Српска народна поезија између стварности и мита(3)

Хасанагиница –најтрагичнији женски лик српске народне поезије

Слик
а из филма „Хасанагиница“ ,

Ако бисмо упоређивали ликове и вршили анализу њихових карактера,

женски пандан Бановић Страхињи као најзначајнијем и најинтригантнијем
лику народног певања, сигурно би била Хасанагиница.

О песми Хасанагиница

Једна од најлепших лирско-епских песама јесте балада Хасанагиница, која је

због своје уметничке лепоте преведена на више страних језика. Ову песму
одликује радња која интезивно тече, догађаји који се брзо смењују, а у
центру збивања је трагична судбина невине жртве, супруге Хасан-аге, младе
Хасанагинице.
Хасанагиница је настала у 17. веку у Имотској крајини. Најпре се
више од једног века преносила искључиво усменим предањем, све док је
1774. године није записао Алберто Фортис, италијански етнограф и
путописац.
Назвао ју је „морлачка балада“ и објавио у својој књизи „Путовања
по Далмацији“.
Песму су након тога превели велики светски песници, на своје
материње језике. Међу њима су Јохан Волфганг Гете који је песму превео на
немачки, Александар Сергејевич Пушкин који ју је превео на руски, Волтер
Скот који ју је превео на енглески итд, Адам Мицкијевич и други.

Ова неуобичајена балада говори о несрећној жени коју је муж отерао од

куће јер га није посетила у бојном шатору, након што је био рањен.
 Не наводи се конкретан разлог због чега га није посетила, осим
Хасанагининог мишљење да је то од „стида“. Хасанагиница је племенита
жена, одана, брижна, предана, па је нетипично за садржај народне песму да
је таква жена отерана с двора, јер у народној књижевности се жена тера од
куће само ако је ниског рода или неверна.
Хасанагиница није ни једно од тога. Њен једини грех је то што није
посетила болесног мужа, иако јој традиционалне друштвене норме то и
бране.
Она није имала право да га посети, али он јој то ипак приговара.
Пребацује јој што као супруга, за коју претпоставља да га воли, није
показала одлучност и храброст, погазила обичаје и посетила га, јер испада
да њена љубав према њему није јача од васпитаности и порива да следи
правила. Хасанагиница је у незавидном положају, јер је крива шта год
урадила.
Упркос томе што она заправо ништа лоше нијени урадила, вођен
својим огромним егом, онога што ће каснија књижевност и психологија
назавти „Алфа мушкарцем“, увређени и поносни Хасан-ага одлучује да
оконча брак, и ту нитко нема право поговора, поготово не она.
Ово јасно указује колико је доминантан био патријархат у време када
је песма настала. Тек с тиме на уму можемо да разумемо и мотив песме и
трагичност њеног главног лика. Након што је Хасанагиница отерана, о
њеној судбини надаље одлучује њен брат.

Представа „Хасанагица“ Народног позоришта у Београду, 2001.године

 Жене су, у доминантно патријахалном друштву у подређеном
положају, без права да доносе икакве одлуке о свом животу, без права да
учине било шта сем да покорно прихвате судбину која им је намењена.
Интересантно је са социолошког, психолошког па и књижевног становишта
проучавати овакво једно друштво у коме жена не може да са собом поведе
ни децу коју је родила, о којој је бринула и за коју се жртвовала. Сама та
чињеница показује сву страхоту женског положаја, обесправљеност и терор
под којим су жене живеле.
Све што је Хасанагиница могла да учини за себе, схвативши да је
њен брак окончан, и да ће морати да оде из сопственог дома, је да замоли
брата да се смилује на њу њен трагични положај и горку судбину која ју је
задесила и да је не удаје.
Међутим, Бег Пинторовић је и сам мушкарац. Свестан је он да је
његова сестра отерана без кривице, али, као мушкарац он прећутно
подржава Хасан-Агу.
Због тога ништа и не говори сестри, нити хаје много за њене жеље,
поготово не након „срамоте“ коју му је приушила, јер наравно да се она
сматра кривом што је отерана, зато је супротно њеној вољи удаје за
имотског кадију.
По његовом, „мушком“ мишљењу нови брак је једини начин да се
спере срамота, коју је његова сестра нанела имену, части и угледу породице.
Хасанагиница је добра удавача, јер је богата и племенита, а уз то је
опште добра и лепа жена. Чињеница да је у питању мајка петоро деце, од
тога једног новорођенчета, никога не узнемирава, нити дотиче.
На сам дан венчања, трагичност Хасанагинице се продубљује и
долази до врхунца. Она моли имотског кадију, да понесе покривач којим ће
је покрити, док буде пролазила поред свог некадашњег дома, у коме јој
остало срце, и у коме су остала њена деца. Она то чини, јер зна да неће да
поднесе да види децу, али и да деца виде њу, јер ће јој срце препући.
Свесна је Хасагиница да не може да побегне од судбине која јој је
намењена. Да је брак са кадијом извесност на коју не може да утиче, нити
може ишта да промени, јер је немоћна.
Али, душа мајке се не мири са болом. Она пати, и та патња је кида,
јер иако јој је судбина запечаћена, бол због тога што је оставила своју децу,
не само четворо одраслих, већ и најмлађе дете, још у колевци, што јој
највише пара срце. Али деца је свеједно примете и дозивају кући. Она не
може ништа него да их дарује.
 Слика из филма „Хасанагиница“(1967.године)

Ти дарови, ћеркама материјал за хаљину, синовима ножеви, су

последњи покушај мајке која више ништа нема, да бар на само још један
трен учини своју децу срећном, да им покаже да и даље брине о њима и
мисли на њих, али и да им стави до знања да запамте да их мајка није
својевољно напустила и да растанак није био њена жеља, већ одлука коју су
мимо ње донели мушкарци, господари њене судбине.
Упркос томе, тој жртви и емотивности, Хасан-ага јој задаје
последњи, смртоносни ударац. Он дозове своју децу, наводно да их утеши,
називајући Хасанагиницу хладном женом каменог срца. Та последња
клевета и неправда коју јој је нанио била је превише за Хасанагиницу. То је
био последњи чин окрутности мушкарца без срца и душе, немилосрдног
човека који је и директни кривац за раздвајање мајке од своје деце.
Када је то чула, ма колико звучало патетично или би у данашње
време можда деловало као клише, мајчино срце није издржало и умрла је на
трави пред својим некадашњим домом.
Оно што је приметно и код Хасанагинице и у песми Бановић
Страхиња, је, да као што Анђелија није кажњена због свог греха и прељубе
коју је починила, тако ни Хасан- Ага није кажњен због своје окрутности,
емотивне хладноће и безосећајности, иако је заслужио да га песник казни.
Хасанагиница је због свог нетипичног садржаја, емотивности и
поруке била веома популарна балада и код нас и у свету.
По њој су писани позоришни текстови, драме, али снимани и
филмови. Најпознатије југословенск, српске али и глумице из региона,
тумачиле су улогу Хасанагинице, па су се тако у улози трагичне хероине
нашле Милена Дравић, Нада Ђуревска, Марта Береш, Кристина Стевовић и
многе друге.
 Академик Љубомир Симовић, режисер Мића Поповић, позоришни
редитељ Јагош Марковић, били су само неки од уметника који су учинили
да ова тема и лик постану, не само препознатљив део књижевне литературе,
већ и део популарне културе, а сама Хасанагиница постала је симбол женске
трагедије, страдања и мајчинске љубави.

Аутор : Јелена Недељковић

Фото : Интернет архива