Средња стручна школа

Руковођење у
предузећу
Матурски рад - практични део

Наставник: Саша Поповић Ученик: Никола Рајчић

АВГУСТ, 2019
Крагујевац
Садржај

Увод 1
Појам предузећа 2
Руковођење и врсте руковођења 5
Подела рада 7
Координација рада 9
Координација и контрола 10
Литература 11
Увод

Привреда не може да постоји без предузећа. У привредама које су претходиле

робно-новчаној, домаћинства су, углавном, била самодовољна, односно
производила за себе. Али овакав начин производње није био ефикасан.

Предузећа су настала када су домаћинства престала да буду самодовољна и када

су почела да производе за другог, односно за размену. Предузећа настају са
појавом тржишне привреде, када су домаћинства почела да се специјализују за
једну врсту производње и да своје производе размењују на тржишту.

20. век се карактерисао великим променама у развоју и примени техника и

технологија, а средином 20-тог века долази до појаве постепеног преласка
индустријског друштва у информатичко друштво. Ове промене довеле су до
преобликовања планете у такозвано глобално привредно село.

Глобализација покреће свеобухватно и снажан сплет ркономско-друштвених сила

повезаних са технолошким променама, межународном економском интеграцијом,
сазревањем домаћег тржишта у развијеним земљама и колапсом комунизма у
целом свету.

У економији која довија глобалне размере, врата су отворена свима и за веће

ризике и за веће могућности, а фирме су приморане да се одлучују на драматична
побољшања не само да би се надметале и ишле напред, већ и да би једноставно
преживеле.

Данас је на сцени револуција менаџмента која се своди на знање како да се

разнолика знања најбоље примене. Имајући у виду да главни извор прихода није
више капитал већ то постаје информација и знање, менаџменту се приписује
пресудна улога и значај за пословни успех предузећа.

1
Појам предузећа

Предузеће је основни субјект тржишне привреде, који се успоставља као

самостална организација људи и средстава за производњу, с одређеним задацима
у оквиру друштвене расподеле рада. То је, заправо, привредни субјект у оквиру
кога се, у робно – новчаној привреди обавља одређена привредна делатност. Сам
развој економије и предузећа, у ширем смислу посматрано, је тај да су предузећа
представљала носиоце и генераторе не само развоја економије, вец и друштва,
односно цивилизације. Од њиховог пословања, раста и развоја – умногоме зависи
темпо привредног и друштвеног развоја сваке земље, ширих и ужих региона.

Када кажемо да је предузеће привредно-правно лице, то значи да је оно

самостално у процесу привређивања и у правном промету са осталим субјектима
друштвене заједнице. Привредно лице предузећа настаје удруживањем
привредних личности чланова радног колектива, ради извршавања датог задатка у
процесу друштвене репродукције. Правно лице предузећа испољава се у његовом
односу како према члановима радног колектива тако и према другим предузећима
и према друштвеној заједници. Испуњавање одређених права и обавеза испољава
правну способност предузећа, док привређивачка делатност чини његову пословну
способност.

Само предузеће функционише успостављањем одговарајућих међусобних односа

елемената производње, који су усклађени:

 Квалитативно
 Квантитативно
 Временски

2
Квалитативна усклађеност између елмената производње огледа се у избору
радника одговарајуће квалификованости, те у набавци дате врсте средстава за рад
и материјала.

Квантитативна усклађеност између елемената производње испољава се у

одговарајућој сразмери величине радног колектива с обимом средстава за
производњу.

Временска усклађеност елемената производње у предузећу испољава се у

обезбеђењу континуитета пословања.

Предузећа се разликују и према томе ко је власник њихових средстава за

производњу. У нашој привреди, према одредбама Закона о предузећу, постоји
друштвена, мешовита, приватна, задружна и државна својина. Сходно томе, према
својинским облицима, појављују се и следећи типови предузећа:

 Друштвена
 Мешовита
 Приватна
 Државна

3
Основни типови предузећа према својини дати су флексибилно. Током њиховог
пословања може се догодити да средства или део средстава промене власника и
да се тиме промени и тип предузећа. На пример, уколико једно друштвено
предузеће лоше послује, оствари губитак, неко приватно предузеће може у њега
уложити средства, омогућити му да преброди кризу и тиме би од друштвеног
настало мешовито предузеће. Временом откупљивањем остатка друштвене
својине оно може постати и приватно.

Наша привреда се управо налази у фази транзиције- промени својинске структуре

предузећа. Поред наведених критеријума, предузећа се међусобно разликују и
према форми организовања. Могући облици организовања предузећа у свакој
привреди посебно се дефинишу законским актима.

Циљеве предузећа, сачињавају разноврсни економски и неекономски циљеви.

Дефинисање циљева предузећа мора да одрази суштину и разноврсност његовог
бића као сложеног економског организма. Оно мора да узме у обзир све аспекте
његових интерних и екстерних међуодноса који одредују његово укупно понашање
и позицију на тржишту.

Циљеви предузећа произилазе из његових функција у друштву, сложености и

унутрашње структуре. Пошто односи предузећа са окружењем нису само
економски, то се морају обухватити и неекономски циљеви које предузеће
остварује својим пословањем и развојем.

4
Руковођење и врсте руковођења

Да би се боље разумела улога руковођења, треба поћи од значења веома сличних

појмова као што су: лидерство и руковођење.

Лидерство је појам који понекад има чак и политички призвук и односи се на једну
особу - вођу који усмерава циљеве компаније.

Реч је о генералном менаџеру који одређује стратегију и пословну политику

компаније и званично је представља у окружењу.

