Preduzetnicko Obrazovanje Pregled PDF

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE
PREDUZETNIKO
OBRAZOVANJE
Komparativni pregled
obrazovnih politika, modela i
prakse
Decembar, 2015.
PREDUZETNIKO OBRAZOVANJE
Komparativni pregled obrazovnih politika, modela i prakse
Izdava:
Tim za socijalno ukluivanje i smanjenje siromatva
Vlada Republike Srbije
Urednik:
Ivan Sekulovi
Autorka:
Jasminka eki-Markovi
Lektura:
Tim za socijalno ukluivanje i smanjenje siromatva
Dizajn i priprema:
Dalibor Jovanovi
VLADA
REPUBLIKE
SRBIJE
PODRKA: Izrada publikacije omoguena je sredstvima vajcarske

agencije za razvoj i saradnju u okviru projekta Podrka unapreenju
procesa socijalnog ukljuivanja u Republici Srbiji.
NAPOMENA: Ova publikacija ne predstavlja zvanian stav Vlade Republike Srbije.

Svi pojmovi upotrebljeni u publikaciji u mukom gramatikom rodu obuhvataju muki i enski rod lica na koja se odnose.
Sadraj
Lista skraenica.......................................................................................................................................4
Uvod....................................................................................................................................................... . 5
1. Pregled zakonodavnog i stratekog okvira i naini integracije preduzetnikog uenja u
zemljama EU........................................................................................................................................ . . 8
1.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u zemljama EU......................................................... ..11
1.2. Praenje i evaluacija................................................................................................................. ..12
2. Preduzetniko uenje u regionu Zapadnog Balkana i Turske................................................... ..15
2.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u obrazovni sistem u zemljama Zapadnog Balkana i
Turske............................................................................................................................................... ..18
2.2. Sumarni pregled situacije u oblasti preduzetnikog obrazovanja u zemljama Zapadnog
Balkana............................................................................................................................................ ..22
3. Preduzetniko obrazovanje u Srbiji........................................................................................... ....25
3.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u obrazovni sistem u Srbiji.........................................30
3.1.1. Preduzetnitvo kao poseban predmet................................................................................... ...30
3.1.2. Preduzetniko uenje u partnerstvu kola i poslovnog sektora................................................31
3.1.3. Preduzetniko uenje kroz meupredmetni i integrisani pristup......................................... .....32
3.2. Preduzetniko uenje, partnerske institucije i organizacije i njihova uloga.................................34
4. Procena efekata i uticaja razliitih koncepcija preduzetnikog uenja u Srbiji........................37
4.1. Evaluacija postojeih programa koji su za cilj imali uvoenje preduzetnikog obrazovanja.......38
4.1.1. Evaluacija efekata i uticaja uvoenja preduzetnitva kao posebnog predmeta.......................38
4.1.2. Evaluacija efekata i uticaja uvoenja preduzetnikog uenja kroz partnerstva kola i poslovnog
sektora............................................................................................................................................ ....48
4.1.3. Evaluacija efekata i uticaja uvoenja preduzetnikog uenja kroz meupredmetni i integrisani
pristup............................................................................................................................................. ....49
5. Zakljuci i preporuke................................................................................................................. .....51
5.1. Za i protiv nauene lekcije....................................................................................................... ....59
Izvori................................................................................................................................................. .....65
Lista skraenica
BIH
Bosna i Hercegovina
BIP
Business Innovation Programme
EU
Evropska unija
EOK
Evropski okvir kvalifikacija
ETF
Evropska fondacija za obuku (European Training Foundation)
GIZ

Nemaka organizacija za meunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft fr

Internationale Zusammenarbeit)
ISCED

Meunarodni standard za klasifikaciju u obrazovanju (International

Standard Classification of Education)
IPA

Instrument za pretpristupnu pomo (Instrument for Pre-accession

Assistance)
JAS, JASerbia Junior Achievement Serbia

JAW
Junior Achievement Worldwide
MSP
Mala i srednja preduzea
MSPP
Mala i srednja preduzea i preduzetnitvo
NOK
Nacionalni okvir kvalifikacija
OECD

Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (Organisation for European

Cooperation and Development)
RS
Republika Srbija
SBA
Evropski akt (povelja) o malom preduzetnitvu (Small Business Act)
SEECEL

Regionalni centar za razvoj preduzetnikih kompetencija za zemlje

Jugoistone Evrope (South East European Centre for Entrepreneurial
Learning)
ZOSOV
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije
Uvod
Osnovni cilj savremenih obrazovnih sistema je razvoj kompetentnih uenika i buduih graana,
zaposlenih, strunjaka i preduzetnika, a vizija drutva zasnovanog na znanju je vizija drutva
kompetentnih ljudi ije su ideje, inovacije i znanje osnovni pokreta razvoja. Napredno drutvo se
temelji na preduzimljivim ljudima i preduzetnikoj aktivnosti. Ona je prisutna na globalnom nivou
i moe se videti svuda i u zemljama u razvoju i u zemljama koje su industrijske super-sile. Sve
vea automatizacija proizvodnje, nepredvidivost buduih zanimanja i kretanja u svetu rada, kao i
promenljivost potreba za uslugama i proizvodima ukazuju na to da e oblast ljudske kreativnosti i
inovativnosti biti jedan od glavnih stubova kompetitivnih privreda.
Ovakav kontekst ivota i rada u 21. veku zahteva drugaiji pristup obrazovanju i postepeno
naputanje principa prenoenja predmetno fragmentisanih znanja. Razvijanje kompetencija,
odnosno osposobljavanje uenika da znanja steena u koli koriste u sloenim uslovima ivota
i rada, postalo je osnovno polazite savremene nastave i uenja. Koncept celoivotnog uenja
zajedniki je imenitelj obrazovnih politika svih razvijenih zemalja sveta, Evropske unije i zemalja
u pretpristupnom procesu, dok je preduzetnitvo jedan od osnovnih oslonaca za ostvarivanje tog
koncepta.
Preduzetnitvo kao pojam ima irok opseg znaenja. U svakodnevnom ivotu ono se smatra
procesom zapoinjanja poslovanja; u ekonomiji neki autori preduzetnitvo smatraju klasinim
menaderstvom, drugi sutinu preduzetnitva vide u sistematskom inoviranju i traganju za
promenama, a trei, opet, vide osobu koja preuzima rizik i investira (Drucker, 1993). Pravna regulativa
svuda u svetu opisuje preduzetnika kao fiziko lice koje zapoinje sopstveno poslovanje i upravlja
njime. Mnoge definicije kao glavnu karakteristiku preduzetnika istiu sklonost ka promenama,
inovativnost, kreativnost i spremnost na rizik naglaava se da preduzetnik trai promene,
odgovara na njih i koristi mogunosti dok je inovacija alat preduzetnika jer efikasan preduzetnik
mogunosti pretvara u resurse (Drucker, 1964). Pod preduzetnitvom se, takoe, podrazumeva i
sposobnost pojedinca da ideje pretvori u akciju. Ovaj pojam podrazumeva kreativnost, inovativnost,
preuzimanje inicijative i rizika, kao i sposobnost planiranja projekata i upravljanja projektima radi
ostvarenja ciljeva. Te vetine mogu biti od koristi u svakodnevnom ivotu kod kue i u drutvu, dok
kod zaposlenih podiu svest o kontekstu rada koji obavljaju i razvijaju spremnost da iskoriste prilike
koje se ukazuju; takoe, one postavljaju temelj za drutvene ili komercijalne aktivnosti preduzetnika.
Definicije preduzetnika i preduzetnitva su brojne ne postoji jedinstvena i opte prihvaena
definicija, ali se svaka u odreenoj meri odnosi na znanja i vetine vezane za poslovanje,
proaktivnost i inovativnost. U tom smislu, za potrebe ovog dokumenta koji se bavi preduzetnikim
uenjem, vano je ukazati na razliku izmeu pojmova preduzetnik i delovati preduzetniki,
jer se u prvom sluaju radi o licu koje zapoinje samostalan posao, a u drugom o spoju znanja,
vetina i stavova ili sposobnosti za prepoznavanje potencijala u sebi i okruenju, stvaranju ideje i
pokretanju aktivnosti radi ostvarenja zamisli u delo. U tom smislu, preduzetan moe biti svako ko
je zaposlen na bilo kom radnom mestu, neko ko trai zaposlenje, uenik, nastavnik, direktor kole,
bilo koji pojedinac koji prepoznaje mogunosti i upotrebljava ih sa svrhovitim ciljem. Preduzetno
delovanje odnosi se na shvatanje preduzetnitva u izvornom smislu izraza preduzeti neto i deo
je individualnih sposobnosti koje se mogu razvijati obrazovanjem i iskustvom.
Ako prihvatimo teze da je preduzetnitvo proces u okviru koga se ostvaruje transformacija znanja u
praktine rezultate (Shane and Venkataraman, 2000, str. 217-226), da preduzetnitvo ini osnovu
razvoja intelektualnog kapitala (Zahra and Dess, 2001, str. 8-20) i da se preduzetnik ne raa ve
stvara (Drucker, 1993), onda je jasno da je preduzetnitvu (bez obzira na model ostvarivanja)
5
mesto i u obrazovnom sistemu. Stoga da bi se na efektivan i efikasan nain realizovalo prethodno

navedeno, neophodan je adekvatan sistem obrazovanja koji tretira pitanje preduzetnitva na
odgovarajui nain.
Ako razmatranja o preduzetnitvu suzimo na pojam preduzetniko uenje, onda je re o procesu
u kome oni koji ue, tj. uenici (ukoliko govorimo o preduzetnikom uenju u sistemu obrazovanja)
stiu irok spektar kompetencija koje mogu da imaju i iru individualnu, drutvenu i ekonomsku
korist, jer steene kompetencije mogu da se primene u svakom aspektu ivota i tokom itavog
ivota.
Ipak, i ovaj pojam zahteva dodatno specifikovanje. Naime, kao to je podvuena razlika izmeu
pojmova preduzetnik i delovati preduzetniki, i pojam preduzetniko uenje se prema istoj
distinkciji moe podeliti na ue i ire preduzetniko uenje. Prvi vid uenja obrazuje i osposobljava
za preduzetniku poslovnu delatnost, a drugi za preduzetniko ponaanje, miljenje, odnosno
delovanje. U formalnom obrazovanju ue preduzetniko uenje je obuhvaeno predmetom
preduzetnitvo, virtuelnim preduzeem ili preduzeem za vebu, koji su reformom strunog
obrazovanja uvedeni kao poseban predmet, i obuhvata specifine ekonomske kompetencije
i znanja. ire preduzetniko uenje u formalnom obrazovanju razvija znanja, vetine i stavove
preduzetnitva kao naina miljenja i delovanja. U ovom sluaju govorimo o razvoju preduzetnike
kljune kompetencije iz perspektive svih predmeta. Preduzetnika kompetencija, odnosno
kompetencija za inicijativnost i preduzetnitvo, prepoznata je kao jedna od kljunih, optih,
transverzalnih kompetencija kako na nivou zemalja Evropske unije, tako i u regionu i Srbiji. Kao
takva ona ne pripada ekskluzivno ekonomskom i strunom podruju, ne izuava se kao oblast znanja
ili predmet na odreenom uzrastu, ona je deo celoivotnog uenja i u formalnom obrazovanju se
razvija tokom celog kolovanja, bez obzira na to da li e uenici birati samozapoljavanje ili druge
karijerne opcije. Kljune kompetencije se esto jo nazivaju i generikim zato to su razvojnog
karaktera, optim jer su iroko primenljive, transverzalnim jer predstavljaju sposobnosti koje
se mogu prenositi na nove situacije, i, za kolski kontekst meupredmetnim jer se razvijaju
u okviru i integraciji svih predmeta tokom kolovanja, to ih ini zajednikim imeniocem za sve
nastavne planove i programe. To je koncept obrazovanja i obuke koji podrava preduzetniki nain
razmiljanja i zasniva se na usavravanju pojedinaca, ukljuujui osnovne principe efikasnosti u
svakodnevnom ivotu, bez posebnog fokusa na zapoinjanje biznisa, i koji vodi do preduzetnike
pismenosti za drutvo u celini (SEECEL, 2011).
Znajui da je Republika Srbija poslednjih godina prepoznala vanost preduzetnitva i na razliite
naine ga integrisala u strateki i zakonodavni okvir razliitih sektora (npr. obrazovanje, ekonomija,
omladina, itd.), ali i ostvarivala aktivnosti vezane za preduzetniko uenje, ovaj dokument ima za
cilj da mapira i sistematizuje postojece prakse preduzetnikog obrazovanja i prui preporuke za
njegov buduci razvoj u Srbiji. Namera je da se na osnovu prikazanih iskustava i dobijenih podataka
iz prakse koji se nalaze u ovom dokumentu stekne uvid u dobre prakse, jake strane sistema i
oblasti u kojima je potrebno dodatno unapreenje. Takoe, saeti prikaz svega spomenutog treba
da poslui donosiocima odluka kao osnova za razmatranje buduih pravaca preduzetnikog uenja
i delovanja u odnosu na postavljene strateke ciljeve i u skladu sa smernicama i praksom zemalja
EU. Dodatno, kako je namena ovog dokumenta da sistematizuje i prui komparativni pregled
svega onoga to regulie i to utie na ostvarivanje preduzetnikog uenja, njegova struktura je
koncipirana tako da se kree od optijih do konkretnijih stvari, odnosno od najireg okvira do onoga
to se odnosi konkretno na Srbiju. Ista struktura se prati i u okviru poglavlja prvo je prikazan
zakonodavni i strateki okvir, a nakon toga slede primeri naina integracije preduzetnikog uenja,
odnosno evaluacije primenjenih naina integracije u okviru kojih je vrena evaluacija.
6
Prvo poglavlje obuhvata pregled zakonske i strateke regulative u oblasti preduzetnikog

obrazovanja u zemljama Evropske unije i naine integracije preduzetnikog uenja. Sledi poglavlje
koje prua prikaz preduzetnikog uenja u zemljama Zapadnog Balkana i Turske sa uvidom u
modele integracije preduzetnikog uenja, nakon ega sledi poglavlje posveeno situaciji u
Republici Srbiji. Poglavlja tri i etiri, koja se odnose na Srbiju su najobimnija jer, osim pregleda istih
aspekata kao i u prethodna dva, sadre i saet opis razliitih institucija i partnerskih organizacija
koje su ukljuene u preduzetniko uenje i procenu efekata i uticaja uvoenja razliitih koncepcija
preduzetnikog uenja. Spomenuta procena je sprovedena ukrtanjem podataka dobijenih
primarnim istraivanjem i sistematizacijom podataka u postojeim evaluativnim studijama. Deo koji
se odnosi na primarno istraivanje je, osim to je istraivanje ciljano sprovedeno zarad prikupljanja
podataka za ovaj dokument, poglavlje u kome se po prvi put prua uvid u efekte uvoenja
preduzetnitva kao predmeta u formalni sistem obrazovanja. Zajedno sa podacima iz postojeih
studija ovaj deo omoguava uvid u razliite modalitete uvoenja preduzetnikog obrazovanja u
Srbiji u razliitim kolama i na razliitim nivoima obrazovanja (osnovnim kolama, srednjim strunim
kolama, itd.) i procenjuje uticaj ostvarenog modela na uenike, nastavnike, kolu, itd. Zakljuci
izvedeni na osnovu procene i iskustava drugih zemalja, zajedno sa sistematizovanim argumentima
dobrih strana i slabosti odreenog modela, kao i preporukama, nalaze se u poglavlju pet. Ono je
koncipirano tako da su glavne oblasti koje su razmatrane podeljene podnaslovima gde se nakon
glavnog zakljuka daje i mogua preporuka. Znaajno je napomenuti i to da svaka preporuka nije
jedina mogua i konana, ve predstavlja poetnu taku za dalje razmiljanje. Prilikom promiljanja
o preporukama vodilo se rauna o trenutnom stanju u sistemu, odnosno teilo se preporukama
koje su realne, finansijski mogue i ne zahtevaju dodatne ljudske resurse koje trenutni sistem
obrazovanja u Srbiji ne moe da omogui iz razliitih razloga. Tamo gde je promena mogua,
ali zahteva dugotrajna ulaganja i reformske korake koji bi vodili ka znaajnijoj promeni sistema,
preporuka je jasno oznaena kao preporuka koju bi trebalo razmotriti u budunosti. Takoe, neke
od preporuka su opteg karaktera i ukazuju na oblast ili aspekt sistema u kome treba predvideti
odreene aktivnosti ili razmotriti promene zakonske regulative, ali su konkretne izmene ili modaliteti
aktivnosti ostavljeni donosiocima odluka za dodatno razmatranje. Sve preporuke su u pisane
kurzivom i nalaze se nakon zakljuka.
1. Pregled zakonodavnog i stratekog okvira i naini

integracije preduzetnikog uenja u zemljama EU
Izgradnja kulture preduzetnitva i preduzetnikog duha u politikama EU u poslednjih deset godina
ima rastui znaaj. Put ka ostvarenju ovog cilja prepoznat je u obrazovanju i obuci mladih ljudi, to
je i rezultiralo intenzivnim radom na politikama u ovoj oblasti.
Okvir za razvijanje celoivotnog preduzetnikog uenja na nivou EU postavljen je Lisabonskom
strategijom 2000. godine kako bi EU postala najkonkurentnija i najdinaminija ekonomija na svetu
zasnovana na znanjima, sposobna za odriv ekonomski rast sa vie kvalitetnih poslova i boljom
drutvenom kohezijom (Savet Evropske unije, 2000). U ovoj strategiji je potreba da evropska drutva
budu preduzetnija posebno istaknuta. Lisabonsku strategiju pratili su dokumenti koji preciznije
odreuju smernice razvoja kako preduzetnikog obrazovanja, tako i obrazovanja u celosti.
Tako je 2001. godine usvojen izvetaj pod nazivom Konkretni budui ciljevi sistema obrazovanja
(eng. The Concrete Future Objectives of Education Systems). U ovom dokumentu istaknuta je
potreba da se stvori podravajue okruenje za zapoinjanje i razvijanje inovativnog biznisa, za ta
se potrebne vetine stiu obrazovanjem i obuavanjem. Preduzetnitvo podrazumeva iri pojam
od poslovne aktivnosti, neto to drutvo u celini treba pozitivno da vrednuje i u ta treba da ulae,
a uloga obrazovanja je da afirmie preduzetnike vetine i preduzetniki duh (Evropska komisija,
2001).
Zelena knjiga Evropske komisije za preduzetnitvo u EU (2003) (eng. Green Paper on
Entrepreneurship in Europe), usvojena i za region u pretpristupnoj fazi, definisala je da obrazovanje
i obuka treba da doprinesu podsticanju preduzetnitva kroz negovanje pravog duha, svesti o
karijernim mogunostima preduzetnika i vetina.
Temelj razvoju preduzetnikog uenja u Evropskoj uniji (i zemljama u pretpristupnoj fazi) postavlja
se kroz Preporuke Evropskog parlamenta i Saveta o kljunim kompetencijama za celoivotno
uenje (2006) (eng. Recommendation of the European Parliament and of the Council on key
competences for lifelong learning), u kojima se navodi da su kljune kompetencije, neophodne za
lino ostvarenje i razvoj, socijalno ukljuivanje, aktivno graanstvo i zapoljavanje: 1) komunikacija
na maternjem jeziku; 2) komuniciranje na stranim jezicima; 3) poznavanje matematike i osnovnih
znanja iz prirodnih nauka i tehnologije; 4) poznavanje rada na raunaru (digitalna kompetencija);
5) osposobljenost za uenje; 6) socijalne i graanske kompetencije; 7) smisao za inicijativu i
preduzetnitvo; 8) svest o kulturi i kulturno izraavanje. Konkretnije, kompetencija koja se
odnosi na preduzetnitvo se definie kao sposobnost pojedinca da pretoi ideje u dela (Evropski
parlament i Savet Evropske unije, 2006). Kreativnost, inovativnost, preuzimanje rizika, uz
sposobnost planiranja i upravljanja projektima kako bi se postigao odreeni cilj sve navedeno
obuhvata ova kompetencija. Ona pojedincima omoguava da u svim aspektima ivota (i privatnom
i poslovnom) postanu svesni konteksta, da umeju da prepoznaju priliku i da je iskoriste. Na nju se
ujedno i nadovezuju konkretnije vetine i znanja potrebna svima koji osnivaju poslovnu ili socijalnu
delatnost. U nju su ugraene i etike vrednosti i promocija dobrog upravljanja (SEECEL, 2011).
Preduzetniko obrazovanje je nakon toga bilo predmet Agende u Oslu (eng. Oslo Agenda for
Entrepreneurship Education in Europe), u kojoj su dati: okvir za dalji politiki razvoj preduzetnikog
uenja; preporuke za podrku obrazovnim ustanovama za integrisanje preduzetnitva kao kljune
kompetencije, podrku nastavnicima i trenerima, aktivnosti u kolama i visokokobrazovnim
8
institucijama; preporuke za otvaranje kola ka spoljnom svetu i stvaranje partnerstava;

komunikacione aktivnosti (Evropska komisija, 2006a).
Vano je pomenuti i dva dokumenta koja su usledila: Helsinko saoptenje (2006) (eng. The
Helsinki Communiqu on Enhanced European Cooperation in Vocational Education and Training),
koje je uvelo preduzetnitvo u struno obrazovanje i obuku (Evropska komisija, 2006b), dok je
Saoptenje iz Bordoa iz 2008. godine (eng. The Bordeaux communiqu on enhanced European
cooperation in vocational education and training) definisalo preduzetniko uenje kao sastavni
deo strunog obrazovanja i obuke, odnosno kao kljunu kompetenciju u srednjem strunom
obrazovanju i obuci (Evropska komisija, 2008a).
Godine 2008. Evropska komisija je usvojila Evropski akt (povelju) o malim preduzeima (eng.
Small Business Act SBA) kao novi strateki dokument u oblasti malih i srednjih preduzea (MSP),
koji se fokusira na razvoj sistema celoivotnog preduzetnikog uenja sa kljunom kompetencijom
preduzetnitva. On prepoznaje znaajnu ulogu MSP u ekonomiji EU i zemljama lanicama i po prvi
put postavlja okvir za sveobuhvatnu politiku MSP. Ovaj dokument ima za cilj unapreenje pristupa
preduzetnitvu, utemeljenje principa prvo male stvari (think small first) prilikom izrade politika
u ovom podruju, a sve radi promocije MSP i podsticaja njihovom razvoju (Evropska komisija,
2008b). Republika Srbija je 2003. godine, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, potpisala
Solunsku deklaraciju, ime je uzela uee u primeni ovog dokumenta. U Srbiji je 2009. godine
doneta odluka da se praenje politike MSP nastavi po principima SBA.
Deo Strategije za mlade Evropske unije se odnosi na zapoljavanje i preduzetnitvo mladih. U
Evropskom okviru za saradnju nalazi se i prioritet podrka mladim ljudima na polju zapoljavanja,
kasnije integrisan u strategiju Evropa 2020; on predvia aktivnosti koje se, izmeu ostalog, odnose
na podrku preduzetnitvu mladih ljudi putem ciljanog obrazovanja, pristupa fondovima, mentorstva,
kao i na podrku mreama i strukturama koje se bave pitanjima mladih i preduzetnitva mladih
(Regionalna agencija za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja, 2012, str. 25).
I Strateki okvir za evropsku saradnju u oblasti obrazovanja i obuke (ET 2020) (eng. Strategic
framework for European cooperation in education and training), donet godinu dana kasnije,
prepoznaje vanost preduzetnikog obrazovanja. Jedan od etiri zajednika strateka cilja je
unapreivanje kreativnosti i inovacija, ukljuujui preduzetnitvo, na svim nivoima obrazovanja i
obuke (Savet Evropske unije, 2009).
Strategija Evropa 2020 takoe prepoznaje preduzetniko obrazovanje, visoko ga pozicionira u
sklopu nekoliko vanih inicijativa (Agenda za nove vetine i nova radna mesta: evropski doprinos
punoj zaposlenosti, Mladi u pokretu i Unija inovacija) i naglaava potrebu da preduzetniko
obrazovanje bude obuhvaeno sistemom obrazovanja (Evropska komisija, 2010).
Dodatno, 2012. godine je usvojen izvetaj Preispitivanje obrazovanja: Ulaganje u vetine za
bolje socioekonomske ishode (eng. Rethinking Education: Investing in skills for better socioeconomic outcomes) u kom se pozivaju sve zemlje lanice EU da mladim ljudima prue bar jednu
priliku za radno iskustvo u preduzetnitvu tokom obaveznog obrazovanja (Evropska komisija,
2012).
Nastojanje da se razvoj preduzetnikog duha i kulture utemelji i razvija u zemljama EU potvreno
je 2013. godine, kada je donet Akcioni plan Preduzetnitvo 2020 (eng. Entrepreneurship 2020
Action Plan). Akcioni plan predvia da sve zemlje lanice EU integriu preduzetniku kompetenciju
u nastavne planove i programe svih nivoa obrazovanja - osnovnog, srednjeg, visokog i obrazovanja
odraslih do kraja 2015. godine. Pored toga, svakom ueniku je potrebno obezbediti u sklopu
obaveznog obrazovanja najmanje jednu priliku da stekne preduzetniko iskustvo, to se moe
ostvariti na razliiti naine: kroz voenje uenikog preduzea ili zaduivanjem uenika da upravljaju
odreenim projektom (Evropska komisija, 2013).
Pored stratekih dokumenata donetih na nivou EU, veina zemalja lanica usvojila je nacionalne
strategije o preduzetnikom obrazovanju i/ili preduzetniko obrazovanje uvela u neki od obrazovnih
nivoa u svom sistemu, i moe se rei da ove politike postoje i razvijaju se u gotovo svim evropskim
zemljama.
Izvetaj Evropske komisije o preduzetnikom obrazovanju u kolama u Evropi, nacionalnim
strategijama, nastavnim planovima i ishodima uenja pokazao je da postoje tri strateka pristupa
kada se govori o preduzetnikom obrazovanju na nivou EU prvi, koji predvia strategije i akcione
planove koji se fokusiraju iskljuivo na integraciju preduzetnikog uenja; drugi, koji predvia ire
obrazovne ili ekonomske strategije koje sadre ciljeve za preduzetniko obrazovanje; trei, koji se
odnosi na pojedinane ili sinergijske inicijative za preduzetniko uenje (Evropska komisija, 2012).
Zemlje koje imaju specifine strategije za preduzetniko obrazovanje su uglavnom zemlje severne
Evrope: Norveka, vedska, Danska, Estonija.
U velikoj veini ostalih zemalja ciljevi koji se odnose na preduzetniko obrazovanje esto se
nalaze u sklopu drugih strategija, kao to su strategija za celoivotno uenje, obrazovanje uopte
ili strategija za mlade (koje obino primenjuju koncept kljunih kompetencija), kao i strategije za
ekonomski rast. Ove zemlje su, u skladu sa Preporukom Evropskog parlamenta i Saveta o kljunim
kompetencijama, usvojile nacionalne strategije za celoivotno uenje koje ukljuuju i ciljeve koji se
odnose na preduzetniko obrazovanje (Bugarska, eka, Maarska, Austrija, Poljska i Turska).
Zemlje u kojima je koncept kljunih kompetencija podran kroz strategije kao to su strategija
razvoja obrazovanja i strategija za mlade su Bugarska, Grka i Finska. Preduzetniko obrazovanje
je izdvojeno kao tema ekonomske strategije u Sloveniji i Slovakoj.
U 2011. godini u 31 zemlji Evrope sprovedeno je EURYDICE istraivanje o statusu preduzetnikog
obrazovanja u osnovnom i srednjem obrazovanju, u stratekim dokumentima, akcionim planovima,
inicijativama i reformama. Istraivanje je pokazalo da velika veina evropskih zemalja ima
preduzetniko uenje u svojim strategijama i inicijativama to jasno ukazuje na prepoznavanje
vanosti preduzetnitva u Evropi (Evropska komisija, 2012).
Gotovo polovina zemalja je integrisala ciljeve vezane za promociju preduzetnitva u ire strategije,
dok su neke zemlje izradile i posebne strategije koje se odnose samo na preduzetniko obrazovanje.
Takoe, ovo istraivanje je pokazalo da dve treine evropskih zemalja eksplicitno prepoznaje
preduzetnitvo u kljunim stratekim dokumentima koji se odnose na osnovno obrazovanje
(Evropska komisija, 2012).
U maju 2015. godine osnovana je evropska mrea strunjaka za unapreenje razvoja uenja
za preduzetnitvo (eng. European Entrepreneurship Education NETwork EE-HUB.EU)1. Ova
nova trogodinja EU inicijativa ima za cilj promociju uenja za preduzetnitvo i izradu smernica koje
se mogu implementirati kroz nacionalne obrazovne sisteme. EE-HUB.EU e omoguiti razmenu
informacija i iskustava, kao i poboljanje i stvaranje sinergija izmeu brojnih inicijativa iz ove oblasti.
Takoe, jo jedan od instrumenata Evropske unije koji podrava i omoguava lake usaglaavanje
zakonodavstva meu dravama lanicama (najpre u oblastima socijalne politike i politike
1
http://www.ee-hub.eu
10
zapoljavanja, da bi se kasnije proirio i na druge oblasti) je Otvoreni metod koordinacije (Open

method of coordination). Ovaj instrument je uspostavljen 2000. godine usvajanjem Lisabonske
strategije; uz pomo ovog instrumenta drave lanice razmenjuju iskustva i primere dobre prakse
iz odreene oblasti i imaju mogunost da u skladu sa svojim potrebama i specifinostima dalje
razvijaju obrazovne politike. Jedna od tematskih grupa u okviru Otvorenog metoda koordinacije je i
grupa koja se bavi transverzalnim vetinama sa posebnim akcentom na preduzetnitvo i korienje
informaciono-komunikacionih tehnologija. (O ueu Srbije u Otvorenom metodu koordinacije bie
vie rei u okviru poglavlja 3).
1.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u zemljama EU

