UVOD

Glavne karike u sprovoenju planova i ostvarivanju ciljeva ekolokog razvoja u optini Kladovo
su lokalni ekoloki akcioni plan LEAP i optinski plan upravljanja otpadom za optinu
Kladovo. U ovim studijama su predoeni glavni pro!lemi i ciljevi u razvoju ekologije na
podruju optine Kladovo" ali i naini reavanja ti# pro!lema i predlog za implementaciju ciljeva
u svakodnevni $ivot stanovnika na teritoriji Kladova.
Kroz ovaj rad !azira%u se na glavne uzronike ekoloki# pro!lema" kao i na najve%e zagaivae
$ivotne sredine u naoj optini" koriste%i podatke iz ovi# dveju studija" ali i podatke &avni#
preduze%a sa teritorije Kladova.
Planiranje u $ivotnoj sredini je proces sastavljen od mnogo koraka koji ga usmeravaju" ime se
o!ez!euje da sve va$ne komponente plana !udu o!u#va%ene.
Lokalni ekoloki akcioni plan 'LEAP( je uesniki proces regionalne ili lokalne zajednice koji
vodi ka odreenim merama i investicijama u $ivotnoj sredini.
LEAP podrazumeva identi)ikaciju pro!lema u $ivotnoj sredini" odreivanje prioriteta i iz!or
najprikladniji# mera za reavanje prioritetni# pro!lema u $ivotnoj sredini.
LEAP u isto vreme predstavlja i strateko programski dokument i akcioni plan. *amo ime
Lokalni ekoloki akcioni plan ili program govori da glavni naglasak tre!a staviti na akciju i
konkretne programe+ *a druge strane" vizija zajednice i pro!lemi koji su identi)ikovani" ali nisu
utvreni kao prioritet" kao i mogu%nost revizije plana daju LEAP,a strateko, programski
karakter.
LEAP,ove tre!a da ostvaruju ljudi koji $ive u datoj o!lasti. *amo lokalno stanovnitvo mo$e da
kreira LEAP na nain koji zaista ispunjava lokalne potre!e. LEAP nudi mnogo naina za ue%e
javnosti i saradnju izmeu lokalne administracije" struni# slu$!i i graana. Konaan cilj je
ukljuivanje javnosti kako !i LEAP zaista !io s#va%en kao svojina ve%ine stanovnitva. LEAP
nudi istinski uesniki 'participatorni( nain tretiranja lokalni# pro!lema u $ivotnoj sredini. -d
stvaranja vizije zajednice" kroz iz!or prioriteta i kreiranja akcije" do implementacije iza!rani#
projekata" javnost ima priliku da utie na svoju !udu%nost.
.dealna struktura LEAP,a mora !iti prilagoena uslovima $ivota+ u okviru jedne dr$ave" regiona
ili optine. Lokalne zajednice se suoavaju sa razliitim pro!lemima" poseduju razliite resurse i
priznaju razliite vrednosti. .ako ne postoje apsolutna pravila o razvoju i implementaciji lokalnog
ekolokog akcionog plana" ve%ina LEAP,a sadr$i slede%e osnovne korake+
/. -rganizacija procesa" njegovo de)inisanje sa zainteresovanim stranama i dogovor oko pravila
rada
0. .denti)ikacija osnovni# uesnika u procesu izrade LEAP,a
1. 2ormiranje radni# tela
3. 4e)inisanje postoje%i# pro!lema u $ivotnoj sredini i nji#ovi# uzroka
5. .zrada vizije zajednice
6. .denti)ikacija prioritetni# ciljeva u $ivotnoj sredini zasnovana na transparentnim
kriterijumima i analizama
7. 4e)inisanje aktivnosti i akcija za dostizanje utvreni# prioritetni# ciljeva" ukljuuju%i
sredstva potre!na za nji#ovu realizaciju
8. Pisanje LEAP,a ukljuuju%i Plan za implementaciju i monitoring
1
9. .mplementacija LEAP,a
/:. ;adgledanje implementacije i rezultata LEAP,a
U ve%ini sluajeva" priprema LEAP,a kao dokumenta traje od /0 do /8 meseci.
Poto je pri#va%en od strane javnosti i usvojen od strane optine" LEAP dokument predstavlja
osnovu za implementaciju i monitoring.
Proces implementacije LEAP,a !i tre!alo da ima ogranien rok" naje%e oko 3 godine" nakon
ega tre!a izvriti reviziju i a$uriranje dokumenta.
