Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo Beograd

Nastavna baza - Vrbas

Predmet: Menadment malih i srednjih preduzea tema:

Mala i srednja preduzea u EU

mentor: Karavidi dr Slavko

student: Nedeljkovi Ivan 205-029/09

Septembar 2011. 1

SADRAJ

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. str. 3 1. Pojam malih i srednjih preduzea u EU. . . . . . . . . . . .. str. 4 2. Osnovne karakteristike MSP politike u EU. . . . . . . . .. str.5 3. Znaaj malih i srednjih preduzea u EU. . . . . . . . . . . . str.6 4. Problemi mali i srednjih preduzea u EU . . . . . . . . . . . str.7 5. Podrka rastu u MSP. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.8 6. Inovativnost malih i srednjih preduzea u EU . . . . . . .str.9 7. MSP u EU za vreme svetske ekonomske krize . . . . . . .str.10 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.13 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 14

UVOD
U ovom radu pokuau da objasnim pojam malih i srednjih preduzea u Europskoj Uniji, kriterijume na osnovu kojih se preduzea klasifikuju na velika, srednja, mala i mikro preduzea kao i osnovne karakteristike politike malih i srednjih preduzea u Europskoj Uniji. U radu e biti govora i o inovativnosti malih i srednjih preduzea u Europskoj Uniji, kao i o tome koje zemlje najbolje implementiraju inovacije u svoja preduzea, a koje najvie zaostaju po tom pitanju. Pokuau da izvrim komparaciju preduzea u Europskoj Uniji pre i posle nastanka svetske ekonomske krize, objasnim zato mala i srednja preduzea u Europskoj Uniji imaju bolje izglede da bezbolnije prebrode ekonomsku krizu od velikih preduzea, kao i razloge zato mnoga mala i srednja preduzea u Europskoj Uniji i dalje posluju sa velikim optimizmom i pored teke ekonomske situacije. 23 miliona malih i srednjih preduzea (MSP u daljem tekstu) u EU ine 99% svih preduzea i na njih otpada 66% radnih mesta u privatnom sektoru, odnosno 100 miliona radnih mesta vie od tri etvrtine svih radnih mesta u nekim sektorima (80% u tekstilnoj, graevinskoj industriji i industriji izrade nametaja). Vei procenat radnika je zaposlen u srednjim i malim preduzeima u EU nego u SAD-u ili Japanu.

1. Pojam malih i srednjih preduzea u EU

Mala i srednja preduzea su definisani u EU kao sektor koji ima manje od 250 zaposlenih, koji je samostalan od veih kompanija i sa godinjim prometom koji ne prelazi 50 miliona eura i sa ukupnim godinjim bilansom koji ne prelazi 43 miliona eura. Ova definicija je vana za utvrivanje kompanija koje mogu koristiti EU programe namenjene MSP i odreene politike kao to su dravna pomo namenjena MSP i pravila za konkurenciju. Definicija se esto menjala u zadnjih deset godina kako je MSP postajao politiki redovno pitanje. U Europskoj Uniji danas postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzea, to ini 99% ukupnog broja preduzea (od njih 93% su mikro preduzea). U njima je zaposleno oko 75 miliona radnika, od ega oko 80% radi u tekstilnoj industriji, graevinarstvu ili industriji nametaja. 2/3 svih zaposlenih radi u privatnom sektoru: Mikro preduzea Mala preduzea Srednja preduzea Velika preduzea 29,8% 20,8% 18,5% 32,9%

U okviru kategorije malih i srednjih preduzea, srednje preduzee se definie kao preduzee koje zapoljava manje od 250 osoba i iji godinji promet ne prelazi 50 miliona eura i iji ukupan godinji bilans stanja ne prelazi 43 miliona eura. Malo preduzee je preduzee koje ne zapoljava vie od 50 osoba i iji godinji promet ne prelazi 10 miliona eura. Mikro preduzee je ono koje ima do 10 radnika i iji godinji promet ne prelazi 2 miliona eura. Ta preduzea dominiraju u Italiji (47%) i Turskoj (41%) Jedan od glavnih problema sa kojima se suoavaju kreatori MSP politike je poznavanje onoga to MSP sektor eli. MSP nekad ima potrebu za odreenim resursima sa trita (koji se nazivaju eksternalijama) a koje velike firme imaju (raunovodstvo, marketing, itd.). Za razliku od velikih hijerarhijskih korporacija, MSP su esto prilino neformalni, sa vlasnikom-menaderom i malim brojem zaposlenih pri emu linosti dominiraju. Zbog toga su uveliko drugaija i imaju drugaije potrebe. U propisima drava lanica MSP su definisana lokalno, dok sektorske varijacije ine firmu malom u jednom sektoru i velikom u drugom neka MSP imaju veliki rast i tehnologiju, a druga su kompanije ivotnog stila i kompanije jednog lica. Uspean MSP sektor ima potrebu za otvaranjem velikog broja firmi svake godine kako bi nadoknadio izuzetno visoku stopu neuspeha. Odravanje tempa zahteva aktivnu intervenciju politike kako bi se sektor reprodukovao i odrala njegova dinamika.