Kao to je ve navedeno, prema rezultatima meunarodnih istraivanja sve evropske i
visokorazvijene zemlje izvetavaju o znaaju razvoja kljunih kompetencija i preduzetnikog uenja
i spominju ih u svojim obrazovnim politikama, strategijama, propisma ili inicijativama (Evropska
komisija, 2012).
Pregledom prakse integracije preduzetnikog uenja u sisteme obrazovanja moe se zakljuiti da
sve zemlje EU na neki nain nastoje da integriu preduzetnitvo u nastavne procese.
Dve trecine evropskih zemalja eksplicitno primenjuju preduzetniko uenje na nivou osnovnog
obrazovanja, u kojem dominira transverzalni, horizontalni i meupredmetni pristup zasnovan na
ishodima uenja. U osnovnim kolama meupredmetni pristup je dominantan; preduzetnitvo se
u najveem broju sluajeva ne predaje kao odvojen predmet. Tako je preduzetniko uenje kao
meupredmetni pristup integrisano u nastavu u vedskoj, Norvekoj, Islandu, kotskoj, Bugarskoj,
Francuskoj, paniji, Maarskoj, Kipru, Estoniji; kao poseban obavezni predmet ili integrisano u
druge obavezne predmete u Velsu, Severnoj Irskoj, Austriji, Poljskoj i Litvaniji; kao poseban izborni
predmet ili je integrisano kao tema u druge izborne predmete u Engleskoj.
to se tie srednjokolskog nivoa, integrisani i meupredmetni pristup je iroko rasprostranjen
(u oko dve treine zemalja), iako je integrisani pristup (teme koje se odnose na preduzetnitvo
integrisane u razliite predmete) blago dominantniji u odnosu na meupredmetni pristup. U nekoliko
zemalja preduzetnitvo postoji kao odvojen predmet; u tim sluajevima preduzetniko uenje je
obuhvaeno raznoliko: kao obavezan poseban predmet, kao jedan od izbornih predmeta ili kao
deo ekonomske grupe predmeta. Bilo da su obavezni ili izborni, predmeti koji se tiu preduzetnitva
pripadaju oblasti drutvenih nauka, ekonomije, poslovnih studija ili karijernog voenja. Tako je, na
primer, u Litvaniji i Rumuniji preduzetniko uenje zaseban obavezan predmet; u Bugarskoj je ono
obavezno za uenike koji se koluju za tehnoloke profile, dok je u Danskoj i paniji preduzetnitvo
izborni predmet.
U viem srednjem obrazovanju (ISCED 3 - zavrna faza srednjokolskog obrazovanja)
meupredmetni pristup je takoe rasprostranjen, ali se u znaajnom broju zemalja koristi integrisani
pristup, kao i mogunost izbornih predmeta. U poreenju sa niim srednjim obrazovanjem (ISCED
2 poetna faza srednjokolskog obrazovanja), vie je zemalja koje nude preduzetnitvo kao
izborni predmet. U viem srednjem obrazovanju preduzetnitvo se takoe nalazi u grupi drutvenih
nauka, a u poreenju sa niim srednjim obrazovanjem vie zemalja ga smeta u oblasti ekonomije,
poslovnih studija i karijernog voenja.
11
Mnoge evropske zemlje definiu specifine ishode uenja za preduzetniko obrazovanje kroz
kompetencije. U osnovnom obrazovanju polovina zemalja je odredila ishode uenja i oni se
uglavnom odnose na stavove vezane za preduzetnitvo, kao i transverzalne preduzetnike stavove.
Nijedna zemlja se ne bavi praktinim preduzetnikim vetinama na osnovnokolskom nivou.
U srednjem obrazovanju, veina zemalja je definisala ishode uenja za preduzetniko obrazovanje.
U nekim zemljama su obuhvaene sve tri dimenzije: stavovi, znanja i vetine, ali su u najveem
broju obuhvaene uglavnom dve. Meutim, nijedna zemlja nije ishode uenja povezala samo sa
preduzetnikim vetinama. Podaci ukazuju na to da u zemljama gde su praktine preduzetnike
vetine definisane u viem srednjem obrazovanju, druge dve dimenzije se vezuju za znanje iz
oblasti biznisa i uglavnom uvode na istom nivou obrazovanja (Evropska komisija, 2012).
1.2. Praenje i evaluacija

Politika EU se u svim oblastima zasniva na optim preporukama i zajednikom stratekom okviru,
ali su nacionalno zakonodavstvo, konkretizacija i praktini aranmani ostvarivanja preporuenih
mera ostavljeni zemljama lanicama. Tako ne postoji jedinstven i ujednaen sistem za praenje i
evaluaciju preduzetnikog uenja u svim zemljama, ali postoji definisan okvir indikatora za njegovo
praenje koji treba da bude osnova za procenu aktuelnog stanja u preduzetnikom uenju irom
Evrope. Postojanje okvira i mogunost prikupljanja uporedivih podataka omoguuje poreenje
izmeu drava lanica, kao i uenje jednih od drugih. Stoga je Evropska komisija u decembru
2012. godine oformila Grupu za razvoj indikatora za preduzetniko uenje i kompetencije; ona je
sainila izvetaj koji sadri:
1. Prioritetne indikatore za praenje preduzetnikog uenja i kompetencija na nivou EU, nastale
na osnovu meunarodnih podataka, ukljuujui i identifikovane oblasti u kojima nedostaju podaci,
to predstavlja prostor za poboljanje i unapreenje podataka.
2. Studije sluaja praenja i evaluacije preduzetnikog obrazovanja, uenja i ishoda na nivou drava
lanica. Ove studije sluaja sadre zakljuke i preporuke u vezi sa razvojem i/ili sprovoenjem
evaluacije i okvirom praenja preduzetnikog obrazovanja.
U ovom izvetaju identifikovani su izvori koji se mogu koristiti kao podrka indikatorima za praenje
preduzetnikog obrazovanja na nivou EU u koje spadaju:

Postojei izvori: Izvetaji: Eurydice Q&A on Entrepreneurship Education at School in Europe;
Flash Eurobarometer; Global Entrepreneurship Monitor (GEM): Annual Population Survey;
Global Entrepreneurship Monitor (GEM): Special Topic, 2008.

Mogui dodatni izvori: OECD Teaching and Learning International Survey (TALIS); OECD
Programme for International Student Assessment (PISA).
Nedostajui podaci i izazovi za praenje se odnose na:
Nepokrivenost svih aktivnosti preduzetnikog obrazovanja na svim obrazovnim nivoima i
svim okruenjima za uenje;
Nemogunost da se izvesti o jednom pojedincu ili kohorti pojedinaca kroz model progresije
u preduzetnikom obrazovanju, npr. od obrazovanja kroz ishode uenja do preduzetnike
aktivnosti;
12
Oslanjanje procene ishoda uenja na samoprocenu, to je kljuna slabost;

Nepostojanje vrstog indikatora za merenje uticaja preduzetnikog uenja na nivou cele
populacije (iako postoji na nivou projekta).
Izvetaj definie glavni indikator i podindikatore za praenje, a predloena metodologija se zasniva
na malom setu indikatora obino glavnog kvantitativnog indikatora (sa malim brojem podgrupa)
i nekoliko pridruenih kvantitativnih i kvalitativnih podindikatora za dalje rasvetljavanje ispitivanog
fenomena. Idealno bi bilo kada bi se glavni indikator za kompetencije preduzetnikog uenja
zasnivao na direktnoj proceni ishoda uenja. Ipak, indikatori koji su dostupni u ovom trenutku su
pre samoreferiui nego to su direktna procena ishoda uenja.
Glavni indikator je procenat populacije izmeu 18 i 29 godina koji je uestvovao u praktinoj
preduzetnikoj aktivnosti (definisana kao pretvaranje ideja u akciju i/ili razvijanje sopstvenog
projekta da bi se postigao cilj) koja je deo njihovog primarnog/sekundarnog/tercijalnog obrazovanja.
Indikator je razloen na: pol, nivo obrazovanja preduzetnike aktivnosti (po ISCED klasifikaciji iz
2011. na nivoe 1-3 i 4-8); izvor podataka je novi istraivaki modul koji se nadovezuje na postojeu
istraivaku aktivnost (rezultati oekivani 2015. godine).
Kvalitativni podindikatori su:
Specifina nacionalna/regionalna strategija za sprovoenje preduzetnikog uenja u optem
obrazovanju i/ili ciljevi koji se odnose na preduzetniko obrazovanje kao deo ire obrazovne
strategije (izvor podataka: Eurydice analiza preduzetnikog obrazovanja u Evropi 2014/2015).
Ishodi uenja (stavovi, vetine, znanja) koji se odnose na preduzetniko uenje su eksplicitno
navedeni u nacionalnim (regionalnim) planovima i programima (izvor podataka: Eurydice
analiza preduzetnikog obrazovanja u Evropi 2014/2015).
Politika i/ili okvir za preduzetniko uenje (izvor podataka: Eurydice analiza preduzetnikog
obrazovanja u Evropi 2014/2015).
Kvantitativni podindikatori su:
Procenat populacije izmeu 18 i 29 godina koji je uestvovao u praktinoj preduzetnikoj
aktivnosti (definisana kao pretvaranje ideja u akciju i/ili razvijanje sopstvenog projekta da bi
se postigao cilj) izvan svog primarnog/sekundarnog/tercijalnog obrazovanja (izvor podataka:
novi istraivaki modul koji se nadovezuje na postojeu meunarodnu istraivaku aktivnost
rezultati oekivani 2015. godine).
Obuke nastavnika za PO (definicija indikatora e se napraviti u zavisnosti od podataka) (izvor
podataka: bie istraen ako se moe ukljuiti u TALIS 2018. godine).
Procenat petnaestogodinjaka ispod srednjeg nivoa znanja saradnikog reavanja problema
(izvor podataka: OECD PISA procena saradnikog reavanja problema 2015. godine).
Dobit od preduzetnikog uenja o preduzetnikim aktivnostima u populaciji izmeu 18 i 29
godina u poslednjih dvanaest meseci (izvor podataka: istraivaki modul koji se nadovezuje na
postojeu istraivaku aktivnost - rezultati oekivani 2015. godine).
13
Postizanje ovih indikatora zahteva:

razvoj novih indikatora o aktivnostima preduzetnikog uenja i dobiti iz preduzetnikog uenja
pomou podataka koji su prikupljeni kroz istraivaki modul za ukljuivanje u postojea
meunarodna istraivanja;
razvoj indikatora o saradnikom reavanju problema pomou OECD PISA 2015;
proirivanje opsega kvalitativnih indikatora za strateke informacije u Eurydice 2012, koji e biti
ponovljen 2014/15. godine;
razvoj novog indikatora za profesionalno usavravanje nastavnika razvoj diskusije sa
OECD TALIS-om o moguem ubacivanju pitanja za nastavnike preduzetnikog obrazovanja u
istraivanje 2018. godine.
Trenutno ne postoji adekvatan glavni indikator koji se zasniva na ishodima uenja preduzetnikog
obrazovanja. Da bi se reilo ovo pitanje, OECD bi mogao da se nadovee na postojee PISA
aktivnosti i postigne procenu i merenje irine kompetencije i ishoda uenja preduzetnikog
obrazovanja.
14
2. Preduzetniko uenje u regionu Zapadnog Balkana

i Turske
U svim zemljama Zapadnog Balkana zapoeto je sprovoenje reforme u skladu sa Preporukom
Evropskog parlamenta, Saveta o kljunim kompetencijama za celoivotno uenje i Akcionim planom
Preduzetnitvo 2020, koji poziva sve zemlje da preduzetnitvo kao kljunu kompetenciju ugrade
u sve nivoe obrazovanja. Tako se u zemljama u okruenju preduzetnitvo uvodi kroz module (koji
sadre sve elemente preduzetnikih znanja i vetina) u kurikulume osnovnih i srednjih kola, kako
bi se i one brzo i uspeno prilagodile okolnostima koje se stalno menjaju, pre svega na tritu i u
razvoju tehnologija.
Posmatrano po zemljama, situacija je sledea:
U Albaniji je zapoeta tranzicija ka kurikulumu orijentisanom ka kompetencijama, ime se albanske
kole pribliavaju kolama u razvijenijim delovima Evrope. Preduzetniko obrazovanje u Albaniji
nastoji da prui uenicima znanje, vetine i motivaciju za podsticaj preduzetnikih uspeha u razliitim
uslovima. Razliiti oblici preduzetnikog obrazovanja se nude na svim nivoima obrazovanja
osnovnom, srednjem i visokom (Kume i saradnici, 2013). Iako Strategija preduzetnikog uenja ne
postoji, njena izrada i usvajanje predvieni su kao aktivnost u okviru Strategije za zapoljavanje
i obuku usvojene 2014. godine za period 20142020, koja kao jedan od prioriteta navodi
kontinuiranu promociju preduzetnikog uenja i preduzetnitva kao kljune kompetencije u cilju
jaanja veze izmeu trita rada i obrazovanja. Na sistemskom nivou je zabeleena saradnja
izmeu Ministarstva prosvete i Ministarstva ekonomskog razvoja, trgovine i preduzetnitva na
izradi strategije za preduzetniko obrazovanje. Godine 2011. potpisan je Memorandum o saradnji
u oblasti preduzetnikog uenja izmeu Ministarstva ekonomije, trgovine i energetike, Ministarstva
obrazovanja i nauke i Ministarstva rada, socijalnih pitanja i jednakih mogunosti sa ciljem kreiranja
obrazovnog sistema koji podstie samozapoljavanje i preduzetnitvo.
U Bosni i Hercegovini postoji 12 odgovornih vlasti za obrazovanje (ministarstava) kojima na nivou
cele Bosne i Hercegovine koordinira Ministarstvo civilnih poslova. U skladu sa kljunim evropskim
reformama zapoela je i reforma obrazovanja u BiH na svim nivoima obrazovanja, kako bi se sistem
u potpunosti uskladio sa sistemima obrazovanja u EU. Ovo se odnosi i na politike koje reguliu
preduzetniko obrazovanje. Ono je u Bosni i Hercegovini uvedeno 2012. godine kada je usvojena
Strategija uenja o preduzetnitvu u obrazovnim sistemima u BiH za period 20122015.
godine sa akcionim planom, pripremljena u okviru projekta IPA 2007 Preduzetniko uenje u
obrazovnim sistemima. Principi Strategije zasnovani su na dva principa Evropske povelje o malom
preduzetnitvu: stvaranju okruenja u kojem preduzetnitvo i porodine firme mogu napredovati i
u kojem se preduzetnitvo nagrauje, i promocija osnaivanja kompetencija i svih oblika inovacija.
est je kljunih prioriteta Strategije: (1) uspostavljanje partnerstva za uenje o preduzetnitvu na
dravnom nivou i promocija osnivanja partnerstava na svim nivoima, (2) podizanje svesti o uenju
o preduzetnitvu na svim nivoima, (3) promocija uenja o preduzetnitvu u osnovnom i srednjem
obrazovanju ukljuujui i srednje strune kole (formalne obrazovne sisteme), (4) promocija
preduzetnikog uenja u visokom obrazovanju, (5) promocija preduzetnikog uenja u neformalnom
obrazovanju (obrazovanje odraslih i razvijanje kompetencija u okviru obuke na radnom mestu i (6)
izgradnja kapaciteta za implementaciju strategije, praenje i evaluaciju.
Razvoj preduzetnikog uenja u Crnoj Gori zapoeo je pre petnaest godina, kada je na svim
nivoima obrazovanja otpoelo uvoenje razliitih aktivnosti koje su inicirali donatori, pre svega
usmerenih na sticanje ekonomske i preduzetnike pismenosti. Od 2006. godine crnogorski sistem se
15
prilagoava konceptu kljunih kompetencija za celoivotno uenje, to se odnosi i na preduzetnitvo,

te se ove aktivnosti prilagoavaju nivou i vrsti obrazovanja i iroj definiciji preduzetnikog uenja.
Razvoj preduzetnikog uenja je formalizovan u Strategiji celoivotnog preduzetnikog
uenja Od ideje prema akciji za period 20082013. koja je, sa akcionim planom, usvojena
2008. godine, ime je Crna Gora postala regionalni lider u ovoj oblasti. Cilj ovog dokumenta bio je
razvoj preduzetnikog duha kroz promovisanje preduzetnikog naina razmiljanja u drutvu na
sistemski nain i uz efektivne akcije. Dodatno, 2014. godine je doneta Strategija za celoivotno
preduzetniko uenje za period 20152019. (Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo prosvete Crne
Gore, 2014), kao i pratei akcioni planovi. Opti cilj Strategije je razvoj preduzetnikog duha kroz
ubrzano ostvarivanje napretka u promovisanju preduzetnikog naina razmiljanja u drutvu na
sistemski nain i uz efektivne akcije (Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo prosvete Crne Gore,
2014, str. 4). Kljuni prioriteti odreeni Strategijom su: (1) osnaivanje preduzetnike pismenosti
kao sastavnog dela formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja i ivotne filozofije za sve
graane, (2) uvoenje preduzetnitva kao kljune kompetencije na svim nivoima obrazovanja,
(3) uvoenje, razvijanje i realizacija koncepta preduzetnikog uenja na predkolskom nivou u
cilju kreiranja osnove za nadogradnju uenja, (4) kontinuirano pruanje usluga potencijalnim/
postojeim preduzetnicima za otpoinjanje, upravljanje i rast preduzea, (5) puna priprema
nastavnika i predavaa za razvoj preduzetnike kompetencije na svim nivoima obrazovanja i
izrada strategija obrazovnih ustanova kako bi one same postale preduzetnije u nainu na koji
realizuju obrazovni proces i (6) razvoj efikasnog okvira za programe politike, uz partnerstva izmeu
privrede i vaspitnoobrazovnih ustanova koja kontinuirano rade na poboljanju u odnosu na jasno
definisane ciljne indikatore i razmenjuju i distribuiraju primere dobre prakse kako u domaim, tako
i u meunarodnim okvirima.
Jo je 2007. godine Ministarstvo ekonomije, rada i preduzetnitva iniciralo razvoj odrive saradnje
izmeu zemalja Jugoistone Evrope u cilju razvoja celoivotnog preduzetnikog obrazovanja
i osnivanje Regionalnog centra za razvoj preduzetnikih kompetencija za zemlje Jugoistone
Evrope (SEECEL) sa seditem u Hrvatskoj, to nedvosmisleno ukazuje na injenicu da je u
Hrvatskoj prepoznata vanost implementacije preduzetnike kompetencije. Vrlo znaajan iskorak
u preduzetnikom obrazovanju u Hrvatskoj bilo je donoenje Strategije za preduzetniko uenje
2010 2014. sa glavnim ciljevima: 1) senzibilisati javnost o preduzetnitvu i razviti pozitivan stav
prema celoivotnom uenju za preduzetnitvo i 2) uvesti uenje i osposobljavanje za preduzetnitvo
kao kljune kompetencije u sve oblike, vrste i nivoe formalnog, neformalnog i informalnog
obrazovanja i uenja. Osim toga, Nacionalnim okvirnim kurikulumom za predkolsko
vaspitanje i obrazovanje i opte obavezno i srednje obrazovanje (2010) dat je formalan okvir
vrtiima, osnovnim i srednjim kolama za ukljuivanje preduzetnikog uenja kao meupredmetne
teme u postojee nastavne planove i programe. U opisu preduzetnitva kao meupredmetne
teme naveden je osnovni cilj razvoja preduzetnike kompetencije uenika kroz razvoj osobina
linosti, znanja, vetina, sposobnosti i stavova potrebnih za delovanje pojedinca kao uspenog
preduzetnika. Takoe, ovim je stvoren i okvir za uvoenje novih nastavnih predmeta i sadraja, kao
i za afirmaciju postojeih reenja.
Kosovo je poslednjih godina izradilo i usvojilo niz dokumenata koji se odnose na preduzetniko
uenje. Strategija razvoja malih i srednjih preduzea Kosova*, usvojena 2011. godine za period
20122016, kao jednu od slabosti sektora malih i srednjih preduzea navodi neadekvatno uenje
za preduzetnitvo u obrazovnom sistemu, a kao jedan od svojih ciljeva postavlja promociju
saradnje izmeu kola i poslovne zajednice i postavljanje preduzetnitva u fokus nastavnih planova
Ovaj naziv ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i odlukom Meunarodnog suda
pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.
*
16
i programa svih nivoa obrazovanja. To podrazumeva promenu stavova prema preduzetnitvu i

unapreenje preduzetnikih kompetencija kroz opte i struno obrazovanje. Pored toga, doneta
je i Strategija za preduzetniko obrazovanje i obuku Uoi prilike i realizuj ih (Ministarstvo
trgovine i industrije, Ministarstvo rada i socijalne zatite, Ministarstvo obrazovanja, nauke i
tehnologije, 2011), a razvijeni su i Standardi za preduzetniko obrazovanje i obuku u skladu sa
meunarodnim kriterijumima. Ovi standardi obezbeuju okvir pomou kojeg e se steene i nove
kvalifikacije u preduzetnitvu priznavati u skladu sa Nacionalnim okvirom kvalifikacija Kosova*.
U Makedoniji je 2009. godine izmeu Ministarstva privrede i Ministarstva prosvete potpisana
Deklaracija za promociju preduzetnikog uenja na svim nivoima obrazovanja i promociju okruenja
povoljnog za preduzetnitvo i samozapoljavanje. Iako postoji veliki broj stratekih dokumenata
koja se bave preduzetnikimo uenjem kao npr. Akcioni plan za zapoljavanje mladih za period
20122015, Nacionalna strategija za razvoj obrazovanja za period 20052015, Strategija za struno
obrazovanje i obuku 20132020 kao i mnogi drugi, tek je u novembru 2014. godine usvojena prva
Strategija preduzetnikog uenja za period 20142020. Kao kratkoroni prioriteti (do 2016.)
u Strategiji se navode: 1) integracija ishoda uenja preduzetnitva kao kljune kompetencije u
nastavne programe na svim nivoima obrazovanja i 2) razvijanje svesti svih graana o znaaju i
vanosti preduzetnikog uenja. Akcionim planom za Strategiju alocirana su odreena sredstva za
unapreenje partnerstava u preduzetnikom uenju (OECD, 2015).
Turska je politiku koja se odnosi na preduzetniko uenje postavila u iri okvir strategije za
celoivotno uenje sa namenskim budetskim sistemom. U tako irokom okviru preduzetniko
uenje ima veu ansu da bude ugraeno" u iri obrazovni razvoj (OECD, 2012). Turska je usvojila
Strategiju i akcioni plan za mala i srednja preduzea koji su pripremljeni u skladu sa Sporazumom
o pristupanju EU, tj. deo koji se odnosi na mala i srednja preduzea i viegodinji Program za
preduzea, koji promoviu unapreenje poslovnog okruenja.
Razvoju preduzetnikog obrazovanja poseban doprinos prua Regionalni centar za razvoj
preduzetnikih kompetencija za zemlje Jugoistone Evrope (eng. South East European Centre for
Entrepreneurial Learning SEECEL)2, koji nastoji da uvede preduzetnitvo kao kljunu kompetenciju
u nacionalne obrazovne programe i prua veliku podrku obrazovnim sistemima zemalja Zapadnog
Balkana u domenu prilagoavanja kurikuluma, obrazovanja nastavnika i kolskog rukovoenja.
SEECEL, osnovan 2009. godine, aktivan je u osam zemalja: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj
Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu*, Srbiji i Turskoj. Njegova misija je da promovie ukljuivanje
preduzetnikog uenja i preduzetnike pismenosti u ovim zemljama. SEECEL ima za cilj umreavanje
i razmenu iskustava i dobrih praksi izmeu zemalja Jugoistone Evrope. SEECEL je napravio prvi
set ishoda za preduzetniko uenje na meunarodnom nivou ISCED3 1, ISCED 2, ISCED 3, ISCED
5/6. etiri kljuna pitanja kojima se SEECEL bavi su: (1) razvijanje preduzetnike kompetencije za
ISCED 2 nivo, (2) promocija preduzetnitva na ISCED 5/6 nivou u okviru neposlovnih disciplina, (3)
analiza potreba za obukom nastavnika iz ugla poslodavaca i (4) diseminacija i promocija primera
dobre prakse.
Strategija 2020 Jugoistone Evrope (JIE 2020) Radna mesta i prosperitet u evropskoj
perspektivi, usvojena 2013. godine od strane ministara ekonomije iz Albanije, Bosne i Hercegovine,
Bugarske, Hrvatske, Kosova*, Crne Gore, Rumunije, Srbije i Makedonije, stavlja fokus na jaanje
http://www.seecel.hr/home-5026
Meunarodni standard za klasifikacija obrazovanja - http://www.uis.unesco.org/Education/Pages/internationalstandard-classification-of-education.aspx
2
3
17
veza izmeu trita rada i sveta obrazovanja kroz razvoj i unapreenje preduzetnikog uenja u
regionu. Cilj strategije JIE 2020 je poboljanje uslova ivota u regionu i vraanje konkurentnosti i
razvoja u sredite panje, pri emu se blisko prate vizije strategije Evropa 2020.
2.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u obrazovni sistem u zemljama

Zapadnog Balkana i Turske
Poslednjih godina institucije u Albaniji su nastojale da promoviu preduzetniko obrazovanje
kod mladih. Promocija YES seminara (Youth Entrepreneur Seminars), kroz koje se mladi ue
preduzetnikim vetinama, finansijama i poslovnoj etici, imala je pozitivan uticaj na budue
preduzetnike. Od kolske 2010/11. planovi i programi na nivou srednjeg obrazovanja su obogaeni
sa dva nova predmeta ivotne vetine u 10. i Karijerno obrazovanje u 11. razredu.
Takoe, preduzetniko uenje i upravljanje karijerom predstavljaju obavezan predmet za sve
uenike osnovnih kola.
Albanska Nacionalna agencija za struno obrazovanje i obuku uvela je preduzetniko obrazovanje
kao poseban obavezan predmet u nastavni plan i program strunog obrazovanja, uz napomenu da
se preduzetnitvo prepoznaje i kao kljuna kompetencija koju treba razvijati kroz sve predmetne
programe. Predmet Osnove preduzetnitva se trenutno realizuje sa fondom od 140 asova
godinje u 12. i 13. razredu. Postoje i udbenici za ovaj predmet, ishodi predmeta su definisani, a
preduzetnitvo je ukljueno i u programe strunog usavravanja (koje sprovodi Institut za razvoj
obrazovanja).
Albansko-amerika fondacija za razvoj nudi programe Dostignua mladih kao izborne kurseve u 11.
i 12. razredu gimnazija u celoj Albaniji. to se tie sadraja kurikuluma preduzetnikog obrazovanja
na univerzitetima u Albaniji, uglavnom su sastavljeni od preduzetnikih kurseva i prakse. Ekonomski
fakultet na Univerzitetu u Tirani nudi niz kurseva koji se odnose na preduzetnitvo. Naalost,
preduzetniko obrazovanje je na albanskim univerzitetima uglavnom ogranieno na obrazovanje u
uionicama i jo uvek se najvie odvija u kontekstu programa obuka za pokretanje biznisa.
Pre donoenja Strategije uenja o preduzetnitvu u obrazovnim sistemima u Bosni i Hercegovini
postojale su mnoge donatorske inicijative za uvoenje preduzetnikog uenja u obrazovne
sisteme BiH. Tako je kroz projekte EU realizovane u ovoj republici od kolske 2004/2005. godine
u dva kantona u Republici Srpskoj uveden predmet Uvod u preduzetnitvo u srednjim strunim
kolama (osim medicinske). Takoe, norveka vlada je finansirala obuku o preduzetnitvu u
velikom broju srednjih kola, kao i Fond za otvoreno drutvo koji je sponzorisao probni program
obuka o preduzetnitvu u srednjim kolama uvodei svest o preduzetnikom nainu razmiljanja i
poslovanja za budue generacije zaposlenih. U okviru projekta YERP je podrana priprema deset
kljunih kompetencija u BiH, emu je prethodilo njihovo mapiranje u svim planovima i programima.
Kroz projekat IPA 2007 Preduzetniko uenje u obrazovnim sistemima osmiljena je i usvojena
gore pomenuta Strategija uenja o preduzetnitvu u Bosni i Hercegovini radi obezbeivanja
sistemskog pristupa ovom pitanju. Kroz ovaj projekat je pilotirano preduzetniko uenje u 20 kola,
pripremljen prirunik, osmiljen konceprt preduzetnikog uenja i predlog strunog usavravanja
nastavnika. Znaajno je pomenuti i podrku razvoju ljudskog kapitala u Bosni i Hercegovini
koju je pruila Evropska fondacija za obuku (eng. European Training Foundation - ETF) kroz
dugogodinju promociju preduzetnitva u obrazovnim sistemima i podrku u razvoju obrazovnih
politika. Ostali znaajni projekti u vezi sa preduzetnikim uenjem u obrazovnim sistemima u BiH
18
su aktivnosti Regionalnog centra za razvoj preduzetnikih kompetencija za zemlje Jugoistone

