Republika Srbija

Visoka kola primenjenih strukovnih studija

Vranje

Seminarski rad
Predmet: Preduzetnitvo
Tema: Karakteristike preduzetnika

Predmetni profesor:
dr Branislav Stanisavljevi

Student:
Nikola Petrovi 304/PE

Vranje,2016.

SADRAJ
Uvod.................................................................................................................................3

Linost preduzetnika........................................................................................................4
samopostignue4
samopouzdanje.5
prihvatanje rizika..5
samostalnost.6
kreativnost6
inovativnost..6
vizija.7

Preduzetnike strategije....................................................................................................7

Zakljuak........................................................................................................................14

UVOD
TA JE PREDUZETNIK?
Preduzetnik je pokretaka sila preduzetnikog procesa - pojedinac, koji stvara vrednost i
u tom procesu preuzima rizik gubitka novca, vremena ili nekog drugog oblika vrednosti
proizvoda ili usluge.
Preduzetnitvo i preduzetnike povezujemo uglavnom sa biznisom i to onim privatnim i
kazemo da su preduzetnici oni pojedinci koji imaju sopstvene firme, njima upravljaju i od
toga ive. Ipak, pojam preduzetnitva daleko je iri. Preduzetnitvo predstavlja nacin
razmiljanja i nije usko vezan samo za biznis. U svakoj delatnosti, svakom preduzeu,
bez obzira na veliinu i vlasnitvo, preduzetniko razmiljanje je vrlo vano. Ono se
vezuje uz kreativnost, sistematski pristup problemu, proaktivnost. Preduzetnici su ljudi
koji preuzimaju inicijative i donose promene u okruenju u kojima ive i rade.
Brojni su stereotipi i mitovi o preduzetnitvu i preduzetniku kao nosiocu preduzetnikog
procesa.. Preduzetnici se raaju, a ne stvaraju. Naravno da osobine i talenti, koje ovek
dobija roenjem, imaju odreeni znaaj pri definisanju onoga ime cemo se baviti u
ivotu, ali one predstavljaju samo dobru pretpostavku, nikako ne i garanciju uspeha.
Stvaranje preduzetnika je proces koji se sastoji od akumuliranja odreenih, relevantnih
vetina, znanja, iskustva i kontakata, kao i znaajnog ulaganja u sopstveni razvoj. Svako
moze zapoceti vlastiti posao. Najlaksi deo svega je osnovati firmu. Preduzetnici koji
shvataju razliku izmeu ideje i prilike i koji razmiljaju dovoljno iroko imaju veu ansu
za uspeh. Ono sto sledi nakon osnivanja je puno tee preivljavanje, odrivost i izgradnja
uspenog i profitabilnog biznisa.
Preduzetnici su daleko od toga da su potpuno nezavisni - oni moraju zadovoljiti brojne
obaveze prema partnerima, investitorima, kupcima, dobavljaima, zaposlenima, porodici.
Ipak, preduzetnici donose odluku o tome da li e, kada e i ta uraditi. Preduzetnici su
stalno pod stresom i plaaju veliku cenu takvog ivota bez sumnje - biti preduzetnik je
stresno i zahtevno. Ali, ne postoji dokaz da je stresnije ili zahtevnije od bilo koje druge
zahtevne profesionalne uloge.

LINOST PREDUZETNIKA
Preduzetnici se razlikuju meu sobom. Ipak postoje odreeni kvaliteti, koji su
zajedniki svim preduzetnicima, i koji su razlog njihovog uspeha. Predstavnici kole psiholokih karakteristika preduzetnika nastoje da identifikuju, i da izmere line
karakteristike, koje poseduju uspeni preduzetnici. Najvei broj istraivanja smatra
da su najvanije karakteristike uspenih preduzetnika: samopostignue, samopouzdanje, samostalnost, prihvatanje rizika, kreativnost, inovativnost i vizija
Kljune karakteristike linosti preduzetnika
samopostignue
samopouzdanje
samostalnost
prihvatanje rizika
kreativnost
inovativnost
vizija
SAMOPOSTIGNUE
Samopostignue mnogi autori smatraju kljunom osobinom uspenih preduzetnika. Podstreka potrebe za samopostignuem je elja za linim uspehom i
afirmacijom. Pojedinci koji imaju izraenu potrebu za samopostignuem ele da
ostvare uspeh, koji nije rezultat sluajnosti. Oni ele da uspeh bude njihova lina
zasluga, a da ne zavisi od sluaja, ili od drugih. Istraivanja pokazuju da ljudi koji tee samopostignuu postavljaju visoke ciljeve. Oni su spremni da rade bolje i
efikasnije od drugih, i nastoje da prevazi|u prepreke, koje stoje na putu uspeha.
Oni su visoko motivisani kada imaju povratnu informaciju o ostvarenim performansama, kako bi znali da li su uspeni, ili ne. Zadovoljstvo se postie, zbog
4

