FAKULTET ZA POSLOVNU EKONOMIJU BAR

SEMINARSKI RAD
Tema: Razvoj porodične firme i porodičnog biznisa

Mentor: Student:
Stanko Strugar

Bar 2018.
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

Sadržaj

Uvod.............................................................................................................................................................. 3
1. Preduzetništvo i uslovi za razvoj preduzetništva ................................................................................. 4
1.1. Biznis i biznis ideje ........................................................................................................................... 4
1.2. Pojam preduzetnika i preduzetništva ............................................................................................. 5
1.2.1. Pojam preduzetništva ............................................................................................................... 6
1.2.2. Pojam preduzetnika .................................................................................................................. 7
1.3. Preduzetnički motivi ...................................................................................................................... 10
1.3.1. Klasifikacija preduzetnika i preduzetničkih oduhvata ......................................................... 10
1.3.2 Landauova klasifikacija tipova preduzetnika ........................................................................ 12
1.4. Serijsko i portfolio preduzetništvo ............................................................................................... 13
1.5. Uslovi za razvoj preduzetništva – preduzetnička klima.............................................................. 15
1.6. Inovativnost i preduzetništvo ....................................................................................................... 18
4. Stilovi i tipovi lidera .............................................................................................................................. 29
6. Zaključak ................................................................................................................................................ 37
7. Bibliografija............................................................................................................................................ 38

Stanko Strugar 2
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

Uvod

Svuda u svijetu, sve veći broj ljudi uspjeva da ostvari svoje snove kroz sopstveni
biznis. Internet kompanije su kao novi trendovi doživjele strahovit rast, a razvoj
preduzetništva i dalje predstavlja jedan od najznačajnijih trendova u svijetu. Svake godine,
samo u SAD se stvori od 3 do 4,5 miliona novih malih i srednjih preduzeća, odnosno, novo
preduzeće nastaje na svakih 12 sekundi. Nivo zainteresovanosti za preduzetništvo je
veoma visok u svim starosnim grupama.

Od ljudi koji započinju biznis, 84% to rade po prvi put u svom životu. Svuda u
svijetu, ovi novi ekonomski „heroji”, mjenjaju biznis sredinu i igraju veoma znacajnu ulogu
u ekonomijama svojih zemalja. Mnogo bolje od velikih kompanija, ovi „mali džinovi”
inoviraju proizvode i usluge, pomjeraju tehnološke granice, otvaraju nova radna mjesta.
Mala i srednja preduzeća predstavljaju vodeću snagu u ekonomskom razvoju zemlje. Svaki
od njih koristi neku strategiju razvoja koje pored povećanja društvenog bruto proizvoda,
imaju za ciljeve podizanje nivoa životnog standarda, poboljšane zdravstvenih usluga,
povećanje pismenosti, smanjenje kriminala, smanjenje siromaštva itd. Prema nedavnom
istraživanju, koje je obavila kompanija Ernst i Jang (Ernst & Young), 78% uticajnih ljudi iz
biznis svijeta smatra da će preduzetništvo i njegov razvoj biti najznačajniji trend 21. veka.

Ekonomija u kojoj se podstiče preduzetnička poslovna orijentacija i stimuliše razvoj

preduzeća jeste preduzetnička ekonomija. Savremene privrede se sve više transformišu u
preduzetničke, jer se putem preduzetništva ostvaruje rast proizvodnje, profita i
zaposlenosti. Društvo koje njeguje ambijent za razvoj preduzetništva jeste preduzetničko
društvo.

Stanko Strugar 3
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

1. Preduzetništvo i uslovi za razvoj preduzetništva

1.1. Biznis i biznis ideje

Porjeklo riječi biznis potiče od engleske reči business i označava posao, trgovački
posao, unosan posao, pretežno trgovački; posao koji donosi zaradu .

Biznis (poznat i kao preduzeće ili firma) organizacija je koja učestvuje u trgovini
dobrima, uslugama ili oba sa potrošačem. Biznis je dominantan u kapitalističkim
ekonomijama, gdje većinu posjeduju privatnici i obezbjeđuje dobra i usluge partnerima
radi postizanja profita.

Biznis takođe može biti neprofitan ili u državnom vlasništvu. Biznis koji posjeduje
više različitih pojedinaca odnosi se na preduzeće, iako termin ima određenije značenje.

Etimologija riječi biznis potiče od stanja biti zauzet (engl.being busy) i odnosi se na
komercijalno održiv posao. Termin profitabilan posao biznis ima najmanje tri primjene, u
zavisnosti od opsega u kojem se koristi.

Biznis može da označava određenu organizaciju, dok se uopštenija primjena odnosi

na određeni tržišni sektor, npr.muzički biznis. Spojeni oblici, kao što su agribiznis
predstavlja podskupove šireg značenja riječi, koja obuhvata sve aktivnosti svih snadbjevača
dobrima i uslugama.

Mnogo predanog rada, odricanja, neprespavanih noći, nerviranja svakako nije recept
da će ideje ili biznis biti uspješan. Sve gore navedeno pada u vodu ukoliko je ideja u startu
bila nerealna ili besmislena. Bitno je obratiti pažnju na detalje, a ne „ izmišljati toplu vodu“.

Dakle, najprije treba smisliti šta je to što biste mogli da ponudite tržištu, zatim
ispitajte da li objektivno postoji tražnja za tako nečim, pa tek onda krenite polako, na malo,
jednom rječju „ziheraški“. Nije uvijek bitno da li postoji konkurencija ili ne, ukoliko je ideja
opravdana pronaćićete svoj dio tržišnog kolača.

Jedna od prednosti kapitalizma koju svi zanemaruju i odbacuju je taj što niko neće
ništa da radi besplatno. Reklo bi se da je to i normalno jer kud god da krenete danas
potreban Vam je resurs, prije svega novac. Na startu to može biti jedna od Vaših osnovnih
prednosti, naravno ukoliko se bavite uslužnim djelatnostima (i to pojedinim).

Stanko Strugar 4
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

Na taj način stvarate šok efekat kod klijenata, naviknutih da sve plaćaju. Ukoliko im
pružate Vaše usluge npr. besplatno, vi sa njima gradite odnos povjerenja i na posredan i
suptilan način ih zadužujete da u nekom narednom periodu ostanu kod vas i plate vam
punu cijenu vaše usluge.

Jer uprkos činjenici da im nešto radite besplatno, oni su svjesni da to košta i znaće to
da cijene kao i vaše zalaganje. Na taj način pridobićete veliki broj klijenata za kratko
vrijeme, a polovina njih će nakon početka naplate preći kod nekoga drugog, ali ne
očajavajte opet ćete imati dobar start.

Navedeno se ne odnosi na volonterski rad u raznoraznim sportsko-političkim

priredbama, niti volontiranje u „velikim i uspješnim“ kompanijama, jer takvih kompanija
obično nema. Taj vid volontiranja je klasično izrabljivanje i gubljenje vremena posle koga,
niti ćete steći bog zna kakvo praktično iskustvo, niti će to biti briga poslodavca kada bude
čitao Vaš CV.

Iskustvo pokazuje da je to obično jedan veliki minus u CV-u jer ne predstavlja ništa
drugo nego zov za izrabljivanje od strane budućih „kontraverznih“ poslodavaca i
biznismena i odricanje od mnogo čega korisnoga.

Dakle ukoliko ste već volontirali negde, bolje to ponekad i prikriti jer vam neće
doneti nikakve praktične koristi. Bolje da ste to vreme potrošili pokušavajući da započnete
neki posao, pa makar i besplatno radili (ali za sebe).

1.2. Pojam preduzetnika i preduzetništva

Preduzetništvo je staro koliko i postojanje ljudskih bića. Današnje preduzetništvo je

kvalitetnije i razumnije, jer se javlja u svim slojevima ljudskog društva. Ljudsko društvo je
prisutno svuda oko nas, pa samim tim i preduzetništvo kao sastavni deo nauke o
menadžmentu. Kako menadžment ukratko predstavlja: planiranje, organizovanje i
kontrolisanje, to je neophodno predstaviti preduzetništvo kao posebnu oblast
menadžmenta, koje se u suštini svodi na kompletnost aktivnosti, koje stvaraju nove
vrijednosti, a koje zadovoljavaju sve potrebe kupaca. Savremenim jezikom rečeno,
kompletan inženjering prilikom stvaranja zahtjevanog proizvoda ili zahtjevane usluge.

Stanko Strugar 5
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

Preduzetnik mora da bude osoba koja ostvaruje, što veću dobit (profit) koja
omogućuje proširenje djelatnosti i zahvate novih i većih poslova. Znači uvijek je glavni
zadatak povećanje dobiti (profita) sem unaprijed iskazanog. Kvalitet poslovanja se ogleda
kroz: ekonomičnost, produktivnost i rentabilnost. To su pokazatelji uspješnog poslovanja.

Proces preduzetništva se realizuje kroz: prilike ili povoljnosti, preduzetnički tim,

optimalno korišćenje resursa, podešavanje i unapređenje i potpunu integrisanost.

Inovacije su neophodnost u preduzetništvu, jer stvaraju nove postupke, koji su

jeftiniji od klasičnih, a samim tim se formira jeftiniji proizvod. Ovo je veoma značajno za
preduzetnički poduhvat realizacije proizvoda ili usluge.1

1.2.1. Pojam preduzetništva

Danas, mnogi autori definišu preduzetništvo kroz različite definicije, pa se više

definicija mora iskazati kroz različita tumačenja. Po leksikonu menadžmenta
preduzetništvo se iskazuje kao: društvena funkcija kreiranja i stvaranja novih vrijednosti
putem kreativnog kombinovanja poslovnih resursa. Ispoljava se kao spremnost na
preduzimanje inicijative, aktiviranje društveno-ekonomskih mehanizama, svjesno izlaganje
riziku pri transferisanju ideja u poslovne poduhvate. Ostvaruje se kao proces definisanja i
realizovanja promjena radi obezbjeđivanja novih profitabilnih poslova ili/i načina
poslovanja i proizvoda i usluga. Pokreću ga ideje o promjenama i inovacije u oblasti:
potreba proizvoda/usluga, tržišta, izvora snabdjevanja, metoda proizvodnje, organizacije
(efektivnog i efikasnog kombinovanja resursa). Pri tome se ulažu ideje, kreativnost,
entuzijazam, materijalni resursi, rad, vrijeme, a dobija se materijalna (finansijska) i
moralna (psihološka, socijalna) satisfakcija. Za njegovo postojanje potrebna je
preduzetnička kultura, pa se podsticajna uloga države ostvaruje doprinošenjem njenom
egzistiranju u razvoju, posebno stoga što je masovno preduzetništvo uslov za rast, razvoj
ekonomije, a time i za njen ostanak.2