Evrope (SEECEL), Program poslovnih inovacija (BIP) Uenika postignua i mladi preduzetnici,
projekat austrijskog KulturKontakta (virtuelna preduzea), Prilika Plus projekat (analiza mogunosti
zapoljavanja u ekonomskom sektoru), Projekat zapoljavanja mladih, Strateki razvoj visokog
obrazovanja i standarda kvalifikacija i Tempus projekat za razvoj Okvira kvalifikacija za visoko
obrazovanje u Bosni i Hercegovini (20132016), projekat GIZ-a za poboljanje pristupa kvalitetnom
obrazovanju odraslih u pilot oblastima, program Aktivni mladi, World Vision projekat i drugi.
U strunoj zajednici u BiH postoji saglasnost i razumevanje potrebe da se preduzetniko uenje
intergie kao kljuna kompetencija u obrazovne sisteme. Navedenim inicijativama koje se sprovode
u osnovnim i srednjim kolama nedostaje sistemsko praenje efekata i mehanizama prikupljanja
podataka koji su u vezi sa integracijom kljunih kompetencija u kolsko uenje (ukljuujui
preduzetnitvo), kao i sistemska izgradnja kapaciteta drugih kola koje nisu ukljuene u ove
inicijative (sa izuzetkom sistemskog uvoenja zasebnog predmeta/modula o razvijanju poslovnog
plana ili virtuelnog preduzea u odreene strune i tehnike kole). S druge strane, postignuti su
rezultati u domenu mapiranja kljunih kompetencija u osnovnom i srednjem obrazovanju, usvojen
je izvetaj o deset kljunih kompetencija, a pripremljen je i prirunik o integrisanom pristupu
zasnovanom na kljunim kompetencijama u redovnoj nastavi u osnovnim i srednjim kolama.
Aktivnosti koje su realizovane od donoenja Strategije celoivotnog preduzetnikog uenja
Od ideje prema akciji u Crnoj Gori odnosile su se na razvoj svesti o znaaju preduzetnikog
uenja za ukupan socioekonomski razvoj zemlje, unapreenje preduzetnikog uenja u sistemu
formalnog obrazovanja, unapreenje preduzetnikog uenja u sistemu neformalnog obrazovanja,
kao i aktivnosti praenja sprovoenja, evaluacije i izvetavanja o preduzetnikom uenju. One su
se odvijale u sklopu donatorskih inicijativa i nacionalnih institucija. S druge strane, realizovane su
aktivnosti koje nisu planirane strategijom, ali su bile od velike vanosti za razvoj preduzetnikog
uenja (Biznis centri/Centri za preduzetniko uenje) i u skladu sa preporukama Agende iz Osla.
Centar za struno obrazovanje je u saradnji sa Ministarstvom prosvete i uz podrku Projekta
MNE/011 osnovao tri preduzetnika centra u tri srednje strune kole u cilju dalje promocije i
razvoja preduzetnikog uenja. U Zavodu za kolstvo je formirana komisija koja je razvila Uputstvo
za implementaciju preduzetnikog uenja kroz obavezne predmetne programe u osnovnoj koli.
Zavod za kolstvo je inicirao i realizovao aktivnosti na sprovoenju preduzetnikog uenja kao
horizontalnog elementa u nastavi (u osnovnim kolama). Preduzetnitvo je zastupljeno u osnovnom
obrazovanju i kao izborni predmet u 8. razredu. Poev od 2011. godine ova institucija organizuje
seminare, savetovanja, okrugle stolove, kao i druge vidove pruanja podrke nastavnicima i
upravama kola, i do sada je kroz neki od nabrojanih vidova osposobljavanja prolo vie od 2.700
uesnika. U osnovnim kolama je realizovan pilot projekat Razvoj preduzetnikih kompetencija
u ISCED 2", u okviru realizacije projekta SECEEL. Od kolske 2014/15. procesom pilotiranja
obuhvaeni su ISCED 1 i ISCED 3 nivo, kao i nastavak projekta na ISCED 5 i ISCED 6 nivou.
Zavod za kolstvo je uradio program za izborni predmet preduzetnitvo za I ili II razred opte
gimnazije, koji se izuava sa jednim asom nedeljno. Nastavnici koji predaju ovaj predmet su od
kolske 2014/2015. godine poeli da prolaze obuku.
Poev od kolske 2012/2013. godine u svim srednjim strunim kolama u okviru predmeta
Preduzetnitvo realizuje se program Mladi preduzetnici. U okviru programa izraen je Prirunik
za uenike/ce i Prirunik za nastavnike/ce i sprovedena je obuka nastavnika, direktora kola i
preduzetnika/partnera u realizaciji. Kljuna kompetencija preduzetnitvo prepoznata je i ukljuena
u nove/revidirane programe za srednje struno obrazovanje. U ustanovama visokog obrazovanja
predmet preduzetnitvo postoji u okviru nekih studijskih programa sa biznis orijentacijom. U kolskoj
2013/2014. godini 70% uenika u strunom obrazovanju izuava preduzetnitvo kao obavezan
19
nastavni predmet, oko 20% uenika izuava ovaj nastavni predmet kao izborni, a oko 10% uenika
ga izuava kroz sadraje programa drugih predmeta. Pored napred navedenog vano je istai i rad
Servis centra preduzea za vebu Crne Gore, kao i Preduzetnikog centra.
Servis centar preduzea za vebu Crne Gore je osnovan u junu 2005. godine u okviru Centra za
struno obrazovanje, sa ciljem da prui podrku radu kolskih virtuelnih preduzea za vebu. Ideja
o osnivanju Servis centra potekla je od projekta ECO NET, koji je u Crnoj Gori realizovala austrijska
organizacija KulturKontakt u saradnji sa Centrom za struno obrazovanje i Ministarstvom prosvete.
Tokom deset godina svog postojanja Servis centar je, zahvaljujui nastavnicima i uenicima koji
su pohaali ovaj vid nastave, realizovao brojne aktivnosti koje su doprinele razvoju preduzetnitva
i preduzetnikog uenja u Crnoj Gori.
Preduzetniki centar je aktivan u promociji preduzetnitva kao jedne od kljunih komponenti razvoja
lokalne i regionalne zajednice sa akcentom na unapreenju saradnje izmeu kole i privrede.
Preduzetniki centar aktivno radi na stvaranju mree istih ili slinih organizacija i asocijacija u zemlji
i u inostranstvu kako bi pratio trendove i bio na izvoru relevantnih informacija.
Poslednjih godina u Hrvatskoj preduzeti su znaajni napori na polju razvoja preduzetnikog uenja
kao to su: razvoj i testiranje uenikih programa, instrumenti za praenje i evaluaciju, prirunici,
obuke nastavnika (sprovoene periodino), tematske konferencije, razna istraivanja i projekti. Jo
u 2006. godini, osnivanjem Nacionalne koordinacije Obrazovanje za preduzetnitvo (Education
for Entrepreneurship - E4E ), Hrvatska privredna komora zapoela je proces sistemskog razvijanja
preduzetnitva kao kljune kompetencije na svim nivoima i oblicima obrazovanja, koristei pritom
ve postojee primere dobre prakse. Cilj E4E je stvaranje koncepta celoivotnog uenja koji
odgovara potrebama dananjeg globalnog trita, usredsreen na ciljeve Evropske unije u oblasti
obrazovanja.
U hrvatskom osnovnokolskom obrazovanju preduzetnitvo se samo sporadino spominje u
nastavnom programu i promovie zavisno od afiniteta i znanja nastavnika i/ili direktora kole. U
srednjokolskom obrazovanju preduzetnitvo je samo u strunim kolama prepoznato kao skup
znanja i vetina kao obavezan predmet u nastavnom planu i programu ekonomskih srednjih
kola ili kroz program virtuelnih preduzea (Izvetaj o malim i srednjim preduzeima u Hrvatskoj
za 2014). Programom virtuelnih preduzea, koji vodi Agencija za strukovno i obrazovanje odraslih,
u poslednjih 6-7 godina virtuelna preduzea su osnovana u skoro svim srednjim ekonomskim
kolama u Hrvatskoj, a njegova primena polako poinje i u okviru nekih drugih obrazovnih programa
(npr. za komercijaliste). U ovim virtuelnim preduzeima uenici razvijaju praktinu preduzetniku
kompetenciju i ue kako da reavaju probleme u stvarnom svetu. Osnovan je i Sredinji ured
virtuelnih preduzea koji prua podrku u osnivanju i voenju poslovanja u svakom pojedinanom
virtuelnom preduzeu u koli.
Vano je istai i Mreu studentskih poslovnih inkubatora, nacionalnu inicijativu Hrvatske koja formira
partnerstvo izmeu visokokolskih institucija, gde se daje podrka studentima u uspostavljanju
i voenju njihovih stvarnih kompanija. Studentski poslovni inkubatori su uspostavljeni od strane
univerziteta i predstavljaju kariku izmeu akademskog i poslovnog sveta, stvarajui podsticajno
okruenje uz pomo profesora koji deluju kao mentori studentskim kompanijama. Ova mrea
predstavlja inicijativu dravno-privatnog konzorcijuma izmeu hrvatske Agencije za mala i srednja
preduzea i obrazovne grupe Zrinski, okupljajui sve visokokolske ustanove koje ele da sprovode
preduzetniko obrazovanje kroz biznis inkubatore. Studentski poslovni inkubatori predstavljaju novi
pravac u preduzetnikom obrazovanju zato to ubrzavaju razvoj inovativnog pokretanja poslovanja
kroz kreiranje poslova, a daju i podrku ekonomskom razvoju.
20
Izvan sistema formalnog obrazovanja postoji veliki broj institucija koje nude obrazovanje za
preduzetnike poetnike i/ili ve pokrenuta preduzea, kao to su centri za preduzetnitvo, Hrvatska
privredna komora, udruenje poslodavaca i privatna preduzea aktivna u sektoru obrazovanja
odraslih.
U cilju sprovoenja Strategije za preduzetniko uenje svake godine organizuje se Meunarodna
konferencija o preduzetnikom uenju (ICEL).
Kada je u pitanju status preduzetnikog uenja na Kosovu*, u osnovnokolskom obrazovanju se
ponegde javlja kao vannastavna aktivnost, ali postoji snana potreba da se osmisli neto odrivije
npr. da se preduzetniko obrazovanje ukljui u kurikulum kroz modul graanskog vaspitanja.
U optem srednjem obrazovanju preduzetnike teme postoje i kao deo nekog od predmeta.
Pored toga, Regionalna agencija za preduzetnitvo pilotirala je u 24 kole obuku od est kratkih
programa koju su prola 44 nastavnika, to je pruilo osnovu za neke od kola da iskoriste program
Young Enterprise Scheme; meutim, kako je finansiranje ove inicijative ukinuto, potrebno je da
ona bude zamenjena novim programima preduzetnikog obrazovanja. U srednjem strunom
obrazovanju kroz EU projekat nekoliko pilot kola imalo je priliku da usvoji preduzetniki modul u
svom kurikulumu, kao i modul prakse u preduzeima. U visokom obrazovanju malo je onoga to
bi se moglo smatrati direktnim preduzetnikim obrazovanjem i obukom za studente, iako neka
nastojanja postoje na ekonomskim i poslovnim fakultetima. Pored toga, jedan TEMPUS projekat
bio je namenjen diplomcima i osnaivanju njihovih kompetencija za pisanje biznis plana i pokretanje
sopstvenog preduzea. Kroz neformalno obrazovanje se nude obuke za poveanje zapoljivosti i
samozapoljivosti, ali, kako ne postoji regulatorna institucija u ovom domenu, teko je proceniti broj
ukljuenih prualaca usluga i klijenata.
U Makedoniji se preduzetnitvo javlja kao deo kurikuluma tehnikog obrazovanja, dok su virtuelna
preduzea deo prakse uenika ekonomskih i trgovakih obrazovnih profila. Takoe, uspostavljena je
i kancelarija za koordinaciju kolskih kompanija koje se bave bankarstvom, socijalnim osiguranjem i
uslugama poreskih slubi. kolske kompanije su osnovane u 44 srednje strune kole (CEDEFOP,
2010). U Makedoniji su 2006. godine u svim srednjim strunim kolama bili uspostavljeni mali
karijerni centri koji su se bavili uenjem kroz rad. Nakon potpisivanja Deklaracije za promociju
preduzetnitva u 2009. godini, u sve opte i srednje strune kole uveden je obavezan predmet
poslovanje (Ercan, S. u ETF, 2013). Nedavno je Ministarstvo prosvete donelo propis kojim se uvodi
karijerno voenje i preduzetnitvo kao novi predmet, obavezan u svim srednjim kolama. Kada je u
pitanju visoko obrazovanje, od juna 2012. godine est (od sedam) univerziteta je osnovalo kurseve
iz oblasti preduzetnitva na osnovnim studijama. Vie od polovine njih, tanije etiri univerziteta,
osnovali su ove kurseve na postdiplomskim studijama, to pokazuje znaajno poboljanje situacije
u visokom obrazovanju u Makedoniji. Osim toga, na doktorskim studijama o preduzetnitvu
i menadmentu malih i srednjih preduzeca je uspostavljen, kao zajedniki, regionalni doktorski
program koji se odvija na Ekonomskom fakultetu u Prilepu u saradnji sa tri univerziteta Evropske
unije i pet univerziteta Zapadnog Balkana. Program doktorskih studija se realizuje u okviru Tempus
projekta i zasnovan je na principima Evropskog saveta za mala preduzeca i preduzetnitvo i
obrazovanju rukovodilaca sa najviim akademskim znanjem.
Nacionalni centar za razvoj inovacija i preduzetniko uenje (eng. National centre for development
of innovation and entrepreneurship learning NCDIEL)4 osnovan je 2009. godine uz finansijsku
podrku Austrijske razvojne saradnje (ADC). NCDIEL usko sarauje sa Centrom za razvoj start-up
4
http://www.ncdiel.mk/
21
poslovanja pri univerzitetu Sv. Kiril i Metodije (osnovan 2006. godine) sa ciljem podrke razvoju
inovacija i preduzetnikog uenja.
Turska vlada je izrazila posvecenost negovanju pozitivnog ambijenta za preduzetnitvo i pokrenula
niz programa dizajniranih da podstaknu rast i podrku preduzetnitvu. Poev od 2009. godine,
Ministarstvo prosvete je ukljuilo predmet preduzetnitvo u nastavni plan i program kao izborni
predmet u osnovnom, srednjem i tercijalnom obrazovanju (plan strategije celoivotnog uenja,
pripremljen od strane Ministarstva prosvete 2009. godine, eksplicitno priznaje preduzetniko
obrazovanje kao poseban izborni predmet za ISCED 3 nivo). Preduzetniki kursevi su ee dati
kao izborni predmeti u poslovnim kolama i na Institutima drutvenih nauka nego na tehnikim
fakultetima dok su podjednako rasporeeni na diplomskim i poslediplomskim studijama. Teorijski
sadraj preduzetnikih kurseva na univerzitetima je nedovoljan i uglavnom ne sadri kritine
probleme o preduzetnitvu koji se navode u literaturi. Rezultati brojnih istraivanja su pokazali da
preduzetniki kursevi koji su predvieni nastavnim planom i programom na dravnim univerzitetima
u Turskoj uglavnom nisu dovoljni da osiguraju vetine ili naine razmiljanja, a ak ni da u dovoljnoj
meri informiu studente o preduzetnitvu.
Virtuelne kompanije su uspostavljene u srednjim strunim kolama u cilju podrke preduzetnikom
uenju.
Osim napred navedenog, podrka preduzetnikom obrazovanju se prua i kroz razliite projekte
Uprave za razvoj i podrku malim i srednjim preduzeima Ministarstva privrede i trgovine Turske,
u cilju povecanja stepena uspeha preduzetnika koji su izgradili svoj posao na osnovu biznis plana.
to se tie saradnje izmeu razliitih organizacija u promociji preduzetnitva, ova zemlja daje dobar
primer istiui se po organizaciji dogaaja i nacionalnih nagrada. Jedan od primera je Globalni
samit preduzetnitva koji se 2011. godine odrao u Istanbulu, kao i inicijativa Preduzetnik godine
koju organizuje omladinski komitet Privredne komore iz Ankare. Takoe, znaajno je pomenuti
i Udruenje turskih privrednika i biznismena (TUSIAD) koje u saradnji sa univerzitetom svake
godine, poev od 2004, organizuje Preduzetniki kongres, na kom se studenti, preduzetnici i
investitori okupljaju i razmenjuju ideje.
Protokol o razvoju preduzetnitva je potpisan od strane Ministarstva nacionalnog obrazovanja,
Ministarstva nauke i Tehnolokog istraivakog saveta Turske. Kao deo ovog protokola, 15.000
direktora i nastavnika je prolo obuku za realizaciju nastave, liderstvo i preduzetnitvo tokom 2013.
i 2014. godine; program je nastavljen i u 2015. godini.
2.2. Sumarni pregled situacije u oblasti preduzetnikog obrazovanja u

zemljama Zapadnog Balkana
Sumarni pregled situacije u zemljama Zapadnog Balkana prua Izvetaj o sprovoenju Evropske
povelje o malim preduzeima na Zapadnom Balkanu (European Commission, ETF, OECD 2009)5,
koji je pokazao da su ranija nastojanja da se preduzetniko uenje promovie u regionu Zapadnog
Balkana bila sputana loim razumevanjem razloga za njegovo uvoenje, pre svega u obavezno
Kako bi se ispratio i procenio proces sprovoenja Evropske povelje o malim preduzeima, pre nekoliko godina
osmiljen je SME Policy Index, alat koji donosiocima odluka prua okvir za evaluaciju nacionalnih politika u oblasti
MSP. Na osnovu ovog indeksa pravi se Izvetaj o napretku u sprovoenju Evropske povelje o malim preduzeima
u dravama u pretpristupnoj fazi EU, koji prua podrku u identifikaciji snaga i slabosti u osmiljavanju politika i
njihovom sprovoenju, poredi iskustva i uinak, postavlja prioritete i meri usklaenost sa prioritetima definisanim u
SBA.
5
22
obrazovanje. Tamo gde su postojale politike, njihov razvoj nije bio sveobuhvatan, zbog ega je
jedna od glavnih preporuka ovog izvetaja bila ulaganje zajednikog napora svih aktera da bi se
obezbedio konsenzus oko pitanja kako oblikovati okvir za celoivotno preduzetniko uenje. Jedan
od zakljuaka izvetaja je da su inicijative za preduzetniko uenje uglavnom pokretali donatori i
da su se razvijale van nastavnih planova i programa formalnog obrazovanja, to je vodilo gaenju
projektnih aktivnosti po prestanku donatorske podrke. Ipak, ovaj izvetaj je pokazao da su bili
ostvareni jasni pomaci u veini zemalja Zapadnog Balkana na nivou obrazovnih politika u domenu
preduzetnikog obrazovanja i obuke. Nekoliko zemalja je ve razvilo strategije celoivotnog
preduzetnikog uenja. Ipak, postojala je potreba za sistemskim praenjem i evaluacijom svih
aktivnosti u ovoj oblasti kako bi se osigurala vea efikasnost. Tako, dok su vannastavne aktivnosti
za preduzetniko uenje bile dobro razvijene, postojala je potreba da se vie napora uloi u
stvaranje sinergije izmeu formalnog obrazovanja i svih partnera.
Izvetaj je pokazao da, kada je u pitanju preduzetniko uenje, na Zapadnom Balkanu i u Turskoj
od 2009. godine: 1) postoji vee razumevanje i politika volja za preduzetniku agendu, iako
konkretna politika posveenost varira od privrede do privrede; 2) promocija preduzetnitva je
prisutnija u strunom nego optem obrazovanju sa kljunom preduzetnikom kompetencijom, a
tamo gde je postojala, ograniena je na nekoliko kola; 3) veliki deo promocije preduzetnitva
se odvijao kroz neformalno uenje i nije bio povezan sa irim razvojem sistema preduzetnikog
uenja, 4) razmena dobrih praksi se odvijala na razliite naine, ali je retko ukljuivala aktere iz svih
delova obrazovnog sistema.
Iz toga su proizale sledee preporuke:
1. Potrebni su napori vie razliitih aktera u privredi da bi se napravio jedan sistem i okvir za
preduzetniko uenje zasnovan na partnerstvu i saradnji.
2. Potrebna je posveenost preduzetnitvu kao kljunoj kompetenciji na kolskom nivou.
3. Potrebne su saradnja i razmena izmeu ekonomija u regionu (OECD, 2009).
Dve godine kasnije, 2011. godine, jo jedan izvetaj sumira situaciju u oblasti preduzetnikog
obrazovanja navodei da se, kao i u zemljama EU, preduzetniko uenje danas aktivno
promovie u svim zemljama koje su u pretpristupnoj fazi, mada je njegova implementacija jo
uvek u ranoj fazi (SEECEL, 2011). U svim zemljama Zapadnog Balkana postoje nastojanja da
se preduzetniko uenje integrie kao kljuni element promovisanja odrivog privrednog rasta i
jaanja konkurentnosti. U skladu sa tim, postignut je dogovor izmeu zemalja lanica SEECEL-a
o stratekoj saradnji na regionalnom nivou radi razmene ideja i iskustava i uspostavljanja sistema
celoivotnog preduzetnikog uenja. Ova strateka regionalna saradnja na planu razvijanja
celoivotnog preduzetnikog sistema sa preduzetnikim uenjem kao kljunom kompetencijom i
svim aktivnostima je takoe komplementarna sa nacionalnim naporima da se razviju nacionalni
okviri za kvalifikacije (NOK) u skladu sa Evropskim okvirom za kvalifikacije (EOK) (SEECEL, 2011).
Izvetaj o sprovoenju Evropske povelje o malim preduzeima u zemljama Zapadnog Balkana i
Turskoj (OECD, 2012) u poglavlju 1 Preduzetniko uenje i ensko preduzetnitvo navodi da
je ostvaren znaajan napredak u poreenju sa situacijom iz 2009. godine u svim privredama osim
crnogorske. Makedonija i Srbija su ostvarile najvei napredak uz Bosnu i Hercegovinu, iji razvoj
obeava. Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju sporazume o partnerstvu koji obezbeuju osnovu
za sistemski razvoj preduzetnikog uenja. U odnosu na 2009. godinu Albanija, Makedonija i
Srbija posebno su se istakle u naporima u uspostavljanju okvira za koordinaciju politika izmeu
23
ministarstava prosvete i ekonomije. Kao sledeu fazu razvoja ovaj dokument je prepoznao
konsolidaciju postojeih partnerstava uz integraciju sa dodatnim ministarstvima (npr. Ministarstvom
zapoljavanja, regionalnog razvoja i sl.), u kojoj su se kasnije politike za preduzetniko uenje u
regionu i razvijale. U dokumentu se navodi da je okvir za evaluaciju preduzetnikog uenja prilino
slab u svim zemljama, posebno na nivou visokog obrazovanja. U isto vreme jedna od najjaih
strana preduzetnikog obrazovanja u regionu je i dalje neformalno preduzetniko uenje, pri emu
se sve vei broj organizacija angauje u preduzetnikom obrazovanju i partnerstvima za saradnju.
Sve zemlje su ostvarile napredak u promociji preduzetnitva u srednjem obrazovanju. Ipak, i dalje
postoji izazov kako da preduzetnitvo kao kljuna kompetencija zaivi u praksi (OECD, 2012).
24
3. Preduzetniko obrazovanje u Srbiji