2. Osnovne karakteristike MSP politike u EU

Provizorni razvoj MSP politike u Europskoj Uniji dao joj je odreene jedinstvene karakteristike (iako su one rasprostranjene u lisabonskom procesu). Prvo je napravljena jasna distinkcija izmeu horizontalnih i vertikalnih mera, pri emu su horizontalne namenjene reavaju pitanja trinog i poslovnog okruenja, a vertikalne posebnim problemima (umea i finansije, npr). Drugo, drave lanice su uvale svoj suverenitet oteavajui razvoj EU politike. Zbog toga je poeo preovladavati soft zakon u vidu rezolucija i deklaracija i 'dobre prakse' umesto tradicionalnijih pravnih i finansijskih instrumenata. Trei princip je bio pretea subsidijarnosti u zabrani dupliciranja politika na dravnom nivou. etvrto, akteri privatnog i javnog sektora su bili ukljueni u celu politiku i peto, konsultacije su bile opsene. Na kraju, uvek je postojao opti konsenzus prema kojem je podrka MSP dobra stvar meu svim institucijama EU i veini aktera. Porast znaaja EU MSP politike javio se zahvaljujui njenoj vezi sa velikim brojem drugih vanih inicijativa u 1990-tim. Tu spada i Bela knjiga Komisije iz 1994. godine o zapoljavanju, konkurentnosti i rastu kojom je MSP sektor povezan sa politikom inovacija, zatim Evropska strategija za zapoljavanje iz 1997. godine koja povezuje MSP sa mogunostima zaposlenja i Bela knjiga o upravi iz 1999. godine te uloga civilnog drutva. Do odgovora EU na globalizaciju na sednici Evropskog vea u Lisabonu u martu 2000. godine njen naglasak na ekonomiju EU kao najkonkurentniju, odrivu i inkluzivnu na svetu uklapao se sa mnogim inicijativama iz MSP politike. MSP su povezani sa pojmovima konkurentne prednosti. Razlog je konkurentna prednost koja se fokusira na procese koji se koriste da bi dodali vrednost usluzi ili proizvodu, a ne trokovna prednost faktora proizvodnje (komparativne prednosti). Konkurentnost se razvija meu socijalnim institucijama na tritu, a ne preko imovine i hijerarhije velikih kompanija. MSP su se uvek oslanjale na druge institucije na tritu i u drutvu da bi im obezbedile potrebne robe u usluge. Takoe su fleksibilna i u stanju da brzo odgovore na trine promene i esto inoviraju usled potrebe. Lisabonski program je posebno primeren MSP, naglaavajui diverzitet evropskih MSP kao izvora inovacija i konkurentnosti. MSP su takoe bile vaan mehanizam za ukljuivanje socijalno marginaliziranih grupa kroz samozapoljavanje i druge politike kojima se promovie MSP. MSP takoe mogu ponuditi odrivost pruajui inovativne zelene proizvode i usluge. Ova veza je napravljena na narednom sastanku Europske skuptine sa lisabonskim sastankom kada je uvedena MSP povelja u Santa Feiri 2000. godine.

01. ivkovi M., Ekonomika poslovanja, Megatrend, Beograd, 2002.