ostvarenog linog uspeha i postignua, pre nego, zbog novane nagrade. Ovo
znai da novana nagrada, tj. profit nije jedini pokreta preduzetnika, ve potreba da se ostvare ambicije i lini uspeh. Profit i rast firme su merilo linog uspeha
i samopostignua.
SAMOPOUZDANJE
Mnogi autori smatraju da je samopouzdanje jedna od najvanijih karakteristika preduzetnika. Visok stepen samopouzdanja i samouverenost u line sposobnosti je vana karakteristika preduzetnika, zbog toga to utie da se mobiliu
resursi, motiviu drugi i da se proizvode promene. Pojedinci sa visokim stepenom samopouzdanja veruju u sebe i svoju sposobnost da se suoe sa izazovima,
koji ih okruuju. Ovi preduzetnici ne odustaju lako. Njih odlikuje upornost i istrajnost u susretu sa tekoama, i elja da naporno rade.

PRIHVATANJE RIZIKA
Preduzetnici se opisuju kao pojedinci koji odvano i hrabro snose ne samo
finansijski, ve ukupan rizik svog poslovnog poduhvata. Preduzetnici snose finansijski rizik, jer ulau svoj novac. Ako, zbog pokretanja svog biznisa, napuste
sigurno zaposlenje, oni rizikuju svoju karijeru. Zbog dugog radnog vremena,
uloenog napora i energije potrebne za pokretanje i vo|enje firme, javlja se rizik
zapostavljanja porodice. Posveenost poslu i identifikacija sa poslovnim poduhvatom preduzetnike izlae psiholokom riziku, u sluaju eventualnog neuspeha. Savremeni autori smatraju da su preduzetnici skloni umerenom riziku, tj. riziku nad kojim imaju odreenu kontrolu, a ne ekstremnom riziku, kada ishodi
zavise od sluaja.

SAMOSTALNOST
Svoje line i poslovne ambicije preduzetnici ele da ostvare samostalno. Samostalnost se ogleda u autonomnom donoenju odluka i linoj kontroli. Samostalnost dovodi do zadovoljstva, koje je rezultat linog postignua, a koje izostaje
kada se radi za drugog. Samostalnost podstie inicijativnost, kreativnost i fleksibilnost. Ali, samostalnosti donosi vei rizik, veu odgovornost i puno rada.

KREATIVNOST
To su preduzetnici voeni eljom da kreiraju neverovatne stvari i procese.To su
preduzetnici voeni eljom da kreiraju neverovatne stvari i procese. - Umetnici i kreativci
koji ive od svog umetnikog rada- Umetnici i kreativci koji ive od svog umetnikog
rada - Preduzetnici koji se slue kreativnim pristupom u svom poslu- Preduzetnici koji se
slue kreativnim pristupom u svom poslu - Slobodni pojedinci koji ele da stvore
jedinstven nain ivota za sebe i svoje porodice- Slobodni pojedinci koji ele da stvore
jedinstven nain ivota za sebe i svoje porodice