Sve aktivnosti koje imaju za cilj poveanje ekonomskog rasta i smanjenje nezaposlenosti u Srbiji
polaze od razvijanja preduzetnikog duha i formiranja mladih preduzetnika sa obrazovanjem i
vetinama koje su neophodne za poslovni i ivotni uspeh (Regionalna agencija za ekonomski
razvoj umadije i Pomoravlja, 2012, str. 27). Sistemsko oblikovanje preduzetnikog obrazovanja u
Srbiji regulisano je nizom dokumenata koji su usvojeni poslednjih godina.
Krovni zakon sistema obrazovanja u Republici Srbiji je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja (ZOSOV). On postavlja osnove sistema predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja
i vaspitanja, i to: principe, ciljeve i standarde obrazovanja i vaspitanja, nain i uslove za obavljanje
delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja,
vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizaciju, finansiranje i nadzor nad radom
ustanova, kao i druga pitanja od znaaja za obrazovanje i vaspitanje (Slubeni glasnik RS, broj
72/2009). Na njemu se temelji niz drugih zakona i pravnih akata u okviru predkolskog, osnovnog
i srednjeg obrazovanja i vaspitanja: pre svega Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju,
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Nakon
uvoenja izmena u ZOSOV 2009. godine, obrazovni sistem u Srbiji obogaen je preduzetnikim
pristupom, i to u vidu jednog od optih ishoda i standarda obrazovanja i vaspitanja. Kao jedan
od ciljeva obrazovanja i vaspitanja Zakon propisuje osposobljavanje za rad i zanimanje kroz
stvaranje strunih kompetencija, a u skladu sa zahtevima zanimanja i potrebama trita rada i
osposobljavanje za donoenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog
razvoja i budueg ivota (lan 4). Nadalje, sistem obrazovanja i vaspitanja, izmeu ostalog, mora
da obezbedi da deca, uenici i odrasli budu osposobljeni da pokreu i spremno prihvataju promene,
preuzimaju odgovornost i imaju preduzetniki pristup i jasnu orijentaciju ka ostvarenju ciljeva i
postizanju uspeha (lan 5). Nakon 2013. godine ovaj lan precizira i da uenici treba da ovladaju
znanjima i vetinama potrebnim za nastavak kolovanja i ukljuivanje u svet rada.
Za osnovne kole Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (Slubeni glasnik RS, broj
55/2013) u lanu 53. predvia mogunost osnivanja uenike zadruge: U koli moe da se osnuje
uenika zadruga radi razvoja pozitivnog odnosa uenika prema radu, profesionalne orijentacije,
povezivanja nastave sa svetom rada, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu. Pored
toga, kola moe da prua usluge i prodaje proizvode nastale kao rezultat rada u uenikoj zadruzi,
kao i kolski pribor i opremu, a sredstva steena radom uenike zadruge koriste se za proirenje
materijalne osnove rada uenike zadruge, ekskurzije, ishranu uenika, nagrade lanovima
zadruge, unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada u koli i u druge svrhe u skladu sa aktima kojima
se ureuje rad uenike zadruge. Odredbu identinu ovoj sadri Zakon o srednjem obrazovanju
i vaspitanju (lan 34). Ipak, nedostaju propisi koji se tiu oporezivanja uenikih kompanija, kao i
poslovanja sa postojeim stvarnim kompanijama.
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju (Slubeni glasnik RS, broj 55/2013) u lanu 11.
koji se odnosi na sadrinu kolskog programa navodi da on sadri programe i aktivnosti kojima se
razvijaju sposobnosti za reavanje problema, komunikacija, timski rad, samoinicijativa i podsticanje
preduzetnikog duha, kao i program karijernog voenja i savetovanja. kola ima struni tim za
karijerno voenje i savetovanje pomou kojeg kola pomae uenicima i roditeljima u istraivanju
mogunosti za dalje uenje i zapoljavanje, odnosno identifikovanje, izbor i korienje brojnih
informacija o profesijama, karijeri, daljem uenju i obrazovanju i objektivno razlikovanje i formiranje
25
sopstvenog stava o tome. U tom cilju kola prati razvoj uenika i informie ih o zanimanjima,
obrazovnim profilima, uslovima studiranja i potrebama na tritu rada (lan 15).
Zakon o obrazovanju odraslih (Slubeni glasnik RS, broj 55/2013) navodi da se obrazovanje
odraslih zasniva na planovima i programima obrazovanja odraslih ili delovima odgovarajuih
programa za uenike kojima odrasli stiu kljune i strune kompetencije i kvalifikacije potrebne
za lini i profesionalni razvoj, rad i zapoljavanje, kao i drutveno odgovorno ponaanje, odnosno
dopunjuju znanja, vetine, sposobnosti i stavove za preduzetnitvo i rukovoenje (lan 43), da
programi formalnog i neformalnog obrazovanja odraslih obuhvataju, izmeu ostalog, i programe
preduzetnitva i rukovoenja (lan 44).
Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, br. 55/2005
i 71/05 - ispravka), usvojena jo 2006. godine, prepoznaje promene koje su nastale na globalnom
tritu rada i nove kompetencije koje pojedinac mora da poseduje poslovne i preduzetnike
vetine i znanja (4.1. Kompetencije i kljune vetine), za koje struno obrazovanje treba da
osposobi mlade ljude.
Nacionalna strategija za mlade (Slubeni glasnik RS, br. 55/2005 i 71/05 - ispravka) kao
jedan od optih stratekih ciljeva postavlja podsticaj i stimulisanje svih oblika zapoljavanja,
samozapoljavanja i preduzetnitva mladih. Nepostojanje adekvatnih obrazovnih programa u
srednjim kolama (izuzev uvoenja nastavnih sadraja u ogledna i biva ogledna odeljenja u
srednjem strunom obrazovanju koja su kasnije prevedena u sistem), koji bi podsticali razvijanje
preduzetnitva kod mladih je u strategiji prepoznato kao sistemski problem, za ije reenje je
neophodno kreirati posebne programe koji podstiu omladinsko preduzetnitvo. Nakon ove
strategije, donet je i Nacionalni akcioni plan za mlade za period 20092014. godine, koji predvia
konkretne aktivnosti, oekivane rezultate pokazatelja, vremenske okvire, nadlenosti i finansijska
sredstva.
U martu 2015. godine usvojena je nova Nacionalna strategija za mlade za period 20152025.
godine, koja utvruje osnovne principe za unapreenje drutvenog poloaja mladih u Srbiji
i stvaranje uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima. Kada se govori o
unapreenju zapoljivosti i zaposlenosti mladih ena i mukaraca, kao specifian problem se
navodi da preduzetnitvo mladih nije adekvatno razvijeno i da nije dovoljno prepoznat doprinos
preduzetnitva smanjenju nezaposlenosti mladih. Ova strategija prepoznaje znaaj preduzetnikog
naina razmiljanja koji na formalnom nivou treba da bude bude usaglaen sa nastavnim
programom kao horizontalni element u svim sferama uenja, jer iskustvo steeno u preduzetnikom
obrazovanju poveava mogunost otvaranja novih kompanija, samozapoljavanja, stvaranja novih
radnih mesta, ali i sticanja samopouzdanja i jaanja kreativnosti i drutvene odgovornosti kod
mladih ljudi.
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, doneta 2012. godine, vidi ulogu
obrazovanja u pokretanju privrednog rasta i drutvenog napretka, razvijanju sposobnosti
razumevanja i kritikog razmiljanja, kao i podsticanja inicijative, stvaralatva i preduzetnikog
duha, uz timski rad i pozitivne drutvene vrednosti (Vlada RS, 2012), to govori u prilog tome da
ovaj dokument prepoznaje vanost preduzetnikog obrazovanja. U Strategiji se navodi da su za
industrijski razvoj od sutinskog znaaja postojanje preduzetnikog duha kao nacionalnog obeleja
i usmerenost preduzetnitva ka proizvodnji i proizvodnim tehnologijama. Mlade generacije, poev
od osnovnog obrazovanja, treba da se usmeravaju u ovom pravcu, sa posebnim fokusom na
sistematski razvoj sledeih osobina: inovativnost, agilnost, sklonost ka riziku, spremnost suoavanja
sa neuspehom i kreativnost u stvaranju poslovnih ideja, koje mogu da se komercijalizuju i donesu
26
profit (Vlada RS, 2012, str. 201). Druge nacionalne strategije u oblasti ekonomije i zapoljavanja
koreliraju sa ovom strategijom, ali ono to je zapaeno jeste bojazan da viziju na kojoj se Strategija
zasniva dve godine nakon njenog usvajanja ne prihvataju u dovoljnoj meri sve interesne strane
(posebno meu poslodavcima, nastavnicima, uenicima i roditeljima)(ETF, 2015, str 2).
Godine 2015. usvojen je Akcioni plan za sprovoenje ove Strategije koji precizira naine na koji
e se njeni ciljevi postii i predvia: razvoj programa preduzetnikog obrazovanja u srednjem
strunom obrazovanju na osnovu standarda kvalifikacija i jaanje preduzetnike komponente
visokog obrazovanja pomou donoenja dopunjenih i izmenjenih standarda za akreditaciju,
osnivanje Fonda za podsticanje visoko tehnolokog preduzetnitva i razvoj modela ukljuivanja
preduzetnike komponente u visoko obrazovanje.
U skladu sa svim gorenavedenim dokumenima, a u cilju jaanja meusektorske saradnje i uvoenja
preduzetnikog obrazovanja u sve nivoe sistema, Vlada Republike Srbije, pre svega Ministarstvo
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja i Ministarstvo finansija i privrede, inicirali su potpisivanje
Memoranduma o razumevanju u vezi sa izradom i implementacijom politike celoivotnog
preduzetnikog uenja6.
Usledilo je potpisivanje Protokola o saradnji partnera na razvoju celoivotnog preduzetnikog
uenja kojim su se svi relevantni partneri u Republici Srbiji (Ministarstvo prosvete, nauke
i tehnolokog razvoja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo omladine i sporta, Konferencija
univerziteta Srbije, Zavod za unapreenje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalna agencija za
regionalni razvoj, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca
Srbije, Beogradska otvorena kola i Graanske inicijative) obavezali da e saraivati na izradi
Strategije i Akcionog plana celoivotnog preduzetnikog obrazovanja, aktivnosti sprovoditi u skladu
sa ciljevima Strategije i preduzeti neophodne mere za njenu uspenu primenu. Ovaj protokol je
potpisan u okviru projekta Uspostavljanje partnerstva za celoivotno preduzetniko obrazovanje u
Srbiji i predvideo je formiranje Saveta partnera za celoivotno preduzetniko obrazovanje. Savet
je izradio Nacrt strategije za celoivotno preduzetniko obrazovanje Republike Srbije.
Poetkom 2015. godine usvojena je i Strategija za podrku razvoja malih i srednjih preduzea,
preduzetnitva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. sa Akcionim planom, koja je u
potpunosti usklaena sa politikom Evropske unije u ovoj oblasti. Oba dokumenta sadre mere,
kao i set aktivnosti za njihovu operacionalizaciju koje e nadleni dravni organi i institucije
preduzeti u narednom periodu kako bi se znaajnije unapredilo stanje u kljunim oblastima za
razvoj preduzetnitva. Strategija posebnu panju poklanja unapreenju pristupa novim tritima i
razvoju i promociji preduzetnikog duha, kao i podsticanju preduzetnitva ena, mladih i socijalnog
preduzetnitva.
Vizija razvoja vetina u Srbiji do 2020. godine, razvijena 2013. godine, daje veliki znaaj
razvoju preduzetnikog obrazovanja i preduzetnitvu kao kljunoj kompetenciji za razvoj srpskog
drutva i ekonomski rast. Kao odgovor na ovu potrebu osmiljene su sledee akcije: (1) stvaranje
preduzetnikih stavova u obrazovanju, ukljuujui i osnaivanje polaznika nastave da iznose ideje,
komuniciraju i budu aktivni, (2) upoznavanje polaznika nastave sa preduzetnitvom i mogunostima
za samozaposlenje, (3) vea dostupnost obuke za osnivanje novih preduzea (npr. marketing,
inovacije, drutveno preduzetnitvo, itd.), (4) struno usavravanje nastavnika radi razvijanja
preduzetnikih stavova i sticanja savremenih vetina, (5) reforma nastavnih programa koja e
podsticati razvoj preduzetnikih stavova i sticanje savremenih vetina i odraavati sektorske
6
Memorandum je potpisan 28.09.2009. godine i sa tim datumom je stupio na snagu

27
potrebe za vetinama, (6) dalja podrka osnivanju novih poslovnih inkubatora i razmene najbolje
prakse meu postojeim inkubatorima i druge vrste podrke preduzetnicima (ETF, 2013).
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja i Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje
siromatva pokrenuli su program Uee Srbije u Otvorenom metodu koordinacije (OMK).7
U aprilu mesecu 2014. godine Srbija je na poziv Evropske komisije nominovala predstavnike
za uee u radu est tematskih radnih grupa (obrazovanje odraslih, modernizacija visokog
obrazovanja, digitalno i onlajn uenje, razvoj kola (gde su centralne teme obrazovanje nastavnika
i rano naputanje kolovanja), srednje struno obrazovanje i obuka i razvoj meupredmetnih
kompetencija sa fokusom na informacione tehnologije i preduzetniko uenje).
Kljuni zadatak u okviru tematske radne grupe koja se odnosi na transverzalne vetine obuhvata
modernizaciju sistema obrazovanja i obuke na nain koji podrazumeva ukljuivanje to veeg broja
vetina u nastavni plan i program, koje mogu olakati i ubrzati proces ulaska na trite rada. U
okviru ove tematske grupe posebna panja je posveena preduzetnitvu, a lanovi ove tematske
grupe uestvuju na sastancima i radionicama iji je cilj razmena iskustava meu zemljama
uesnicama radne grupe i informisanje o najboljim nainima za ukljuivanje transverzalnih vetina
u zvaninu politiku obrazovanja. Kako je Otvoreni metod koordinacije instrument Evropske unije
pomou kojeg se obezbeuje usaglaavanje zakonodavstva izmeu drava lanica EU, ueem
u OMK Republika Srbija pokazuje svoju spremnost i posveenost da uestvuje i aktivno doprinosi
mehanizmima evropske saradnje koji su joj dostupni i pre formalnog lanstva.
Standardi optih kompetencija za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja izraeni su od strane
Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a potom i usvojeni 2014. godine. Za
razliku od nastavnih programa opteobrazovnih predmeta na nivou osnovne i srednje kole koji
su definisali ciljeve za pojedinane predmete, ovi standardi su odredili ishode uenja na nivou
kompetencija za osnovnu i srednju kolu. U skladu sa Evropskim okvirom kljunih kompetencija za
celoivotno uenje, ovaj dokument je prepoznao znanja, vetine i stavove koji su kljuni za razvijanje
inovativnosti, produktivnosti, a time i konkurentnosti svakog drutva (Zavod za vrednovanje kvaliteta
obrazovanja i vaspitanja, 2013, str. 1), odnosno one koji su relevantni za razliite realne kontekste
koji zahtevaju njihovu funkcionalnu primenu (Isto, str. 2). Ovo su transverzalne ili meupredmetne
kompetencije, ije ostvarenje pretpostavlja saradnju vie nastavnika i predmeta i inovatvniji nain
rada na asu. Za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja, kompetencije koje pripremaju uenike
za aktivnu participaciju u drutvu i celoivotno uenje su: (1) kompetencija za celoivotno uenje,
(2) komunikacija, (3) rad s podacima i informacijama, (4) digitalna kompetencija, (5) reavanje
problema, (6) saradnja, (7) odgovorno uee u demokratskom drutvu, (8) odgovoran odnos prema
zdravlju, (9) odgovoran odnos prema okolini, (10) estetika kompetencija, (11) preduzimljivost i
orijentacija ka preduzetnitvu (Isto, str. 3); opis ove kompetencije u osnovnoj i srednjoj koli je
predstavljen u Tabeli 1.
Preduzimljivost i preduzetniku kompetenciju ini skup znanja, vetina, sposobnosti i stavova:
saznanja o raspoloivim mogunostima, kreativnost, snalaljivost, proaktivnost, samoinicijativnost,
upornost, odlunost, dosetljivost, spretnost, sklonost da sami unose promene i pozitivno reaguju na
njih, inovativnost, volja za preuzimanjem rizika, motivisanost, planiranje, organizacija, analiziranje,
komunikacija, mo uveravanja, samouverenost, samopouzdanje, stvaranje nove vrednosti i
iz niega neto, prihvatanje odgovornosti za svoje postupke i ivot, razvijanje strateke vizije,
sistemski pristup problemu, postavljanje ciljeva i njihovo ostvarivanje, preduzimanje akcije,
praenje i vrednovanje i izvetavanje; stvaranje i sprovoenje projekata; sposobnost timskog
rada, fleksibilnost, sposobnost prepoznavanja sopstvenih prednosti i slabosti, uoavanje prilika,
7
http://www.omk-obrazovanje.gov.rs/
28
sposobnost promocije; pozitivan stav prema promenama i inovacijama, spremnost prepoznavanja

podruja za preduzetnike vetine.
Ova kompetencija se manifestuje kroz samoinicijativno preduzimanje akcije sa ciljem promene
okruenja i poboljanja uslova u kojima ivimo i radimo, bilo da je u pitanju kola, lokalna zajednica
ili ire okruenje. Njeno razvijanje i negovanje vodi preuzimanju kontrole nad svojim delima,
odgovornosti za sopstveni ivot, aktivnom menjanju stvarnosti, linoj afirmaciji. Pored toga, ona
omoguava da se u skladu sa svojim izborima bavimo onim to volimo, budemo priznati u drutvu
i ostvarimo profit.
Primeri naina uvoenja preduzetnikog uenja u Srbiji su detaljnije prikazani u poglavlju 3.1.
Tabela 1. Kompetencija Preduzimljivost i orijentacija ka preduzetnitvu u osnovnoj i srednjoj koli
Osnovna kola
Uenik prepoznaje mogunosti u koli i zajednici da
ideju pretvori u aktivnost, pokree i spremno prihvata
promene, preuzima odgovornost, pokazuje inicijativu
i jasnu orijentaciju ka ostvarenju ciljeva i postizanju
uspeha. Uenik kroz obrazovanje stie svest o
sopstvenim potencijalima i interesovanjima i biva
osnaen da samostalno donese odluke o izborima
budueg obrazovanja, zanimanja i profesionalne
orijentacije. Realizuje unapred osmiljene ideje i
uestvuje u projektima koji se tiu kole i lokalne
zajednice. Uenik stie znanja o karakteristikama
odreenih poslova i radnih mesta, razume svet rada
i poslovanja iz perspektive drutva i spreman je na
volonterski rad i pokretanje humanitarnih akcija.
Srednja kola
Kroz obrazovanje za preduzetnitvo uenik se

ui organizacionim vetinama i sposobnostima,
ukljuujui razliite interpersonalne vetine, kao i
organizaciju prostora, upravljanje vremenom i novcem.
Uenik je osposobljen za kompleksno planiranje i
odluivanje koje podrazumeva potovanje vie uslova
istovremeno. Ume da osmiljava projekte u skladu
sa unapred postavljenim zahtevima. Zna kako da
se upozna sa karakteristikama odreenih poslova i
radnih mesta, spreman je na volontersko angaovanje
i korienje razliitih mogunosti za sticanje radnog
iskustva.

Prilagoava se drutvenim i ekonomskim

promenama, usmeren je na razvoj novih vetina
koje primenjuje u praktinom radu; suoava se sa
neizvesnostima na preduzimljiv nain.
Prepoznaje sopstvene prednosti i mogunosti u
odnosu na budue obrazovanje i profesionalnu
orijentaciju.
Spreman je da uestvuje u samostalnim i timskim
projektima; sposoban je da razvije ideju, predstavi
je, obrazloi i pregovara u timu o njenoj realizaciji;
uestvuje u aktivnostima sa drugima u okviru svoje
timske uloge.
Motivisan je i zna da istakne svoje dobre osobine
koje su vane za obavljanje kolskih i radnih
zadataka i koristi CV i motivaciono pismo da opie
svoje kompetencije, elje i oekivanja.
Zna da postavi realne ciljeve i na osnovu datih
mogunosti ume da planira i pronalazi naine
njihovog ostvarivanja.
Uenik razume vanost line aktivacije i pokazuje

inicijativu u upoznavanju sa karakteristikama
trita rada (zahtevi pojedinih radnih mesta, nain
funkcionisanja institucija, pozicioniranje u svetu
biznisa).
Razume principe funkcionisanja trita rada
i shvata neophodnost stalnog usavravanja
u skladu sa razvojem trita i zahtevima
poslodavaca.
Ume da identifikuje i adekvatno predstavi svoje
sposobnosti i vetine (jake strane); ume da
napie CV i motivaciono pismo.
Ume da iskae i zastupa svoje ideje i da utie
na druge kroz razvoj vetine javnog govora,
pregovaranja i reavanja konflikata.
Ima sposobnost postavljanja adekvatnih i realnih
ciljeva procenjujui i prihvatajui rizike; planira
resurse i upravlja njima (znanja i vetine, vreme,
novac, tehnologije i drugi resursi) i usredsreen je
na postizanje ciljeva.
Zna da komunicira s poslodavcima; ume da
pregovara; spreman je da obavlja praksu i
volontira potujui dogovore.
29
3.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u obrazovni sistem u Srbiji

Od 2002. godine u Srbiji se, kroz razliite faze, realizuje projekat reforme i modernizacije srednjeg
strunog obrazovanja i obuke, koji se finansira iz sredstava EU, a u okviru kojeg je zapoelo
uvoenje preduzetnitva kao predmeta u nastavne planove i programe oglednih srednjih strunih
kola. Pored toga, MPNTR sprovodi razliite programe i projekte koji se odnose na preduzetnitvo i
koji se ostvaruju ili su se ostvarili uz podrku razliitih razvojnih partnera, poput nemake i norveke
vlade. Sistemskog pokuaja da se preduzetnitvo ugradi u osnovne kole, gimnazije i srednje
umetnike kole do skoro nije bilo.
3.1.1. Preduzetnitvo kao poseban predmet
U okviru prve faze Programa reforme srednjeg strunog obrazovanja (20032005. godine), koji
je finansiran iz CARDS EU fondova, razvijeni su novi i redefinisani stari nastavni programi za 20
oglednih profila u 50 oglednih kola iz pet podruja rada (poljoprivreda i prerada hrane, zdravstvo
i socijalna zatita, graevina i geodezija, mainstvo i elektrotehnika). Kao vana novina i kao
integralni deo ovih 20 oglednih profila, razvijen je i u nastavne planove i programe uveden predmet
preduzetnitvo. Sam program predmeta je prilagoen podruju rada i svakom od obrazovnih profila
u okviru koga se ostvaruje.
Uvoenje predmeta je najpre poelo da se primenjuje u trogodinjim profilima poljoprivrednih
kola tokom kolske 2004/2005. godine, da bi se u naredne dve kolske godine uvelo u preostala
pobrojana podruja rada kako u trogodinje, tako i u etvorogodinje obrazovne profile.
Prva obuka nastavnika je obuhvatala 15 nastavnika preduzetnitva iz poljoprivrednih kola, koji su,
uz podrku strunjaka iz Programa reforme srednjeg strunog obrazovanja, nastavili da obuavaju
budue nastavnike preduzetnitva kroz est regionalnih seminara u trajanju od po dva dana. Tako
je ukupno 89 nastavnika iz oglednih kola obueno za sprovoenje predmeta preduzetnitvo u
kolama.
Druga faza Programa reforme strunog obrazovanja realizovana je od decembra 2005. godine
do maja 2008. godine. Slino kao i tokom prve faze, projekat je realizovan kroz nekoliko kljunih
oblasti sa ciljem da se implementiraju nove strategije strunog obrazovanja zasnovane na
partnerstvu sa privredom, strunom usavravanju zaposlenih u obrazovanju, realizaciji novih
nastavnih programa, obezbeivanju kvalitetnih obuka za odrasle, stalnim inovacijama u nastavnom
procesu i modernizovanoj kolskoj infrastrukturi. U drugu fazu procesa reforme bile su ukljuene
22 ogledne kole iz podruja rada obrada i prerada drveta, turizam i ugostiteljstvo, mainstvo i
elektrotehnika. Novi ili modernizovani nastavni programi razvijeni su za osam oglednih profila, pa
je preduzetnitvo ponovo bilo integrisano kao obavezan predmet. Kroz ovaj projekat su dodatno
obuena 44 nastavnika kao podrka nastavnicima koji e ovaj predmet predavati.
Prema podacima MPNTR, srednje strune kole su u kolskoj 2013/14. godini imale 287 profila
razvrstanih u 15 sektora, od kojih su 166 etvorogodinji profili (42 ogledna), a 121 trogodinji profili
(9 oglednih). To znai da se danas, ako se u obzir uzme i 19 oglednih profila koji su prevedeni u
regularni sistem do 2013/14. predmet preduzetnitvo sprovodi u 70 obrazovnih profila, nalazi na
listi obaveznih predmeta sa fondom od 62-64 asa godinje i realizuje u zavrnoj godini kolovanja
uz insistiranje da se u njegovoj realizaciji koriste metode aktivne nastave. U zavisnosti od podruja
rada predmet preduzetnitvo spada u red strunih ili opte strunih predmeta. U isto vreme to znai
da e se daljim prevoenjem oglednih programa u redovan sistem obuhvat uenika strunih kola
koji izuavaju predmet preduzetnitvo dodatno poveavati.
30
to se tie podsistema visokog obrazovanja, vremenom se preduzetnitvo pozicioniralo kao

zasebna nauna vetina na pojedinim visokokolskim ustanovama. Cilj je da se omogui mladima
ljudima da razumeju znaaj i ulogu preduzetnika u ekonomskom razvoju, kao i savladavanje novih
znanja, ali i kljunih vetina neophodnih za pokretanje i uspeno voenje sopstvenog poslovanja.
3.1.2. Preduzetniko uenje u partnerstvu kola i poslovnog sektora
Program Dostignua mladih u Srbiji (eng. Junior Achievement Serbia - JASerbia) je sa
realizacijom aktivnosti u Srbiji zapoeo 2002. godine, a od 2005. godine ga sprovodi ogranizacija
Junior Achievement Serbia kao deo mree Junior Achievement Worldwide (JAW). Aktivnosti
ovog programa se odnose na preduzetnitvo, iskustveno uenje, razvoj vetina koje doprinose
zapoljivosti, ekonomsku i finansijsku pismenost, inovativnost i kreativnost, a namenjene su pre
svega uenicima osnovnih i srednjih kola, a potom i nastavnicima i direktorima. U okviru programa
Dostignua mladih razvijene su jedinstvene obrazovne metode koje se baziraju na partnerstvu
domaih i meunarodnih kompanija i agencija sa ciljem da se uenicima pomogne da steknu
preduzetnika znanja i vetine.8 Kroz kreiranje uenikih kompanija u srednjim kolama, praenje
njihovog rada tokom jednogodinjeg ivotnog ciklusa, sluanje predavanja iz preduzetnitva i
poslovne ekonomije i uee na raznim takmienjima i sajmovima preduzetnikih ideja podstie se
razvoj preduzetnikog duha kod mladih. Svi programi Dostignua mladih u Srbiji akreditovani su
od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja i nalaze se u Katalogu programa za
struno usavravanje zaposlenih u obrazovanju Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja.
Popularnost ovog programa raste svake godine, a o njoj svedoi i vie od 50.000 uenika osnovnih
i srednjih kola koji su u proteklih deset godina imali priliku da pohaaju obrazovne programe iz
oblasti preduzetnitva i finansijske pismenosti. Primera radi, tokom kolske 2013/2014. godine,
u programu Dostiguna mladih je uestvovalo 9.153 uenika, 561 nastavnik iz 230 kola i 157
volontera iz biznis sektora.
Program Ueniko preduzetnitvo (eng. Student Enterprise) se u Srbiji sprovodi od kolske
2003/2004. godine uz podrku norveke organizacije Business Innovation Programs (BIP) i
saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja. Ovaj program podrazumeva
implementaciju koncepta uenikog preduzetnitva zasnovanog na norvekom modelu koji je
prilagoen lokalnim uslovima, a, osim u Srbiji, sprovodi se i u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj
Gori i na Kosovu*. Cilj ovog projekta je da srednjokolcima prui neophodno bazino znanje i
iskustvo u osnivanju i voenju pravih preduzea, proizvodnji pravih proizvoda i usluga, poslovanju
sa stvarnim novcem i aktivnostima koje prate poslovanje jednog preduzea. Program je namenjen
i nastavnicima srednjih kola koji imaju ulogu mentora uenicima u ovom poduhvatu. Specifini
ciljevi ovog programa su: (1) podsticanje razvoja preduzetnikog duha i preduzetnikog ambijenta
meu mladim ljudima, (2) pomo mladim ljudima da razviju line kvalitete kao to su samoinicijativa,
samopouzdanje, kreativnost, timski rad i odgovornost, (3) uvoenje novih praktinih nastavnih
metoda u sistem srednjokolskog obrazovanja i (4) uspostavljanje saradnje izmeu srednjih kola
i sveta biznisa. Do sada je aktivnosti programa Ueniko preduzetnitvo bilo ukljueno preko
5.000 uenika i 140 nastavnika iz 70 kola irom Srbije.9
Glavnu okosnicu ovog projekta ine uspostavljanje i realizacija koncepta uenikih kompanija gde
uenici stiu znanje metodom koja podrazumeva rad u realnim uslovima. U tom procesu uenicima
pomau posebno obueni nastavnici-mentori, sa kojima zajedniki osnivaju kompaniju, razvijaju je
i zatvaraju u toku jedne godine. Prouavajui ivotni ciklus jedne kompanije uenici saznaju kako
da se nose sa problemima, preprekama i uspesima. Sav eventualni profit koji steknu prodajom
8
9
http://www.ja-serbia.org/sr/o-nama
http://www.bips.rs/index.php?id=4
31
svojih proizvoda/usluga lanovi jedne kompanije dele izmeu sebe. Uenikoj kompaniji profit
nije primarni cilj one predstavljaju kolski projekat obrazovnog karaktera (Bussines Innovation
Program, 2014). Pre sprovoenja Programa u koli nastavnici-mentori prolaze kroz obuku za
voenje uenike kompanije i od strunih saradnika dobijaju podrku u mentorstvu uenikih
kompanija.
Prekogranina mrea poslovnih savetnika (eng. ADVISOR NET) je IPA projekat prekogranine
saradnje sa Maarskom realizovan tokom 2011. i 2012. godine. Cilj projekta je bio razvoj saradnje
zainteresovanih strana u vezi sa konkurentnou i zapoljavanjem kroz stvaranje novih poslovnih
i obrazovnih veza. Ciljne grupe projekta su mala i srednja preduzea, klasteri, start-up kompanije
i preduzetnici, srednje kole prekograninog regiona sa obrazovnim kadrovima i uenicima, kao
i nezaposleni.10 Pored razmene iskustava i razvoja vetina koje e podstai saradnju izmeu
dve drave i stvaranja zajednike Prekogranine poslovne savetodavne mree za prevenciju
nezaposlenosti i podsticanje saradnikih i upravljakih kompetencija zainteresovanih strana
prekograninog regiona, ovaj projekat je kao poseban cilj imao sinergetski ekonomski razvoj
prekogranine poslovne regije putem saradnje MSP i klastera, slubi za zapoljavanje i obrazovnih
institucija. U skladu sa tim, ciljnu grupu, izmeu ostalih, inile su i srednje kole prekograninog
regiona sa svojim obrazovnim kadrovima i uenicima.11
3.1.3. Preduzetniko uenje kroz meupredmetni i integrisani pristup
ako preduzetniko uenje je pilot projekat Centra za preduzetniko uenje u regionu Jugoistone
Evrope koji je zapoeo kolske 2011/2012. godine u osam zemalja u regionu. etiri osnovne kole
sa teritorije Grada Beograda ukljuene su u ovaj projekat: O Isidora Seku, O Mihailo Petrovi
Alas, O Sveti Sava i O Veselin Maslea. Kroz projekat je u nastavne programe pojedinih
predmeta ukljuivana kompetencija preduzetnitva kako bi uenici usvojili pozitivan stav prema
preduzetnitvu i preduzetniki nain razmiljanja. Sa pilotiranjem preduzetnikog uenja se
zapoelo od viih razreda osnovne kole da bi se kolske godine 2014/2015. nastavilo na niim,
pri emu kole koje su prole jednogodinji program postaju mentorske kole sa zadatkom da prate
i pomau rad jo jedne osnovne kole.12
Strateko pilotiranje preduzetnikog uenja u visokokolskim ustanovama je projekat Centra
za preduzetniko uenje u regionu Jugoistone Evrope na ISCED 5/6 nivou koji se realizuje i
u Srbiji. Projekat podrazumeva pilotiranje programa preduzetnikog uenja u visokokolskim
ustanovama u zemljama Jugoistone Evrope i pilotira se u skladu sa smernicama i preporukama
koje je kreirao SEECEL u prethodnim fazama programa. Glavne aktivnosti projekta su: kreiranje
godinjeg plana univerziteta za preduzetniko uenje, integrisanje preduzetnikog uenja u nastavu,
pilotiranje modula preduzetnikog uenja i uspostavljanje studentskog kluba za preduzetniko
uenje. Sve spomenute aktivnosti imaju za cilj razvoj svesti o preduzetnitvu, sticanje iskustva i
vetina iz oblasti projekata i upravljanja, planiranje poslovnog poduhvata i realizaciju. Dizajnirana
su i tri modula uenja koji podrazumevaju razvoj preduzetnike kulture, preduzetniki proces i
preduzetnitvo u praksi, koji se pilotirao do kraja 2015. godine kroz radionice kreirane od strane
Poslovno-tehnolokog inkubatora tehnikih fakulteta u Srbiji.
Razvoj preduzetnitva kao kljune kompetencije u gimnazijama je projekat Ministarstva
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja koji je sproveden 2009. godine u 15 gimnazija u Srbiji i 14
http://www.nsz.gov.rs/live/o-nama/Projekti/ipa_program_prekograni_ne_saradnje_sa_ma_arskom_-_
prekograni_na_mre_a_poslovnih_savetnika__advisor_net_.cid281
11
http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/423_informator_februar_2013.pdf
12
http://www.osveselinmaslesa.edu.rs/index.php?jezik=sr&strana=ISCED
10
32
kolskih uprava. Ovaj projekat je realizovan u saradnji s meunarodnom organizacijom International