Preduzetnik se može definisati i na sledeći način: to je osoba koja preuzima rizik

ulaganja svog kapitala i znanja u osnivanje, organizovanje i vođenje poslovanja svog

1 Radojević, Z., Rakonjac, M., Preduzetništvo, Beosing, Beograd, 2011

2 Jovanović, P. i dr., Leksikon menadžmenta, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2003

Stanko Strugar 6
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

preduzeća ili nekog drugog poslovnog poduhvata i inovacije radi ostvarivanja profita
(zarade) na uloženi kapital i znanje. Shodno ovome, preduzetništvo je poseban način
ponašanja u poslovanju, a među preduzetnicima se mogu naći ljudi veoma različitog
temperamenta i karakternih osobina.3

Autor Timmons ovako opisuje preduzetništvo: Može se zaključiti da u istoriji ljudske

civilizacije preduzetnički duh nikad nije bio u tolikoj mjeri prisutan i živ kao danas u eri
eksplozivnog rasta Interneta“.4 Za razliku od mnogih prethodnih generacija „nova E-
generacija stvara nove i rastuće poslove u dosada neviđenom broju, sa zapanjujućim
kvalitetom i uticajem na ekonomiju“.5

Jedan od autora današnjice ovako navodi: „preduzetništvo kao aktivnost ulaganja

kapitala u zadovoljavanje uočene nepokrivenosti tražnje za novim ili postojećim
proizvodima/uslugama na određenom tržištu sa ciljem ostvarivanja dobiti uz prateće
preuzimanje rizika.“ U ovoj definiciji nije istaknuto naučno ishodište za proučavanje
preduzetničkih zakonitosti.

Na osnovu navedenih shvatanja preduzetništva može se konstatovati da

preduzetništvo predstavlja aktivan odnos privrednih subjekata (pravnih i fizičkih lica),
kojim oni determinišu svoju poziciju na tržištu.

Na osnovu proisteklih iskustava i znanja autora adekvatna definicija bi bila da je:

preduzetništvo je skup aktivnosti, koji uz pomoć znanja i inovacija stvara
proizvode/usluge nove vrijednosti koje ostvaruju dobit (profit).

1.2.2. Pojam preduzetnika

Današnji autori različito opisuju i definišu preduzetnike. Navodimo neke od njih

„preduzetnik je lice koje, je vođeno unutrašnjom (psihološkom) potrebom i eksperimentiše
u oblasti biznisa. Preduzetnici su izuzetne ličnosti: kreativan (ideje i inovacije),
„prizemljeni“ vizionar-orjentisan i na sadašnjost i na budućnost, inicira i preuzima
poduhvate, aktivan, sposoban da brzo odlučuje, uzimajući u obzir okruženje preuzima i na

3 Craing, P., Graine, B., EU Law - Text, Cases and Materials, Oxford University Press, Oxford, 1998
4 Đurić, Z., Preduzetništvo i biznis plan malih i srednjih preduzeća, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2005
5 Timmons, J., New Venture Creation, Irwin McGraw Hill, Boston, 1999

Stanko Strugar 7
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

sebe neizvjesnost (rizik), (jer ulaže i sopstveni kapital), osniva preduzeće, pokreće poslovni
poduhvat, izuzetno je radan. Preduzetnik je „zarazni“ entuzijasta, koji svojom energijom i
druge podstiče na promjene.

U različitim fazama života MSP-a, i kod različitih problema, potrebni su odgovarajući

tipovi preduzetnika. Često se, kao iznenađenje, među zaposlenima pojavi preduzetna osoba
koja ima ideju za konkretnu situaciju-problem, pa je to pokazatelj potrebe da se njeguje
preduzetnički duh, preduzetnička kultura kod svih. U MSP-ovima, preduzetnik (koji je
započeo poslovni poduhvat) je i vlasnik, menadžer, često i specijalista, zaljubljen u svoju
ideju-teško je prepušta drugima, ali sa rastom preduzeća, razdvaja se (postepeno) od
menadžerskih i ostalih „zaduženja“ da bi na kraju, ostao kao jedan od vlasnika“.6

Istraživači su ponudili mnoge odgovore i definicije, sa aspekta psiholoških

preduslova ličnosti i koristi od preduzetništva. Uzimajući u obzir ekonomske povraćaje
preduzetniku, vidljivo je da prosječan preduzetnik manje zarađuje od prosječno zaposlenog
sa uporedivim obrazovanjem i vještinama, što isključuje izuzetno uspješne preduzetnike.
Takođe, preduzetnicima se smatraju svi oni koji počinju vlastiti biznis jer nisu imali druge
mogućnosti zapošljavanja prije, nego usled inovativnih ideja za brzo rastući biznis. Zarade
imaju svoja ograničenja jer nagrade za preduzetništvo nisu nikada striktno ekonomske, jer
mnogi postaju preduzetnici jer žele samostalnost u vođenju posla iako to znači da će raditi
više i napornije. Međutim, prema statistici EU, posle godinu dana nakon start-up aktivnosti,
samo oko 20% svih započetih biznisa i firmi uspješno nastavlja svoje poslovanje, 47%
ostaje u procesu formiranja, a 20% propada ili izlazi iz biznisa.7

Po nekim autorima pojam preduzetnik može se definisati ovako: „preduzetnik je

preduzimač rizika u poslovnim sistemima slobodno profilisanog tržišta, osoba koja traga za
povoljnim poslovnim prilikama, preduzima potrebne aktivnosti uz punu svjesnost rizika,
određuje i sprovodi aktivnosti do postizanja konačnog cilja“.8

U literaturi se mogu naći još neke od definicija:

6 Jovanović, P. i dr., op. cit., 2003

7 Grozdanić, R., Preduzetništvo, Tehnički fakultet Čačak, Čačak, 2005
8 Ilić, M., Preduzetništvo – teorija i praksa, FMMP, Beograd, 2003

Stanko Strugar 8
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

 Preduzetnik je osoba koja preuzima odgovornost za objedinjavanje resursa,

njihovu optimalnu kombinaciju i alokaciju. Potpuno je predan poslu, istrajan,
radi veoma mnogo i naporno.

 Preduzetnik preuzima inicijativu da se proizvod uvede na tržište i rizik za

uspjeh, dok očekuje da se ostvari profit, koji je adekvatan uloženom naporu i
resursima.

 Preduzetnik je vješt da formira firmu, da je konstituiše i uvede marketing

proizvoda ili usluge na tržište.

 On je optimista koji čašu do pola napunjenu vodom vidi pre kao pola punu
nego pola praznu.

 Preduzetnik je osoba koja organizuje i vodi biznis, odnosno osoba koja

kombinuje rizik, inovacije, sposobnost vođenja i vještinu formiranja,
izgradnje i motivacije tima, odnosno grupe ljudi koje se ponekad međusobno
ne poznaju, a koja se razvija u novo preduzeće.

 Preduzetnici su osobe koje djeluju, osobe koje daju poslovima konkretan

oblik.

 Preduzetnik je pionir, stvaralac, strateg, lider i neko ko rešava krizne

situacije.9

Na osnovu niza definicija i objašnjenja, možemo reći da se preduzetnik definiše kao

osoba koja preduzima rješavanje određenog problema, kroz niz aktivnosti (sa svojim
znanjem i inovacijama) i formira željeni proizvod, pri čemu se ostvaruje određena dobit
(profit).

9 Đurić, Z., op. cit., 2005

Stanko Strugar 9
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

1.3. Preduzetnički motivi

Klasifikacija preduzetnika, kao i njihova segmentacija na različite tipove, omogućava

polaznu osnovu za napredovanje u shvatanju načina funkcionisanja različitih tipova
preduzetničkih poduhvata kao i identifikovanje ključnih faktora njihovog uspJeha. Ovo je
bitno za:

 istraživače koji se bave preduzetništvom, a zbog značajnog uticaja ove

klasifikacije na proširenje uvida u problematiku preduzetništva,

 investitore koji žele da ocJene efektivnost pojedinog novog poduhvata,

 vladu koja treba da razvija i kreira ekonomsku politiku i privredni ambijent

koji će omogućavati razvoj preduzetništva i za same

 preduzetnike kada budu kreirali strategije za realizaciju svojih poduhvata.

Nakon svega, ne bi trebalo očekivati postojanje jedinstvene formule koja bi

omogućila uspjeh, između ostalog i zbog toga što pojedini faktori poslovnog uspjeha mogu
imati različit intenzitet značaja za različite poduhvate, ali i različite preduzetnike. Ono što
će biti značajno za uspjeh zavisiće od tipa poduhvata koji je preduzetnik započeo, njegove
ili njezine motivisanosti, kao i od strategijskog pristupa koji je primenjen.

1.3.1. Klasifikacija preduzetnika i preduzetničkih oduhvata

Veoma rasprostranjeni stavovi u literaturi su da postoje dva tipa preduzetnika. Po

prvima riječ je o licima koja planiraju da iniciraju započinjanje novog poslovnog poduhvata
i njih bi mogli nazvati nascentni preduzetnici.

S druge strane, postoje lica koja obavljaju pojedinačna tekuća poslovanja koje bismo,
saglasno tome, mogli nazvati singularni preduzetnici. Ova kategorija se nalazi na početnoj
fazi razvoja poslovnog poduhvata koji još uvek aktivno uče, koji su preduzetnici početnici i
za koje se u literaturi susreće termin preduzetnici oportunisti.

Daljnje raščlanjivanje klasifikacije u prethodno navedenoj kategoriji može se

nastaviti tako da posmatramo jedan krug preduzetnika koji imaju za cilj, i prevashodno
njega preferišu, maksimizaciju povrata u što kraćem vremenskom periodu. Ovako

Stanko Strugar 10
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

posmatrano drugu grupu čine preduzetnici koji nastoje svoju životnu egzistenciju ostvariti
u dugoročno kontinuiranoj poslovnoj aktivnosti u oblasti trgovine ili proizvodnje roba ili
usluga. Ova grupa, za razliku od prethodne, više preferira stvaranje mogućnosti za zaradu
koja omogućava stabilnu egzistenciju. Izvor ove mogućnosti se nalazi u specifičnim
vještinama koje ti ljudi posjeduju.

Preduzetnici oportunisti su karakteristični po tome što je njihova ideja u početku

dosta maglovita i nejasna, a njihov dalji razvoj će ih, pod uslovom da je sam početak bio
realizovan uspešno, razdvojiti u jednu od dvije narednih grupa. Prvu možemo nazvati
preduzetnicima koji su prevashodno usmjereni na rast svog poduhvata, dok za razliku od
njih postoje preduzetnici čija je preferencija nezavisnost i čije su dominantne ambicije da
rade isključivo za sebe. Ova grupa, prije svega, nastoji da ostvari stabilnost u rastu i
spremna je da preduzima poduhvate koji imaju ograničene limite.