INOVATIVNOST

Inovativnost
specifna
inovacije
,,orua
predstavljaju
kojima sepreduzetnika,
inovacije predstavljaju specifina ,,orua preduzetnika, kojima seosvajaju tehnologije
budunosti. To su specifine promene koje na najefektivniji
nain omoguavaju korienje novih ideja i time obezbeuju konkurentske prednosti
preduzeu. Preduzetniki orijentisano preduzee je ono koje blagovremeno i na pravi
nain pokree, podrava i sprovodi promene inovativnog karaktera. U slobodnoj
trinoj utakmici, gotovo sva investiciona aktivnost zasniva se na
preduzetnitvu poslovnih ljudi. Slobodna privreda je i formalno tako
institucionalizovana da omoguava slobodno izraavanje preduzetnikog
duha. Meutim, treba naglasiti da se u praksi poslovanja uloga preduzetnika
esto razlikuje od uloge inovatora. Budui da ljudi koji raspolau novcem ne
moraju biti obdareni svojstvom inovativnosti, preduzetnitvo, vlasnitvo i
menadment mogu biti sasvim razdvojeni.Vlasniki rizik ne mora padati na
preduzetnika, a preduzetnik ne mora biti menader.

VIZIJA
Prva stvar koja izdvaja uspenog preduzetnika od ostalih jeste vizija. Preduzetnik u
svakom trenutku zna ta hoe, ima sliku kako bi njegova organizacija trebalo da izgleda u
budunosti i zna koje bi korake trebalo preduzeti. Vizija koju ima je njegova pokretaka
snaga, neto emu tei i razlog zbog kojeg se uputa u neki poslovni poduhvat. Bez jasne
predstave zbog ega neto radimo, svaki napor je uzaludan.
PREDUZETNIKE STRATEGIJE
Za preduzetnike je veoma vano da neguju strateki pristup upravljanja preduzeem. U
tom smislu, potrebno je da poseduju proaktivno delovanje i konkurentsku agresivnost.
Proaktivnost se odnosi na odgovor preduzea na anse na tritu. Proaktivno delovanje
omoguava preduzeu da anticipira promenu ili potrebu trita i da reaguje na nju meu
prvima. Konkurentska agresivnost se odnosi na sposobnost preduzea da reaguje na
konkurentske pretnje. Preduzee koje je poseduje ima ugled na tritu i omoguava sebi
da zadri ili unapredi svoju poziciju.
Zbog svojih linih karakteristika preduzetnici su razvili nekoliko razliitih tipova
preduzetnikih strategija:
strategija potpunog planiranja,
strategija kritine take,
oportunistika strategija,
reaktivistika strategija,
rutina (navika).
Preduzetnik koji koristi strategiju potpunog planiranja planira unapred i aktivno struktuira
situaciju. Ova strategija predstavlja sveobuhvatnu sliku radnog procesa, okvir za
dugorono planiranje, veliki skup signala iz okruenja, jasnog znanja i anticipiranja
greki. Strategija potpunog planiranja je proaktivne orijentacije.
Karakteristika strategije kritine take je da zapoinje sa najteom, najnejasnijom i
najvanijom takom u planu. Akcije se sprovode na osnovu te take, tog polazita i nita
se drugo ne preduzima. Tek nakon reavanja prve kritine take mogue je preduzeti
7

sledee korake. Zbog takvog pristupa preduzetnik ima jasan cilj u glavi i moe da se
koncentie na njegovo ostvarenje.
Oportunistika strategija poinje sa nekim oblikom planiranja. Meutim, kada se ansa
pojavi u okruenju, preduzetnik odstupa od plana i pokuava da iskoristi ansu. Planovi
se stalno menjaju ili koriguju. Iz tog razloga ova strategija nije sistematina. U svakom
sluaju, oportunistika strategija je proaktivnija od reaktivistike.
Karakteristika reaktivistike strategije je da preduzetnik reaguje u skladu sa situacijom.
Akcije nisu planirane i ne koristi se proaktivan pristup informacijama.
Rutina je standardno ponaanje karakteristino za redudantno okruenje. Kada se koristi
rutina, nema uenja, odnosno unapreenja poslovanja, zato to se stvari obavljaju na
nain na koji su se oduvek obavljale.
Peter Drucker je u svom delu "Inovacije i preduzetnitvo" analizirao preduzetnike
strategije. Postoje etiri specifine preduzetnike strategije:
1.

Biti prvi, ali istovremeno i najbolji,

2.

Pogoditi ih tamo gde ne oekuju,

3.

Pronalaenje i osvajanje specijalizovanih "ekolokih nia",

4.