Management Group uz finansijsku podrku Vlade Norveke. Glavni cilj projekta bio je razvijanje
preduzetnikog duha kod uenika, kao i osnaivanje kompetencija rukovodstva kola, nastavnika
i prosvetnih savetnika u oblasti preduzetnikog uenja i podizanje svesti u gimnazijama o potrebi
uspostavljanja preduzetnitva kao kljune kompetencije. Pored uenika, u projektu su uestvovali
direktori i profesori iz 15 gimnazija i prosvetni savetnici iz 14 kolskih uprava. U sklopu ovog projekta
razvijen je prirunik Preduzetniko uenje u gimnazijama, namenjen nastavnom osoblju.
ako preduzetnitvo savremena nastavna sredstva u funkciji promocije preduzetnitva
kod najmlaih je projekat sproveden tokom 2009. i 2010. godine u tri osnovne kole na podruju
Nia i Aleksinca. Opti cilj projekta bio je podsticanje preduzetnikog duha meu uenicima osnovnih
kola sa ciljem njihovog dobrog informisanja o smernicama za prepoznavanje dobre poslovne
ideje, o prednostima poslovnog planiranja i upravljanja, o odgovarajuem korienju finansija radi
uspene realizacije poslovne ideje, o upotrebi interneta u poslovne svrhe i institucijama iji rad
treba poznavati kako bi se od ideje dolo do stvarnog poslovanja. Specifini cilj ovog projekta bio
je promocija preduzetnitva i zanatstva sa ciljem boljeg odluivanja uenika o daljim pravcima
obrazovanja. Aktivnosti projekta su obuhvatale nabavku i osposobljavanje savremene aktivne table
i pratee opreme, program obuka u trajanju od osam meseci za uenike sedmih i osmih razreda o
akom preduzetnitvu (novembar 2009maj 2010) i asove engleskog jezika.13
Reforma obrazovanja je godinama unazad obuhvatala i visoko obrazovanje. Brojne studije
ukazuju na to da u modernom drutvu odriva konkurentnost u globalnoj ekonomiji sve vie zavisi
od tehnolokih i inovativnih sposobnosti, kao to su sposobnost da se primeni nova tehnologija,
da se razvije novi proizvod, da se uspeno pristupi novom tritu, da se prihvati dobra praksa u
menadmentu i da se razviju vetine kod svih radno sposobnih (Jones-Evans i saradnici, 1999);
spomenuti elementi su upravo oni u kojima univerzitet moe dati znaajan doprinos, posebno na
regionalnom nivou, povezujui industriju i obrazovnoistraivake institucije i generiui protok i
razmenu znanja izmeu partnera. Zato se kao kljuni element u stvaranju svakog regiona znanja
namee onaj univerzitet koji je spreman da razvija preduzetniki duh, da promovie inovaciju,
kreativnost i otvori svoja vrata sektoru malih i srednjih preduzea, ali i da reformie nastavne
planove i programe i saslua zahteve trita. Za univerzitete je vano da budu inovativni u svojim
programima i istraivanju, da imaju viziju razvoja i preduzetniki upravljajui daostvaruju prihode iz
razliitih izvora kako bi stekli slobodu i fleksibilnost u novim poduhvatima.
Ipak, samo prenoenje znanja i osposobljavanje da se osnuje vlastito preduzee nije jedina uloga
koju univerziteti imaju u razvoju preduzetnitva, stoga je vano da univerziteti preduzetnitvo ne
percipiraju samo kao akademsku disciplinu, ve i kao fenomen u okviru kog univerziteti imaju
vanu ulogu u razvijanju preduzetnike kulture. Imajui ovo na umu, potrebno je povezivati teoriju
i praksu, ukljuiti preduzetniko obrazovanje u sve nastavne planove i programe i uiniti opciju
samozapoljvanja podjednako primamljivom kao i rad u ve postojeem preduzeu.
Takoe, MPNTR je 2010. godine u saradnji sa Tempus kancelarijom osnovalo tim strunjaka za
reformu visokog obrazovanja (Higher Education Reform Expert Team HERE team), koji je otvoren
i za saradnju sa neakademskim partnerima, kao to su druge dravne institucije, preduzea,
nevladine ogranizacije i organizacije iz poslovnog sveta. Do sada je nekoliko TEMPUS projekata
bilo posveeno (izmeu ostalog) povezivanju univerziteta i poslovnog sveta.
http://www.uciteljtasa.edu.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=74:ako-preduzetnitvoii&catid=41:projekti&Itemid=59
13
33
Primer preduzetnikog univerziteta u Srbiji je Univerzitet u Novom Sadu, na kom su profesori i

istraivai vrlo aktivni u uspostavljanju spin-off kompanija zasnovanih na istraivakim projektima
koje realizuju. Kao rezultat njihovog rada do sada su na Univerzitetu u Novom Sadu uspostavljene
102 spin-off kompanije,14 koje su imale obrt od 90,4 miliona evra u 2014. godini. Spin-off kompanije
su preteno u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i dolaze sa Fakulteta tehnikih
nauka. Kao verovatno najuspeniji primer spin-off kompanije koju je uspostavio ovaj univerzitet
moe se navesti kompanija koja danas nosi ime Schneider DMS, joint venture i predstavlja
kompaniju koja za glavni fokus rada ima istraivanje, razvoj i inenjering u oblasti softvera za
upravljanje sistemima prenosa elektrine energije. Kompanija je pre nekoliko godina pokrenuta od
malog tima profesora i studenata, a danas zapoljava preko 1.000 eksperata (30 doktora nauka).
Kompanija je svoje proizvode plasirala u 50 zemalja, gde ih koristi 130 operatera za prenos
elektrine energije, koji snabdevaju preko 70 miliona krajnjih korisnika (Serbian Venture Network,
2015). Na ovaj nain su Fakultet tehnikih nauka i Univerzitet u Novom Sadu postali centar
efikasne saradnje sa privredom koja je zasnovana na inovativnim aktivnostima, a tako stvorena
preduzetnika klima motivisala je veliki broj istraivaa, pre svega profesora i asistenata da se
oprobaju u preduzetnikom poduhvatu.
Meutim, rezultati u podsticanju studenata u pokretanju sopstvenih preduzetnikih poduhvata nisu
pratili ove rezultate i praktino nisu ni zaiveli do sada. Iako se kreativnost prvenstveno vezuje za
mlade, kao i spremnost za preuzimanje rizika, ini se da ovi resursi nisu dovoljno iskorieni niti da
postoji infrastruktura koja e im pomoi. Velika veina nastavnih programa, ako ne i svi, obrazuju
studente i spremaju za rad u velikim preduzeima ili onim koja je neko drugi osnovao, dok se
preduzetnitvo na fakultetu izuava u okviru svega nekoliko nastavih programa.
3.2. Preduzetniko uenje, partnerske institucije i organizacije i njihova uloga15

U izgradnji preduzetnike kulture u drutvu, a posredno u institucionalizaciji i ostvarivanju
preduzetnikog uenja, potrebni su angaovanje i doprinos razliitih aktera. Svaka od institucija
i organizacija u tim procesima ima vanu ulogu jer tek kada se usaglase regulatorni okvir, razvoj
vetina i poslovnih sposobnosti, senzitivizacija poslovnog okruenja, i na kraju, ulaganje sredstava
u trite, stvaraju se preduslovi za uspeno uspostavljanje i razvoj preduzetnike kulture u drutvu.
Uloga javnog sektora koji predstavlja ministarstva je da omogui dobro definisan pravni i strateki
okvir za funkcionisanje preduzetnitva i preduzetnikog uenja. Na taj nain ministarstva obezbeuju
legitimitet svim aktivnostima koje se tiu preduzetnitva. U Srbiji su mnoga ministarstva indirektno
povezana sa ovim pitanjem; ali ona koja se, iako na razliite naine, najdirektnije bave pitanjima
preduzetnitva su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja (koje se bavi pitanjima
preduzetnikog uenja u formalnom obrazovnom sistemu), Ministarstvo omladine i sporta (koje
u svom delokrugu ima i poduavanje mladih vezano za zapoljavanje, podrku sistemu karijernog
voenja i savetovanja, preduzetniko uenje u sistemu nefomalnog obrazovanja) i Ministarstvo
privrede (koje, osim to u nadlenosti ima opta pitanja vezana za privredu, ima i poseban sektor
koji se bavi pitanjima malih i srednjih preduzea i preduzetnitva). Vano je naglasiti da spomenuti
sektor u okviru Ministarstva privrede, izmeu ostalog, obavlja poslove koji se direktno odnose na
preduzetnitvo, odnosno tiu se: razvoja i unapreenja poslovanja malih i srednjih preduzea i
Spin-off kompanija je poseban oblik preduzetnike kompanije koju je prethodno pokrenula i s njom bila povezana
neka druga kompanija/institucija/organizacija. To je nezavisna kompanija koja se razvija onda kada se preduzetnici
koji ele da proizvode sline ili povezane proizvode i usluge kao matina kompanija/institucija/organizacija
osamostale.
14
Delokrug rada i opisi aktivnosti pobrojanih institucija i organizacija su preuzimani sa njihovih zvaninih internet
prezentacija.
15
34
preduzetnitva (MSPP); poloaja i povezivanja MSPP i drugih oblika organizovanja za obavljanje

privredne delatnosti; podsticanja razvoja MSPP, zanatstva i zadruga; predlaganja aktivnosti i mera
za olakavanje pristupa finansijskim sredstvima za MSPP i podrke za otpoinjanje poslovanja;
pripreme i predlaganja aktivnosti za unapreenje enskog preduzetnitva, preduzetnitva mladih
i socijalnog preduzetnitva, kao i identifikovanje potreba i uestvovanje u pripremi i oblikovanju
aktivnosti na uvoenju preduzetnikog obrazovanja i unapreenju radne snage za MSPP;
usklaivanja sa Aktom o malim preduzeima i drugim politikama i propisima EU u oblasti razvoja
MSPP, itd.
Od drugih institucija i organizacija na nacionalnom nivou izdvajaju se:
Nacionalna sluba za zapoljavanje, koja prua usluge nezaposlenim licima i poslodavcima
u Srbiji. U Nacionalnoj slubi za zapoljavanje u okviru razvoja preduzetnitva sprovode se
informativno-savetodavne usluge, edukativne usluge, mentorstvo i specijalistike usluge.
Informativno-savetodavne usluge se pruaju u regionalnim filijalama ove slube, to ih ini iroko
dostupnim. Edukativne usluge za nezaposlena lica su pruane korisnicima ove slube putem
obuke Put do uspenog preduzetnika, koja je predstavljala obavezan uslov za odobravanje
subvencije za samozapoljavanje. Ovu obuku su izvodili timovi trenera za razvoj preduzetnitva,
koji su formirani u svim filijalama Nacionalne slube za zapoljavanje. Ova sluba subvencionie
i samozapoljavanje, prua usluge mentorstva i daje subvencije za otvaranje novih radnih mesta.
Unija poslodavaca Srbije je jedina predstavnika organizacija poslodavaca u Srbiji i predstavlja
organizaciju koja okuplja kompanije iz razliitih struktura i veliina zarad artikulisanja zajednikih
ciljeva i interesa. Unija poslodavaca kontinuirano radi na aktivnostima promovisanja preduzetnitva
i uspostavljanju sistema odrivog preduzetnitva, sa posebnim osvrtom na razvoj enskog
preduzetnitva, putem vie projekata na nacionalnom i lokalnom nivou, stalne promocije dobrih
praksi, umreavanja i zajednikih inicijativa usmerenih ka kreiranju povoljnijeg poslovnog ambijenta.
Privredna komora Srbije je nezavisna, nevladina, poslovno-struna interesna asocijacija pravnih
subjekata i pojedinaca koji deluju u oblasti privrede. Funkcije komore su: zastupanje poslovnih
interesa lanova pred dravnim organima i organizacijama, usklaivanje interesa i aktivnosti
kompanija, definisanje zajednikog nastupa, razmena iskustava, uspostavljanje poslovnih
kontakata, itd. U okviru Privredne komore Srbije jo od 2002. godine postoji i Centar za edukaciju i
struno obrazovanje, koji uestvuje u nacionalnim projektima iz oblasti reforme obrazovnog sistema
i trita rada. Centar realizuje raznovrsne seminare, to svakako predstavlja dragocen resurs kada
je u pitanju preduzetniko uenje van formalnog sistema obrazovanja.
Republika agencija za mala i srednja preduzea i preduzetnitvo bila je organizacija osnovana
sa ciljem da podri (pomogne, savetuje i zatiti) razvoj i interese sektora malih i srednjih preduzea,
to treba da doprinese uravnoteenju privredne strukture, poveanju dinamike privrednog razvoja
i oivljavanju ekonomskih tokova u zemlji. Izmeu ostalog, ova agencija je realizovala veliki broj
edukativnih programa za instruktore i za obuku preduzetnika i menadera malih i srednjih preduzea
kao to su: edukacija preduzetnika za izradu biznis plana i za voenje biznisa, nezaposlenih lica
na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje i ekonomsko-tehnolokih vikova, obuku trenera
u sferi preduzetnitva osposobljavanje institucija i pojedinaca na regionalnom nivou, mentorstvo,
jaanje edukativnih procesa u sferi preduzetnitva na fakultetima i viim kolama u Srbiji, itd.
Promocija preduzetnitva je bila jedna od vanih aktivnosti kojom se bavila Agencija za razvoj malih
i srednjih preduzea i preduzetnitva kroz uestvovanje, organizaciju i podrku preduzetnikim
sajmovima na regionalnom i lokalnom nivou, kao i promotivne kampanje. Nacionalna agencija
za regionalni razvoj sprovodila je programe podrke razvoju konkurentnosti MSP, kao i programe
35
obuke potencijalnih preduzetnika. Pored Nacionalne agencije, u Srbiji postoji jo 17 regionalnih

agencija za razvoj koje ostvaruju razliite programe podrke preduzetnitvu i razvoju MSP.
Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj nasledila je Razvojna agencija Srbije, koja je poela sa
radom poetkom 2016. godine.
Sve ove institucije i organizacije na razliite naine podravaju preduzetniko uenje, razvijanje
preduzetnikog duha i razvijanje preduzetnike kulture u Srbiji. U sluaju organizacija koje
sprovode obuku, njihovo znanje, iskustvo i ekspertiza bi mogli da budu iskorieni u nastavi bilo u
smislu angaovanja njihovih strunjaka da dre predavanja na odreenu temu ili, jo konkretnije,
da pruaju vane informacije o lokalnom tritu rada uenicima (npr. o suficitarnim i deficitarnim
zanimanjima). Njihova funkcija moe da bude znaajna i kada je u pitanju upuivanje uenika u
mogunosti osnivanja sopstvenog poslovanja. Takoe, ove institucije i organizacije mogu da budu
i znaajan izvor informacija za same nastavnike.
Na pokrajinskom nivou postoji Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine on podstie
kreditiranje preduzetnika, malih i srednjih preduzea i individualnih poljoprivrednih proizvoaa
kroz garantovanje za uredno vraanje kredita odobrenih od strane poslovnih banaka na teritoriji
Autonomne pokrajine Vojvodine. Putem izdavanja garancije ovaj fond postie da banke: podravaju
projekte veeg rizika (start-up, inovacije...), daju kredite sa niim i fiksnim kamatama, daju dui grejs
period, daju due rokove otplate kredita, rade sa niim provizijama i sl. Informacije koje ovaj fond
moe da prui uenicima su posebno znaajne kada su u pitanju saznanja koja se tiu mogunosti
kreditiranja u situacijama kada se uenici podstiu da osnuju sopstveno poslovanje ili pokrenu
inovativni projekat.
U pregledu partnera u oblasti preduzetnitva svakako ne treba zaboraviti ni poslovni sektor. U
partnerstvu sa kolama kompanije znaajno mogu da doprinesu stvaranju realne slike o poslovanju
i stvaranju kulture preduzetnitva kroz podizanje svesti o vanosti preduzetnitva. Oblici saradnje sa
kompanijama su brojni od ukljuivanja u radne aktivnosti kompanije, promocije, preko zajednikih
projekata, do organizovanja sajmova uenikog preduzetnitva i takmienja uenikih kompanija.
Kompanije mogu da budu i znaajan oslonac prilikom kreiranja preduzetniki orijentisanih i lokalno
relevantnih nastavnih planova i programa.
Dodatno, znaajan resurs institucijama sistema, ali i kolama mogu da budu i organizacije
civilnog drutva. Pored organizacija koje se bave obukama iz oblasti vetina i znanja koje se tiu
preduzetnikih osobina i stavova i koje mogu uspeno da podre nastavnike u izboru nastavnih
metoda i odabiru literature, postoje i aktivne organizacije iji je glavni fokus samo preduzetnitvo.
Od tih organizacija su najznaijnije, ve nekoliko puta spominjane, Business Innovation
Programs (BIP)i Dostignua mladih u Srbiji(Junior Achievement Serbia). Business Innovation
Programs (BIP)je neprofitna organizacija koja daje doprinos stvaranju novih radnih mesta i pomae
u osnaivanju strunjaka koji se bave ekonomskim razvojem. Aktivnosti BIP-a se zasnivaju na
principima trine ekonomije i oslanjaju se na prenoenje dokazano dobrih preduzetnikih praksi.
Osnovne aktivnosti ove organizacije zasnivaju se na eksploataciji principa trine ekonomije i
transferu preduzetnike ekspertize. OrganizacijaDostignua mladih u Srbiji sprovodi obrazovne
programe iz oblasti preduzetnitva i finansijske pismenosti, po licenciJunior Achievement Worldwide.
Programi se odvijaju preko cele godine i besplatni su za sve uenike osnovnih i srednjih kola u
Srbiji. Ova organizacija razvija i sprovodi ekonomske obrazovne programe za mlade ljude kroz
partnerstvo izmeu biznisa i obrazovnog sistema, a svojim programima pribliava svet poslovanja
mladim ljudima i razvija njihove potencijale.
36
4. Procena efekata i uticaja razliitih koncepcija

preduzetnikog uenja u Srbiji
Percepcija uloge obrazovanja u razvijanju smisla za inicijativu i preduzetnikog duha se prilino
razlikuje od zemlje do zemlje. OECD izvetaj Pogled na preduzetnitvo 2013. (eng. Entrepreneurship
at a Glance 2013) pokazao je da u Brazilu, Norvekoj i Portugaliji vie od 75% odraslih smatra
znaajnim formalno obrazovanje, dok je ovaj udeo u Japanu manji od 20%. S druge strane, u
Izraelu, Japanu i Ujedinjenom Kraljevstvu 60% ispitanika smatra da im kola nije pomogla da
razviju oseaj za inicijativu i vetine potrebne za pokretanje sopstvenog biznisa. Ipak, u mnogim
zemljama postoji razlika izmeu razumevanja uloge obrazovanja u jaanju preduzetnikog duha
i uloge u praktinom osposobljavanju uenika da pokrenu svoj biznis (OECD, 2013). Miljenja o
uticaju kole na formiranje shvatanja uloge preduzetnika u drutvu se takoe razlikuju od zemlje
do zemlje, pri emu se procena uloge preduzetnika u drutvu ne dovodi u vezu sa procenom uloge
obrazovanja.
Ipak, Evropski izvetaj iz 2015. godine je prikazao efekte preduzetnikog uenja na osnovu analize
91 studije preduzetnikog uenja iz 23 evropske zemlje. Zakljuak izvetaja je da preduzetniko
uenje funkcionie (Evropska komisija, 2015). Nalazi govore da uenike koji su imali iskustvo
preduzetnikog uenja tokom kolovanja, u poreenju sa vrnjacima koji nisu, karakterie sledee:
razvijaju intenzivnije odnose sa kolom i vrnjacima;
pokazuju vee samopouzdanje, veu motivaciju za uenje i vie profesionalne ambicije;
u manjem su riziku od nezaposlenosti i ece su u stabilnom zaposlenju;
imaju bolje plaene poslove;
imaju vee anse da zaponu sopstveno poslovanje;
njihove firme imaju tendenciju da budu inovativnije i uspenije od onih kojima rukovode osobe
bez ovakvog iskustva tokom obrazovanja.
Preduzetniko uenje ima uticaj i na institucije koje ga smatraju prioritetom i koje ga podravaju;
ova dva udruena uticaja na pojedinca i institucije dovode do drutvene i ekonomske promene.
Stoga se procena efekata i uticaja razliitih koncepcija preduzetnikog uenja u Srbiji koja sledi
oslanjala na spomenute nalaze procenjivane su sline dimenzije uticaja preduzetnikog uenja.
Gde god je to bilo mogue, uticaj se procenjivao na dva nivoa: procenjivao se uticaj na pojedince
(uenike) koji su uestvovali u preduzetnikim aktivnostima i uticaj na kole u kojima su se aktivnosti
ostvarivale. Takoe, gde god je bilo mogue ispitivane su i percepcije nastavnika.
Treba istai i to da je deo ispitivanja uticaja obuhvatao deo primarnih istraivanja koja su realizovana
za potrebe izrade ovog dokumenta, dok se drugi deo procene oslanjao na postojee evaluativne
studije.
37
4.1. Evaluacija postojeih programa koji su za cilj imali uvoenje

preduzetnikog obrazovanja
4.1.1. Evaluacija efekata i uticaja uvoenja preduzetnitva kao posebnog predmeta

Uenici prvih generacija koji su u nastavnom planu i programu imali preduzetnitvo
kao predmet
Kao to je ve reeno, od kolske 2004/2005. do 2008/2009. godine Preduzetnitvo je kao predmet
uvedeno u 28 oglednih profila u strunom obrazovanju.
Za potrebe izrade ovog dokumenta u saradnji sa kolama koje su uestvovale u projektu Program
reforme strunog obrazovanja i koje su u spomenutom vremenskom roku realizovale program
predmeta preduzetnitvo procenjeno je da je broj uenika koji su pohaali ovaj predmet bio oko
5.000. Takoe, zahvaljujui kolama identifikovano je 219 bivih uenika iz 59 kola (iz svih regiona
u Srbiji) koji su kontaktirani kao potencijalni uesnici istraivanja.
Na poziv se odazvalo njih 107, od ega je 58 uestvovalo u tri grupna intervjua (Beograd 19, Ni
13 i Subotica 26), sa 41 bivim uenikom je obavljen telefonski intervju, a njih 8 je na pitanja
odgovorilo elektronskim putem.
Ispitanici su odgovarali na nekoliko baterija pitanja od kojih se prva odnosila na opte podatke o
kolovanju i zaposlenju, druga na uticaj preduzetnikog uenja na razvoj linih osobina i stavova,
trea na usvajanje konkretnih ekonomskih znanja i etvrta na uticaj preduzetnitva na izbor
zanimanja i pokretanje sopstvenog poslovanja.
Od spomenutih 107 ispitanika, ak 62 (58%) je po zavretku srednje kole svoje obrazovanje
nastavilo na fakultetima (etvorogodinji obrazovni profil, mahom iz podruja rada elektrotehnike,
zatim poljoprivrede i medicine). 16
Trenutno zaposlenje ispitanika je prikazano u Grafikonu 1, uz napomenu da su status i vrsta
zaposlenosti raunati u odnosu na trenutnu zaposlenost/nezaposlenost ispitanika bez obzira na to
da li su zapoeli, zavrili ili nisu zavrili obrazovanje na visokokolskim institucijama.
Procenat onih koji su nastavili kolovanje po podrujima rada je raunat na osnovu ukupne zastupljenosti po
podruju rada, a ne na osnovu zastupljenosti u uzorku.
16
38
Grafikon 1. Status i vrsta zaposlenja ispitanika
U apsolutnim brojevima ovo znai da je samo pet ispitanika imalo sopstveno poslovanje (dve
samostalne zanatske radnje koje ne zapoljavaju vie od pet osoba, dve samostalne trgovinske
radnje sa manje od pet zaposlenih i jedna veterinarska ambulanta). Ovaj podatak se, iako delimino
neoekivan, ne moe posmatrati van konteksta celokupnog stanja privrede u Srbiji, te svakako
treba obazrivo procenjivati koliko su znanja o preduzetnitvu ili usvajanje preduzetnikih stavova
uopte moni da se suprotstave globalnoj ekonomskoj situaciji. Ovo takoe znai da bi trebalo
razmotriti, u nekim buduim procenama uticaja preduzetnikog uenja, korienje indikatora koji
se odnose na pokretanje sopstvenog poslovanja, jeroni u situaciji nestabilne privrede i tranzicionih
kretanja privrede u Srbiji nikako ne mogu da daju realnu sliku o uticaju preduzetnikog uenja.
Kada je u pitanju procena uticaja preduzetnikog uenja na razvoj linih osobina i stavova, treba
napomenuti da su gotovo svi ispitanici izjavili da su preduzetnitvo tokom kolovanja shvatali
iskljuivo kao jedan od mnogih predmeta, bez svesti o tome da taj predmet ima za cilj da razvija i
neke line osobine i stavove kod njih. U prilog ovoj tvrdnji ide i injenica da su se tokom razgovora
priseali tema i sadraja (lekcija) koje su obraivane.
Imajui u vidu iskustvo sa ispitanicima, napravljena je lista za proveru koja je koriena tokom
telefonskih intervjua i elektronskog odgovaranja na pitanja. Tako su izjave 49 ispitanika sumirane
u Grafikonu 2.
39
Grafikon 2. Line osobine i stavovi podstaknuti putem preduzetnikog uenja i njihova usvojenost
Svaki od ispitanika, nakon to se izjasnio o osobinama, stavovima i stepenu usvojenosti, ispitivan je

o razlozima zbog kojih na taj nain razmilja. Ponovo je najei odgovor bio da je preduzetnitvo
samo jedan u nizu mnogih drugih predmeta i da ga nisu povezivali sa strukom (iako je to bila
jasna namera kreatora predmetnog programa, kako je navedeno u delu 3.1.1.). Ipak, pojavile su
se i dve zanimljivosti prva, deo ispitanika je izjavio da bi mu se, da su znali da ovaj predmet
cilja i na razvoj svega navedenog, mnogo vie posvetili. Druga, deo ispitanika je rekao da im
je sada jasno zbog ega su nastavnici preduzetnitva stalno insistirali na domaim zadacima,
nekakvim podelama po grupama i pravljenju raznih skripti. Treba primetiti i to da je najvei broj
ispitanika izjavio da im je u velikoj meri preduzetniko uenje pomoglo u poveanju nezavisnosti,
nakon koga je usledilo poveanje sposobnosti planiranja. Ovo bi se moglo objasniti i metodama
rada nastavnika preduzetnitva koje se oslanjaju na interaktivnost i aktivno uenje, ali bi im se
svakako moglo i zameriti to to nisu jasno obrazloili uenicima svrhu i cilj predmeta, kao i ciljeve
pojedinanog asa i preduzimanih aktivnosti.
U oblasti koja se odnosila na usvajanje konkretnih ekonomskih znanja i vetina zanimljivo je da
su se svi ispitanici sloili da im je najkorisnija vetina koju su stekli vetina pisanja biografije
(CV-ija), a nekoliko ispitanika je istaklo da im je tokom daljeg kolovanja veoma koristilo to to
su u okviru predmeta stekli vetinu procene poslovne ideje, jer su je kasnije koristili u mnogim
drugim poslovnim i ivotnim situacijama. Svi se slau oko toga da se najvie insistiralo na pisanju
poslovnog plana i stvarima vezanim za marketing, to veina smatra beskorisnim, preopirnim i
nepotrebnim. Obrazloenje za ovakve stavove su dali ispitanici pozivajui se na optu situaciju u
40
drutvu i opte siromatvo, kao i na to da je u tom trenutku retko ko od njih mogao i da pomisli da
moe pokrenuti sopstveno poslovanje za koje bi mu bila potrebna gore pomenuta znanja i vetine.
Deo ispitanika smatra da u periodu kada se obrauju dati sadraji uenici (deca) nisu dovoljno
zreli da ih prime. U tumaenju ovakvih izjava treba biti obazriv i ne treba, bez paljive dodatne
analize, zakljuivati o ovom predmetnom programu kao neadekvatnom ili pretencioznom ovakvi
stavovi mogu biti posledica istorijskog naslea drutva u kome se preduzetnika kultura nije
razvijala decenijama i gde je dominantan stav bio da drava treba da obezbedi posao, da je obaveza
pojedinca da se koluje, da se posao obezbeuje kolovanjem u okviru uske naune oblasti, kao i
opte infantilizacije generacija gde roditelji na sebe preuzimaju uloge onih koji privreuju i odluuju.
Odgovor na ova pitanja bi se mogao nai u nekim buduim istraivanjima koja bi za predmet imala
ispitivanje stavova roditelja prema preduzetnitvu i uticaja optih drutvenih obrazaca ponaanja
i kulture na ukorenjivanje preduzetnitva u jednom drutvu. Svakako nije iskljueno ni da bi se
strunom i dubinskom analizom predmetnog programa ipak zakljuilo da pojedini sadraji u okviru
predmeta nisu primereni razvojnom dobu kojem su namenjeni.
Niko od ispitanika ne smatra da je preduzetniko uenje u koli uticalo na njihovo promiljanje
o izboru zanimanja, niti da ima bilo kakve veze sa izborom da li e raditi u javnom ili privatnom
sektoru. to se tie pokretanja sopstvenog poslovanja brojke o onima koji su to uradili i obrazloenja
o sadrajima vezanim za poslovne planove i marketing govore sami za sebe.
Ovi rezultati su u izvesnoj meri kompatibilni sa istraivanjem kojim su merene preduzetnike
tenje studenata novosadskog univerziteta i koje je pokazalo da studenti imaju prilino pozitivne
stavove prema zanimanju preduzetnika, ali da negativno procenjuju atmosferu za preduzetnitvo,
da smatraju da je preduzetniko obrazovanje nedovoljno za razvoj pozitivnih stavova prema
preduzetnitvu i da svega 44% ispitanih studenata ispoljava tenju da nakon zavretka fakulteta
osnuje sopstveno poslovanje (Markov i Stankovi, 2008, str. 73-113).