Руковођење је појам који се у најопштијем смислу дефинише као вођење

јединствене акције у остваривању циљева компаније.

Краће речено, то је однос између подређених и надређених у остварењу бизнис

плана компаније.

Руковођење је кључни фактор успеха и развоја организације. То је главни и

најважнији ресурс економског развоја, а са организационог аспекта главни нерв
организације. Оно представља основну функцију организације, која тражи
специфичну структуру знања и метода, које се примењују у практичним
активностима.

5
Сама реч менаџмент потиче од енглеске речи манагемент која води корен од
француско-енглеске речи мéнаге што у изворном значењу има смисао бити
способан (кадар) учинити нешто, управљати нечим, те је најбоље превести као
управљање или руковођење.

Менаџмент је посебна научна дисциплина, мултидисциплинарног карактера, која

се бави истраживањем проблема управљања пословима, подухватима и
друштвеним системима.

Ова дисциплина проучава управљање као сложени процес са низом потпроцеса, и

као групу људи која управља процесима и системима, а такође проучава све
појединачне управљачке проблеме и феномене везане за ефикасно извршавање
одређених задатака и послова. Овде се могу поставити многа питања, а то су да ли
је менаџмент уопште можемо сматрати научном дисциплином, такође се може
констатовати да је овакав, погрешан приступ који имају људи у нашој земљи,
доводи менаџмент у директан сукоб са афирмисаним наукама и њиховим
дисциплинама јер менаџер у свету представља позицију унутар неког предузећа.

Ако се посматра степен надлежности у процесу одлучивања и одговорности за

остваривање циљева предузећа, теорија и пракса менаџмента разликују три
основне варијанте управљачких активности и то:

 Стратегијкси менаџмент
 Оперативни менаџмент
 Менаџмент пословних подручја

6
Подела рада

Подела рада представља један од темељних предуслова, али и последицу, у

развоју људског друштва. У почетку подела рада је била природна подела рада а
заснивала се на разликама у полу и старости.

Она постоји у свим друштвима али је карактеристична за неразвијена и

традиционална друштва. Касније, када су људи превазишли непосредност свог
односа према природи и свог природног удруживања и кад је почела човекова
друштвена историја.

Подела рада има два основна аспекта: друштвени и технички.

Друштвена подела рада се односи на издвајање делатности и стварање

одговарајућих група у друштву као целини. Анализа поделе рада као једне од
„главних сила досадашње историје" показује да је сваки облик и ступањ у развоју
поделе рада, стварање већег броја богатства и низ других појава које означавамо
као људски прогрес. Подела рада је била основа за стварање материјалног
богатства друштва али такође и основа својинског присвајања (услед стварања
вишка производа), поделе друштва на класе. Из поделе рада произашли су
различити облици друштвене структуре, друштвене организације и свести људи
(идеологија). Иако неке од појава у духовном стваралаштву (нпр. језик, уметност,
религија) обележје друштвене поделе рада и слојне диференцијације у друштву.
Укратко, подела рада је основни услов настанка и постојања различитих група,
установа, организација и облика друштвене свести као релативно самосталних
елемената друштва.

7
Техничка подела рада се такође јавља у различитим облицима и историјски је
повезана са начинима производње. Њен први облик је тзв. једноставна
кооперација у којој више људи окупљених на истом простору обавља исти посао.
Рашчлањује се на низ делимичних радних операција за које су сада делимично
радници искључиво везани. Преласком на модерну машинску производњу долази
до битних промена. Машина потискује „живи рад", радник постаје „додатак
машини" где је радников ритам подређен раду траке (нпр. у аутомобилској
индустрији). Посве нову димензију у еволуцији људског рада и његове поделе
уноси аутоматизација. Она интерперсоналну поделу аутоматских машина и на тај
начин ствара техничке предуслове за превазилажење отудености људског рада
који је био последица специјализације рада. Техничка подела рада има данас
посебан значај јер се на одређен начин преплиће са друштвеном поделом рада.
Савремена „кибернетизована производња" оставља мало простора за човека и
тражи од њега промене улога и високу специјализованост.

8
Координација рада

Процес усклађивања различитих карактеристика, делова и активности у

организацији ради постизања заједничког циља.

У ужем смислу – механизам усклађивања активности делова организације и

њиховог усмеравања ка заједничком циљу.

Структура организације се може једноставно дефинисати као скуп начина на који

се посао дели на различите задатке и координацију која се постиже међу тим
задацима

Основне компоненте координације:

 Усклађивање
 Контрола
 Комуникација

Подела рада и децентрализација су димензије структуре које су значајно

допринеле расту ефикасности функционисања.

Међутим, њихова дезинтеграциона снага би лако умањила љихов допринос да

нису подржане координационим активностима, односно мерама уједињавања и
усклађивања напора ка јединственом циљу.

9
Координација и контрола

Координација својом природом укључује контролу (процес постављања стандарда,

мерења перформанси и преузимања корективних акција неопходних да се
постављени стандарди остваре).

10
Литература

1. https://studenti.rs/skripte/ekonomija/pojam-i-vrste-preduzeca-2/

2. https://www.seminarskiradovi.biz/ekonomija-uoptena/216-pojam-
elementi-podela-i-oblici-organizacije-rada

3. http://apeironsrbija.edu.rs/Centar_za_izdavacku_djelatnost/Radovi/Specija
listicki/BalabanVesna.pdf

4. https://sr.wikipedia.org/sr-
el/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92
%D0%B5%D1%9A%D0%B5#%D0%92%D1%80%D1%81%D1%82%D
0%B5

5. http://organizacija.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2016/06/06-
Koordinacija.pdf

11