Promena ekonomskih karakteristika proizvoda, trita ili privredne grane.

BITI PRVI ALI ISTOVREMENO I NAJBOLJI

U okviru ove strategije preduzetnik ima za cilj da osvoji vodeu poziciju, ako ne i
potpunu dominaciju na nekom novom tritu. ili u nekoj novoj privrednoj grani. Biti prvi
ali istovremeno i najbolji ne znai obavezno da se veliki posao, veliko preduzee, mora
odmah stvoriti, mada to obino biva pravi cilj. Meutim, ta strategija od samog poetka
ima za cilj osvajanje trajne vodee pozicije.
Mnogi preduzetnici su izabrali ba tu strategiju, mada ona nije dominantna strategija
preduzetnitva, a kamoli ona koja nosi najmanji rizik ili ima najvee proporcije uspenih
rezultata. Naprotiv, ona je najvea kocka, odnosno donosi najveu neizvesnost. Ona ne
8

prata pravljenje greaka i ne omoguava drugu ansu. Meutim, kada se pokae kao
uspena, ona donosi najvee nagrade svom autoru.
Strategija "biti prvi ali istovremeno i najbolji" zahteva postavljanje ambicioznog cilja, u
suprotnom, ona je osuena na neuspeh. Ona uvek ima za cilj stvaranje nove privredne
grane ili novog trita. Ova strategija mora odmah da pogodi cilj, ili e potpuno
promaiti. Da bi se strategija mogla koristiti, potrebno je izvriti promiljenu i paljivu
analizu.
Strategija zahteva znaajne i kontinuirane napore kako bi se zadrala vodea pozicija na
tritu. Preduzetnik mora da pronae nove upotrebne vrednosti za svoj proces ili
proizvod. U jednom trenutku, on mora da uini svoj proces ili proizvod zastarelim, kako
bi uvek odmicao u inovacijama svojim konkurentima. Primena ove strategije ne
dozvoljava dranje visokih cena. Naprotiv, usavravanjem i ekonomijom obima potrebno
je sniziti cene svog proizvoda i na taj nain odbiti konkurenciju.
POGODITE IH TAMO GDE NE OEKUJU
Ova strategija se moe realizovati kroz sprovoenje dve podstrategije:
kreativna imitacija,
preduzetniki dudo.
Kreativna imitacija je oigledna kontradikcija u terminima. Ono to je kreativno mora
istovremeno da bude i originalno. Iako postoji neto to imitacija nikako nije, to je
original. Pa ipak, taj izraz je odgovarajui. On opisuje strategiju koja predstavlja imitaciju
po svojoj sutini. Ono to preduzetnik radi, neko drugi je ve radio. Meutim, sada je ta
radnja preduzetnika kreativna iz razloga to preduzetnik, primenjujui strategiju kreativne
imitacije razume ta inovacija predstavlja bolje od ljudi koji su do nje doli, odnosno koji
su pravi inovatori. Ova strategija eka da neko drugi izmisli neto to je ipak samo
priblino konanoj upotrebnoj vrednosti. Tada je mogue primeniti kreativnu imitaciju
koja primenjuje konano reenje za zadovoljenje potreba klijenata

I ova strategija ima za cilj stvaranje vodee pozicije na tritu ili u odreenoj privrednoj
grani, ukoliko ne moe da obezbedi potpunu dominaciju. Meutim, ona je mnogo manje
rizina od prethodne. U vreme kada se kreativni imitator pojavi na tritu, ono je ve
formirano i novo preduzee moe da bude prihvaeno na njemu.
Kreativni imitator koristi uspeh koji su drugi ostvarili. Kreativna imitacija nije inovacija
u smislu u kojem se taj termin obino upotrebljava. Kreativni imitator nije onaj koji
pronalazi neki proizvod ili uslugu, on ih samo usavrava i pozicionira na tritu.
Kreativna imitacija poinje svoj pohod od trita, a ne od proizvoda, kao i od potroaa, a
ne od proizvoaa. Ona je istovremeno i koncentrisana na trite i voena trino.
Kreativna imitacija ima i svoje rizike. Kreativni imitatori lako dolaze u iskuenje da
ponite svoje napore u nastojanju da se osiguraju od gubitaka. Druga opasnost dolazi od
loeg tumaenja trenda na tritu koje su prethodni inovatori stvorili, ali ga nisu
adekvatno opsluili tj., kreativna imitacija zadovoljava tranju koja ve postoji, a pri
tome ne stvara novu. Kreativna imitacija najbolje funkcionie u oblasti visoke
tehnologije.
Preduzetniki dudo
Moe se izdvojiti pet posebnih navika i ponaanja koja koriste postojea preduzea, a
koja omoguavaju novim preduzeima da primene strategiju preduzetnikog dudoa:
1.