Preduzetnici koji svoj poduhvat temelje na posebnim vještinama koje posjeduju

mogu se podijeliti u dve grupe. Naime, postoji grupa preduzetnika čiji je osnovni cilj
obezbjeđenje stabilnog i ujednačenog prihoda i njih bismo mogli nazvati preduzetnicima
koji su prihodno orijentisani. Za razliku od njih, postoji druga grupa koja je spremna na
preuzimanje rizika. Motivacija za to može biti u ekspanziji svog poslovanja pri čemu se oni
suočavaju sa izazovima premještanja njihove uloge sa operativnog izvršioca sopstvenog
poslovnog poduhvata i na taj način oni postaju menadžeri. Imamo li u vidu mnoštvo
primjera uspješno započetih poslovnih poduhvata koji su u kasnijim fazama procesa svog
rasta i razvoja doživjeli fijasko, moramo konstatovati da je ovde riječ o egzistenciji
respektabilnog nivoa rizika. Saglasno ovako izraženoj njihovoj orijentaciji možemo ih
posmatrati kao ekspanzivno orijentisane. U literaturi se navodi da je posmatranje
preduzetnika kao lica sa specifičnim vještinama, kao što su npr. zanatlije, trgovci i sl.
zastarelo. Modernija shvatanja posmatraju preduzetnika kao lice koje koristi posebne
vještine i znanja, dodajući tome i generalne menadžment vještine, koje mogu rezultirati
tržišnom vrijednošću. Ova konstatacija podrazumjeva i nezavisne konsultante iz oblasti
menadžmenta, te u skladu s tim dalja distinkcija se može uraditi između preduzetnika čija
je karakteristika da se baziraju na tradicionalnim vještinama, na one čije su vještine
dominantno naučne ili tehnološke i na one čije su vještine profesionalnog karaktera.

Stanko Strugar 11
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

1.3.2 Landauova klasifikacija tipova preduzetnika

Landau predlaže da karakteristike inovacija i preduzetog rizika, mogu omogućiti

osnovu za klasifikaciju preduzetnika. On smatra da su oba faktora međusobno nezavisna te
da se mogu različito klasifikovati.

Ovo možemo prikazati na matrici u kojoj se susrećemo sa četiri tipa preduzetnika.

Slika 1: Landauova klasifikacija tipova preduzetnika10

Kockar, tj. preduzetnik, koga, ili još bolje rečeno njegov poduhvat, karakteriše nizak
nivo inovativnosti, ali veliki nivo rizika. Ovo rizikovanje mora da se razvija jer je činjenica
da bez signifikantnih inovacija preduzetnik neće biti u mogućnosti da kreira vrijednosti
koje su superiornije u odnosu na već postojeće konkurente koji egzistiraju na tržištu.

Konsolidovani preduzetnik je karakterističan po tome što razvija poduhvate koje

možemo ocjeniti sa niskim stepenom rizika, ali isto tako i niskim nivoom inovativnosti.
Ovaj tip preduzetnika je karakterističan i po tome da, u najboljem slučaju, unosi marginalna
unapređenja u odnosu na već postojeće aktere koji egzistiraju na tržištu. Premda je u ovom
slučaju stepen rizičnosti poduhvata okarakterisan kao nizak ipak je neophodno očekivati
pozitivan prinos. Istovremeno, međutim, treba reći da nije isključena mogućnost da je ove
poduhvate u ranijim fazama, kada su nastajali, karakterisao veći stepen inovativnosti i
rizika, ali su oni u svom životnom ciklusu dostigli fazu tehnološke i tržišne zrelosti.

Sanjar je sljedeća kategorija preduzetnika koja se u literaturi navodi. To su lica koja

pokušavaju da kombinuju visok nivo inovativnosti sa što je moguće nižim nivoom rizika.
Logično je za očekivati da bi veoma veliki deo preduzetnika želio da svoje poslovne
poduhvate obavlja u ovom sektoru, a što mnogi i pokušavaju da čine. Tvorac ove podjele,
već pomenuti Landau, međutim smatra da ovaj san ne može biti ostvaren i da nije
10 Bobera, D., Preduzetništvo, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2010

Stanko Strugar 12
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

realističan. Razlog je jednostavan. Rizik je neminovan pratilac inovacija koje su isto tako
neminovan pratilac preduzetničkog poduhvata. Smatra se da je od ukupnog broja invencija
tehnološki ostvariva polovina, a od preostale polovine polovina se uspješno
komercijalizuje. Dakle od ukupnog broja invencija oko jedne četvrtine biva komercijalno
uspješno. Zbog toga možemo primjeniti stav da je sa uspješnim inovacijama slična stvar kao
i sa kajganom, jer nema uspješne kajgane bez polupanih jaja, tj. nema uspješne inovacije
bez većeg ili manjeg broja neuspješnih.

Preduzetnik je naredna kategorija koju Landau identifikuje. On ga posmatra kao

lice koje preduzima poduhvate u kojima se kombinuje visok nivo inovativnosti i visok nivo
rizika i smatra da ovo područje onim poljem u kojem stvarni preduzetnici djeluju. Oni
moraju prihvatiti rizik pri čemu je neophodno potpuno razumjevanje njihove inovacije kao
i upravljanje rizikom u cilju njegovog minimiziranja.

Tehnološki orijentisani preduzetnici su posebno značajni u savremenom poslovanju i to je

tip preduzetnika koji konkurentsku prednost traže na temelju novih naučnih otkrića i to
naročito u sferi informacionih tehnologija, biotehnologija, elektronike i sl., pri čemu svoje
proizvode ili usluge nude na svjetskom tržištu.

1.4. Serijsko i portfolio preduzetništvo

Varijetet modaliteta motivacionih faktora preduzetnika je veoma širok jer se oni

rukovode željom za autonomnošću, prestižom kao i osećanjem ostvarenja željene ideje koja
nije manja od želje za ostvarenjem profita od tog poduhvata. Ovo je najevidentnije kod
preduzetnika koji nakon ostvarenja uspJeha od jednog poduhvata odmah započinju novi.
Ovakav tip preduzetnika, saglasno prethodnom, koje možemo nazvati serijski preduzetnici,
su lica koja svoju zaradu ostvaruju na uspostavljanju novih poslova pri čemu se ne
oslanjaju na dugoročno razvijan menadžment. Ova kategorija preduzetnika je posebno
zainteresovana za pokretanje novih poslova ili angažman u poduhvatima koji se nalaze u
ranoj fazi rasta njihovog životnog ciklusa. S tim u skladu, poslovno odlučivanje oni mogu
temeljiti na svojim ekspertskim ocjenama u konkretnoj oblasti poslovanja koje, povezane
sa upravljačkim vještinama, mogu u ovoj fazi biti osnov konkurentske prednosti. Ove
vještine se mogu reflektovati na sposobnost iznalaženja ideja za nove poduhvate, ocjenu

Stanko Strugar 13
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

stanja i kretanja tržišta i poslovanje sa licima koja obezbjeđuju finansijsku podršku

poduhvatu. Preduzetnik koji može da opiše, i koji je shvatio, kritične faktore uspjeha
njegovog poduhvata mnogo je atraktivniji za investitore u odnosu na onog koji to nije u
stanju. Nadalje, kapital generisan od inicijalnog posla (akumulirani kapital ili prihodi
ostvareni od prodaje) može poslužiti kao izvor za novi poduhvat, ali isto tako on se može
reflektovati na strategijsku usmjerenost preduzetnika. Sljedeća pozitivna osobina kod ovih
preduzetnika, tj. ovakvog načina djelovanja, manifestuje se u činjenici da se
diverzifikacijom većeg broj poduhvata smanjuje obim cjelokupnog rizika koji on preuzima.

Saglasno prethodnom, ovu kategoriju preduzetnika možemo podijeliti u dvije

podgrupe:

 sekvencijalni preduzetnici, za koje je karakteristično pokretanje novih

poslovnih aktivnosti, pri čemu je potrebno naglasiti da oni pri tome mogu
obavljati samo jedan posao;

 portfolio preduzetnici, nasuprot njima ovde pripadaju lica koja simultano

pokreću i više njih zajedno. U ovom slučaju mogu postojati različiti tipovi
povezanosti ovih poduhvata pa oni mogu biti međusobno povezani ili
uslovljeni, ali i mogu biti različiti.

Grupa autora11 sugeriše podjelu serijskih preduzetnika na sljedeći način:

 Defanzivni serijski preduzetnici su lica koja preduzimaju naredne aktivnosti

kao iznuđenu reakciju na ishod iz prethodnog. Ovo ne mora da znači da je on
bio neuspješan. Prethodni posao je mogao biti uspješno započet, razvijan do
određenog obima i prodan u trenutku kada je preduzetnik procjenio da je to
u tom trenutku dobra poslovna odluka ili sl.

 Serijski preduzetnici oportunisti su lica za koje je karakteristično da naredne

poduhvate preduzimaju zbog toga što su obdareni tom sposobnošću da
uviđaju mogućnosti za finansijsku zaradu u, pre svega, kratkoročnim
poduhvatima na bazi ulaz - izlaz.

11 Wright, M., Robbie, K., Ennev, C., Serial entrepreneur, British Journal of Management, vol. 8, 1998

Stanko Strugar 14
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

 Grupno kreiranje serijskog preduzetništva vrše lica koja pokreću seriju

poslovnih poduhvata jer je kreiranje većeg broja poslova neminovna
fundamentalna osnova za strategiju koju žele da ostvare.

1.5. Uslovi za razvoj preduzetništva – preduzetnička klima

Državna politika može uticati na razvoj preduzetništva i jačanje sektora malih i

srednjih preduzeća:

1. makroekonomskom politikom, koja podrazumjeva stabilan privredni

ambijent, koji je kao takav, pogodan za sve ekonomske subjekte u jednoj
privrednoj strukturi, uključujući i preduzetnike i mala preduzeća,

2. zakonodavstvom koje respektuje različitu veličinu i poziciju preduzeća u

privrednoj strukturi,

3. uključivanjem preduzetnika i malih preduzeća u industrijsku politiku

posebnim programima i oblicima podrške koji su usmjereni ka rješavanju
problema MSP,

4. promocijom preduzetništva u okruženju razvijanjem „preduzetničke kulture”

kao stvaralačke djelatnosti.

Preduzetnička praksa je pokazala da se odnos države prema preduzetnicima

najjasnije ogleda u sprezi tri elementa:

 određenoj strategiji i politici razvoja ovog sektora,

 razvoju institucija koje preuzimaju realizaciju (implementaciju) strategije i

njenih razvojnih planova, i

 programima podrške, odnosno podsticajnih usluga za MSP.