3. Znaaj malih i srednjih preduzea u Europskoj Uniji

Koliko su vana mala i srednja preduzea dokazano je i na samitu efova vlade Europske Unije u Lisabonu, u martu 2002. godine, gde je sektor preduzea male privrede oznaen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Europska Unija postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda u svetu do 2010. U junu 2002. godine lideri Europske Unije su usvojili Europsku povelju za mala i srednja preduzea, kojom se pozivaju lanice Europske Unije i Europska komisija da prue podrku i pomognu malim preduzeima u brojnim kljunim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnog zakonodavstva, popisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj nain u potpunosti je priznat znaaj malih preduzea i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Europskoj Uniji. Za mala i srednja preduzea se oekivalo da odigraju kljunu ulogu u procesu tranzicije zemalja centralne i istone Europe, koje su od pre nekoliko godina lanice Unije. Mislilo se da e ovaj sektor doiveti pravi bum, poto se uklone granice, i da e na taj nain ubrzati prelazak sa planske na trinu privredu. Smatralo se da e indirektno ova preduzea pogurati velike kompanije da se lake prilagode konkurenciji na tritu. No, gotovo nita od ovih predikcija se nije dogodilo i to iz sledeeg razloga mala i srednja preduzea nisu bila dovoljna da poguraju ekonomski razvoj i procese transformacija u tranziciji. Sektor malih i srednjih preduzea se jako teko razvija, ako nema dovoljno velikog rasta privrede i odgovarajue institucionalne podrke, to je zaista i nedostajalo u ovim zemljama usled loeg naslea iz prethodnog perioda. Ali i pored toga sektor male privrede je ipak rastao, no njegova ekonomska snaga je ostala mala. Od 2004. godine i ove tranzicione ekonomije su postale deo Europske Unije i njene snane ekonomije. Od preko 200 miliona preduzea male privrede koja posluju na teritoriji Europske Unije, ak etvrtina se bavi trgovinom, a druga etvrtina posluje sa nekretninama ili se bavi konsaltingom. U industriji je registrovan relativno mali broj preduzea (oko13%) i stie se utisak da se smanjuje broj ovih preduzea. Kad je u pitanju analiza obrta kod malih i srednjih preduzea na teritoriji Europske Unije, najvei obrt ostvaruju trgovinska preduzea, a njih slede male privrede koje posluju u industriji. to se tie malih i srednjih preduzea u industrijskom sektoru, ak 14% njih je imalo izvozne operacije takom 2007. godine i time se ovaj sektor male privrede pokazao kao najbolji, bar to se tie uea u nacionalnom izvozu. Ali istovremeno ovaj sektor je i jedan od najveih uvoznika, zbog nabavke inputa iz inostranstva, odnosno repromaterijala. Zanimljivo je i da je u ovom sektoru istovremeno bio i najvei prihod od izvoznih aktivnosti, to je svakako podatak koji veoma ohrabruje. Najvie se trgovalo sa proizvodima prehrambene industrije, gde pritom najvei deo izvoza odlazi na nemako, britankso i francusko trite.

02. Malenovi N., Pokraji D., Paunovi B. Ekonomika preduzea, CID Ekonomski fakultet, Beograd, 2004

4. Problemi malih i srednjih preduzea u Europskoj Uniji

Mala i srednja preduzea koja posluju na teritoriji Europske Unije, susreu se sa brojnim problemima u svom poslovanju, koji im onemoguuju da se nesmetano razvijaju u rastu. Najei problemi sa kojima se ona susreu su sledei: Nedostatak kvalifikovane radne snage Niska kupovna mo stanovnitva Ogranien pristup finansijskom tritu Previe visoki trokovi radne snage Problemi sa implementacijom novih modela organizacije poslovanja Nizak nivo menadmenta kvaliteta Problemi sa javnom administracijom Loa infrastruktura (saobraajna, elektrina i komunikaciona mrea)