<ilj procesa lokalnog planiranja je razvoj sveo!u#vatnog programa sa konkretnim akcijama koji
!i unapredio $ivotnu sredinu pomo%u dostupni# resursa po pri#vatljivoj ceni. =azliite aktivnosti
> akcije ukljuene u LEAP tre!a da !udu kom!inacija novi# i ve% postoje%i# ideja. ?e aktivnosti
tre!a da implementiraju razliite grupe i sektori" a ne samo lokalne vlasti.
<ilj LEAP,a je da !ude realan i dosti$an u odreenom vremenskom intervalu i u okviru
dostupnog !ud$eta. Uopteno" LEAP,i su )okusirani na kratkorone prioritete 'oko 3 godine(. ?o
ne znai da !i LEAP,i ugrozili viziju dugoroni# ciljeva zajednice. ?a vizija %e postepeno postati
realnost izvravanjem dosti$ni# i realni# mera.
@to se tie )inansija" privlaenje strane )inansijske pomo%i za zajednicu nije primarna namera
LEAP,a. 2inansijskom analizom u periodu odreivanja prioriteta iza!rana je opcija unapreenja
$ivotne sredine sa pri#vatljivim trokovima" to %e se )inansirati ve%inom iz nacionalni# i
lokalni# izvora.
LEAP pre svega tre!a da o!ez!edi uslove za svrsis#odnije i racionalnije ulaganje i usmeravanje
sredstava sa lokalnog nivoa u reavanje pro!lema $ivotne sredine. ?ime se meutim otvaraju i
mogu%nosti za konkurisanje za )inansijsku podrku u okviru programa meunarodne saradnje"
kao i )inansijsku podrku sa repu!likog nivoa.
Pose!no poglavlje predstavlja plan za upravljanje otpadom" kao i pro!lemi odlaganja otpada na
teritoriji optine Kladovo" jer na teritoriji cele optine ne postoje adekvatne deponije" i samim
tim pro!lem zagaenja poljoprivrednog zemljita je veliki" kao i zagaenje renog sliva 4unava"
prio!alja" i dela nacionalnog parka A BerdapC" koji je ogromni priordni i privredni potencijal
optine Kladovo.
-ptinskim planom %e !iti omogu%eno da se+
- stekne potpuni uvid u sadanju situaciju u upravljanju otpadom u optini"
- de)iniu ciljevi u upravljanju otpadom na nivou optine u skladu sa doma%im
zakonodavstvom"
- de)inie optimalni sistem za upravljanje otpadom to ukljuuje i mogu%i iz!or privatnog
partnera na osnovu sprovedenog javnog tendera"
- de)inie metod i optimalni rokovi za implementaciju plana"
- de)iniu ukupna )inansijska ulaganja kao i )inansijska ulaganja za prioritetne delove plana
koje je neop#odno odma# implementirati.
2
<ilj optinskog plana je da o!ez!edi odgovore na mnoga otvorena pitanja koja determiniu
uspostavljanje potpuno novog sistema upravljanja otpadom" koji se zasniva na smernicama
;acionalne strategije upravljanja otpadom" evropskim standardima i zakonskim merama koji
odreuju ovu o!last.
Kroz ovaj rad" !avi%u se upravo ovim pro!lemima" ciljevima i planovima ekolokog razvoja na
terioriji optine Kladovo.
3
I. OPTINA KLADOVO - GEOGRAFSKI, EKONOMSKI I
EKOLOKI POLOAJ OPTINE KLADOVO
-ptina Kladovo se nalazi na krajnjem severoistoku *r!ije" zauzima 609km
0
i prema poslednjem
popisu " raenom u periodu od /5.:9. do 1/./:.0://. godine ima u svom sastavu 01 naselja" a
0:.615 stanovnika.
-ptina Kladovo je zadnja taka na istoku prema Dugarskoj i =umuniji" a granii se i sa
optinama ;egotin i Eajdanpek. -va optina pripada Dorskom okrugu i deo je ?imoke Krajine.
*voj naziv Kladovo je do!ilo po velikom !roju izvora pitke vode kladenaca" koji su se
prostirali du$ gotovo svi# !rdsko,planinski# zaselaka" a !ilo i# je i u nizinskim predelima"
naroito na podruju Kljuki# terasa.
-ptina Kladovo je najmanja optina ne samo u Dorskom okrugu ve% i u celoj ?imokoj krajini.