Ovaj svojevrstan trougao podrške predstavljen je na narednoj slici.

Stanko Strugar 15
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

Slika 2: Trougao podrške preduzetništvu12

Kao što se može vidjeti, u ovom modelu možemo razlikovati tri nivoa: na prvom (i
najvišem je država (vlada) kao svojevrsni policy maker, neko ko je odgovoran za
definisanje politike (pravaca) razvoja i donošenje strategije razvoja MSP sektora, potom na
drugom nivou (2) su institucije zadužene za implementaciju strategije, odnosno definisanje
i realizaciju operativnih programa za sprovođenje utvrđene strategije i (3), konačno,
poslednji nivo predstavljaju područja djelovanja, tj. neposredni oblici podrške i pomoći
preduzetnicima.

Vlade vrlo često nijesu imale jasne ciljeve politike prema MSP sektoru, koji bi bili
nužni za oblikovanje jednog konzistentnog sistema mjera, a potom i standarda za
vrednovanje, da li je takva politika uspješna i troškovno djelotvorna (opravdana). U
mnogim slučajevima pragmatična politika, bez jasnih ciljeva, donijela je njen parcijalni
uspjeh i ponekad bila u funkciji posebnih preduzetničkih lobi grupa i njihovih pritisaka na
kratkoročna ekonomska kretanja i na političke potrebe. Na drugoj strani, česte promjene
politike i konkretnih mjera izazivale su nezadovoljstvo preduzetnika i ograničavale uticaje i
efekte takve politike.

Otuda se, prilikom modeliranja politike, odnosno strategije razvoja ovog sektora,
pred vladu obično postavlja zahtjev da:

 sastavi jasan popis ciljeva svoje politike prema MSP sektoru,

 identifikuje vrste politika i programa kojima može ostvariti te ciljeve, kao i da

12
Šuković, D., op. cit., 2006

Stanko Strugar 16
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

 prepozna efikasne mehanizme koji omogućavaju partnerstvo privatnog i

javnog sektora.

U politikama, odnosno strategijama razvoja MSP sektora, obično se obrađuju dva

pitanja. Prvo se odnosi na dilemu koje bi grupe preduzeća trebalo da budu u fokusu
ekonomske politike, kako bi se sa raspoloživim (ograničenim) sredstvima postigao najveći
efekat u inovativnoj djelatnosti i pri zapošljavanju. Odgovor na ovo pitanje je, s jedne
strane, u akcentu na mala, dinamična, brzo rastuća, izvozno orijentisana preduzeća, a s
druge strane, na specifične sektore, nove tehnologije, inovacije. Drugo pitanje se odnosi na
funkcionalna područja, odnosno na identifikovane probleme MSP sektora, na šta bi trebalo
usmjeriti pažnju pri modeliranju razvojnih strategija.

Slika 3: Koraci u definisanju razvojne strategije MSP sektora13

Važno je razumjeti da djelotvornost strategije razvoja preduzetništva i MSP sektora

u velikoj mjeri zavisi od realno sagledanih potreba preduzetnika i, kroz definisane ciljeve i
programe podrške (institucionalnu implementaciju) odgovori na takve potrebe i zahtjeve.
Ovo se nalazi u osnovi oba pomenuta pitanja, odnosno dileme.

13
Penezić, N., op. cit., 2010

Stanko Strugar 17
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

Proces oblikovanja strategije razvoja preduzetništva i MSP sektora u konkretnoj

državi veoma je sličan procesu oblikovanja razvojne strategije jednog složenog, na primjer,
akcionarskog preduzeća. To znači da pri planiranju strategije prvenstveno polazimo od
analize aktuelne situacije u konkretnoj privrednoj strukturi i procjene šta želimo da
postignemo (ciljevi) u razvoju ovog sektora. Nakon toga, analiziraju se sve prepreke i
poteškoće u realizaciji takvih ciljeva i planiraju operativni programi za realizaciju te vizije,
odnosno definisanih ciljeva. Važno je napomenuti da različiti uslovi svojstveni različitim
privrednim strukturama (državama) determinišu njima primjerene ciljeve i područja
djelovanja.

1.6. Inovativnost i preduzetništvo

Inovacije i preduzetništvo se ne iscrpljuju samo na posjedovanju dobre ideje.

Konvencionalni, rekli bismo i površni, pristupi preduzetništvu veoma često imaju ugrađenu
pretpostavku da su preduzetnička ideja i poslovni koncept već identifikovani i da je glavni
posao koji je još preostao razvijanje kvalitetnog i stručno urađenog poslovnog plana kojim
treba obezbjediti resurse kako bi se koncept implementirao.

U poslovnoj praksi i studiji slučajeva mogu se pronaći argumenti za tvrdnju da

identifikacija, ocjenjivanje, dorađivanje ideje i njen razvoj u poslovni koncept, (dakle, sve
one aktivnosti koje smo u prethodnom slučaju pretpostavili da su već obavljene),
predstavljaju ustvari najvažniji dio problema. Saglasno tome, najveći dio preduzetničkih
problema povezanih sa inovacionim iskustvom svoje izvorište imaju u slabostima koje se
pojavljuju u ranim fazama ovog procesa. Ovo ima značajne implikacije na upravljanje
kreativnošću i pretvaranje ideja u inovacije. Za razliku od inicijativne ideje, koja veoma
često zahtjeva ozbiljan i kreativan iskorak, njena dalja razrada i implementacija zahtjeva
mnoštvo sitnih koraka koji se baziraju na kontinuiranom procesu iznalaženja-rješavanja
problema pri čemu svaki od njih zahtjeva kreativan input. Početak ovog procesa zahtjeva
vještinu ili inspiraciju naročitog pojedinca, a njegov nastavak je povezan sa angažovanjem
većeg broja (koji varira u zavisnosti od složenosti i radikalnosti inovacije) ljudi različitih
specijalnosti tokom dužeg vremenskog perioda. Razvoj novih proizvoda (sijalice, telefona,
televizora, hamburgera, napitka i sl.) ili neke druge uspješne inovacije predstavlja u stvari

Stanko Strugar 18
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

priču o kombinaciji kreativnih nastojanja mnogih pojedinaca. Šire posmatrano, studije i

praksa inovacija i preduzetništva mogu biti posmatrane sa tri različita aspekta:

 personalnog ili pojedinačnog kojim se posebno ističe uloga kreativnosti i

preduzetništva;

 kolektivnog ili društvenog, koji naglašava doprinos timova i grupa;

 kontekstualni koji je fokusiran na strukture, klimu, procese i alate.

Analizirajući prethodno navedene pristupe nameće se potreba za jednim naporom

koji će rezultirati interakcijom pojedinačnog, društvenog i organizacionog nivoa.

Za potrebe ovog rada pod pojmom kreativnost smatraćemo izgradnju novih, kao i
smisleno i različito povezivanje postojećih, saznanja koje nam treba pomoći u stvaranju
različitih mogućnosti; u različitom razmišljanju, izgradnji i korišćenju različitih pogleda; u
razmišljanju i iznalaženju novih i nekonvencionalnih mogućnosti i u generisanju i selekciji
različitih alternativa. Ova nova povezivanja i mogućnosti moraju rezultirati određenim
novim vrijednostima za pojedinca, grupu, organizaciju ili društvo.

Kada govorimo o kreativnosti, važno je napomenuti da za kreativnost na poslu nije

dovoljno imati kreativan posao. Pod kreativnim poslovima se obično podrazumjevaju
poslovi povezani sa dizajnom, razvojem i propagandom. Kreativnost je u mnogim
uspješnim organizacijama „spuštena" na nivo pojedinca kojem je dozvoljen izbor između
rutine i novine. Ovaj pristup se temelji na stavu da pojedinac ima sposobnost generisanja
kreativnog outputa. Ovo podrazumjeva uvjerenost u usvajanju nekonformističkih gledišta,
sklonost preuzimanju rizika, djelovanju bez prethodnog društvenog odobrenja i
ohrabrivanje širenja polja prikupljanja informacija. Pored toga kreativnost svih radnika je u
pozitivnoj korelaciji sa podrškom od strane menadžera i saradnika. Određena istraživanja
koja su vršena sa ciljem sagledavanja mnogih aspekata ove kategorije identifikovala su tri
teme koje se međusobno preklapaju:

 ličnost, koja vodi identifikaciji mnogih personalnih karakteristika,

kognitivnih sposobnosti, bihejvioralnih ili biografskih karakteristika koji se
povezuju sa individualnom kreativnošću;

Stanko Strugar 19
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

 proces kreativnog razmišljanja sa različitim nivoima i strategijama;

 faktori okruženja koji šire ili blokiraju kreativne performanse kao što su
klima i kultura.

Ukupno posmatrani i u kumulativnom interaktivnom delovanju oni ohrabruju,

podstiču ili ograničavaju inovacije i preduzetništvo.

Stanko Strugar 20
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

2. Porodični biznis

2.1. Pojam porodične firme i porodičnog biznisa

Pokretanje i, još važnije, uspješno razvijanje porodičnog biznisa zahtjeva mnogo

preduslova; a da bismo te preduslove objasnili vrlo važno je objasniti na koji način će se
rješiti najvažniji problem – obezbjediti sredstva za pokretanje posla. Iako postoje razni
izvori za obezbjeđivanje sredstava, ukazaćemo samo na neke od onih do kojih bi budući
preduzetnici najlakše mogli doći.

Prvi izvor predstavlјaju sredstva radnika koji su postali tehnološki višak u

preduzećima gdje su niz godina radili, a koji žele da se bave porodičnim poslom. Svi oni, ili
apsolutna većina, pri prekidu radnog odnosa su dobili otpremninu u novcu. Znači, ti
potencijalni preduzetnici raspolažu određenim sredstvima, skromnim ali dovolјnim da bi
se određeni porodični biznis mogao pokrenuti.

Drugi izvor su sredstva radnika koji posjeduju akcije u firmi gdje su radili i te akcije
su nevješto unijeli u određeni fond koji s njima raspolaže. Radnici bi mogli ta sredstva
plasirati na berzu i pretvoriti ih u žiralni novac, koji bi dalјe mogao biti osnivački ulog pri
osnivanju porodične firme.

U treći izvor spadaju sredstva izbjeglog stanovništva koje posjeduje nepokretnu

imovinu u mjestima iz kojih je otišlo. Tu nepokretnu imovinu oni bi mogli staviti u funkciju
pokretanja sopstvenog posla, jer dio imovine ili cijelu imovinu mogu otuđiti i uklјučiti je
kao osnivački kapital.

