pomoći od strne EU

Zajedničke karakteristike istočno – evropskih tržišta su:

• Nestabilni politički režimi i potreba za brzim razvojem biznisa

• Nedostatak tradicije provrednoh vlasništva i mali broj porodičnih preduzeća
• Odsustvo insitucionalne prodrške.

Razlike između ruskog tržišta u odnosu na druge istočne zemlje su:

• Isvori novih preduzetnika (novi preduzetnici u Rusiji su bivši radnici a u drugim

evrospskim zemljama češće dolaze iz upravljačkih strutkura)
• Veće ambicije za rast u itočnoj Evropi u odnosu na Rusiju
• Više ženskih preduzetnica u Rusiji u drugim zemljama oko trideset %
• Stavovi prema poslovanju (preduzetnici u Rusiji su skloni velikim i rizičnim poslovima,
dok u drugim državama, kao što je Poljskam preduzetnici se razvijaju psotepeno)

Najznačajnije indentifikovane barijere karakteristične za početne faze tranzicije su:

Visok nivo birokratije, neodgovarajući pravni okvir, neodgovarajuće finansijske institucije,

visoka stopa inflacije, slabo prihvaćenost privrdnog sektroa od strane države i visoka korpcija.
Suprotno tome, zemlje koje se nalaze u kasnijim fazama tranzicije Poljska karakterše sledeće:

• Uspostavljeni temelji pravnog okvira

• Prilagođavanje finansijke strukture potrebama privrdnog sektora
• Ograničen priliv investicija
• Povećana konkurencija od strane ostalih domaćih preduzetnika
• Razvoj poslovne podrške