Oholost koja preduzee ili itavu privrednu granu vodi ka uverenju da neto to je

novo, ne moe da bude i dobro, sve dok se sami oni ne uvere. Tako dolazi do odbijanja
novog pronalaska sa prezirom.
2.

Tendencija da se "skine kajmak" sa trita, odnosno da se ostvari visok profit na

jednom njegovom segmentu i za kratko vreme.

3.

Verovanje u kvalitet. Kvalitet proizvoda ili usuga nije ono to njihov dobavlja misi

da jeste. Kvalitet je ono to muterija dobija i za ta je spreman da plati. Proizvod nije

kvalitetan zato to ga je teko napraviti. Muterije plaaju samo ono to im je od koristi i
to za njih predstavlja upotrebnu vrednost.
4.

Premijska (visoka) cena.

10

5.

Tendencija ka maksimiranju, umesto ka optimizovanju. Kako trite raste i razvija

se, oni pokuavaju da zadovolje svakog pojedinanog korisnika ali ponudom koja uvek
sadri isti proizvod ili uslugu.

EKOLOKE NIE
Strategija osvajanja ekoloke nie ima za cilj osvajanje, sticanje praktinog monopola u
jednoj manjoj, uoj oblasti trita ili proizvodnje. Njen zadatak je da svoje uspene
realizatore uini imunim na delovanje konkurencije. Vano je ostati neupadljiv, uprkos
tome to se poseduje proizvod veoma vaan za odreeni proces ili trite, tako da niko ni
ne pokuava da konkurie. Postoje tri razliite strategije ekolokih nia:
strategija naplatne rampe,
strategija specijalizovanih vetina-znanja,
strategija specijalizovanih trita.
Strategija naplatne rampe
Pozicija naplatne rampe je najpoeljnija pozicija koju moe da ostvari jedno preduzee.
Meutim, ona ima svoje veoma striktne zahteve. Pre svega, proizvod mora da bude bitan
za itav proces. Rizik da se taj proizvod ne koristi mora da bude neuporedivo vei od
trokova dobijanja tog proizvoda. Drugo, trite mora da bude u toj meri ogranieno, da
onaj koji da prvi osvoji, automatski dolazi u poziciju da ga i definitivno prisvoji. Ta
ekoloka nia mora da bude mala i diskretna, dovoljno da ne privlai panju
konkurencije. Poziciju naplatne rampe nije lako pronai, odnosno stei. Ona se najee
pronalazi u situacijama nepodudarnosti.
Strategija specijalizovanih vetina i znanja
Za razliku od nia koje su osvojila preduzea na pozicijama naplatnih rampi, ove nie su
bile dosta velike, pa ipak istovremeno i jedinstvene. One su stvorene, odnosno razvijane,
putem razvoja visoke specijalizacije u samom poetku vremenskog perioda od kojeg
11