Četvrti izvor su krediti poslovnih banaka ili fondova za podsticaj malog i srednjeg
biznisa. Vlada Crne Gore je za tu namjenu formirala posebne fondove sa stimulativnim
uslovima. Međutim, klјučni nedostatak je to što Crnoj Gori nije razvijena mreža privatnih
fondova koji bi finansijski pomagali male privatne firme koje bi kreirale nova radna mesta i
pozitivno djelovale na rast bruto nacionalnog proizvoda.

Iako izgleda jasno i jednostavno, porodični biznis je oblast skrivenih prepreka,

zamki i bezbroj neizvesnih stanja zbog kojih veliki broj novoosnovanih firmi propadne

Stanko Strugar 21
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

ubrzo nakon osnivanja. Sigurno je teško spoznati sve te probleme prije samog bavlјenja
privatnim biznisom, posebno za onoga koga to ranije nije ni zanimalo, ali neophodno je
spoznati barem jedan dio savjeta i uputa.

Ukoliko se ne bi tako postupilo, firma koju bi vodio nespreman i neinformisan

preduzetnik postala bi jedna od firmi propalih u ranoj fazi svog postojanja. Zato ćemo
znatan dio ovog rada posvetiti porodičnom biznisu i savjetima i uputstvima za njegove
nosioce, kako bi u svom radu bili što uspješniji.

Prije svega, treba da utvrdimo u kojim oblastima porodični biznis može da se

pokrene i šta se pod porodičnim biznisom podrazumjeva. Odgovor je jednostavan.
Generalno posmatrano, porodični biznis može da se započne u svim oblastima privrede i
privredne nadgradnje jer poslije ukidanja društvenog vlasništva kao ekskluzive
socijalističkog sistema, gotovo da nema oblasti ni zanimanja u kome jedna porodica ne
može osnovati firmu. Slijedom novostvorenog sistema vlasništva porodične firme mogu biti
mala, srednja i krupna preduzeća, a pošto se bavimo temom porodičnog posla u njegovoj
početnoj fazi, male porodične firme su predmet našeg istraživanja u ovom radu. To su firme
čiji je vlasnik jedan ili više članova jedne porodice, odnosno, uslovno, svaka privatna
kompanija se može smatrati porodičnom firmom. Isto tako, ako bi više članova jedne
porodice formirali ortačko ili akcionarsko preduzeće, takva firma bi se s pravom mogla
nazvati „porodičnom“. Jedini uslov da se neka firma nazove „porodičnom“, jeste da bude u
vlasništvu jednog ili više članova jedne porodice. Takođe, može se postaviti pitanje da li bi
uslov da se firma nazove porodičnom trebalo da bude bliže srodstvo njenih vlasnika
(supružnici, braća i/ili braća i sestre, otac i sin); ili bi se porodičnom firmom mogla
smatrati svaka firma čiji vlasnici imaju isto prezime. Smatramo da kriterijume za
promovisanje neke firme u porodičnu ne bi trebalo ograničiti na najbliže srodnike niti se
zadržavati na istom prezimenu, nego ih proširiti i na horizontalnu rodbinsku vezu vlasnika.

Široka je lepeza pitanja za koja bismo mogli tražiti odgovor, ali u neproduktivnom
istraživanju uvijek bi ostale i mogućnosti da pojam porodičnog posla dobije drugačiji
„kvalitet“. Zato broj alternativnih odgovora treba suziti, kako bismo „jednačinu“ sa
razumnim brojem „nepoznatih“ mogli lakše riješiti. Postupimo li tako, možemo s pravom

Stanko Strugar 22
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

zaklјučiti kako svaka firma koju osnuje jedna porodica, odnosno jedan njen član – a
prirodno se radi o malom poslu i ako je u početnoj fazi postojanja – može da se nazove
porodičnom firmom; posebno ako u toj firmi rade članovi uže ili šire familije. Međutim, kad
firma prođe fazu osnivanja-rađanja i kad pređe u fazu ekspanzije, porodična firma može, a
ne mora, da izgubi ovo svojstvo. U slučaju da se to desi, firma prihvata pravila po kojima
posluju akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću ili firme s nekim
drugim vidom funkcionisanja u međunarodnoj podjeli rada. Ipak, mali broj vlasnika
porodičnog posla svojevolјno pristaje da prepusti vlasništvo nad firmom nekom drugom.
Do toga dolazi samo u situaciji kad vlasnik nije u stanju da vodi firmu i kada firma počne da
ostvaruje negativne finansijske rezultate. U tom slučaju firma prestaje da bude porodični
pravni subjekat, jer je promjenjena vlasnička struktura u firmi. Isto se dešava i u situaciji
kada firma zadrži stari naziv u kome je bilo ime njenog osnivača.

2.2. Iskustva iz razvijenih zemalja

AUSTRIJA je vanredan primjer uspješne politike opšteg razvoja podsticanjem

nastanka malih preduzeća. Ova zemlјa je putem malih preduzeća osigurala brz privredni
rast i visoku konkurentnost. Preduzeća od 100 zaposlenih u Austriji obezbjeđuju 55%
radnih mjesta i oko 50% vrijednosti bruto proizvodnje.

BELGIJA je zemlјa malih preduzeća. U periodu od 1987. do 1991. godine mala

preduzeća su činila oko 98% svih preduzeća u privatnom sektoru i oko 85% svih
firmi ima manje od 10 zaposlenih. U istom periodu zaposleni u malim
preduzećima činili su oko 50% svih zaposlenih u privatnom sektoru.

U FRANCUSKOJ su prije recesije mala i srednja preduzeća imala važno mesto. Ona su
činila 99,9% ukupnog broja preduzeća, zapošlјavala su 66,8% ukupno zaposlenih,
ostvarivala su 53,6% ukupnog dohotka i 55,1% investicija. Mala i srednja preduzeća mnogo
su doprinjela obnovi francuske privredne strukture kao glavni izvor novih radnih mjesta.

ITALIJA, pedesetih i šezdesetih godina, poslodavci su počeli decentralizovati

proizvodnju tako da su određene poslove počeli ugovarati sa zanatlijama i kvalifikovanim
radnicima, koji su počeli otvarati vlastite firme na zahtjev velikih preduzeća. Početkom

Stanko Strugar 23
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

sedamdesetih godina, industrijska proizvodnja se sve više orijentisala prema želјi kupaca.
Rast malih preduzeća vodio je stvaranju teritorijalnih proizvodnih struktura, tkz.
industrijskih distrikta. Ovi distrikti su definisani kao mala područja u kojima je postignuta
visoka koncentracija malih visokospecijalizovanih firmi (između 1.000 i 3.000).

Slika 3: Mogući scenarij porodičnog posla

2.3. Preduslovi za porodični biznis

Ako su budućem preduzetniku potrebna „tri magična slova V“, kao preduslovi
odgovora na pitanje da li bi trebalo da se bavi porodičnim poslom ili ne, tri „zahtjevna slova

Stanko Strugar 24
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

I“ su potrebna i kao preduslov da bi se neki posao pokrenuo u fazi kada se preduzetnik već
bavi porodičnim poslom. To je faza kada je preduzetnik već zaklјučio da posjeduje
predispozicije za bavlјenje konkretnim porodičnim poslom; već je „uplovio“ u vode
preduzetništva i potrebno mu je da osmisli budući posao i da ga s uspjehom vodi. Ta tri
„zahtjevna slova I“ su: ideja, inicijativa i ime.

Prvo slovo „I“ znači ideja. Ideja je embrion iz koga nastaje djelo, nastaje proizvod
rada; odnosno, na kraju iz ideje nastaje profit.

„Tokom životnog vijeka, kod svake osobe misao se pojavlјuje, razvija, mijenja i
iščezava. Nјu je nemoguće izmjeriti, dodirnuti, locirati, vidjeti direktno; ali, zahvalјujući
mentalnim aktivnostima indirektno je možemo na određeni način ocjenjivati. Možemo je
posmatrati u sklopu kvaliteta svijesti, inteligencije, memorije, emocije i dr. Ideja je proces
koji nastaje tokom razmišlјanja o određenom problemu prilikom njegovog izučavanja i
saznavanja pojedinosti i detalјa. Stvaralačka ideja nastaje u čoveku koji poznaje određeni
problem o kome ne postoji jedinstveno mišlјenje ili kada se rađa sumnja u postojeću
teoriju.“ (Sarić, 1985, str. 15)

Kod svakog čovjeka se rađaju ideje, ali ideje mogu biti realne i nerealne. Mogu biti
utopističke, optimističke i pesimističke. Zato se u praksi realizuje manji broj ideja. Ako
empirijski posmatramo ovo pitanje, videćemo da je omjer ideja koje se pretvore u projektni
zadatak, nasuprot onima koje propadnu 10 : 90. Onih koje se nađu u nekom projektu (od
30% kao osnovice), najviše je 30%. Znači, od ideja koje se istražuju u projektnom zadatku
uspješno završi 10–30%, odnosno od 1.000 ideja koje se kod lјudi pojave u glavi, najčešće
se realizuje jedna, a najviše tri.

Ovoj statistici sigurno se može prigovoriti14, ali, iako je činjenica da se cio prostor
bivše Jugoslavije nalazi u fazi „ranog kapitalizma“, manje od 50% preduzetnika koji se bave
privatnim poslom organizovalo je svoj posao na osnovu vlastite ideje. Većina je „kopirala“

14 Ovi podaci nisu izvedeni iz naučnih istraživanja nego su slobodno razmišlјanje autora koji ih je
„pronašao“ u praksi.

Stanko Strugar 25
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

ideju posla kojim se već neko bavi ili se bavio. Znači, najveći broj preduzetnika se bavi
porodičnim poslom za koji je neko već imao ideju.

Za stvaranje ideja vrlo je važna intuicija, za koju stoji definicija da: „nije ništa drugo
nego svojevrsno preskakanje faza strogo logičkog mišlјenja i rasuđivanja. Ona nije u
suprotnosti s logičkim razmišlјanjem, niti se može odvojiti od njega. Intuitivno i logičko se
dopunjuju, zato što logičko mišlјenje usmjerava nesvjesne procese.

Inteligencija ne zavisi samo od prirodnog talenta i inteligencije čovjeka, jer pored

psihološke ima i logičku dimenziju koja je veoma bitna za proces otkrivanja novih mogućih
hipoteza. Dakle, intuicija ne može nastati ni od čega. Ona se, prije svega, pojavlјuje kao
proizvod stvaralačkog i produktivnog mišlјenja nagomilanog znanja u određenoj oblasti i
bogatog praktičnog iskustva. Nјena specifičnost, za razliku od postupnosti logičkog
misaonog procesa sastoji se u skokovnim promjenama. Sve faze misaonog procesa kod
intuicije kao da se slivaju u jedan i to dovodi do `iznenadnog` otkrića“ (Sakan, 2005, str. 65–
66), odnosno, do nove ideje.