Nastavnici predmeta preduzetnitvo koji su prolazili direktnu obuku i predavali
preduzetnitvo uenicima prvih generacija koji su u nastavnom planu i programu imali
preduzetnitvo kao predmet
Od ukupno 89 nastavnika koji su u okviru prve faze Programa reforme srednjeg strunog obrazovanja
proli obuku za realizaciju nastavnog programa predmeta preduzetnitvo, njih 29 je pokazalo
voljnost da uestvuje u istraivanju. Dodatno, tri nastavnika koji su proli obuku vie ne rade u
kolama u kojima su radili tokom trajanja obuke, a dva nastavnika vie ne rade u obrazovanju.
Sa nastavnicima su realizovani individualni intervjui tokom kojih su odgovarali na etiri grupe
pitanja (1) koja su se odnosila na opte podatke o predmetu koji predaju, godinama radnog
staa, broju godina provedenih predajui preduzetnitvo; (2) koja su se odnosila na procenu uticaja
preduzetnikog uenja na razvoj linih osobina i stavova i konkretnih ekonomskih znanja kod
uenika; (3) koja su se odnosila na uticaj preduzetnike obuke na njihov rad i (4) koja su povezana
sa njihovom procenom uticaja uvoenja predmeta preduzetnitvo na kolu (aktivnosti kole,
sklapanje partnerstava kole i poslovnog okruenja, kolske kulture, itd.) u kojoj su zaposleni.
Vano je napomenuti i da su, od spomenuta tri nastavnika koji su proli obuku, a koji vie ne rade
u kolama u kojima su radili tokom trajanja obuke, sva tri kontaktirana samo sa jednim pitanjem
da li su znanja i iskustva o ostvarivanju ovog predmeta preneli nastavnicima koji su ovaj predmet
preuzeli nakon njih. Pozivu na intervju su se odazvala dva nastavnika i tom prilikom se saznalo
da je jedan nastavnik preneo svoje znanje i iskustvo, dok drugi ak ni ne zna ko je od nastavnika
nastavio da predaje preduzetnitvo u datoj koli. Ovaj podatak se istie, ne zbog statistike
41
znaajnosti jer primer od dva nastavnika ne moe da ukae na bilo kakvu zakonitost u ispitivanoj
populaciji, ve zbog injenice da se do sada nisu pokretala pitanja obaveznosti horizontalnog
prenoenja znanja i iskustava u sluajevima kada dolazi do preuzmanja predmeta. Ovo pitanje
nije od primarnog znaaja kada su u pitanju klasini predmeti gde se podrazumeva da nastavnik
koji preuzima predmet ima odgovarajuu kolsku spremu i znanja vezana za taj predmet steena
tokom inicijalnog kolovanja; ali, kada je u pitanju predmet preduzetnitvo za koji ne postoji
jedinstvena i standardizovana obuka, ovo pitanje treba da zauzme posebnu panju. Imajui u vidu
navedeno iskustvo sa spomenutim nastavnicima, u sluajevima u kojima nastavnici vie ne predaju
predmet preduzetnitvo postavljano im je i ovo, dodatno pitanje.
Nastavnici koji su prolazili obuke da bi mogli da predaju predmet preduzetnitvo su u gotovo
podjednakim procentima nastavnici optih, optestrunih i strunih predmeta,17 imaju proseno 19
godina radnog staa, a preduzetnitvo predaju u proseku devet godina. Iako su neki od nastavnika
tokom razliitih kolskih godina imali prekide u predavanju ovog predmeta, njih etvoro je dralo
nastavu iz ovog predmeta tri i manje godina i vie ga nikada nije predavalo. Povezano sa prethodno
napisanim, ova etiri nastavnika su pitana da li su svoje znanje i iskustvo preneli kolegama koji
su nastavili da predaju predmet preduzetnitvo. Sva etiri nastavnika su odgovorili da jesu, od
ega je samo jedan prenoenju znanja posvetio nekoliko dana tako to je simulirao (gde god je
to bilo mogue) ceo proces obuke i nastavio da podrava novog nastavnika tokom itave godine,
dok se u ostala tri sluaja podrka sastojala u pregledu prethodnog programa i otvorenosti za
dalje konsultacije. Ovim nalazom se potvrdila malopreanja pretpostavka da u kolama nedostaje
praksa horizontalnog uenja i prenoenja znanja. Ovakva situacija moe govoriti o odnosima i
praksama u kolektivu, kulturi same kole i pojedinanim nastavnicima, ali svakako, u datom
kontekstu, govori o nedostatku aktivnosti povezanih sa horizontalnim uenjem u kolama u Srbiji,
tj. o nepostojanju jasno definisanih profesionalnih pravila prenoenja znanja meu kolegama. Kao
to je ve reeno, ovo je posebno vano u situacijama u kojima je nekada postojala ciljana inicijalna
obuka nastavnika (u ovom sluaju organizovana u okviru projekta), ali koja vie u tom obliku ne
postoji, a druge obuke koje se realizuju nisu u potpunosti adekvatne i ne mogu zameniti inicijalnu
obuku.
Grafikon 3. Vrsta predmeta koje predaju ispitivani nastavnici
17
Ovde treba imati u vidu da su pojedini predmeti u okviru nekih profila opte struni, dok su u okviru drugih profila
opti. Meutim, razlog za ovakvu podelu radije slui da se utvrdi da li su se nastavnici nekih predmeta u okviru
profila koje predaju radije opredeljivali da prou obuku i predaju preduzetnitvo od nekih drugih.
42
Dodatno, nastavnici su pitani da li i u kojoj meri njihov primarni predmet pokriva teme iz ekonomije,
a potom i koliko su u njihovom predmetu zastupljene teme koje se odnose na preduzetnitvo.
Razlog za postavljanje ovog pitanja, imajui u vidu odgovore njihovih bivih uenika, bila je potreba
da se proceni da li nastavnici vide razliku izmeu klasinih ekonomskih sadraja i sadraja, svrhe
i ishoda preduzetnikog uenja definisanih u programu predmeta preduzetnitvo. Takoe, uvidom
u program obuke uoeno je da se na toj razlici jasno i stalno insistiralo, a uoene su i mogunosti
da se preduzetnike vetine stiu i odabirom metoda aktivne nastave. Odgovori nastavnika su
sumirani u Grafikonu 4 i Grafikonu 5.
Grafikon 4. Zastupljenost ekonomskih tema/sadraja u primarnom predmetu koji predaje nastavnik
Grafikon 5. Zastupljenost preduzetnikih tema/sadraja u primarnom predmetu koji predaje

nastavnik
Prikazani podaci se mogu tumaiti kao pozitivan nalaz jer ukazuju na to da nastavnici preduzetnitvo
vide kao iru oblast od ekonomije i da shvataju da sutina predmeta nije samo u ekonomskim
sadrajima, ve da se preduzetnitvo odnosi na vetine i na stavove koji mogu biti primenjeni i
van sfere ekonomije i poslovanja. Ovakav nalaz ukazuje i na to da meu nastavnicima postoji
razumevanje preduzetnitva kao kljune kompetencije.
to se tie procene uticaja uenja o preduzetnitvu na razvoj linih osobina i stavova i konkretnih
ekonomskih znanja kod uenika, nastavnici u najveoj meri smatraju da su uenicima pomogli
da steknu znanja iz oblasti ekonomije, ali znaajan deo njih smatra da su kod uenika uspeli i
da razviju stav da oni (uenici) mogu da urade ono to naume, da je vano proceniti pozicije,
da treba biti proaktivan, a ne ekati skrtenih ruku. Na pitanje da li znaju da je neko od njihovih
43
uenika pokrenuo samostalno poslovanje i, ako jeste, da li u tome vide zaslugu predmeta koji
predaju, najvei broj nastavnika je odgovorio da nije upoznat sa tim (osim nastavnika iz veoma
malih sredina, koji znaju da niko od njihovih bivih uenika nema sopstveno poslovanje), ali da
bi bila dobra ideja da se ova informacija u budunosti prati. Kao i uenici, i nastavnici su smatrali
da dovoenje u vezu pokretanja samostalnog poslovanja i predmeta preduzetnitvo nema smisla
u kontekstu opte ekonomske situacije u zemlji i da pokretanje sopstvenog poslovanja moe biti
indikator uspenosti uvoenja predmeta preduzetnitvo u nekoj drugoj zemlji, gde vlada ureen
sistem i gde je razvijena ekonomija. Dodatno, nastavnici su svesni da je veliki broj njihovih
uenika nastavio obrazovanje po zavretku srednje kole i uvereni da im je predmet preduzetnitvo
pomogao oko izbora visokokolske institucije, pa samim tim i karijernog puta (to je u suprotnosti
sa izjavama uenika).
Nastavnici ujednaeno ocenjuju uticaj uvoenja predmeta preduzetnitvo na promene na kolskom
nivou kao mali (samo jedan nastavnik tvrdi da se promena nije desila). Saglasni su i u stavu da se
najvei pomak desio u shvatanju vanosti preduzetnitva kod dela nastavnika, da je kola uvidela
da preduzetnitvo moe da im pomogne u ostvarivanju socijalnih partnerstava (to je za strune
kole od posebnog znaaja) i da je uvoenje predmeta vodilo veem aktivizmu kada je u pitanju
uee u drugim preduzetnikim programima. Takoe, nastavnici su saglasni da su za realizaciju
bilo koje preduzetnike aktivnosti vani razumevanje i podrka menadmenta kole, to je bio
sluaj u svakoj od kola ispitanika. Na dodatno pitanje da li je uvoenje ovog predmeta doprinelo
jaanju timskog rada kod nastavnika, odnosno da li su ojaani meupredmetni pristup i tematsko
planiranje nastave, samo polovina ispitanika to potvruje najvei broj ispitivanih nastavnika
smatra da su aktivnosti tog tipa bile uestalije u prvim godinama po uvoenju predmeta da bi
se vremenom izgubile. Danas se preduzetnitvo uglavnom realizuje kao i svaki drugi predmet
u nastavnom planu i programu profila fokusirano na sadraj, propisane ishode i u okviru za to
predvienog broja asova.

Uenici koji su nastavu zavrili prole kolske godine i u nastavnom planu i programu
imali preduzetnitvo kao predmet
Kako bi se ispitale percepcije razliitih generacija uenika i utvrdilo da li postoje razlike, odnosno
da li je dolo do pozitivnih ili negativnih promena u realizaciji i uticaju predmeta preduzetnitvo sa
protokom vremena od uvoenja, anketirano je 100 uenika. U identifikaciji uenika je uestvovalo
30 kola od kojih su (u vie od polovine) ogledni profili proli sistematizaciju u redovan sistem, a
predmet preduzetnitvo je postao integralni deo redovnog plana i programa datog profila. Dodatni
razlog za ispitivanje stavova ovih uenika predstavlja injenica da veliki deo nastavnika koji su im
predavali preduzetnitvo nije proao direktnu obuku za realizaciju programa iz ovog predmeta.
Ovi bivi uenici su uestvovali na grupnim intervjuima (Beograd 15 i 11, Ni 7 i Subotica
9), sa 20 bivih uenika je obavljen telefonski intervju, a 38 je na pitanja odgovorilo elektronskim
putem.
Prvobitni plan je bio da, kao i prethodna grupa bivih uenika, i ovi bivi uenici odgovaraju na
iste grupe pitanja prva se odnosila na opte podatke o kolovanju i zaposlenju, druga na uticaj
preduzetnikog uenja na razvoj linih osobina i stavova, trea na usvajanje konkretnih ekonomskih
znanja i etvrta na uticaj preduzetnitva na izbor zanimanja i pokretanje sopstvenog poslovanja.
Kao to je i prikazano u Grafikonu 6, a na osnovu prikupljenih optih podataka, moe se zakljuiti
da je procenat onih koji nastavljaju kolovanje priblino isti kao procenat za prole generacije,
kao i procenat onih koji su nezaposleni. Iako to nije predmet ove analize, svakako je znaajno
44
primetiti da broj onih koji nastavljaju obrazovanje ostaje konstantno visok i da procentualno
izraena nezaposlenost ostaje na gotovo istom nivou kod razliitih generacija bez obzira na to
to su u ovoj grupi ispitanika u uzorku i ispitanici koji su nastavili kolovanje. Procenti onih koji su
zaposleni u razliitim sektorima nije uporediv sa prethodnim generacijama jer u ovoj grupi ispitanika
jo niko nije zavrio visoko obrazovanje. Od tri uenika (3% uzorka) koji su se izjasnili da imaju
sopstveno poslovanje nijedan od njih nema samostalno otvorenu uslunu ili zanatsku radnju, ve
je re o porodinom poslovanju gde su ukljueni u upravljake ili vlasnike strukture; niko od njih
nije samostalno proao kroz proces osnivanja preduzea, a samo jedan bivi uenik zna kako
navedena procedura tano izgleda.
Grafikon 6. Status i vrsta zaposlenosti ispitanika
Ovakva struktura ispitanika je uticala da se prvobitni plan donekle izmeni, a fokus u postavljanju
pitanja stavljen je na drugu grupu pitanja (razvoj linih osobina i stavova); dodatno je traeno da se
proceni uticaj predmeta preduzetnitvo na izbor visokokolske institucije i izbor karijere, a najmanje
se istraivalo koliko je predmet preduzetnitvo uticao na pokretanje sopstvenog poslovanja. Takoe,
kako je kod dela uenika koji pohaaju profile u direktnoj ili indirektnoj vezi sa podrujem rada
trgovina, ugostiteljstvo i turizam i podrujem rada ekonomija, pravo i administracija identifikacija
ekonomskih sadraja usvojenih kroz predmet preduzetnitvo je bila oteana, pa se na tome nije
posebno insistiralo, ali su (gde god je bilo mogue) postavljana pitanja o tome da li jeu okviru
predmeta preduzetnitvo steena slika o lokalnom tritu rada i njegovim potrebama.
Kao i prethodna generacija, i ova generacija bivih uenika ne vidi nikakvu posebnu specifinost
predmeta preduzetnitvo i posmatra ga kao jedan od mnogobrojnih predmeta u nastavnom planu i
programu; meutim, uenici su u isto vreme vreme svesni da se kroz ovaj predmet razvijaju i neke
line osobine i stavovi (iako izvestan broj njih smatra da je njihov razvoj svrha svih predmeta, kao
i obrazovanja uopte).
to se tie preduzetnikih osobina i stavova koje su uenici sticali kroz predmet preduzetnitvo,
dve najbolje ocenjene dimenzije su poveanje odgovornosti i poveanje sposobnosti planiranja, za
koje je najvei broj ispitanika rekao da ih je stekao u velikoj meri. Na treem mestu je poveanje
inovativnosti i kreativnosti, to treba tumaiti kao veoma pozitivno (Grafikon 7).
45
Grafikon 7. Line osobine i stavovi podstaknuti putem preduzetnikog uenja i stepen njihove
usvojenosti
U prethodnim generacijama najbolje ocenjena dimenzija bila je poveanje nezavisnosti; zanimljivo

je primetiti da je u ovom sluaju procenat onih koji podravaju ovu tvrdnju veoma mali, odnosno
da dominiraju oni koji smatraju da je predmet preduzetnitvo uticao u maloj meri ili da nije uticao
uopte na poveanje nezavisnosti.
Ipak, poklapanje u stavovima je vidno kod dimenzije koja se odnosi na poveanje sposobnosti
planiranja to moe da bude u tesnoj vezi sa injenicom da su uenici ove generacije najee
spominjali da je u oblasti ekonomskih sadraja najvie vremena posveeno sadrajima vezanim
za planiranje rada preduzea, planiranju sprovoenja ideje u delo i drugim vetinama planiranja
konkretnog poslovanja. Takoe, pozitivno je da je veina uenika izjavila da su kroz ovaj predmet
direktno ili indirektno obraivali pitanja trita rada, pitanja zaposlenosti i nezaposlenosti, posebno
samozapoljavanja; meutim, negativno je to samo mali broj uenika (svega treina) tvrdi da su
tokom uenja kroz ovaj predmet imali priliku da se bave pitanjima specifinim za lokalno trite
rada. Tako je posledino najvei broj ispitivanih uenika izjavio da kroz predmet nisu dobili sliku o
lokalnom tritu rada niti da su bili upoznati o suficitarnim i deficitarnim zanimanjima na lokalu, kao
ni prilikama za zaposlenje u okviru lokalne zajednice kojoj pripadaju.
46
U okviru ispitivanja stavova o uticaju predmeta preduzetnitvo na izbor visokokolske institucije i

budueg zanimanja, 29 uenika je izjavilo da je mogue da su neke vetine koje su stekli u okviru
ovog predmeta uticale da lake dou do informacija o visokokolskim ustanovama, ali nijedan od
uenika ne referie na povezanost ovog predmeta sa izborom karijere. Ipak, 11 uenika je izjavilo
da su primeri nekih preduzetnikih aktivnosti i primeri uspenih preduzetnika i preduzea za njih bili
inspirativni i da su uticali na elju da budu uspeni u ivotu i budunosti.

Nastavnici predmeta preduzetnitvo koji nisu imali direktnu obuku za predavanje
predmeta preduzetnitvo
Osim to je najmanja u smislu uzorka, ova grupa nastavnika je bila najmanje responsivna u smislu
uea u istraivanju (kontaktirano je 55, a u istraivanju je uestvovalo 20). Razlog tome moe
da bude jasno i iskreno iskazan stav osam kontaktiranih nastavnika da ovaj predmet predaju kao
dopunu norme asova, od ega tri nastavnika predaju predmete koji po svojoj sadrini i temama
koje obrauju spadaju u domen ekonomskih nauka. a da asove predmeta preduzetnitvo koriste
kao neku vrstu dopune , pa tako smatraju da nisu prava ciljna grupa za istraivanje.
U cilju ispitivanja stavova ove grupe nastavnika organizovani su pojedinani intervjui (u 16 sluajeva
telefonski), a etiri nastavnika je odgovorilo elektronski na postavljena pitanja. Oni su odgovarali
na tri grupe pitanja prva se odnosila na opte podatke o predmetu koji predaju, godinama radnog
staa, broju godina provedenih predajui preduzetnitvo i podrci koju su imali da bi predmet
ostvarili u praksi, druga na procenu uticaja preduzetnikog uenja na razvoj linih osobina i stavova
i konkretnih ekonomskih znanja kod uenika i trea na uticaj uvoenja predmeta preduzetnitvo na
kolu u kojoj su zaposleni.
U ovoj grupi nastavnika najbrojniji su nastavnici strunih predmeta, koji imaju proseno deset godina
radnog staa, a preduzetnitvo predaju u proseku tri godine. Od svih ispitanika niko nije struni
saradnik ili nastavnik praktine nastave. U analizi dobijenih podataka se pokazalo kao nepotrebno
predstavljati razliku izmeu percepcija zastupljenosti ekonomskih i preduzetnikih sadraja jer
znaajan broj nastavnika u ovoj grupi dolazi iz turistikih, ugostiteljskih i ekonomskih kola; stoga
su ekonomske teme znaajno zastupljenije u predmetima koje ovi nastavnici izvorno predaju i/ili su
usko povezane sa njihovom strukom i inicijalnim obrazovanjem.
Grafikon 9. Vrsta predmeta koje predaju ispitivani nastavnici
Kada je u pitanju osposobljenost ove grupe nastavnika da predaju predmet preduzetnitvo, 18

nastavnika ne samo da iskazuje negodovanje to nisu imali priliku da prou obuku kada su one
47
bile organizovane tokom trajanja prve faze Programa reforme strunog obrazovanja, ve su
nezadovoljni to ne postoji identian, sveobuhvatan program obuke koji bi proli danas; samo su
dva nastavnika izjavila da su uputstva koja imaju u vidu ishoda ovog predmeta, dokumeti koji se
mogu nai elektronski i malo preduzimljivosti i kreativnosti sasvim dovoljni. Dva od 20 nastavnika
je uestvovalo u drugim preduzetnikim programima obuke, ali smatraju da im oni nisu bili u velikoj
meri od koristi za realizaciju programa predmeta preduzetnitvo. Dodatno, najvei broj nastavnika je
nezadovoljan saradnjom kolega iz drugih kola koji su prolazili obuke u smislu nedostatka davanja
jasnih smernica za ostvarivanje programa, od ega je (vano je napomenuti) samo est nastavnika
direktno kontaktiralo svoje kolege, dok ostali smatraju da to nije njihov posao i da imaju zvanian
plan i program. Oni koji su bili u kontaktu sa kolegama koji su proli obuke smatraju da su njihove
preporuke da ovaj predmet treba realizovati uz upotrebu interaktivnih metoda nastave besmislica;
u ostvarivanju svakog predmeta treba da se primenjuje to vie interaktivnih metoda, ali takav
koncept nastave nije mogu i odriv u kolama koje rade u uslovima kakvi su u Srbiji, u uslovima
malih plata i stalnog poniavanja nastavnika i smanjenja znaaja nastavnike profesije i da je
lako da tako priaju nastavnici iz kola koje su u okviru raznih projekata dobili besplatne obuke i
znaajnu opremu. Posebno glasno negodovanje je izraeno kada su u pitanju nastavni i didaktiki
materijali, gde je najvei broj nastavnika istakao da kola nema tehnike uslove da se stalno
prave neke skripte i pretrauje internet i da je strano to je udbenik za predmet preduzetnitvo
izaao tek pre neku godinu.
Posledino, vrlo je nisko ocenjen uticaj ovog predmeta na razvoj linih osobina i stavova kod
uenika; najdominantniji je stav da cela kola, odnosno profili koje pohaaju njihovi uenici tee
razvoju preduzetnikih stavova kod uenika i da je ovaj predmet samo jedan od delova slagalice,
da se ne moe kroz jedan predmet razviti sve ono to je potrebno ueniku da bude preduzimljiv.
Dodatno, dva nastavnika se posebno negativno izraavaju prema predmetu tvrdei da sadrina
predmeta nije loa, ali da je uvoenje preduzetnitva kao predmeta jo jedna od novina koje su
kreatori obrazovnih politika u jednom trenutku preuzeli iz nekih zapadnih obrazovnih sistema.
Stavovi vezani za uticaj uvoenja predmeta preduzetnitvo na samu kolu su veoma slini
prethodnim. Devet nastavnika je bilo izriito u svojim odgovorima da nema uticaja, sedam je reklo
da nema uticaja na kolu kao celinu osim to su neki nastavnici u koli saznali da se preduzetnitvo
moe predavati, da i preduzetnitvo moe biti predmet i da se preduzetnitvo moe nauiti, da
preduzimljivost nije neto sa ime se raa. Dva nastavnika smatraju da bi ovaj predmet mogao
imati uticaj kada bi kola funkcionisala kao tim i kada bi svi u koli shvatili da se od preduzetnikih
aktivnosti moe ostvariti i korist; samo dva nastavnika izvetavaju da je kola uestvovala i u
drugim preduzetnikim aktivnostima koje su pokrenule kolu, ali da se uticaj uvoenja predmeta
i drugih aktivnosti ne moe procenjivati odvojeno, te da ne mogu da procene da li je uvoenje
predmeta uticalo na uee u drugim preduzetnikim aktivnostima ili je direktor video priliku za jo
neki projekat.
4.1.2. Evaluacija efekata i uticaja uvoenja preduzetnikog uenja kroz partnerstva kola i
poslovnog sektora
Istraivanje Instituta ekonomskih nauka Uenike zadruge i proirena delatnost kola u cilju
poveanja kvaliteta obrazovanja i vee socijalne ukljuenosti kolske dece u Republici Srbiji,
sprovedeno 2011. godine, bavilo se pitanjem u kojoj meri kole i njihovo rukovodstvo prepoznaju i
koriste ovu mogunost. .
Sredstva od proirene delatnosti se na prvom mestu upotrebljavaju za poboljanje uslova
obrazovanja, dodatno finansiranje zarada nastavnika, organizaciju ekskurzija, maturske veeri,
48
takmienja uenika i struno usavravanje nastavnika i saradnika, dok se sredstva od rada uenikih
zadruga koriste najee za poboljanje uslova obrazovanja. Kroz ovo istraivanje identifikovano
je nekoliko osnovnih razloga zbog kojih se kole ne odluuju da proire svoju delatnost ili osnuju
ueniku zadrugu: (1) oekuju proceduralne probleme, dugotrajan proces i neizvestan ishod; (2)
nemaju internih kapaciteta da sagledaju sve mogunosti ili je uprava kole inertna; (3) kole u
kojima miruju uenike zadruge nisu prepoznale Savez uenikih zadruga kao savetodavno telo,
niti je poznato koje aktivnosti u zadrugama miruju, dok kole dodatne probleme vide u primeni
zakona; (4) ne postoje adekvatni materijalni uslovi, nedostaju prostor i ljudski resursi da bi kole
proirile delatnosti; (5) jedan broj kola uopte ne planira da proiri svoju delatnost; (6) jedan broj
kola planira da proiri delatnost, ali ne preduzima konkretne aktivnosti da bi se stvorili potrebni
preduslovi. Preporuke koje su proizale iz ovog istraivanja, pored onih za funkcionisanje zadruga,
odnose se na potrebu usvajanja podzakonskih akata predvienih Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja (blie popisivanje proirene delatnosti, uslovi i merila za utvrivanje
ekonomske cene, itd.), pojednostavljivanje i skraivanje procedure za dobijanje saglasnosti o
proirenju delatnosti i usvajanje niza drugih pravilnika, to su jo uvek aktuelne teme (Dinki i
saradnici, 2011).
Uenici koji su uestvovali u BIP programu od 2003. do 2010. godine su anketirani krajem 2010.
godine kako bi se procenio uticaj programa uenikog preduzetnitva na razvoj poslovnih vetina
i mogunosti zapoljavanja (Regionalna agencija za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja,
2012).
Anketirano je 125 od 4.000 uenika (koliko je do tad prolo program) starosti od 18 do 24 godine.
Rezultati ove procene pokazali su da su mladi koji su zainteresovani za preduzetnitvo u velikoj
meri zainteresovani da nastave studije; obrazovanje mladih u oblasti biznisa i preduzetnitva koje
bi se nadovezalo na ve steeno iskustvo iz srednje kole je ili nedovoljno ili nepostojee; program
uenikog preduzetnitva je vrlo dobro prihvaen i doivljava se kao pozitivno i korisno iskustvo;
vetine koje su polaznici poboljali su timski rad, kreativnost i inicijativa, planiranje, organizacija i
razumevanje poslovanja; ohrabrujui procenat ispitanika planira da zapone neku preduzetniku
aktivnost, to pokazuje da je ovaj program imao formativan uticaj na polaznike programa.
Ovim istraivanjem se dolo do zakljuaka da je: (1) program uenikog preduzetnitva relevantan
pristup obrazovanju mladih i efikasan odgovor tekuem ekonomskom i obrazovnom okruenju, (2)
da je njegov uticaj na mlade vrlo znaajan, to se vidi u visokom procentu mladih koji su zahvaljui
programu osnaili poslovne vetine i poveali lini potencijal na tritu rada, kao i u visokom
procentu mladih koji planiraju da zaponu neku preduzetniku aktivnost, (3) visok procenat mladih
ena koje su uestvovale u programu, posebno visok procenat njihovog uspeha na preduzetnikim
sajmovima, govori o potrebi da se razviju rodno osetljivi projekti koji podstiu preduzetnitvo.
Prema ovom istraivanju oko 4% mladih, koji su kao aci uestvovali u programu uenikih
preduzea, kasnije je otvorilo svoje preduzee ili radnju. Ovo se objanjava pre svega injenicom
da je oko 80% njih nastavilo sa obrazovanjem na univerzitetu po zavretku srednje kole (Bussines
Innovation Program, 2014).
4.1.3. Evaluacija efekata i uticaja uvoenja preduzetnikog uenja kroz meupredmetni i
integrisani pristup
Ve je reeno da je projekat Razvoj preduzetnitva kao kljune kompetencije u gimnazijama