U istraivanju koje je sproveo Gallup International, a koje je obuhvatilo mala i srednja preduzea u industrijskom sektoru, dolo je do podatka, da mala i srednja preduzea u industriji imaju najvei problem sa nedostatkom kvalifikacione radne snage, a drugi po vanosti je problem smanjene kupovne moi potroaa, te po toj osnovi i smanjena tranja za njihovim proizvodima. Naime, poto ova preduzea raspolau malom finansijskom snagom, ona vrlo esto i nisu u mogunosti da plate visokokvalifikovanu radnu snagu, tako da je taj problem usko povezan i sa nedostatkom finansijskih sredstava. to se tie problema kupovne moi potroaa ono mnogo vie utie na mala i srednja preduzea u industriji, nego na velika. To je zato to ova preduzea u principu imaju mnogo vie trokove po jedinici proizvoda, te se smanjuju i mogunosti da se utie na konanu cenu. Velika preduzea u industriji uspevaju da smanje svoje trokove poslovanja zahvaljuji ekonomiji obima i irine, te ne udi da na njih mnogo manje utie problem smanjene kupovne moi potroaa, proistekao pre svega iz efekta finansijske krize. Problem ogranienog pristupa finansijskom tritu ima gotovo petina malih i srednjih preduzea u industriji. Ovaj problem je posebno prisutan u zemljama koje su nove lanice Unije. Najvei problem je na Malti i u Maarskoj, gdje se gotovo treina preduzea izjasnilo da ima problem sa finansiranjem i pozajmljivanjem sredstava. Tokom istraivanja primeena je jo jedna zakonitost, a to je - to je preduzee manje vei su problemi sa finansiranjem. Sa manjkom kvalifikacione radne snage se nesusreu podjednako sva preduzea u EU. Npr. kod malih i srednjih preduzea u Nemakoj, Holandiji i Luksemburgu ovaj problem je mnogo manje izraen, s obzirom da ove zemlje imaju dobro izgraen obrazovni sistem i da godinama u nazad povlae visoko kvalifikovanu radnu snagu iz celog sveta, te je sasvim logino da je najvea ponuda strunjaka u ovim zemljama. Sa druge strane Litvanija, Grka i Estonija imaju veoma izraen ovaj problem, s obzirom da imaju lo obrazovni sistem, uglavnom nasleen iz prethodnog perioda. Drugi problem s ovim zemljama je tzv. odliv mozgova ka razvijenijim zemljama Unije, to je uticalo na veoma oskudnu ponudu radne snage u ovim zemljama. 7

Komisija EU je izjavila da eli da stvori jednu od najkonkurentnijih ekonomija u svetu, i savremena tehnologija je svakako jedan od moguih naina da se to postigne. U Uniji je oko 15% preduzea imalo problem da implementira nove tehnologije, i tako ovo na prvi pogled moe da deluje kao veoma loe stanje, zapravo situacija je viestruko bolja nego u zemljama koje jo nisu lanice Unije, u kojima vie od polovine malih i srednih preduzea ima ovaj problem. Najmanje problema sa implementacijom novih tehnologija imaju preduzea u Austriji, Finskoj, i to je zanimljivo u Bugarskoj, a najvie problema imaju preduzea iz Portugala. Inovacije i implementacija novih tehnologija u proizvodne procese i poslovanje su krucijalne za razvoj i unapreenje perfomansi preduzea. Zato je Zajednica veoma aktivna na ovom polju, kako na pruanju tehnike pomoi tako i u obezbeenju finansijskih sredstava. Dravna administracija i zakonska regulativa u mnogim zemljama podstiu osnivanje i rad malih i srednjih preduzea, ali esto mogu da budu i ograniavajui faktor njihovog razvoja. Na zakonske barijere su mnogo vie osetljive velika preduzea, nego to su to preduzea male privrede, poto esto podleu raznim antimonopolokim zakonima, dok kod malih i srednjih preduzea to nije sluaj zbog njihove ekonomske snage. Istraivanjem sprovedenim u zemljama Europske Zajednice, najvee administrativne barijere za mala i srednja preduzea su u Maarskoj, ekoj, Sloveniji i Slovakoj. Problem se primeuje uglavnom kod novijih lanica Zajednice, jer jo nisu u potpunosti usklaena zakonodavstva u ovoj oblasti, sa onima u starijim lanicama. No, poslednjih godina se primeuju impozantna unapreenja u ovoj oblasti, pre svega kroz implementaciju tzv. e-governmenta sistema elektronskog poslovanja, koji omoguuje preduzeima da veinu svojih obaveza prema dravi ree putem elektronske komunikacije sa javnom administracijom. Najnie barijere malom biznisu su u Finskoj i paniji.