Drugo slovo „I“ znači – inicijativa15, koja se nadovezuje na ideju. To je logički sled
aktivnosti u porodičnom poslu. Ako poslovnom čovjeku nedostaje inicijativa, ma koliko mu
se ideja „rodilo“ u glavi one će ostati nerealizovane, a razmišlјanje o njima pretvoriće se u
sanjarenje. Dakle, da bismo realizovali neku ideju potrebna nam je inicijativa. Bez tog
aktivnog poteza budući preduzetnik ne može realizovati bilo kakvu ideju. Često možemo
čuti u svakodnevnom životu da se za nekog kaže: „On nema inicijativu. On je inertan!16 On

15 Inicijativa (lat. initium, početak, n. lat. initiativa), samostalan podsticaj, prvi podstrek na nešto, započinjanje,
pregalaštvo; prvo otvaranje sednice i pravo prve reči pri savetovanjima; pravo podnošenja predloga u
zakonodavnom telu; čovek od inicijative, čovek koji prvi uzima na sebe da pokrene neku stvar ili neko pitanje,
koji prvi daje podstreka za nešto, preduzimlјiv čovek, pregalac (Milan Vujaklija: Leksikon stranih reči i
izraza).

16
Инертан (лат. iners, inertis) = непокретан, мртав, тром, учмао; лењив (Милан Вујаклија: Лексикон страних
речи и израза).

Stanko Strugar 26
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

je flegmatičan čovek“17, što je karakteristično za lica koja su neinicijativna i

nepreduzimlјiva.

Za razliku od nepreduzimlјivih, lјudi koji imaju inicijativu spremni su da pokreću

stvari sa „mrtve tačke“ i da situaciju mijenjaju nabolјe.

Naglašavamo značaj inicijative, jer u praksi postoji veliki broj preduzetnika koji se
posle formiranja firme „učaure“ u postojećem poslu, zadovolјni stanjem u kome se nalaze,
što je negativno za razvoj firme. Ukoliko se firma ne razvija, ona prvo počinje da stagnira, a
zatim stari i ubrzo – „umire“.

Inicijativa je stalna borba preduzetnika s vremenom. On sa svakom svojom

inicijativom ide korak ispred vremena – u susret problemu, ukoliko se o rješenju problema
radi.

Nesposobni preduzetnici su uglavnom plašlјivci koji nemaju hrabrosti i koji, kad se

suoče sa nekim problemom, rješenje nalaze u čekanju. Ti lјudi – čekalice, po svojoj prirodi i
karakteru kao eksponentu njihove prirode, imaju pogrešan pristup rješavanju problema.
Vrlo često im je dato vrijeme da neku grešku isprave, a greška može biti i velika i opasna.
Umjesto da to vrijeme iskoriste, pa da idu sa inicijativom ka problemu ili onome od koga
zavisi rješenje problema, oni nalaze rješenje u tome da ne rade ništa, uvjereni kako će se
problem sam od sebe rješiti.

Treće slovo „I“ znači ime18. Ako postavimo pitanje šta ime znači, naići ćemo na
kompleksan odgovor, iako na prvi pogled možda tako i ne izgleda.

A zašto? Zato što bi pojednostavili problem kada bismo značaj imena sveli na
područje ličnog života svakog čovjeka, ili drugog živog bića, ili neke stvari, ili pojma. Zato se
nećemo baviti imenom analizirajući njegov značaj na primjer kod lјudi, jer je to izvan teme

17
Флегматизација (грч. Phlegmatikos = неосетљив, неделaтан), Флегматик (грч. Phlegmatikos – слузав, пун
житке слузи), човек хладне крви, човек који се тешко узбуђује, хладан, равнодушан, неосетљив човек
(Милан Вујаклија: Лексикон страних речи и израза).
18
Име (на енгл. name – име, назив, углед, глас, чувеност, репутација, познат, лице, наслов; repute – име,
уживати глас, углед), appellation, first name, fore name...

Stanko Strugar 27
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

kojom se u ovom radu bavimo, ali korisno je ukratko objasniti poruku koju narodna
poslovica šalјe: „Ime ne čini čovjeka, nego čovjek ime!“

Ime jeste važno – da nije tako, ne bi se ni roditelјi, koji novorođenog „malog“ čovjeka
najviše vole, trudili da budućem-„velikom“ čovjeku izaberu najbolјe, najljepše ime. Tako je
bilo i sa prezimenima kada su rodočelnici birali prezime za sebe i svoje nasljednike. A zašto
je to tako? Razlog je upravo u pogrešnom tumačenju navedene narodne poslovice. Vrlo
bitno je kakvo će ime neko imati i to poslovica ne negira. Poslovica govori ono što ćemo
objasniti na primeru značaja imena za firmu kojom će budući preduzetnik rukovoditi.

Za firmu je ime važno kao i za čovjeka, ali – za razliku od čovjeka – kod firme je
stanje mnogo konfuznije. Na to utiču razne negativne odluke koje donose njeni osnivači, a
koji često firmama daju imena iz engleskog ili španskog jezičkog područja, umjesto da
izaberu ime iz našeg jezika.

Bilo bi komično da nije žalosno nailaziti na kafiće sa ovakvim nazivima: „Santo

Domingo“, „Venecija“, „Viktorija“, „Rambo“, „Karingtonka“, i slično. Takvo ponašanje vezano
je za pogrešno tumačenje imena firme. Vlasnici firme smatraju da će „tuđim“ nazivom firme
prevariti kupca i navesti ga da zaklјuči kako se radi o stranoj firmi uz koju ide i ugled i
kvalitet proizvoda.

U privatnom poslu ime firme, ili kako se često naziva brend, predstavlјa važan faktor
od koga zavisi uspjeh u poslovanju. U zapadnoj terminologiji goodwill je naziv za ugled
firme, od koga zavisi ugled njenog vlasnika. Pogrešno je shvatanje da će se ugled firme
postići ako ona nosi tuđi naziv sa nerazumlјivim značenjem i pogrešno je ako je naziv
ispisan na stranom pismu: taj pogrešan način, pokondirenih i podaničkim ponašanjem
opsjednutih lјudi, može zakratko dati efekte, čak i da izgleda kao uspješno rješenje, ali
otrežnjenje neminovno uslijedi, kad-tad. Kad utvrde istinitu vrijednost, korisnici usluga
firmi sa „zvučnim“ imenima razočarano prestaju da im se dive.

Da bi se očuvao stečeni ugled firme, firma se reklamira u sredstvima informisanja.

Iako reklamiranje može doprinijeti ugledu firme, drugi faktori su važniji. Da bi neka firma
stvorila svoj brend, važno je da njen vlasnik stalno bdije nad stečenim ugledom; i to tako da

Stanko Strugar 28
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

čuva, prije svega, kvalitet proizvoda i usluga, ali i da vodi računa o blagovremenom
izvršavanju stvorenih obaveza prema povjeriocima i prema zaposlenim radnicima.

Nasuprot tom zadatku stoji prokrastinacija19 ili odlaganje izvršenja obaveza i

problema. Za takvo, hronično izbjegavanje da se problemi rješe na vrijeme pogrešno bi bilo
reći da je samo lenjost čovjeka kome se nešto ne radi pa traži način i opravdanje kako bi
rješavanje odgodio. To je nešto mnogo više i za privatni biznis posebno opasno.

Preduzetnik koji se „razboli“ od prokrastinacije često te svoje bolesti nije svjestan.

On obaveze odgađa nadajući se da će se same od sebe rješiti ili da će narednog dana ili
naredne sedmice imati više vremena da se njima pozabavi; u stvari, to je nemoguće. U
narednom danu ili sedmici dolaze nove obaveze koje se samo nakaleme na već postojeće,
nezavršene.

Lice koje se „inficiralo“ prokrastinacijom, nije ni svjesno da je njegovo stanje

posljedica nečega a ne uzrok nečemu, a da bi to shvatilo najbolјe je da uvidi kako iste te
obaveze ili poslove drugi lјudi obavlјaju bez odlaganja i zbog toga postaju uspješni u svom
poslu.

„Zaklјučak je da nije situacija `kriva` što je vi odlažete, već vaše misli o toj situaciji,
uvjerenje. Šta to znači? To znači da kada dobijemo neki zadatak da uradimo ili kažemo da
ćemo uraditi nešto, nama u tom trenutku prođe neka misao kroz glavu, ili više njih, zbog
kojih datu aktivnost odlučimo da odložimo za drugi put. Tih misli smo nekad svjesni, ali
nekad nam promaknu u djeliću sekunde i potreban nam je i dobar napor da bismo ih
osvjestili i verbalizovali.

2.4. Osnivački kapital porodičnog biznisa

Narodna poslovica kaže: „Kamen po kamen palača, zrno po zrno pogača!“, ili: „Lakše
je steći nego sačuvati!“. Kad smo, kao djeca, slušali ove narodne poslovice, rijetko smo ih

19
Израз „прокрастинација“ или „сутра почињем, али стварно“, преузет је од коаутора Јелене Тимотијевић и
Марије Павић – HART DEVELOPMENT CENTER. Више информација се може наћи на www.hart.rs/ или
office@hart.rs. „Одлагање, или стручно речено прокрастинација, представља тенденцију или навику људи да
непотребно одлажу или стављају по страни релевантне активности за други пут или други дан. То је одлука
коју доносимо `из стомака`, и доноси нам тренутно олакшање. Међутим, дугорочно гледано, такво
понашање нам доноси само штету, а никако корист.“ (Цитат из истог ауторског чланка.)

Stanko Strugar 29
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

mogli razumjeti. Više su nam ličile na zanovijetanje starijih i namjeru da kažu nešto
posebno pametno i značajno, nego na nešto što treba zapamtiti kao pouku. Nismo mogli
zamisliti da bismo trebali praviti palaču pošto se tako nešto radilo u srednjem vijeku, niti
smo mislili da bi naša majka trebalo da mijesi pogaču. Pogaču su lјudi mijesili „iz dosade“,
dok je „normalan“ svijet hljeb kupovao u samoposluzi.

Takvo je bilo razmišlјanje dece, a znamo da je ono naivno i nevino. Deca ne razumiju
poruku koju prethodna poslovica sadrži. Svaka poruka, baš kao i ova, više vrijedi ako je
„sakrivena“. Mogli bi je „prevesti“ i ovako: „Bogatstvo se može stvarati brzo i sporo. Može
dugo i može kratko. Može mnogo i može malo. Ali, onaj ko stvara brzo neće biti zadovolјan;
biće mnogo, ali će trajati kratko. Dok onaj ko stvara sporo neće stvoriti mnogo, ali će mu
trajati dugo.“

To korespondira sa činjenicom dokazanom u praksi, da u pohlepi – s namjerom da

se naglo obogate – lјudi često ne biraju sredstva i „preko noći“ postaju „truli“ bogataši.
Pošto raspolažu ogromnim bogatstvom, oko sebe formiraju centre moći. Ako su mladi,
nazivaju ih „žestokim momcima“, a ako su stari, čaršija ih prozove kontroverznim
biznismenima ili „tajkunima“ za koje slovi da su „isturena ruka“ određenog kruga bliskog
vladajućem režimu.