obuhvatao 15 gimnazija, pa je tako, za potrebe izrade ovog dokumenta, od ukupno 24 nastavnika,
49
koji su proli intenzivnu petnaestodnevnu obuku po principu voljnosti da uestvuju, u ovo istraivanje
ukljueno 11 nastavnika (najmanje po jedan nastavnik iz svake kolske uprave u okviru koje se
nalazi kola-uesnica projekta). U uzorku su najzastupljeniji nastavnici srpskog jezika i matematike,
a prosena duina njihovog radnog staa je 11 godina.
Sa svakim nastavnikom je obavljen kratak intervju, a pitanja koja su im postavljana su bila podeljena
u dve oblasti: (1) pitanja vezana za uticaj obuka koje su prolazili, a koje su se odnosile na integraciju
preduzetnitva kao kljune kompetencije, na njih i na ake (ukoliko su primenjivali ono to su uili
na obukama) i (2) pitanja vezana za uticaj na kolu.
Veina nastavnika je izjavila da su obuke znaajno pomogle u razumevanju koncepta kljunih
kompetencija u celini i same preduzetnike kompetencije, a da vremenom sve vie shvataju
vanost uvoenja takvog koncepta u itav obrazovni sistem u Srbiji.
Uvoenje preduzetnikog uenja kroz meupredmetni i integrisani pristup je ostvarilo veliki uticaj
u kolama. Takav pristup nastavi je omoguio da bolje funkcioniu kao tim. Kljuno zapaanje
je da uspeh u primeni koncepta zasnovanog na preduzetnitvu kao kljunoj kompetenciji zavisi
od timske saradnje nastavnika kole i podravajue klime kako meu nastavnicima, tako i od
strane podsticajnog vostva direktora kole. Nastavnici su istakli da su timski duh i saradnja
nastavnika osnova za uspean rad, ne samo zbog opredeljenja kole da razvija preduzetniku
kompetenciju, ve i za podizanje celokupnog kvaliteta rada kole i njenog vaspitnog delovanja u
zajednici tamo gde je saradnja razvijena, preduzetniko uenje se planira i ostvaruje s lakoom.
Stoga bi zakljuak mogao biti da je, uz korienje adekvatnih nastavnih materijala, u kolskim
sredinama u kojim postoji saradnja tima nastavnika i direktora, razmena iskustava i saznanja meu
nastavnicima, spremnost za novine i timsko planiranje rada, sasvim mogue primeniti pristup za
razvoj preduzetnike kompetencije u nastavi, projektno i vannastavno.
Zanimljivo je i da svi, osim jednog nastavnika, smatraju da od propisanog nastavnog plana i programa
ne treba da se odstupa niti da se poveava broj asova kako bi se razvijale kompetencije, odnosno
ishodi razvoja preduzetnike kompetencije. Smatraju da je za sticanje nekih preduzetnikih vetina
i stavova dovoljan adekvatan izbor metoda i oblika rada na asu, kao i da je kljuna nastavnikova
spremnost da unese inovacije nastavnici ne mogu da ue ake preduzimljivosti, a da sami nisu
preduzetni.
Takoe, smatraju da su tokom obuke nauili kako da stave akcenat na grupne procese i interakcije,
da primenjuju metode aktivnog uenja gde je teite rada na aktivnostima uenika; da koristi
metode i tehnike asocijacija (poput oluje ideja, mape uma i slino) kako bi ukljuili uenike u as i
povezali njihova iskustva sa sadrajem koji se obrauje, kao i da su te vetine dovoljne da bi se u
praksi razvijale kljune kompetencije, pa samim tim i preduzetnika.
Polovina ispitanih nastavnika smatra da preduzetnika kompetencija zahteva potpuni aktivizam u
angaovanju uenika kako bi se oslobodila njihova kreativnost i inovativnost kroz sve predmete,
praksu, uenje iz stvarnog ivota i iskustva. Radei na promociji preduzetnike kompetencije
kod uenika, smatraju da su stvorili novu percepciju postojecih kolskih aktivnosti, podsticanje
interesovanja za vannastavne aktivnosti u kojima uenici samostalno planiraju i predlau plan i
program rada i podsticanje autonomije u radu uenika.
50
5. Zakljuci i preporuke
Opti zakljuci i preporuke
Preduzetniko uenje je i dalje tema koja se visoko kotira u okviru javnih politika u Srbiji, a samo
preduzetnitvo je prepoznato kao jedna od poluga ekonomskog razvoja zemlje i naina za razvoj
ljudskog kapitala. Ipak, bilo bi vano na nacionalnom nivou usaglasiti definiciju preduzetnikog
uenja (da li se odnosi samo na formalni obrazovni sistem, da li se aktivnosti kole, nastavnika
i uenika realizovane van obrazovnog sistema posmatraju kao priznat deo preduzetnikog
uenja, da li su mladi koji nisu vie deo formalnog obrazovanja, ali su ukljueni u razliite oblike
preduzetnikog uenja oni koji e se pratiti, itd.), jer je to od sutinskog znaaja za uspostavljanje
sistema praenja i evaluacije, odnosno doprinosi dugoronoj transparentnosti, kompatibilnosti i
uporedivosti rezultata na osnovu kojih se mogu donositi valjani i validni zakljuci.
Takoe, neophodno je dalje nastaviti sa reformskim procesima u sistemu obrazovanja u cilju
integracije preduzetnikog uenja na svim nivoima formalnog obrazovanja. U tom procesu donosioci
odluka treba da se oslanjaju na dosadanje rezultate, razvijene modele i mree podrke u okviru
neformalnog obrazovanja, a u kontekstu doivotnog obrazovanja i uenja.
Sve budue aktivnosti, projekti i programi koje planiraju nadlena ministarstva i institucije treba da
budu usmereni ka funkcionalnim znanjima, to neminovno podrazumeva preduzetniko uenje,
pa bi taj zahtev trebalo da bude jasan odeljenjima nadlenih institucija koje se bave projektnim
programiranjem. Pri programiranju treba obratiti panju da se od donatora zahteva adekvatna
finansijska podrka kojom bi se na pravi nain obezbedila sredstva koja u ovom trenutku ne mogu
da se izdvoje iz nacionalnog budeta.
Takoe, ne sme se zaboraviti da samo preduzetniko uenje, bez obzira na modalitet integracije
u obrazovni sistem, mora da obuhvati uenje i razvoj motivisanosti, kreativnosti i inovativnosti
mladih ljudi kojima bi se pripremali za preduzetnike aktivnosti. Preduzetnitvo podrazumeva i
kontinuirane promene, pa je vano preduzimati one aktivnosti koje vode poveanju otvorenosti za
promene kole, nastavnika i uenika.
Preduzetnitvo jo uvek nije dovoljno ukorenjeno na nivou visokog obrazovanja, te je neophodno
uloiti vie napora u aktivnosti koje se odnose na razmenu primera dobre prakse preduzetnikog
uenja u visokom obrazovanju.
Zakonska i strateka regulativa
Strateki i zakonski okvir za preduzetniko obrazovanje postoji, kako u oblasti obrazovanja tako i
u drugim sektorima. Takoe, nedavno su izraeni i usvojeni standardi optih kompetencija za kraj
osnovnog i srednjeg obrazovanja koji odreuju ishode uenja na kraju osnovne i srednje kole na
nivou kompetencija.
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine prepoznaje vanost preduzetnitva kao
kljunu kompetenciju. Nacionalna strategija za mlade 20152025. jasno izvetava o preduzetnitvu
i sadri odreeni broj stratekih ciljeva koji su povezani sa oblastima omladinskog preduzetnitva
i zapoljavanja. Ova strategija naglaava vanost razvoja kompetencija i podrava sticanje
praktinog preduzetnikog iskustva. Strategija predvia i finansijske resurse (planirane u dravnom
budetu) koji bi bili namenjeni razvojnim aktivnostima podsticanja preduzetnitva kod mladih, to
predstavlja veoma pozitivan primer i osigurava ostvarivanje aktivnosti.
51
Kada je re o okviru za praenje preduzetnikog uenja, od sutinskog je znaaja da se usaglasi

upotreba indikatora i logika praenja u skladu sa optim okvirom za praenje umesto fragmentisanog
pristupa sa poliferacijom definicija i ad hoc indikatorima.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja otvara prostor za razvijanje preduzetnikih
kompetencija u srednjim kolama. Tako Zakon u lanu 33. izvetava o proirenoj delatnosti kole
navodei da ustanova koja ima reenje o verifikaciji moe da obavlja i drugu delatnost koja
je u funkciji obrazovanja i vaspitanja pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti
obrazovanja i vaspitanja, pri emu uenici mlai od 15 godina ne mogu da se angauju u proirenoj
delatnosti kole. Proirenom delatnou se definie davanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga
delatnost kojom se unapreuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja
i vaspitanja, kao i programi obuka u skladu sa potrebama trita rada. Zakoni o osnovnom i
srednjem obrazovanju predviaju mogunost osnivanja uenike zadruge.
Ipak, kao to je ve navedeno, nedostaju propisi koji se tiu oporezivanja uenikih kompanija,
a nije regulisan ni nain sticanja dobiti nastavnika (bilo da je u pitanju finansijska potpora ili
vrednovanje ove aktivnosti kao aktivnosti strunog usavravanja) i uenika koji se angauju u
uenikim kompanijama. Dodatno, poslovanje kole i u okviru nje osnovane uenike kompanije
sa postojeim stvarnim kompanijama nije regulisano. Modeli integracije preduzetnikog uenja
Izuavanje preduzetnitva jo uvek nije u dovoljnoj meri integrisano u sistem formalnog obrazovanja.
Meutim, mogu se uoiti pomaci postignuti u sklopu reforme obrazovnog sistema, kao i pojedinanih
inicijativa u ovoj oblasti.
Preduzetnitvo kao predmet
U Srbiji se preduzetnitvo uvodilo kao poseban predmet u ogledne profile u srednjim strunim
kolama, aktivnosti je finansirala donatorska zajednica, a sprovodilo Ministarstvo prosvete, nauke
i tehnolokog razvoja. Iako su se tokom procene situacije u oblasti preduzetnikog uenja u Srbiji
pojavljivale brojke od 200 kola u kojima je preduzetnitvo uvedeno kao predmet, treba imati na
umu da je broj profila u kojima se preduzetniko uenje ostvaruje kroz predmet znaajno manji
(oko 70 obrazovnih profila, iako e se taj broj poveavati kako se bude odvijala sistematizacija
oglednih profila u redovan sistem obrazovanja). Ako se prihvati teza da je preduzetnitvo kao
predmet najpotrebnije ustanoviti na nivou strunog obrazovanja, ovaj broj nije dovoljan da bi se
govorilo o potpunom obuhvatu.
Kada je u pitanju nain integracije preduzetnikog uenja kroz poseban predmet, treba imati na
umu da bi uvoenje ovog predmeta u ostatak sistema strunog obrazovanja zahtevalo promenu
celokupnog plana i programa za odreeni obrazovni profil (ako imamo u vidu maksimalnu dozvoljenu
optereenost uenika, uvoenje novog predmeta bi podrazumevalo smanjenje fonda asova nekog
drugog postojeeg). Proces bi mogao da bude dugotrajan imajui u vidu broj institucija i tela koja
treba da daju miljenje o nastavnom planu i programu. Ovakav pristup bi svakako imao finansijske
implikacije na dravni budet (zapoljavanje nastavnika koji bi predavali preduzetnitvo), a u isto
vreme bi podrazumevao i razvoj programa predmeta preduzetnitvo prilagoenog pojedinanim
obrazovnim profilima i obuku nastavnika za realizaciju predmetnog programa, to e takoe imati
finansijske implikacije. Deo finansijskih resursa bi se mogao obezbediti iz donatorskih sredstava, ali,
na osnovu dosadanjih iskustava, treba posebno obratiti panju na odrivost ostvarenih promena.
Svi izloeni argumenti se mogu primeniti i u situaciji u kojoj bi se preduzetnitvo kao predmet
uvodilo u osnovno, gimnazijsko i umetniko obrazovanje.
52
Ukoliko se proceni da je najbolji nain uvoenja preduzetnikog obrazovanja u sistem da

preduzetnitvo ima status posebnog predmeta, onda je naroito vano pitanje formiranja tima koji
e se baviti razvojem predmetnog programa. Predmetni program svakako treba da bude usmeren
na razvoj kompetencija i metoda realizacije preduzetnikih sadraja, pa je tako, osim strunjaka iz
oblasti ekonomskih disciplina, neophodno ukljuiti i strunjake u oblasti metodike nastave i strune
saradnike. Dodatno, veoma je vano da izradu, realizaciju i moguu reviziju predmetnog programa
prate savetnici u odgovarajuim institucijama.
Miljenja uenika
Kao i kada je u pitanju sveukupna populacija uenika srednjih strunih kola koji su imali predmet
preduzetnitvo, najvei broj ispitivanih uenika obe generacije je nastavio sa kolovanjem. U isto
vreme, zanemariv broj uenika je pokrenuo sopstveno poslovanje, ali se ova injenica ne moe
gledati van ukupnog ekonomskog konteksta i ne moe se pripisati manjku efikasnosti ili uticaja
predmeta preduzetnitvo.
Najvei broj ispitanih bivih uenika obe generacije preduzetnitvo posmatra kao jedan od
mnogobrojnih predmeta koji su imali tokom kolovanja, ali se razlika pojavljuje kod percepcije da li
je predmet preduzetnitvo uticao na razvijanje preduzetnikih osobina i stavova prva generacija
tvrdi da nisu imali svest da ovaj predmet treba da bude usmeren na bilo ta osim na sticanje
konkretnih znanja, dok je druga generacija svesnija namere ovog predmeta da podri razvoj linih
osobina i stavova. Ipak, prva generacija uenika smatra da bi se, da su znali da ovaj predmet cilja i
na razvoj preduzetnikih osobina i stavova, vie angaovali u nastavi ovog predmeta. Zakljuak je
da je veoma vano da cilj predmeta tokom njegovog izuavanja bude jasan i uenicima, a ne samo
nastavnicima. Takoe, ova generacija prepoznaje razliitost metoda rada nastavnika preduzetnitva
u odnosu na veinu drugih nastavnika (vea upotreba metoda aktivne nastave), a zakljuak je da
je upravo upotreba tih metoda doprinela poveanju nezavisnosti i poveanju sposobnosti uenika
za planiranje, kako su se izjasnili sami uenici.
Od konkretnih ekonomskih znanja i vetina koje su usvajali tokom ostvarivanja nastave iz
preduzetnitva, uenici prve generacije smatraju najkorisnijim konkretna znanja i vetine kao to
su pisanje radne biografije i procena poslovne ideje. Ne vide uticaj predmeta preduzetnitvo na
izbor zanimanja, niti smatraju da je predmet uticao na izbor da li e raditi u javnom ili privatnom
sektoru. Istog su miljenja i uenici druge generacije, sa tom razlikom da uviaju znaaj odreenih
vetina steenih kroz ovaj predmet u odabiru oblasti studija i visokokolske ustanove na kojoj e
nastaviti obrazovanje.
U prvoj generaciji uenika, od preduzetnikih osobina i stavova koje su uenici sticali kroz predmet
preduzetnitvo, najbolje ocenjena dimenzija je poveanje nezavisnosti, dok je u drugoj generaciji
ovaj procenat veoma mali. U drugoj generaciji uenika najbolje ocenjene dimenzije su poveanje
odgovornosti, poveanje sposobnosti planiranja i poveanje inovativnosti i kreativnosti, to treba
tumaiti kao veoma pozitivan nalaz.
Takoe, kao veoma afirmativne treba uzeti i izjave uenika druge generacije da su kroz ovaj predmet
upuivani u teme koje se tiu trita rada, zaposlenosti, nezaposlenosti i samozapoljavanja, ali
da tim temama nedostaje upuivanje u situaciju na lokalnom tritu rada i podrka u razumevanju
lokalnog privrednog konteksta. Deo uenika je izjavio i da su primeri uspenih preduzetnika
predstavljali podsticaj i poveali elju da se jednog dana profesionalno ostvare.
53
Miljenja nastavnika
Nastavnici koji su prolazili direktnu obuku za ostvarivanje predmeta preduzetnitvo smatraju da
sutina ovog predmeta nije samo u ekonomskim sadrajima, ve da se kod uenika razvijaju
razliite preduzetnike osobine i stavovi, te da su oni u tome i uspeli. Ovakav nalaz ukazuje da
ova grupa nastavnika razume preduzetnitvo i kao kljunu kompetenciju. Uvereni su da je njihovim
bivim uenicima predmet preduzetnitvo pomogao oko izbora visokokolske institucije, pa samim
tim i karijernog puta, to se ne poklapa sa izjavama uenika.
Smatraju da je uticaj uvoenja predmeta preduzetnitvo na promene na kolskom nivou mali,
dok najvei pomak vide u razumevanju vanosti preduzetnitva kod dela nastavnika i poveanom
aktivizmu kola kada je u pitanju uee u drugim preduzetnikim programima (pri tom istiui
vanost podrke menadmenta kole). Po njihovom miljenju, uvoenje predmeta preduzetnitvo
nije znaajno uticalo na poveanje timskog rada i saradnje u realizaciji nastave, pa navode da su
se entuzijazam i praksa intenzivnijeg timskog rada vremenom smanjivali.
U miljenjima nastavnika koji nisu imali direktnu obuku dominira negodovanje, jer ne postoji
jedinstvena obuka namenjena predavanju predmeta preduzetnitvo koju bi mogli da prou. Deo
nastavnika koji je prolazio druge obuke iz oblasti preduzetnitva te obuke ne smatra adekvatnim;
meutim, postoji i deo nastavnika koji smatra da su definisani ishodi u predmetnom programu i lina
proaktivnost u kreiranju materijala za nastavu i uenje sasvim dovoljne za uspeno ostvarivanje
predmeta preduzetnitvo. Kod ove grupe nastavnika je prisutan i otpor prema korienju interaktivnih
metoda u ostvarivanju nastave, a posebno negativnim smatraju injenicu da je udbenik razvijen
nekoliko godina nakon uvoenja predmeta.
Nisko je ocenjen i uticaj ovog predmeta na razvoj linih osobina i stavova kod uenika, a dva
nastavnika pokazuju i potpuno nerazumevanje znaaja preduzetnitva i ovog predmeta.
Stavovi vezani za uticaj uvoenja predmeta preduzetnitvo na samu kolu su veoma slini
stavovima prethodne grupe nastavnika, odnosno uticaj se procenjuje kao mali.
Kroz razliite izjave obe grupe nastavnika moe se zakljuiti da je praksa horizontalnog uenja i
prenoenja znanja i iskustava meu nastavnicima veoma slabo razvijena, ali treba imati u vidu da
se vremenom pojavila i praksa dodeljivanja pojedinih predmeta ne nastavnicima koji su motivisani
da taj predmet predaju, ve kao dopuna norme.
Na osnovu dobijenih rezultata moe se zakljuiti da nastavnici koji su kroz projekte dobili direktnu
inicijalnu obuku za implementaciju nastavnog programa preduzetnitva efikasnije realizuju ovaj
predmet, ali i da je potrebno obezbediti odrivost kvaliteta nastave to zahteva dalje, kontinuirano
i dodatno profesionalno usavravanje nastavnika.
Takoe, za razvoj timskog kapaciteta kole koji je neophodan u transformaciji kole od pasivne ka
preduzetnikoj, pogubna je niska motivacija za rad kod pojedinih nastavnika na ovakvom programu
(predavanje predmeta radi reavanja problema sopstvenog radnog statusa), nespremnost da se
prihvate novine i nespremnost da se odustane od ablonizovanog rada u realizaciji nastavnog
procesa. U tom smislu, dugorona preporuka je da pri uvoenju krupnih novina u obrazovni sistem
njihovi nosioci u oglednoj praksi treba da budu profesionalci koji su visoko motivisani, koji su se
profesionalno opredilili za novu oblast rada i koji imaju svu potrebnu strunu pomo u koli za
razvoj nedostajuih kompetencija. Kontinuitet je kljuan prioritet kojim treba da se, na poetku
54
kolske godine, rukovode odluke nadlenih o tome ko i na koji nain treba da bude ukljuen u
realizaciju preduzetnitva.
Preduzetniko uenje realizovano u partnerstvu sa privredom
Prilike za preduzetniko obrazovanje za mlade postoje i u okviru drugih inicijativa, kao to je
norveka organizacija Programi poslovnih inovacija (Business Innovation Programmes BIP),
Centar za preduzetniko uenje u jugoistonoj Evropi (SEECEL) i Dostignua mladih u Srbiji (Junior
Achievement Serbia). U okviru Komponente 2 programa IPA realizovan je prekogranini program
sa Maarskom (Prekogranina mrea poslovnih savetnika Advisornet). Ovi oblici preduzetnikog
uenja, iako dobro ukorenjeni u kolama i zakonski potpuno utemeljeni, nisu u potpunosti prepoznati
u sistemu i radije se posmatraju kao izraz aktivizma same kole i/ili vannastavna aktivnost ija
realizacija zavisi od voljnosti kola i podrke donatora. Treba napomenuti i to da je Generalni
direktorat za preduzea Evropske komisije ovakav nain integracije preduzetnikog uenja
proglasio najboljom metodom za podsticanje preduzetnitva.
Preduzetnitvo kao kljuna/meupredmetna kompetencija
Osnov za ostvarivanje preduzetnikog uenja kao kljune/meupredmetne kompetencije ve
postoji u spomenutim standardima i ostvaruje se kroz integrisani i meupredmetni pristup u
kolama. Stoga je jasno da ovaj nain integracije preduzetnikog uenja nosi brojne prednosti:
ne zahteva promenu planova i programa, moe se primenjivati na svim nivoima obrazovanja i
u svim kolama (to poveava obuhvat uenika izloenih preduzetnikim znanjima i vetinama)
i ne zahteva novo zapoljavanje nastavnika. Dodatno, razvoj ovih kompetencija je povezan sa
ciljevima Evropske unije u pogledu vee prohodnosti kroz zanimanja i poveanje zaposlenosti
kroz aktivnosti preduzetnitva, a kompatibilan je sa naelom celoivotnog uenja za koje se zalae
Evropska unija.
Na osnovu sprovedenog istraivanja se moe zakljuiti da su nastavnici u kolama u kojima je
realizovana obuka za ostvarivanje preduzetnitva u nastavi kao kljune kompetencije zadovoljni
efektima nauenog i primenjenog, istiui da je promovisani pristup koli omoguio da shvate vanost
zajednikog rada; ali, istiu i to da primena ovog pristupa zavisi i od podravajue klime meu
nastavnicima i podrke direktora kole. Ovi nastavnici uglavnom smatraju da su propisani nastavni
planovi i programi, uz dobar izbor metoda i oblika rada na asu, adekvatni za ostvarenje ishoda
razvoja preduzetnike kompetencije. Po njima, ostvarivanje preduzetnitva kroz meupredmetni
pristup dovodi do pozitivne promene u percepcijama postojeih kolskih aktivnosti kod uenika,
utie na poveanje interesovanja za vannastavne aktivosti i autonomiju uenika.
Treba naglasiti da kompetencije, pa samim tim i preduzetnika, onako kako ih ustanovljavaju
standardi izlaze iz okvira tradicionalnih kolskih predmeta i angauju kolska znanja na pripremi
uenika da budu konkurentni i funkcionalni u sadanjem i buduem obrazovnom, linom,
profesionalnom i drutvenom prostoru,; ovo bi moglo da predstavlja izazov u realizaciji, jer u kolama
u Srbiji jo uvek dominira tradicionalni nain rada. Kako preduzetniko uenje podrazumeva razvoj
preduzetnike kulture koja je neodvojiva od proaktivnosti, kreativnosti, inicijativnosti i inovativnosti,
teko je zamisliti da uenici usvajaju preduzetnika znanja i vetine u situaciji u kojoj su manje ili
vie pasivizirani. To znai da realizacija preduzetnikog uenja kao meupredmetne kompetencije
zahteva aktivne metode nastave koje su usmerene kako na uenika, tako i na praktinu primenu
nauenog u stvarnim situacijama, za to je potrebno dodatno obuiti nastavnike.
55
Ukratko, ako se sumira sve prethodno reeno (a odnosi se na finansijske, materijalne i ljudske
resurse), rezultati sprovedenog istraivanja o uvoenju predmeta preduzetnitvo, kao i stav da
je cilj preduzetnikog uenja da potpomogne razvoj pojedinaca koji e po zavretku formalnog
obrazovanja biti kreativni, razviti smisao za inicijativu i spremnost za odgovorno preuzimanje rizika,
samostalnost, samopouzdanje, liderstvo, timski duh, i na taj nain omoguiti odriv ekonomski
i socijalni razvoj drutva, onda se ini da je pristup usmeren na preduzetnitvo kao kljunu/
meupredmetnu kompetenciju u ovom trenutku model koji najvie odgovara obrazovnom sistemu
u Srbiji.
Obuka nastavnika
Praksa ostvarivanja predmeta preduzetnitvo je pokazala da promene nastavnika i nedostatak
horizontalne obuke (kada nastavnik znanja prenosi kolegama) nepovoljno deluju na ostvarivanje
preduzetnikog uenja i kvalitet realizacije programa preduzetnitva, tako da je potrebno posebnu
panju posvetiti obuci nastavnika. Pitanje obuke nastavnika dobija dodatno na vanosti ako se ima
u vidu da preduzetniko uenje sadri niz specifinosti koje, pre svega, zahtevaju preduzetnog
nastavnika i aktivnog uenika. U tom smislu, veoma je vano kroz obuke preneti poruku nastavnicima
da je predmetni pristup neophodno zameniti timskim i da, kao to plan i program ne predstavljaju
mehaniki zbir programa pojedinanih predmeta, tako nastavnici jedne kole treba da budu vie
od pukog zbira nastavnika koji ga ostvaruju. U ovom procesu obuke nastavnika treba instistirati
da je izgradnja jedinstvenog timskog duha jedna od glavnih poluga i sigurna podloga za uspeno
ostvarivanje preduzetnikog uenja primereno njegovoj glavnoj nameni stvaranju preduzetne
mlade osobe.
Svaka obuka usmerena na preduzetniko uenje u formalnom obrazovnom sistemu, posebno
zato to je u pitanju netradicionalan pristup nastavnom procesu u kom nije vano samo preneti
informacije i savladati sadraje, treba da bude visoko strukturirana i vrlo precizno voena da bi se
osiguralo razumevanje vanosti preduzetnikog uenja i poeljnih naina njegovog ostvarivanja u
nastavi.
Obuka nastavnika za ostvarivanje preduzetnikog uenja ne bi smela da bude ni jednokratna
ni kratka i obavezno treba da podrazumeva deo obuke koji se odnosi na kreiranje raznovrsnih
materijala za nastavu i uenje.
Struktura obuke bi trebalo da ima proirenu sekvencijalnu dimenziju po obrascu obuka-primenaobuka. Ovo bi omoguilo ne samo dobro rasporeivanje u vremenu i dozirani ulaz u proces
transformacije nastavne prakse, ve i konkretizovanje svih kljunih elemenata obuke na konkretna
iskustva u praksi primene.
Reformske procese usmerene ka uvoenju preduzetnitva u obrazovni sistem, bez obzira na
modalitet za koji se donosioci odluka odlue, treba da prate izmene u programima inicijalnog i
kontinuiranog profesionalnog obrazovanja nastavnika, posebno ako imamo u vidu orijentaciju
sistema na nastavu orijentisanu na ishode i kompetencije. Prelazak sa potpuno predmetno
definisanog plana i programa na funkcionalni nastavni plan i program usmeren ka razvoju
kompetencija treba da se odvija postepeno. Postepeni prelaz od aktuelnog ka eljenom i ciljanom
stanju osigurava da se ne naine iskoraci koji premauju apsorpcioni profesionalni kapacitet u
sistemu. Postepeni prelaz treba nainiti kroz niz povezanih, po zahtevima i inovativnosti rastuih
koraka. U ovaj niz treba da bude instaliran i sistem praenja, podrke i evaluacije. Svaki sledei
korak treba da se zasniva na pouzdanim pokazateljima iskustava steenih u procesu primene.
56
Partnerstvo, saradnja i koordinacija