5. Podrka rastu u MSP

Osim mnogih vertikalnih mera koje su navedene u gornjem tekstu, rast MSP je uveliko unapreen okruenjem koje mu ide u prilog. Ne doivljavaju isti rast sva MSP jednako, neka nikako, ali mnoga uviaju postojanje regulatornih barijera u posebnim fazama, esto u vezi s pitanjima zapoljavanja. Teko je doi do objektivnih informacija jer i sami MSP opservatorijski izvetaji su u kontradikciji sa samim sobom. Zaposleni u MSP su plaeni manje po dravnim sektorima, a ukidanjem zakonskih prava na zatitu radnika ne poveava se fleksibilnost trita rada. U Danskoj na svaki izgubljeni posao dva su otvorena u sektorima visoke vrednosti, kao to su bio-tehnologija i farmaceutika. Politikom zapoljavanja se zato moe razviti dobra komunikacija izmeu obe strane. EU uspeva 'Prvo misliti malo' preko velikog broja formalnih i neformalnih mera. MSP su predstavljene u socijalnom dijalogu UNICE i u redovnim politikama praenja preko NORMAPME. Programi korporativne socijalne odgovornosti integriraju socijalne dimenzije preko 'trostruke krajnje granice' konkurentne, odrive i socijalno odgovorne politike koja se moe pratiti preko mehanizama revizije. O loe provedenim propisima o jedinstvenom tritu se moe podneti izvjetaj preko SOLVIT-a (ime se skree panja dravama lanicama). Ali se nastoji izbei loa legislativa pre nego to se i donese kroz 8

proirenje procesa konsultacija prije sprovoenja politike. Procena efekta regulacije (RIA) postala je kljuni instrument u tome. Sledi pet osnovnih faza: 1. opis propisa i potreba; 2. pokazati da prednosti predloene mere opravdavaju trokove te mere, preko kvantitativne ili kvalitativne evaluacije efekta mere na graane, preduzea i vladu; 3. koristiti informacije i savete onih na koje propis utie; 4. ispitati alternativne pristupe i pokazati zato je predloena opcija najbolja; 5. razgovarati o tome kako e se propis provesti.

6. Inovativnost malih i srednjih preduzea

Mala i srednja preduzea predstavljaju dominantan segment svake grane privrede za stvaranje novih zapoljavanja i kreiranje novih vrednosti. Ako je uspenost malih preduzea nedovoljna, taj nedostatak je vidljiv kroz: - inovativnost - konkurentnost/izvoz - profitabilnost Prema analizi Europskog inovativnog semafora (European Innovation Scoreboard (EIS)) EU je pre nedavne finansijske krize zabeleila znaajan napredak u inovacijama. Relativni jaz u inovativnosti izmeu SAD-a i Japana je smanjen, a poseban napredak pokazale su neke nove zemlje lanice poput Kipra, Rumunije i Bugarske. irom Europe poseban napredak je uinjen na podruju ljudskih resursa i dostupnosti izvora finansiranja inovacija. No uprkos tome investicije preduzea u EU jo uvek su relativno slabe posebno u poreenju sa SAD-om i Japanom. Potpredsednik Europske komisije Gnter Verheugen naglaava da su investicije u istraivanje i inovacije nune kako bi Europa iz sadanje krize izala jaa. U tome e svakako pomoi i inicijative Komisije za poboljanje europske istraivake efikasnosti, stimulisanje inovacija i razvoj tehnoloki razvijenih trita. Prema Europskom inovacijskom semaforu europske zemlje mogu se zavisno o svojoj uspenosti u inovacijama grupisati u 4 kategorije:

Lideri u inovacijama: vajcarska, vedska, Finska, Nemaka, Danska i Velika Britanija imaju inovativni uinak znatno vii od EU proseka. Uspenost vajcarske i Nemake raste bre od ostalih u grupi. Sledbenici u inovacijama: Austrija, Irska, Luksemburg, Belgija, Francuska i Holandija imaju uspenost iznad EU proseka. Irska uspenost raste bre od ostalih u grupi a sledi ju Austrija. Umereni inovatori: Kipar, Island, Estonija, Slovenija. eka, Norveka, panija, Portugal, Grka i Italija imaju inovativni uinak ispod EU proseka. U ovog grupi istie se Kipar iji je prosek iznad proseka ostalih zemalja iz ove grupe. 9

Zemlje u sustizanju: Malta, Maarska, Slovaka, Poljska, Litvanija, Latvija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Turska imaju inovativni uinak znaajno ispod EU proseka. Rumunija i Bugarska belee najbri napredak u odnosu na ostale zemlje iz ove grupe.