Kljuem se naziva deo podruja u slivu 4unava" tj. Felikog 4unavskog meandra" a Kladovu
pripada i deo Berdapske Klisure" u potesu Pecka !ara, 4avidovac" kao i ;egotinske Krajine" u
delu od *latinske =eke do Eilutinovca.
Kao to smo rekli" Kladovo se sastoji od 01 naselja" od koji je jedno gradsko Kladovo" i 00
prigradska" podeljena u dve regije + Gornji i 4onji Klju.
/
Slika br.1 Turistika mapa Kladova
1
U ta!eli" koja se nalazi na strani !r.3" prikazan je !roj stanovnika po naseljima u optini
Kladovo" prema podacima do!ijenim od =epu!likog zavoda za statistiku" u decem!ru 0:/0.
godine" nakon o!javljivanja zvanini# rezultata popisa stanovnitva na teritoriji optine
Kladovo.
0
1
http:/tookladovo.r/turistika mapa optine Kladovo
4
Eeutim" ovo nije de)initivan !roj stanovnika" jer se 6.:19 stanovnika nalazi na privremenom
radu van granica *r!ija" u gotovo itavoj Evropi" tako da je realan !roj stnovnika mnogo ve%i.
Eeutim najva$nija geogra)ska karakteristika optine Kladovo" je reka 4unav" koja zauzima 9/
km" zatim terasasti delovi Kljua" pogodni za !avljnje svim granama poljoprivredne proizvodnje"
ali" ipak najpoznatiji po proizvodnji $itarica" vo%a" pose!no gro$a i kvalitetni# auto#toni# vina"
od koji# se izdvajaju vinarija A 4uaC" privatizovani deo nekadanjeg P?K AKljuC sa svojim
!elim vinom A4ua 4unavaC i crnim A4ua DalkanaC" koji su viestruko nagraivani na velikim
poljoprivrednim sajmovima i mani)estacijama koje imaju proizvodno,turistiki znaaj.
Red.
Br.
NASELJE
Ukupan broj
stanovnika
1. Brza Palanka 855
2. Vajua 422
3. Velesni!a 215
4. Velika Vrbi!a 836
5. Velika "a#eni!a 552
6. $rabovi!a !"
. %avidova! 525
8. "ladovo 8"13
". "ladu&ni!a 631
1!. "orbovo 35
11. "ostol "5
12. "upuzi&te 23"
13. Ljubi'eva! 36
14. (ala Vrbi!a 6!
15. (anastiri!a 14
16. (ilutinova! 142
1. Novi Sip 66
18. Petrovo Selo 8!
1". Podvr&ka 1!!3
2!. Reka 18"
21. Re'i!a 23
22. Rtkovo 828
23. )ekija 8!4
U"UPAN BR*J S)AN*VN+"A, -./01
)abela br.1 #ro$ stanovnika u %ptini Kladovo prema re&ultatima popisa i& 2!11. 'od.
2
Drdsko terenski predeli" pose!no su pogodni za !avljenje stoarstvom" i to je do skora !io jedan
od najprepoznatljiviji# privredni# resursa ovog dela Dorskog okruga. *vakako" jedan od
najlepi# i najznaajniji# prirodni# i privredni# resursa je nacionalni park ABerdapC" koji uprkos
jakim zagaenjima i dalje opstaje kao glavni turistiki resurs prilagoen za sportski turizam" lov"
ri!olov" ali" i prikupljanje i o!radu lekovitog !ilja" i kao !itan segment u pelarskoj proizvodnji"
!a z!og velikog !roja kvalitetnog livadskog !ilja i cvetni# vrsta.
Klima je kontinentalna" u toku godine na teritoriji optine Kladovo !ude veliki !roj sunani#
dana " leta su $arka" sa malim !rojem padavina" a zime su #ladne sa snegom koji poinje od
novem!ra. Fetrovi su uo!iajena pojava" naroito Koava" koja donosi o!ilne i iznenadne
padavine.
2
Ta(ela (r.1 #ro$ stanovnika u %ptini Kladovo) *epu(liki &avod &a statistiku) de+em(ar 2!12) sveska (r.1)
,,-emo'ra.ski poda+i stanovnitva Timoke Kra$ine,,
5
Geogra)ski polo$aj optine Kladovo je idealan za razvoj poljoprivredne proizvodnje" ali i
ekonomski i ekoloki razvoj" no" da !i se do toga dolo potre!no je implementirati strategiju
razvoja" primeniti LEAP i strategiju upravljanja otpadom.