Ovakva mišlјenja su duboko ukorjenjena u glavama običnih lјudi koji „s mukom

sastavlјaju kraj s krajem“. Oni se i ne trude da shvate kako se neko na pošten način mogao
obogatiti „preko noći“. Smatraju da je to bilo moguće samo u vrijeme „zlatne groznice“ u
Americi, na Divlјem zapadu. Danas, kad svi preduzetnici rade u okviru konkurentne
privrede, sa „normalnom“ profitnom stopom, nemoguće je da toliko štrče iznad drugih. Za
njih je očito – a i objektivno je tako – da se do velikog bogatstva dolazi prije svega zbog
neplaćanja poreza državi, ili kao posljedica bavlјenja nedozvolјenim poslovima tj.
pribavlјanjem bogatstva na sumnjiv način. Pod nedozvolјenim izvorima bogatstva
podrazumjevamo trgovinu drogom, ucjene, reketiranje, mito ili tome slično.

Stanko Strugar 30
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

2.5. Proces sticanja profita

Sve prethodne faze upoznavanja sa suštinom problema koji su vezani za porodični

biznis, u stvari su faze u kojima su smješteni principi, savjeti, uputstva i preduslovi za
budućeg preduzetnika, koje bi on trebalo da posjeduje, nauči, prihvati ili razumije kako bi
mogao uspješno da se bavi porodičnim poslom. Za ove faze bismo mogli reći da
predstavlјaju teoretski dio materije koju treba da savlada budući preduzetnik prije početka
ili u toku bavlјenja porodičnim poslom.

Ostaje nam da razmotrimo onaj, možda važniji dio, bez koga će uspjeh izostati.
Potrebno je prednje teoretske principe sprovesti simulativnom metodom kroz praksu, jer
bez praktičnog rješavanja navedenih pitanja bilo bi kao sa sledećim savetom: „Zaposlen
poslovan čovjek želio je da unapredi kancelarijski rad u okviru svoje kancelarije. On je
tražio pomoć mudrog čoveka objašnjavajući mu da, iako zapošlјava pet kancelarijskih
činovnika oni uvijek ostavlјaju nedovršene papire na kraju radnog dana. Izgleda da nije bilo
načina da se otarasi nagomilanih papira. Angažovanje dodatnog osoblјa koštalo bi više nego
što bi bio njihov učinak. Posle nekoliko sekundi, mudrac je odgovorio: `Svaki od vaših
činovnika ima pet prstiju na svakoj ruci, to je ukupno 50 prstiju. Ako zamjenite ovih pet
činovnika sa novih pet koji imaju po šest prstiju na svakoj ruci, vaši proizvodni kapaciteti će
porasti za 20 procenata i vi ćete rješiti vaš problem`. Poslovnom čovjeku se izgleda svidjela
ova ideja. Ali je zatim upitao: `Gospodine, gdje mogu naći lјude sa šest prstiju na svakoj
ruci`. `To je vaš problem`, odgovorio je mudrac“ (Jojić & Božić, 1998, str. 5).

2.5.1. Kupovina postojećeg preduzeća

Privatni biznis je najbolјe početi od „nule“, „s ledine“, odnosno „od početka“. Jer,
jedan od najvažnijih faktora uspeha svake firme jeste organizacija rada. Kupovinom
propale firme kupuje se i njeno nasleđe, u kome je nezaobilazna kategorija organizacija
procesa rada zbog koje firme najčešće i propadaju. U takvoj firmi ostaju zaposleni radnici,
koje je vrlo teško kvalitetno iskoristiti u novouspostavlјenoj organizaciji novog vlasnika, jer
se radnici u poznatom ambijentu – ma kakvu organizaciju vlasnik uveo – vraćaju na režim
rada u kome su do promjene vlasnika radili. Često svjesno, ali i nesvjesno, bojkotuju novu

Stanko Strugar 31
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

organizaciju procesa rada postajući tako kočnica oporavku firme. Navike u privatnom poslu
predstavlјaju posebno važan elemenat uspjeha.

Zašto je to tako? Radnici koje preuzme novi vlasnik, umjesto da mu budu zahvalni
što ih je spasao od socijalnog posrnuća, počinju da mu ispostavlјaju zahtjeve; ali, ne samo
zahtjeve koji se odnose na njega – novog vlasnika, nego i na sve ono što im je neko od prije
ostao dužan ili smatraju da im duguje. Prigovaraju novom vlasniku kako je firmu kupio u
bescjenje i kako je propao sav njihov minuli rad. Neargumentovano ističu da im je neko u
njegovo ime obećao mnogo toga a ništa nije izvršeno, te da je zato njihova očekivanja
iznevjerio. Zatim, osjećajući da su „svoji na svome“, ponašaju se ucjenjivački i arogantno.

Malo je primjera gdje je neki preduzetnik kupovinom propale firme napravio dobar
posao ako je preuzeo zaposlene. Izuzetak predstavlјa slučaj kada preduzetnik kupi firmu,
zatvori proces na postojećoj lokaciji i kuplјenu imovinu uklјuči u svoje dotadašnje, veće
kapacitete. U tom slučaju preuzeti radnici u novom ambijentu uglavnom postaju koristan
faktor procesa rada i profitabilnosti investicije kao poduhvata preduzetnika.

2.5.2. Zaduživanje kod kreditora

Firme u svom poslovanju vrlo često koriste kredite. Najčešće se radi o zaduženju
kod banaka, iako se kupovinom roba na poček firme zadužuju i kod dobavlјača. Uglavnom,
firme se zadužuju zbog nedostatka obrtnih sredstava, odnosno zbog nemogućnosti da
isfinansiraju reprodukcioni ciklus koji se u ekonomiji označava sa N–R–P–R1–N1 (novac –
roba – proizvodnja – novoproizvedena roba – novac od prodaje novostvorene vrijednosti).

Nedostatak obrtnih sredstava, ta „neizlječiva bolest“ većine naših kompanija, nije

izuzetak nego opšta pojava u našoj privredi. To se dešava zato što osnivač firme, u
momentu kad donese odluku da osnuje firmu, najčešće ima samo toliko sredstava koja su
mu neophodna da isfinansira ulaganja za osnovna sredstva. Za obrtna sredstva obraća se
bankama i drugim finansijerima ili neistinito prikazuje obrtna sredstva manjima, nadajući
se da će ovo pitanje rješiti kad firma počne s radom. Na taj način konstrukciju finansiranja
zatvara s minimalnim vlastitim sredstvima, dok veći deo obrtnih sredstava vlasnik
obezbjeđuje iz tuđih izvora.

Stanko Strugar 32
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

Nije ništa neobično niti pogrešno ako budući preduzetnik koristi tuđa sredstva. U
poslovnom svijetu to je uobičajena pojava. Ali, problem je što su tuđa sredstva „Damoklov
mač“ nad novoformiranom firmom, jer se moraju vratiti. I onog momenta kad se tuđa
sredstva isklјuče iz ukupnih obrtnih sredstva, firma dolazi u stanje nelikvidnosti ako
prethodno nije ostvarila toliki dobitak da tu „rupu“ može pokriti. A da bi likvidnost buduće
firme mogla da se drži pod kontrolom, svaki preduzetnik mora detalјno da se upozna sa
planom obrtnih sredstava i njegovom dinamičkom varijantom – planom novčanih tokova,
koji bi trebalo da bude važan segment poslovnog plana.

Budući preduzetnik treba da zna da, zbog nelikvidnosti, u toku rada firme može da
se upali „alarm“ i „zazvoni za uzbunu“. Do toga dolazi kada vlasnik firme po prvi put nije u
stanju da blagovremeno izmiruje stvorene obaveze. Taj podatak je za njega ozbilјno
upozorenje kako treba da „liječi“ firmu od opasne „bolesti“, jer firma može i da ostvaruje
pozitivne rezultate a da pritom „boluje“ od nelikvidnosti. To se dešava kada firma ima
veliku količinu proizvedene a neprodate robe, ali i kada nije u stanju da naplati prodatu
robu. U tom slučaju vlasnik firme treba da razumije da će njegova firma propasti ukoliko je
kvalitetno ne „izliječi“ od nelikvidnosti. Nažalost, mali broj preduzetnika povuče pravilan
potez. Po pravilu, uzimaju nove kredite kako bi pokrili nastalu „prazninu“, umjesto da
naprave kvalitetan plan novčanih tokova, sa usklađenim prihodima i rashodima (uz
„postotak sigurnosti“).

Na ovaj potez se odlučuju jer statički posmatraju i analiziraju plan obrtnih

sredstava. Zanemaruju činjenicu da, kao u šahu, kad „zastavica“ padne dobri potezi ne
znače više ništa – „partija“ je završena. Igru je izgubio onaj „igrač“ koji je izgubio bitku s
vremenom. A u preduzetništvu je vrlo bitno dobiti bitku s vremenom, čak i presudno za
opstanak firme.

Vlasnik ili – u njegovo ime – direktor firme, odlučuje da povuče novi kredit jer je
suočen sa teškoćama u radu. Ubjeđen je da će nelikvidnost rješiti ako angažuje „svjež“
kapital. Tako postupa i kada firma upadne u teškoće zbog lošeg poslovanja.

Ta odluka je pogrešna. Male su šanse da je onaj ko je firmu svojim lošim postupcima

doveo u probleme kadar da je iz tih istih problema izvuče. Prije će i sa ovim novim

Stanko Strugar 33
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

sredstvima gazdovati nedovolјno dobro. Bespovratno će ih potrošiti i neće firmu izvući iz

nezavidne situacije. Jednostavno, direktor firme koji je jednom firmu doveo u nelikvidnost
ne zna da vodi novčane tokove te firme. Nјoj je potreban novi finansijski rukovodilac. Zato
preduzetnik nikad ne bi smio da uzima kredite zbog nelikvidnosti niti bi mu ih trebalo
odobravati za tu svrhu, ako je plan novčanih tokova bio stručno napravlјen i ako su po tom
planu, na početku rada, bila obezbjeđena dovolјna obrtna sredstva. Isto tako, ne bi trebalo
da uzima kredit kako bi se „izvukao“ iz gubitka. Jer, onaj ko je firmu „gurnuo“ u gubitak,
potrošiće i nova sredstva a propadanje firme još i ubrzati – s novim kreditom dolaze
kamate i novi troškovi koji će i likvidno i dohodovno opteretiti firmu. Takav preduzetnik,
jednostavno, nije sposoban da se bavi privatnim poslom.