Inovacijski jaz izmeu Europe i SAD-a i Japana se smanjuje. Postignut je znaajan napredak u ljudskim resursima za inovacije (diplomiranim studentima, tercijarnoj edukaciji), pristupu iroko-pojasnoj mrei i dostupnosti rizinog kapitala. Ipak, slaba strana su poslovne investicije gde je EU iza SAD-a i Japana kad su u pitanju izdaci za istraivanje i razvoj i IT. Iako su prilikom izrade EIS analize koriteni podaci prije promjena nastalih zbog trenutne financijske krize rezultati analize ipak se mogu koristiti i trebaju se uzeti u obzir prilikom predlaganja odgovora na krizu. Napredak koji je EU postigla u razdoblju pre krize stavlja europske preduzetnike u bolji poloaj za oporavak putem inovacija. Ipak, dugotrajno niske investicije preduzea u inovacije u poreenju sa glavnim konkurentima su oita slabost koju treba reiti, ukljuujui i putem dravne podrke inovativnim preduzeima.

7. Mala i srednja preduzea u EU za vreme svetske ekonomske krize

Dok je kriza mnoge velike kompanije bacila na kolena, njihovi manji konkurenti pokazali su da se vie ili manje uspeno moe poslovati i u tekim uslovima na tritu. Mnoga manja preduzea uspela su se odupreti katastrofi i sada optimistino gledaju u budunost. Kako navodi The Economist, pozivajui se na prologodinju anketu koja je obuhvatila 804 mala i srednja preduzea u Francuskoj, polovina njih ove godine oekuje ili iste ili vee prihode u odnosu na 2008. godinu. Jedan razlog ostvarenja pozitivnih rezultata lei u tome to dobar deo preduzea koja pripadaju toj kategoriji imaju stalne kupce koji se za kvalitet ne ustruavaju platiti vie. Drugi razlog moe se naravno nai u pametnom investiranju, pogotovo u kriznim vremenima. Za europske vlade dobro poslovanje malih i srednjih preduzea predstavlja pravi dobitak, pogotovo u vreme kada se velike kompanije nalaze u potekoama te izlaz trae u outsourcingu radne snage u drugim dravama, najvie iz ekonomija u razvoju. Manje firme tada predstavljaju najbolje poslodavce, to nije mala stvar s obzirom na 88 miliona europskih radnika zaposlenih u takvim preduzeima. Ona su takoe zasluna za inovacije i nove tehnologije jer se ne ustruavaju ui u rizike kao velike korporacije. Ipak, ni njima ne cvetaju rue jer se u doba recesije i njima smanjuje imovina, a zavise i o malom broju kupaca. Potekoe im takoe mogu predstavljati banke koje sve tee daju kredite. No kako su mala i srednja preduzea sposobnija prilagoditi se novim uslovima na tritu, lake e prebroditi krizu. Mala i srednja preduzea suoena su s oteanim pristupom finansijama, ali ipak veina malih i srednjih preduzea jo uvijek uspeva pokriti sve ili barem deo svojih financijskih planova.