Iako je preduzetnitvo prepoznato kao vano unutar politika, aktivnosti i stavova svih relevantnih
ministarstava, potrebno je ojaati saradnju na svim nivoima formalnog i neformalnog obrazovanja,
a takoe i jaati vezu izmeu ova dva dela obrazovnog sistema. Dodatno, angaovanje donosilaca
odluka je od kljune vanosti za preduzetniko uenje, to doprinosi poveanju vidljivosti,
legitimnosti i uticaja kroz blisku saradnju sa drugim ministarstvima.
Umreavanje, saradnja i razmena primera dobre prakse kako meu kolama, tako i izmeu kola
i drugih institucija i organizacija, kao i ukljuenost svih kljunih partnera (raunajui i poslovni
sektor) treba da budu ureeni na strukturiran nain i na sistemskom nivou ak iako to zahteva
izmenu postojee zakonske regulative. Glavni cilj bi trebalo da bude kreiranje odgovarajueg i
podsticajnog okvira kojim se omoguava i jasno regulie oblast saradnje obrazovnih institucija sa
drugim organizacijama i kompanijama u ostvarivanju ili promovisanju inovacija i preduzetnitva.
Povezanost institucija sa poslovnom zajednicom se mora poveati, npr. kroz partnerstvo sa
privatnim kompanijama i/ili organizacijama i institucijama koje se bave pitanjima malih i srednjih
preduzea. Ovaj kontinuirani niz partnerstava izmeu obrazovnih institucija i poslovnog sektora je
osnovna spona za razvoj kulture preduzetnitva u kolama.
Kao alternativa za direktan kontakt sa poslovnim sektorom i kao nain da naue konkretna znanja o
poslovanju, uenicima bi trebalo pruiti mogunost da uestvuju u poslovnim takmienjima kolskih
preduzea ili drugim vidovima simulacije poslovne operacije u obrazovnim programima.
Donosioci odluka i nadlene institucije treba da budu ukljuene u sve faze razvoja i sprovoenja
sistema za praenje u kom treba da su vidljivi obrazovni ciljevi, kako bi nadlene obrazovne
institucije imale vodeu ulogu. Pri tom, potrebno je voditi rauna o ravnotei izmeu fokusa na
obrazovne i ekonomske uinke.
Sistem praenja i evaluacije
Sistemi praenja i evaluacije treba da budu zajedniki dizajnirani i prihvaeni od strane relevantnih
uesnika: obrazovnih vlasti, nastavnika, kolskih uprava, uenika, realizatora obuka, poslovne i
lokalne zajednice.
Okvir za praenje i evaluaciju treba da bude povezan sa irim oblastima politike, kao to su
obrazovne, ekonomske, razvojne strategije i strategije inovacije, jer se na taj nain podrava bolje
razumevanje nacionalnog/regionalnog preduzetnikog ekosistema i osigurava dugoroni uticaj na
preduzetniko uenje.
Sistem praenja i evaluacije bi trebalo da nastoji da obuhvati sve oblike preduzetnikog uenja, kao
i sve aktivnosti koje se odnose na preduzetniko uenje u okviru obrazovnog sistema i izvan njega.
Upotreba raznovrsnih metodologija i instrumenata praenja i evaluacije e omoguiti iroko i
dubinsko razumevanje preduzetnikog uenja, posebno ako se ima u vidu da se preduzetniko
uenje ostvaruje kroz razliite forme i da ga mogu sprovoditi razliiti subjekti. Potrebno je koristiti
raznovrsne metode (istraivanje, targetirane studije sluaja, instrumente za samoevaluaciju, itd.),
uz oprez da sistem praenja i evaluacije ne bi trebalo da postane previe sloen i opiran.
57
Sistem praenja bi trebalo da prati dugoroan strateki pristup koji su kljuni akteri dogovorili. To
zahteva i da prikupljanje podataka bude razvijeno tako da omoguuje poreenje podataka kroz
vreme.
Sistem praenja bi trebalo da obuhvati ishode uenja; procena ishoda uenja i njihovo povezivanje
sa aktivnostima preduzetnikog uenja zahtevaju paljivo dizajniranje sistema praenja.
Kako evropski okvir za praenje i evaluaciju preduzetnikog uenja preporuuje ukljuivanje
indikatora preduzetnikog uenja u TALIS i PISA istraivanje i oslanjanje na podatke dobijene tim
istraivanjima, potrebno je obezbediti uee Srbije u njima.
Kako je nastavnicima preduzetnitva dostupan samo jedan udbenik, u evaluaciju strunog rada
nastavnika u ostvarivanju preduzetnikog uenja bi trebalo ukljuiti i pokazatelje doprinosa razvoju
materijala za nastavu i uenje, kako u obimu, tako i u kvalitetu.
Ukljuiti savetnike u kolskim upravama u obuku za nastavnike kako bi bolje razumeli prirodu i
opseg promena u nastavnikoj praksi koja iziskuje uvoenje preduzetnikog uenja.
58
5.1. Za i protiv nauene lekcije
MODEL
ZA
PROTIV
Finansijski najskuplji
zahteva poveanje
nastavnog osoblja i
budetskih izdvajanja
za plate nastavnika
preduzetnitva.
Zahteva dodatno
obrazovanje ili obuku
nastavnika.
Mogunost sticanja sistematizovanog

i produbljenog znanja i vetina.
Preduzetnitvo kao
poseban predmet
Obezbeuje se dostupnost svim

uenicima.
Postoji rizik da se predmet

dodeljuje nastavnicima
kao nain dopune norme
asova.
Pokazuje sistemsko uvaavanje

znaaja preduzetnitva.
Zahteva vreme i
finansijske resurse
za razvoj predmetnih
programa prilagoenih
uzrastu i vrsti kole.
Postoje iskustva, razvijene mree
podrke i organizacije koje poseduju
ekspertizu.
Preduzetniko
uenje
kroz
partnerstva kola i
poslovnog sektora
Dostignua mladih u Srbiji imaju

dobro razvijenu mreu partnera koji
rade direktno sa kolama i lokalnom
zajednicom.
Na osnovu raspoloivih podataka
pokazuje se da oko 20% mladih
koji su uestvovali u uenikim
kompanijama u srednjoj koli, kasnije
zaista i osnuju svoje preduzee, to
je tri puta vie u odnosu na optu
populaciju.18
Nema zahteva za dodatnim ljudskim i
finansijskim resursima.
Preduzetniko
uenje
kroz
meupredmetni
i
integrisani pristup
Ovim pristupom se osigurava obuhvat

svih uenika na svim nivoima
obrazovanja.
Postoji zakonski okvir i usvojeni
Standardi kompetencije; ne zahteva
dodatnu promenu ili usaglaavanje
regulative u oblasti nastavnih planova
i programa.
Zakonska regulativa ne
predvia sve aspekte
kojima se regulie ova
oblast.
Rad sa uenikim
kompanijama zahteva
odreeni angaman van
nastave, pa i van kole,
koji nastavnicima nije
dodatno plaen, ponekad
ni dovoljno prepoznat.
Tradicionalna nastava
jo uvek dominira u
obrazovnom sistemu, pa
je realizacija ovog pristupa
potencijalno oteana.
Potrebne dodatne obuke

nastavnika.
59
Prilog 1. Tabelarni prikaz preporuka i rokova
Oblast
SAETI PREGLED PREPORUKA:

Preduzetniko uenje u obrazovnom sistemu Republike Srbije
18
1. Kreiranje okvira za
uvoenje preduzetnikog
uenja u obrazovni sistem u
Srbiji.
Institucionalni okvir definisanje nadlenosti i prvih

zadataka;
Zakonski okvir priprema pravilnika.
2. Definisanje modela
integracije preduzetnikog
uenja u formalno
obrazovanje u skladu sa
obrazovnim ciljevima i nivoom
obrazovanja.
Preduzenitvo kao predmet za sve profile u srednjem

strunom obrazovanju;
Uenike kompanije u srednjim kolama;
Preduzetnitvo kao kljuna kompetencija u osnovnim i
srednjim kolama.
2. Osiguranje kvaliteta za
preduzetniko uenje u
formalnom obrazovanju.
Obuke za nastavnike, direktore i prosvetne savetnike u

inicijalnom obrazovanju, kao i u toku profesionalnog razvoja
nastavnika;
Praenje i evaluacija rezultata preduzetnikog uenja u
osnovnim i srednjim kolama.
Podaci iz Nacionalne strategije za mlade, 2007, str. 8 i 9.
60
Oblast: KREIRANJE OKVIRA ZA UVOENJE PREDUZETNIKOG UENJA U OBRAZOVNI

SISTEM
Preporuke koje je mogue
ostvariti
Dugorone preporuke
O S
u narednih godinu dana

Institucionalni
okvir

Zakonska
regulativa
Uspostavljanje konsultativnog
tela
(radne
grupe
za
preduzetniko
uenje)
u
okviru Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja
uz uee drugih relevantnih
ministarstava i, pre svega,
Ministarstva
privrede
nadlenog za osnovne i
srednje kole.
Usaglaavanje
definicije
preduzetnikog
uenja
i
oblasti preduzetnikog uenja
koje e se pratiti.
a. Donoenje propisa koji

se odnose na nastavnike
i uenike ukljuenih u rad
uenikih kompanija:
nain motivacije/
stimulacije nastavnika
(uvoenje u nastavnu
normu ili vrednovanje ove
aktivnosti u okviru strunog
usavravanja), i
uenika koji se angauju u
uenikim kompanijama.
b. Donoenje propisa koji
se odnose na poslovanje
uenikih kompanija u okviru
kola:
regulisanje poslovanja kola
i u okviru njih osnovanih
uenikih kompanija,
ukljuujui pitanje
oporezivanja uenikih
kompanija i regulisanja
komercijalnih aktivnosti kole
sa stvarnim kompanijama.
Kreiranje
podsticajnog
okvira kojim se regulie
oblast
saradnje
obrazovnih institucija sa
drugim organizacijama i
kompanijama u ostvarivanju
ili promovisanju inovacija i
preduzetnitva.
Nastavak
saradnje
sa
evropskim
institucijama
u oblasti preduzetnikog
uenja, ukljuujui rad kroz
OMK
Integrisati i u regulativi
predvideti
mogunosti
uenika da uestvuju u
poslovnim
takmienjima
kolskih preduzea ili u
drugim aktivnostima koje
simuliraju poslovne operacije
u obrazovnim programima.
61
Oblast: MODELI INTEGRACIJE PREDUZETNIKOG UENJA

Preporuke koje je
mogue ostvariti
Razvijanje
razliitih
modela
preduzetnikog
uenja u saradnji sa
poslovnim sektorom i
povezivanje kola u cilju
irenja primera dobre
prakse i podrke kolama
koje nameravaju da takva
partnerstva ostvare u
budunosti.
Kroz e-Twinning program
povezivanje kola iz Srbije
sa kolama u zemljama
EU radi razmene iskustava
i primera dobre prakse.
Godinje takmienje kola
ili prezentovanje rezultata
u formi sajma i pod
okriljem MPNTR.
Obuka
nastavnika
za
kreiranje
raznovrsnih
materijala za nastavu i
uenje.
Uspostavljanje
sistema
horizontalnog
uenja
meu kolama i irenje
primera dobre prakse.
Preduzetnitvo
kao predmet
Uvoenje
predmeta
preduzetnitvo
u
sve
obrazovne profile u srednjim
strunim kolama u Srbiji.
Formiranje grupe u okviru
Zavoda za unapreivanje
obrazovanja i vaspitanja/
Centra za struno obrazovanje
i obrazovanje odraslih koja bi
se bavila:
a. revizijom postojeih programa
za predmet preduzetnitvo i
kreiranjem novih programa u
okviru do sada nepokrivenih
profila u strunim kolama,
b. razvojem kriterijuma za izbor
nastavnika
za
predmet
preduzetnitvo i pripremom
pravilnika koji bi regulisao ovo
pitanje.
Dugorone preporuke
Preduzetniko
uenje
u
saradnji
sa
poslovnim
s e k t o r o m
i
uenike
kompanije
Sistemska
realizacija
razvijenog modela uenikih
kompanija u kolama.
Preduzetnitvo
kao
kljuna
kompetencija
62
Obuka
nastavnika
za
realizaciju
nastave
zasnovane na metodama
aktivne nastave, tematskom
planiranju, meupredmetnom
i integrisanom pristupu.
Integrisanje
ishoda
preduzetnikog uenja od
globalnog
planiranja
do
nastavnih priprema.
Obuka
nastavnika
za
realizaciju
predmeta
preduzetnitvo.
Obuka
nastavnika
za
kreiranje
raznovrsnih
materijala za nastavu i
uenje.
Obuka
prosvetnih
savetnika za praenje
realizacije
predmeta
preduzetnitvo.
Oblast: OSIGURANJE KVALITETA PREDUZETNIKOG UENJA

Preporuke koje je mogue ostvariti
Izmene
u
programima
inicijalnog
i
kontinuiranog
profesionalnog
obrazovanja
n a s t a v n i k a
ka
nastavi
orijentisanoj
na
ishode
i
kompetencije.
K r e i r a n j e
preporuka
za
unapreenje
preduzetnikog
uenja na osnovu
rezultata praenja
i evaluacije.
R e d o v n o
usaglaavanje
sistema praenja
i evaluacije sa
irim
oblastima
politike, kao to su
obrazovne politike,
e k o n o m s k e
politike, razvojne
strategije
i
s t r a t e g i j e
inovacijae.
Dugorone preporuke
a.
Obuiti nastavnike prema
predloenom modelu (videti dijagram u
nastavku):

O b u k a
nastavnika
Iz postojeih kompetencija nastavnika

izdvojiti one koje su potrebne nastavnicima
za uspeno ostvarivanje svakog modela
integracije i dopuniti ih onim koje se
specifino odnose na preduzetniko
uenje.
Napraviti pregled postojeeg stanja i
potreba kom broju nastavnika je potrebna
koja vrsta obuke.
Ponuditi irokom broju autora i izvoaa
obuka da razviju programe obuka, odabrati
najadekvatnije koje e biti akreditovane.
Na preporuku Ministarstva dati prioritet
ovim obukama u naredne tri godine.
b.
Ukljuiti savetnike u kolskim
upravama i direktore kola u obuku za
nastavnike kako bi bolje razumeli prirodu i
opseg promena u nastavnikoj praksi koju
iziskuje uvoenje preduzetnikog uenja.
Praenje i
evaluacija
Osmiljavanje i razvijanje sistema praenja

i evaluacije od strane svih relevantnih
uesnika: obrazovnih vlasti, nastavnika,
kolske uprave, uenika, realizatora obuka,
poslovne zajednice i lokalne zajednice.
Kako evropski okvir za praenje i evaluaciju
preduzetnikog
uenja
preporuuje
ukljuivanje indikatora preduzetnikog
uenja i i oslanjanje na podatke dobijene
u TALIS i PISA istraivanjima, potrebno
je obezbediti uee Srbije u pomenutim
istraivanjima.istim.
63
Ciklus obuka u formi dijagrama
64
Izvori

Dinki, M., Ognjenovi K., Brankovi, A. (2011). Uenike zadruge i proirena delatnost kola
u cilju poveanja kvaliteta obrazovanja i vee socijalne ukljuenosti kolske dece u Republici
Srbiji. Beograd. Dostupno na: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/
Prosirena-delatnost-skola-Integralni-dokument.docs
Drucker, P. (1993). Innovation and Entrepreneurship. Dostupno na: http://druckersociety.at/

repository/scientific/Pearl.pdf
Drucker, P. (1964). Managing for Results. New York: Harper&Row Publishers Inc.
Jones-Evans, D., Klofsten, M., Andwerson, E. & Pandya, D. (1999). Creating a bridge between
university and industry in small European countries: the role of the Industrial Liaison Office.
Dostupno na: http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/radm.1999.29.issue-1/issuetoc
EPRD (2014). Preduzetniko uenje u obrazovnim sistemima u BiH - faza II. Poetni izvjetaj.
European Council. (2000). Lisbon European council 23 and 24 march 2000 presidency
conclusions. Dostupno na: http://www.europarl.europa.eu/summits/lis1_en.htm
European Commission. (2003). Green Paper - Entrepreneurship in Europe. Dostupno na:

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:52003DC0027
European Commission. (2013). Entrepreneurship 2020 Action plan - Reigniting the

entrepreneurial spirit in Europe. Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.
do?uri=COM:2012:0795:FIN:EN:PDF
European Commission. (2012a). EURYDICE report Entrepreneurship Education at School

in Europe National Strategies, Curricula and Learning Outcomes. Dostupno na: http://www.
cedefop.europa.eu/en/news-and-press/news/eurydice-report-entrepreneurship-educationschool-europe
European Commission. (2012b). Rethinking Education: Investing in skills for better

socio-economic outcomes. Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/
TXT/?qid=1389778594543&uri=CELEX:52012DC0669
European Commission. (2010). EUROPE 2020 A strategy for smart, sustainable

and inclusive growth. Dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.
do?uri=COM:2010:2020:FIN:EN:PDF
European Council. (2009). Council conclusions of 12 May 2009 on a strategic framework

for European cooperation in education and training (ET 2020). Dostupno na: http://eur-lex.
europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2009:119:0002:0010:EN:PDF
European Commission. (2008). Communiqu of the European Ministers for vocational

education and training, the European social partners and the European Commission, meeting
in Bordeaux on 26 November 2008 to review the priorities and strategies of the Copenhagen
process. Dostupno na: http://ec.europa.eu/education/policy/vocational-policy/doc/bordeaux_
en.pdf
European Commission. (2008). Think Small First A Small Business Act for Europe.
65
Dostupno na: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/small-business-act/index_en.htm

European Commission. (2006). Communiqu of the European Ministers of Vocational

Education and Training, the European Social partners and the European Commission,
convened in Helsinki on 5 December 2006 to review the priorities and strategies of the
Copenhagen Process. Dostupno na: http://ec.europa.eu/education/policy/vocational-policy/
doc/helsinki_en.pdf
European Commission. (2001). The concrete future objectives of education systems. Dostupno
na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:52001DC0059
European Training Foundation. (2015). Torino Process 2014: Serbia. Dostupno na: http://www.
etf.europa.eu/webatt.nsf/0/45A40171227F354DC1257E4C003E8A0A/$file/TRP%202014%20
Serbia_EN.pdf
European Commission. (2015). Entrepreneurship Education: A Road to success, E.C. 2015.

Dostupno na: http://ec.europa.eu/growth/tools-databases/newsroom/cf/itemdetail.cfm?item_
id=8056&lang=en
Evropska fondacija za obuku. (2013). Vizija razvoja vetina do 2020. u Srbiji - radni nacrt.
Kume A., Kume, V., Shahini, B. (2013). Entrepreneurial Characteristics amongst university
students in Albania. Dostupno na: http://eujournal.org/files/journals/1/articles/1144/
submission/review/1144-3374-1-RV.pdf
Markov, S., Stankovi, F. (2008). Univerzitetsko okruenje i preduzetnike tenje studenata,

Monografija, Univerzitet i preduzetnitvo, Novi Sad, str.73-113.
Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. (2005). Predlog koncept dokumenta

Uvoenje preduzetnitva u obrazovni sistem Srbije. Dostupno na: http://www.vetserbia.edu.
rs/Zbirka%20doc/Koncept%20uvodjenja%20preduzetnistva%20u%20obrazovni%20sistem.
pdf
OECD (2014). Entrepreneurship at a Glance 2014, OECD Publishing. Dostupno na: http://
dx.doi.org/10.1787/entrepreneur_aag-2014-en
OECD (2013). Culture: The role of entrepreneurship education in Entrepreneurship at a Glance

2013. Dostupno na: http://dx.doi.org/10.1787/entrepreneur_aag-2013-25-en
OECD (2012a). SME Policy Index: Western Balkans and Turkey 2012: Progress in
the Implementation of the Small Business Act for Europe. Dostupno na: http://dx.doi.
org/10.1787/9789264178861-en
OECD (2012b). Progress in the Implementation of the European Charter for Small
Enterprises in the Western Balkans and Turkey. Dostupno na: http://www.etf.europa.eu/
webatt.nsf/0/09680DD332A0B554C1257AA30029407C/$file/SMEWBalkansTurkey2012.pdf
OECD (2012c). SME Policy Index: Monitoring the implementation of the small business act and
the EDIF technical assistance component in the pre-accession region. Dostupno na:
http://www.rcc.int/files/user/docs/8 SME%20Policy%20Index%202014%20Draft%20note.pdf
66
OECD (2009). Progress in the Implementation of the European Charter for Small Enterprises
in the Western Balkans: 2009 SME Policy Index. Dostupno na: http://ec.europa.eu/enterprise/
policies/international/files/2009_charter_report_en.pdf
Regionalna agencija za ekonomski razvoj umadije i Pomoravlja. (2012). Studija o stavovima

mladih o preduzetnitvu na teritoriji umadijskog, pomoravskog, rakog i moravikog okruga.
SEECEL (2011). Preduzetniko uenje - Pristup kljunim kompetencijama - ISCED nivo 2.

Dostupno na: http://www.seecel.hr/UserDocsImages/Documents/Documents%20Section/
SEECEL%20-%20Entrepreneurial%20Learning%20ISCED%20Level%202%20-%20RS.pdf
Shane, S., Vankataraman, S. (2000). The Promise of Entrepreneurship as a Field of
Research, Academy of Management Review, 25, str. 217-226.
evkui S. i grupa autora. (2010). Preduzetniko uenje u gimnazijama. Dostupno na:

http://www.uciteljtasa.edu.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=74:akopreduzetnitvo-ii&catid=41:projekti&Itemid=59
Vlada Crne Gore. (2014). Strategija za cjeloivotno preduzetniko uenje. Dostupno

na: http://nasme.me/wp-content/uploads/2014/10/STRATEGIJA-ZA-CJELOZIVOTNOPREDUZETNICKO-UCENJE-RADNA-1.0.pdf
Vlada Republike Srbije. (2014). Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025.
godine. Dostupno na: http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/232115/nacionalna_strategija_za_
mlade0101_cyr.zip
Vlada Republike Srbije. (2013). Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (Slubeni

glasnik RS, broj 55/2013) . Dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/
obrazovanje-i-vaspitanje/759-zakon-o-osnovnom-obrazovanju-i-vaspitanju
Vlada Republike Srbije. (2013). Zakon o obrazovanju odraslih (Slubeni glasnik RS, broj
55/2013). Dostupno na: http://mpn.gov.rs/images/content/prosveta/pravna_akta/doneseni_
zakoni/zakon_o_obrazovanju_odraslih.pdf
Vlada Republike Srbije. (2005). Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji
(Slubeni glasnik RS, br. 55/05 i 71/05 - ispravka) . Dostupno na: http://www.zavodsz.gov.rs/
PDF/Strategija%20razvoja%20strucnog%20obrazovanja%20u%20Republici%20Srbiji.pdf
Vlada Republike Srbije. (2007). Nacionala strategija za mlade (Slubeni glasnik RS, br. 55/05,
71/05-ispravka i 101/07) . Dostupno na: http://www.mos.gov.rs/mladisuzakon/attachments/
article/389/Nacionalna%20strategija%20za%20mlade-srb.pdf
Vlada Republike Srbije. (2013). Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni
glasnik RS, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013) . Dostupno na:
http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/obrazovanje-i-vaspitanje/504-zakon-oosnovama-sistema-obrazovanja
Vlada Republike Srbije. (2010). Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju (Slubeni

glasnik RS, broj 18/10). Dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakoni/
obrazovanje-i-vaspitanje/507-zakon-o-predskolskom-vaspitanju-i-obrazovanju
67
Vlada Republike Srbije. (2013). Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (Slubeni

obrazovanje-i-vaspitanje/759-zakon-o-osnovnom-obrazovanju-i-vaspitanju
Vlada Republike Srbije. (2013). Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju (Slubeni

obrazovanje-i-vaspitanje/758-zakon-o-srednjem-obrazovanju-i-vaspitanju
Vlada Republike Srbije. (2012). Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (Slubeni
glasnik RS, broj 107/2012) . Dostupno na: http://www.vtsnis.edu.rs/StrategijaObrazovanja.pdf
Zahra, S., Dess, G. (2001). Entrepreneurship as a Field of Research: Encouraging Dialogue

and Debate, The Academy of Management Review, Vol. 26, No.1, 8-20.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. (2013). Standardi optih meupredmetih

Kompetencija za kraj srednjeg obrazovanja. Dostupno na: http://www.ceo.edu.rs/images/
stories/obrazovni_standardi/Opsti_standardi_postignuca/MEDJUPREDMETNE%20
KOMPETENCIJE.pdf
Ostali izvori

Business innovation Programmes. Dostupno na: www.bips.rs
Centar za preduzetniko uenje Jugoistone Evrope. Dostupno na: www.seecel.hr
Dostignua mladih, Junior Achievement Serbia. Dostupno na: www.ja-serbia.org
Fond za razvoj Republike Srbije. Dostupno na: www.fondzarazvoj.gov.rs
Garancijski fond AP Vojvodine. Dostupno na: www.garfondapv. org.rs
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja. Dostupno na: www.mpn.gov.rs
Ministarstvo omladine i sporta. Dostupno na: www.mos.gov rs
Ministarstvo privrede: www.privreda.gov.rs
Nacionalna agencija za regionalni razvoj: www.regionalnirazvoj.gov.rs
Nacionalna sluba za zapoljavanje. Dostupno na: www.nsz.gov.rs
Osnovna kola Uitelj Tasa. Dostupno na: www.uciteljtasa.edu.rs
Osnovna kola Veselin Maslea. Dostupno na: www.osveselinmaslesa.edu.rs
Privredna komora Srbije: www.pks.rs
Preduzetnitvo i tehnologija. Dostupno na: www.startit.rs
Privredna komora Srbije. Dostupno na: www.pks.rs
68
Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitvo: www.rars-msp.rs
Unija poslodavaca Srbija: www.poslodavci.rs
69

Preduzetnicko Obrazovanje Pregled PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Preduzetnicko Obrazovanje Pregled PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

PODRKA: Izrada publikacije omoguena je sredstvima vajcarske

NAPOMENA: Ova publikacija ne predstavlja zvanian stav Vlade Republike Srbije.

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

Business Innovation Programme

Evropski okvir kvalifikacija

Evropska fondacija za obuku (European Training Foundation)

Nemaka organizacija za meunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft fr

Meunarodni standard za klasifikaciju u obrazovanju (International

Instrument za pretpristupnu pomo (Instrument for Pre-accession

JAS, JASerbia Junior Achievement Serbia

Junior Achievement Worldwide

Mala i srednja preduzea

Mala i srednja preduzea i preduzetnitvo

Nacionalni okvir kvalifikacija

Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (Organisation for European

Evropski akt (povelja) o malom preduzetnitvu (Small Business Act)

Regionalni centar za razvoj preduzetnikih kompetencija za zemlje

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

mesto i u obrazovnom sistemu. Stoga da bi se na efektivan i efikasan nain realizovalo prethodno

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

Prvo poglavlje obuhvata pregled zakonske i strateke regulative u oblasti preduzetnikog

1. Pregled zakonodavnog i stratekog okvira i naini

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

institucijama; preporuke za otvaranje kola ka spoljnom svetu i stvaranje partnerstava;

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

zapoljavanja, da bi se kasnije proirio i na druge oblasti) je Otvoreni metod koordinacije (Open

1.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u zemljama EU

1.2. Praenje i evaluacija

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

Oslanjanje procene ishoda uenja na samoprocenu, to je kljuna slabost;

Postizanje ovih indikatora zahteva:

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

2. Preduzetniko uenje u regionu Zapadnog Balkana

prilagoava konceptu kljunih kompetencija za celoivotno uenje, to se odnosi i na preduzetnitvo,

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

i programa svih nivoa obrazovanja. To podrazumeva promenu stavova prema preduzetnitvu i

2.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u obrazovni sistem u zemljama

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

su aktivnosti Regionalnog centra za razvoj preduzetnikih kompetencija za zemlje Jugoistone

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

2.2. Sumarni pregled situacije u oblasti preduzetnikog obrazovanja u

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

3. Preduzetniko obrazovanje u Srbiji

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

Memorandum je potpisan 28.09.2009. godine i sa tim datumom je stupio na snagu

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

sposobnost promocije; pozitivan stav prema promenama i inovacijama, spremnost prepoznavanja

Kroz obrazovanje za preduzetnitvo uenik se

Prilagoava se drutvenim i ekonomskim

Uenik razume vanost line aktivacije i pokazuje

3.1. Naini integracije preduzetnikog uenja u obrazovni sistem u Srbiji

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

to se tie podsistema visokog obrazovanja, vremenom se preduzetnitvo pozicioniralo kao

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

kolskih uprava. Ovaj projekat je realizovan u saradnji s meunarodnom organizacijom International

Primer preduzetnikog univerziteta u Srbiji je Univerzitet u Novom Sadu, na kom su profesori i

3.2. Preduzetniko uenje, partnerske institucije i organizacije i njihova uloga15

KOMPARATIVNI PREGLED OBRAZOVNIH POLITIKA, MODELA I PRAKSE

preduzetnitva (MSPP); poloaja i povezivanja MSPP i drugih oblika organizovanja za obavljanje

obuke potencijalnih preduzetnika. Pored Nacionalne agencije, u Srbiji postoji jo 17 regionalnih