Kad kažemo kako preduzetnik ne bi trebalo da uzima kredit kad je u finansijskim

poteškoćama, može se postaviti pitanje: kad bi trebalo da uzima kredit, ako ne onda kad su
mu sredstva potrebna i kad je u problemima? Odgovor je sledeći: kredit nikad ne bi trebalo
da uzima preduzetnik koji je propustio priliku da kapital uveća, i još ga je svojim radom
smanjio. Takva vrsta preduzetnika ne treba ni da rukovodi firmom.

2.5.3. Monitoring u porodičnom poslu

Budući preduzetnik, prije nego razumije koliku važnost može da ima pomoć drugih
u ostvarenju njegovog sopstvenog uspjeha, treba da zapamti kinesku narodnu poslovicu:
„Pripazi na lјude koje srećeš na putu svog uspona. Mogu ti valјati kad budeš silazio!“

U privatnom poslu je kao i u životu. Budućem preduzetniku će neki lјudi pomoći da

rješi određene probleme i da ostvari uspjeh u poslu, a ta pomoć će biti u različitoj formi i sa
različitim razlozima i posljedicama. Ljudi lјudima pomažu mentoringom, davanjem
informacija, protežiranjem i na druge razne načine.

Kad je reč o mentoringu, najvažniji cilј je da ukažemo kakvu i koliku ulogu imaju
mentorstvo i koučing u postizanju uspjeha nekog preduzetnika. Posebno, kakvu važnost na
putu uspjeha budućeg preduzetnika ima mentoring, ako je pod nadzorom i vođstvom
kredibilitetnog mentora.

Stanko Strugar 34
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

To je vrlo uspješno objasnila gospođa Vlačić u svom autorskom članku „Put do

uspeha“ (Vlačić, 2008, str. 20–21). Ona kaže: „Dok je u razvijenim ekonomijama pojam
mentorstvo, ne samo prisutan kao koncept prakse uvođenja zaposlenih u specifičan novi
svijet koji otkriva u svojoj kompaniji, već i kao jedan od narastajućih biznisa u smislu
pružanja usluga. Mentor je kao ličnost nezamjenlјiv u profesionalnom životu, ne samo
mladih lјudi koji su tek na početku karijere, već je nezamenlјiv i za iskusne lјude i
profesionalce koji mijenjaju svoju radnu sredinu ili poslodavca. Od mentora može da se
očekuje podrška, edukacija, podrška u kriznim trenucima, rad na razvijanju samopouzdanja
i samopoštovanja, rad na razvijanju komunikativnih vještina, pomoć u razvijanju vještina
potrebnih za posao ili za tok studiranja. Ali, od mentora mora da se očekuje i spremnost na
argumentovanu kritiku, na odlučnost da uputi prekor ili kaznu kada je to neophodno, da
ukaže na greške ili propuste, da ostane dosljedan u poštovanju pravila koja su na početku
saradnje postavlјena. Takođe, mentorov kredibilitet i autoritet rastu ukoliko je sam u stanju
da primi kritiku, prizna grešku ili koriguje stavove. Mentor je taj koji, svojim načinom rada
ali i stavom, pokazuje koliko je važna razmjena znanja, kao i koji su načini da se znanje
podijeli na obostrano zadovolјstvo i korist. Postoji i jako veliki broj drugih organizacija koje
okuplјaju iskusne biznismene, ljekare i predstavnike drugih profesija koji svoje usluge
pružaju besplatno. Na zapadu se mentori plaćaju, kao i kouč. Podsticaj dolazi u preporuci:
`Uvijek tražite način da realizujete nove ideje, a ne razlog zašto se one ne mogu realizovati!`
Jasno je zašto je `institucija` mentora jedna od najznačajnijih za mlade lјude koji tek ulaze u
svijet biznisa.“20

Znači, kada govorimo o mentoringu, tj. o pomoći, bitno je da istaknemo o kakvoj

vrsti pomoći je reč kako bismo napravili otklon u odnosu na uvreženu premisu koja u sebi
sadrži zaklјučak: kad kažemo pomoć, to se odnosi na činjenje, najmanje nepotpuno a vrlo
često i potpuno, na neregularan i nezakonit način. Tu se misli na rješavanje problema

20
Ако оставимо по страни професионални менторинг који најчешће није бесплатан, будући предузетник
може од некога да добије бесплатну корисну информацију или савет и тако оствари пословну корист, или да
му та помоћ буде пресудна код доношења властите пословне одлуке. Савете може добити и од својих
шефова, као и од људи које пажљиво слуша кад с њим разговарају. Та врста савета и усмерења је
својеврстан квалитетан менторинг за младе предузетнике. Најчешће представља пресудну помоћ да се
лакше савлада пут ка успеху, али под условом да предузетник разуме да помоћ може бити дозвољена и
добронамерна, „толерантно“ протекционистичка и недозвољена, односно незаконита и неетична.

Stanko Strugar 35
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

„poprijeko“, „preko veze“ ili preko reda. A takve primjere, priznaćemo, srećemo često u
poslovnom svijetu.

Niko ne može reći kako nikad nije dobio neku vrstu pomoći kao privilegovan. Treba
samo da se upitamo: da li smo dobili ulaznicu za važnu utakmicu, kad ulaznice nisu bile u
slobodnoj prodaji; da li smo dobili jeftin, a dobar aranžman za ljetovanje ili prekovremenu
ljekarsku uslugu, itd. Sve te usluge su neka vrsta pomoći koju dobijamo zahvalјujući
protekciji, a za koje smo uspostavili samocenzuru kako ne bismo prešli granicu na kojoj se
pali „crveno svjetlo“ upozorenja. A to je tačka na kojoj prestaju „tolerantne“ pomoći u
rješavanju nekog problema, a nastaje polјe nezakonitog ponašanja.

Stanko Strugar 36
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

6. Zaključak

Svaki preduzetnik, kada se nađe pred dilemom da li da se bavi porodičnim poslom ili
ne – neki u manjoj, a neki u većoj mjeri – vidi profit kao glavni razlog zbog koga bi se
porodičnim poslom trebalo bavili. Sigurno je profit važan razlog zbog koga se otvaraju
firme a lјudi se bave privatnim poslovima, naročito tamo gdje su lјudi ostali bez posla i gdje
pred sebe postavlјaju samo jedan zadatak – da zarade novac i obezbjede egzistenciju svojoj
porodici.

Uspješan preduzetnik bi trebalo da izabere put rada i trplјenja, umjesto siromaštva i

„uživanja“, jer to je sigurno put koji vodi ka uspjehu i bogatstvu. Podrazumjeva se da će na
svom putu morati i mukotrpno da radi, ali i da će biti praćen „stalnim okom“ zavidne
javnosti. Moraće biti svjestan i toga da mu lenjivci mogu vrlo lako zalijepiti etiketu
kriminalca; ali, ako bude pošteno radio, od ogovaranja neće trpjeti veliku štetu i na
ogovaranju će se sve i završiti.

Buduće preduzetnike treba upoznati sa svim nepoznanicama i preprekama koje će

morati u svom radu da upoznaju i rješe; jer, opšte interesovanje za bavlјenje privatnim
poslom u kome pojedinci vide veliku i laku zaradu postoji, ali odgovor na „skrivenu
zagonetku“ – ko bi trebalo da se bavi privatnim poslom – rebus je za koji je potreban veliki
napor kako bi se dobio odgovor.

Dakle, ukoliko želite da se bavite biznisom, većinu svog radnog vremena provedite u
nalaženju posla. Takvo je danas vrijeme, svi znaju sve da rade, a najveća je umjetnost doći
do posla. Ali ako izučite tu vještinu, „ubijaćete se od posla“ iako ne znate da radite ni jedan
posao. Tako je i brilijantni pisac Mešo Selimović napisao da pametan čovek ne živi od svoje
pameti.

Stanko Strugar 37
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

7. Bibliografija

1. Liderstvo u preduzećima – drugo izmjenjeno i dopunjeno izdanje – Prof. dr Momčilo

Milisavljević – Megatrend univerzitet Beograd;
2. Dr. Dejan Đurić, Mr. Dragana Đurić „Menadžment globalnih organizacija i
međunarodno investiranje“ Ekonomski fakultet Priština, 2005.
3. Robbins, P., S., San Diego State University, Coulter, M., Southwest Missouri State
University, (2005), Menadzment
4. Williams., C., (2010), Principi menadzmenta, USA, Cengage learning, Data status

5. Northouse, G., P., (2007), Liderstvo: Teorija i praksa, USA: Wastern Michigan
University
6. Lester, B. Liderstvo-Stilovi i tehnike upravljanja, Clio Beograd 1997
7. Haas H. Lider u svakom od nas-siguran put da otkrijete sebe, Ps Grmeč, Privredni
pregled, Beograd 1995
8. Jančev, N. Liderstvo i efikasnost poslovanja Visoka škola za projektni menadžment,
Beograd 2007
9. Sajfert, Z. Preduzetništvo Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin,2004
10. Đorđević, D., Ćoćkalo, D. Upravljanje kvalitetom Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin"
Zrenjanin 2007
11. Jevtić, М., Liderstvo u promenama Zadužbina Andrejević, Beograd, 2007
12. Mandić, B.,Konjević, J.,Stojanović, I., Liderstvo u teoriji i praksi (Liderstvo pojam,
uloga i znaĉaj), VŠPM “Primus” Gradiška, NSĈ PRIMUS, 2011, broj 3
13. Fullan, M. (2001). Leading in a culture of change, San Francisco, CA: Jossey-Bass
14. Draker F.P.: Menadţment za budućnost, PS "Grmeĉ", Privredni pregled, Beograd,
1995
15. Covey Stephen R., PRINCIPLE CENTERED LEADERSHIP, Simon & Schuster, USA,
1992
16. Depree Max, LEADERSHIP IS AN ART, DTP, USA, 1990

Stanko Strugar 38
Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar Biznis i preduzetništvo – Seminarski rad

17. Grubić-Nešić, L: Razvoj ljudskih resursa ili spremnost za promjene, AB Print, Novi
Sad, 2005
18. Kotter, J. P., Leading Change, Harvard Business School Press, Boston, 1996
19. Lončarević, R.: Menadžtment u akciji: komuniciranje, motivisanje, upravljanje
grupama, Ekonomski fakultet, Banja Luka, 2005.
20. Robbins, S.P., Bitni elementi organizacijskog ponašanja , (Prevod sa engeskog),
MATE, Zagreb, 1992.
21. POZNATI LIDERI, http://www.management.co.me/files/1366975418.pdf

Stanko Strugar 39