10

Prema novom istraivanju Europske komisije i Europske sredinje banke, europska mala i srednja preduzea imaju potrebnu fleksibilnost za odolevanje krizi. Prema istraivanjima Flash Eurobarometra otean pristup finansijama najvie zabrinjava mala i srednja preduzea (16%). Inovativna preduzea verovatnije e pristup finansijama videti kao svoj najvei problem (18%) u odnosu na druga preduzea. Pristup finansijama predstavlja najvei problem preduzetnicima iz Grke, panije i Litvanije, dok preduzetnici iz Malte, Finske i Belgije imaju najmanje problema s pristupom finansijama. Od svakih 10 preduzea, tri su osetila smanjenu spremnost banaka na kreditiranje malih i srednjih preduzea u zadnjih 10 meseci. Slina je situacija i s pristupom javim instrumentima finansijske pomoi. Dostupnost kreditnih instrumenata malim i srednjim preduzeima opala je za 46% u zadnjih 10 meseci. Uprkos tome, preko 70% malih i srednjih preduzea dobilo je delimino ili u potpunosti kredit koji su traili, a samo je 15% u potpunosti odbijeno. Nedostatak instrumenata osiguranja najznaajnija je prepreka i u tom pogledu za oekivati je umereno pogoranje pristupa bankarskim kreditima. Oko 60% preduzea koristilo je barem jedan od izvora finansiranja duga u proteklih 10 meseci. Najpopularniji izvor finansiranja duga bile su banke: 30% preduzea koristilo je doputeno prekoraenje ili kreditne linije, a 26% je dobilo bankarski kredit. Kriza je pogodila europska mala i srednja preduzea te je 51% ispitanih navelo opadanje profitabilnosti u zadnjih 10 meseci. Oko 20% europskih preduzea pripada kategoriji gazela, to znai da su 3 godine zaredom rasli vie od 20% godinje. U idue dve do tri godine oko 13% tih preduzea oekuje rast prihoda od preko 20%. Procenat preduzea koja oekuju porast godinjeg prihoda u idue dve do tri godine varira od 17% na Malti i 20% u Latviji do otprilike 60% u Poljskoj, Austriji i Norvekoj. Oko polovine europskih preduzea oekuje rast u terminima godinjeg prihoda u idue dve do tri godine: neto vie od jedne desetine oekuje stopu rasta preko 20%, a oko jedne treine oekuje umereniji rast, nii od 20% godinje. Bankarski krediti su daleko najtraeniji izvor financiranja u budunosti: 64% preduzea koja oekuju rast zatrailo bi bankarski kredit kako bi ostvarili planirani rast. Europska unija pomae na razne naine malim i srednjim preduzeima u lakem pristupu finansijama. Na primer, finansijski instrumenti Okvirnog programa za konkurentnost i inovacije do 2013. godine pomoi e 400.000 malih preduzea. Europski fond za regionalni razvoj dodelio je 23 milijarde eura za pomo malim preduzeima u razdoblju do 2013. godine. Europska investicijska banka je gotovo udvostruila sredstva koja pozajmljuje malim preduzeima, a u razdoblju od 2008. do 2011. godine planira utroiti 30 milijardi eura. U istraivanju koje su zajedniki sprovele Europska komisija i Europska sredinja banka, uestvovalo je 9.071 preduzee iz 27 zemalja lanica EU, te iz Hrvatske, Islanda i Norveke. Istraivanje, sprovedeno u novembru 2009. godine, analiziralo je sledee: o o Prolo, sadanje i budue stanje preduzea, Koritenje finansijskih instrumenata, 11

o o o o o

Iskustvo u apliciranju za razliite tipove finansiranja, Koritenje kredita kao izvora finansiranja, Percepcija dostupnosti razliitih oblika finansiranja, Pokretanje razgovora o buduem finansiranju s bankama i ulagaima, Budua oekivanja i preferencije po pitanju finansiranja u budunosti.

12

ZAKLJUAK
U Europskoj Uniji danas postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzea to predstavlja 99% od ukupnog broja preduzea u EU. Ta preduzea zapoljavaju oko 75 miliona radnika od ega ak 2/3 radi u privatnom sektoru. Da bi se preduzee moglo svrstati u srednje preduzee ono mora da ima do 250 radnika i da mu godinji promet ne prelazi 50 miliona eura. Pre nastanka svetske ekonomske krize, mala i srednja preduzea su pokazivala znaajan napredak u pogledu inovativnosti. Iako su mala i srednja preduzea u Europskoj Uniji jos u velikom zaostatku za SAD-om i Japanom u pogledu ivesticija, neposredno pre ekonomske krize poeli su pokazivati znakove napredovanja. Po pitanju inovacija mala i srednja preduzea se klasifikuju na lidere u inovacijama, sledbenike u inovacijama, umerene inovatore i zemlje u sustizanju. Mala i srednja preduzea u Europskoj Uniji se lake bore sa problemima koje je sa sobom donela svetska ekonomska krize nego velika preduzea. Mnogi od njih i u vreme svetske ekonomske krize oekuju da e uspeno nastaviti poslovanje, bez znaajnijih poremeaja. Jedan od razloga tog verovanja lei u injenici da mala i srednja preduzea imaju svoje stalne kupce koji su spremni platiti i vie za proizvod koji e zadovoljiti njihove potrebe.

13

LITERATURA
01. ivkovi M., Ekonomika poslovanja, Megatrend, Beograd, 2002. 02. Malenovi N., Pokraji D., Paunovi B. Ekonomika preduzea, CID Ekonomski fakultet, Beograd, 2004 04. www.ec.europa..eu

14