poinje i razvoj itave privredne grane. Nie posebnih specijalnosti su pre svega
namenjene sektoru preraivake industrije. Taan proraun vremena je bitan za
uspostavljanje i osvajanje nie na tritu. Ona se mora uspostaviti na samom poetku
stvaranja privredne grane. Da bi se osvojila nia na bazi specijalnosti, to uvek zahteva
neto novo, neto to predstavlja istinsku inovaciju. Nia osvojena pomou neke
specijalnosti retko se sluajno pronalazi. Ona se javlja kao rezultat sistemske analize
inovativnih mogunosti. Nakon dobrog istraivanja koje je sprovedeno na vreme, ima
dovoljno vremena da se trazvije jedinstvena strunost i odgovarajua specijalnost.
Preduzea koja se uvrste u nii specijalnosti, moraju stalno da rade na usavravanju i
poboljavanju svoje strunosti.
Specijalno trite
Specijalno trite se pronalazi posmatranjem i analiziranjem pojave i razvoja novih
proizvoda i usluga, postavljajui pri tome pitanje: "Kakve mogunosti tu postoje, koje bi
nam dale ansu za posedovanje jedinstvene nie, i ta treba da uradimo da bismo tu niu
popunili pre svih drugih?" Nia specijalnog trita ima iste zahteve kao i nia
specijalizovanih znanja tj., sistemsku analizu novog trenda, privredne grane ili trita.
One imaju i ista ogranienja. Najvea pretnja osvojene nie na osnovu specijalnosti, jeste
sam uspeh na tritu. Najvea pretnja postoji onda kada specijalno trite postane
masovno trite, odnosno, kada ono izgubi svoju ekskluzivnost.
STRATEGIJA PROMENJENIH VREDNOSTI I KARAKTERISTIKA
Ova strategija sama po sebi predstavlja inovaciju. Proizvod ili usluga koju strategija nosi
sa sobom mogu da budu prisutni u okolini veoma dugo. Sve strategije u okviru strategije
promenjenih vredosti i karakteristika imaju jednu zajedniku osobinu, a to je kreiranje
muterije, potroaa. Strategija se realizuje na etiri razliita naina:
1.

kreiranje koristi,

2.

utvrivanje odgovarajuih cena,

12

3.

prilagoavanja drutveno-ekonomske realnosti klijenta,

4.

isporuke onog to za klijenta zaista predstavlja pravu vrednost.

Kreiranje koristi - u ovoj strategiji cena je irelevantna. Strategija funkcionie samim tim
to korisnicima omoguuje da rade upravo ono to slui njihovoj svrsi. Stvaranje koristi
omoguuje ljudima da zadovolje svoje elje i svoje potrebe na svoj sopstveni nain.
Utvrivanje odgovarajuih cena - sutina je u tome da se utvrdi prava cena za ono to
muterija kupuje, a ne da se odreuje cena onoga to proizvoa prodaje. Kupci plaaju
uslugu, a ne proizvod.
Prilagoavanja drutveno-ekonomske realnosti klijenta - proizvoa mora da bude
racionalan. Njegova realnost je obino u potpunoj suprotnosti sa realnou klijenta. Zato
on mora da joj se prilagodi.
Isporuke onog to za klijenta zaista predstavlja pravu vrednost - strategija je veoma
slina strategiji prilagoavanja realnosti potroaa. Ona predstavlja samo finiju analizu u
odnosu na ono ta klijent eli i onoga to proizvoa proizvodi.

13

ZAKLJUAK
U radu se razmatraju ekonomski, psiholoki i socio-bihevioristiki koncepti
preduzetnika, sa ciljem da se istrae kljuni faktori uspeha preduzetnikih firmi.
Doprinos psiholokih i socio-bihevioristikih teorija objanjenju najvanijih faktora
uspeha preduzetnika, predmet je sporenja. Jer, ukoliko se prihvati da uspean preduzetnik
ima jedinstvene osobine, to znai da je ponuda preduzetnikog talenta ograniena brojem
ljudi, koji poseduju ove osobine; a ukoliko se prihvati da je sposobnost uenja i prilago|
avanja uticajima iz okruenja kljuni faktor uspeha preduzetnika, onda to znai da talenat
nije bitan, i da svako moe da bude uspean preduzetnik. Ni jedan od razmatranih
koncepata ne daje celovito tumaenje kljunih faktora uspeha preduzetnika, ali
integralno, oni omoguavaju da se razumeju i objasne razlozi uspeha preduzetnikih
firmi. Uspeh je rezultat linih karakteristika preduzetnika, sposobnosti uenja iz iskustva,
kao i prilagoavanja uticajima iz okruenja. Line karakteristike preduzetnika su
najvanije u fazi lansiranja novog biznisa, sposobnost uenja iz iskustva postaje
znaajnija posle pokretanja firme, a rast i razvoj firme zavisi od steenog iskustva i
znanja i sposobnosti prilagoavanja uticajima iz okruenja.

14