@to se ekonomske situacije u optini Kladovo tie ona nije loa" ali !i mogla !iti i po!oljana.
Fe%i privredni su!jekti" po !roju zaposleni# su u industriji+ GE Berdap '775(" Drodogradilite
'083(" u poljoprivredi+ HH Drza Palanka '1/(" HH Kladovo '0:(" u trgovini+ Eiro '/75("
?ekijanka '/0:(" ?e#nodunav '08(" kao i nekoliko manji# preduze%a koja se !ave izradom i
ugradnjom ventilacioni#" klima ureaja i ras#ladni# sistema a zapoljavaju do 5: ljudi. Droj
zaposleni# u privredi je 0.808 a van privrede /./53.
-snovni ekonomski i socijalni pro!lem optine je rastu%a nezaposlenost" sa ukupnim !rojem
0801 nezaposleni#. Flasnika struktura //8 preduze%a u optini je+ 99 privatna" /5 drutvenaI 3
javna i 3:9 samostalni# privatni# radnji. U tri komunalna preduze%a &P Kladovo" &P &edinstvo i
&P Komunalac ima ukupno /83 zaposleni#.
.ndustrijske kapacitete u optini Kladovo predstavljaju #idroelektrana JBerdap .A proizvodnja i
distri!ucija elektrine energije" drutvo za opremanje plovni# o!jekata J=#ein,4onau KardA
'meovito #olandsko,rumunsko,srpsko( !rodogradnja" J2ontegasA isporuka gasa plina za
grejanje i prevoz" JAlmagA metalopreraivaka industrija" J<L*A tekstilna industrija"
JGu!erA izrada reklama 'svetle%i#" neonski#" od pleksiglasa(.
Glavni privredni resurs je GE LL4jerdap .LL" izgraena /970. godine na 931 km od u%a 4unava u
<rno more. U svaku elektranu ugraeno je /:68 EM. Drodske prevodnice su dvostepene i po
dimenzijama komore spadaju meu najve%e u svetu. Prevoenje traje inae 7:,9: minuta.
Propusna mo% erdapskog sektora 4unava" u odnosu na stanje pre izgradnje sistema Berdap"
petostruko se pove%alo. *va privreda je orijentisana na rad i odr$avanje tog o!jekta. U gradu
Kladovu se nalazi upravna zgrada #idrosistema LL4jerdapLL" kao i carinarnica.
4o pre par decenija Kladovo je imalo i !rodogradilite koje je u medjuvremenu stagniralo.
*tanovnitvo sela oko grada Kladova se !avi poljoprivredom ali to stanovnitvo uglavnom
izdr$avaju lanovi porodice koji su na radu u zemljama zapadne Evrope" a koji# je jako mnogo"
vie od 1:N populacije optine.
Enogo!rojni kulturno istorijski spomenici 'Lepenski Fir" utvrdjenje 4iana" ostaci ?rajanovog
mosta i ?rajanove ta!le" utvrdjenje 2etislam i dr.(" nacionalni park Berdap" lovni i ri!olovni
turizam" nautiki turizam na 4unavu" predstavljaju atraktivne turistike sadr$aje" naroito leti.
Ha smetaj turista grad Kladovo ima #otele LLBerdapLL" A AOua star 4anu!eC" kao i omladinski
kamp LLKarataLL. .ma i sportsku #alu LL&ezeroLL. Putna mre$a u optini se sastoji od 63 km
magistralni# puteva" 39 km regionalni# i /33 km lokalni# puteva" ali samo 51 N je sa
savremenim kolovozom. =astojanje od gradskog naselja Kladova do grada Hajeara je znaajno
i iznosi /03 km.
-ptina Kladovo ima 05 osnovni# kola sa /.806 uenika i 1 srednje kole sa 513 uenika
'podaci iz 0://>0:/0 kolske godine(. U gradu Kladovu se nalazi novi moderan dom zdravlja &a
medicinsku zatitu stanovnitva optine.
6
Slika br.- /a$ve0i privredni su($ekti optine Kladovo
3

Eeutim" ekoloka situacija" kao i ekoloka svest graana nisu na visokom nivou" i potre!no je
jo puno rada da !i se zagaenje najve%eg prirodnog resursa, reke 4unav smanjilo" a time !i se
neosporno umanjilo i zagaenje vazdu#a" kao i zagaenje jednog od najve%i# prirodni# !laga u
ovom delu =epu!like *r!ije nacionalnog parka ABerdapC.
- tome %e vie rei u narednom delu ovog rada" posve%enom goru%im ekolokim pro!lemima na
teritoriji optine Kladovo.
3
http:/tookladovo.rs/slike na$ve0ih privrednih su($ekata optine Kladovo
7
GE LLBE=4AP /LL KLA4-F- 4-E H4=AFL&A KLA4-F-
A=#ein , 4onau KardC a.d. Kladovo 4.-.-.A?ekijankaA ?ekija
1.1. Najvei e!"!#i $%!&"e'i ( !$#)i*i K"a+!v!

-ptina Kladovo suoava se sa nizom ekoloki# pro!lema" koji usporavaju planirani razvoj u
ovoj o!lasti" i ine da Kladovo !ude u loijoj ekolokoj situaciji od ostali# optina Dorskog
okruga" kome pripada.
?o se deava jer do skora predstavnici dr$avne uprave i lokalne samouprave nisu doneli Lokalni
ekonomski akcioni plan za uspostavljanje i reavanje ovi# pro!lema koji !i olakao
)unkcionisanje ekoloke zajednice u samoj optini.
;ajve%i ekoloki pro!lemi sa kojima se Kladovo suoava su +
- Hagaenje vazdu#aI
- Pro!lemi vodosna!devanjaI
- Hagaenje povrinski# i podzemni# vodaI
- Hagaenje i degradacija zemljitaI
- Ugro$enost !iodiverzitetaI
- Hagaenje 4unavaI
- ;iska ekoloka svestI
- ;edostatak in)ormacija o nivou radioaktivnosti.
Pose!an pro!lem predstavlja o!last upravljanja otpadom i odlaganje istog" sL o!zirom na veoma
mali !roj odgovaraju%i# deponija" na pro!lem sa nedostatkom odgovaraju%i# kompanija koje se
!ave prikupljanjem i uklanjanjem otpada" na pro!leme koji se odnose na nedostatak adekvtani#
vozila za prenos i transport otpada" to spada uglavnom u deltanost javnog komunalnog
preduze%a J KomunalacA u Kladovu" ali koje nema postavljenu odgovaraju%u strategiju za
reavanje ovog izuzetno velikog pro!lema.
1.,. -a.a/e*je va0+(1a
.zvori zagaenja vazdu#a u optini Kladovo su raznovrsni" a najvie pro!lema $ivotnoj sredini
stvaraju preduze%a koja se !ave izradom neonski# i svetle%i# reklama, JAlmagA" PF< stolarije i
cevi" kao to je #olandska kompanija JP*. PipingA" zatim mala i srednja preduze%a koja se !ave
proizvodnjom i ugradnjom ras#ladni# sistema i klima ureaja" a veliki zagaivai su
!rodogradilite J=#ein,4onau KardA i najve%i zagaiva GE JBerdap .A.
Feliko zagaenje stvara sao!ra%aj" jer tranzitne sao!ra%ajnice prolaze kroz grad" dok su naselja u
prio!alju 4unava izlo$ena dvostrukom zagaenju koje dolazi iz Pra#ova" od J.ndustrije
#emijski# proizvodaA" i ugro$ava naselja+ Drza Palanka" Gra!ovica" Felesnica" Fajuga"
Eilutinovac" Lju!ievac i =tkovo" dok su naselja Gornjeg Kljua+ Kladunica" 4avidovac" ;ovi
*ip i ?ekija ugro$ena podjednako od strane GE JBerdap .A i industrijske zone grada ?urnu
*everin iz susedne =umunije. ;a teritoriji optine Kladovo postoje tri kotlarnice+ <E;?A=
'instalisana snaga 00.97 EM(" PEE<. 'instalisana snaga 0.0 EM( i Drza Palanka 'instalisana
snaga 1.0 EM(.
Gradska toplana koristi mazut '/.8:: tona po grejnoj sezoni(" toplana u Pemcima ugalj '18: tone
po grejnoj sezoni(" i toplana u Drzoj Palanci ugalj '500 tone po grejnoj sezoni(. Lokacija
gradske toplane je neodgovaraju%a" a nepovoljno je i to to toplane imaju relativno niske
8
dimnjake na kojima ne postoje ureaji za prei%avanje otpadni# gasova. Eerenja emisije i
sastava otpadni# gasova na dimnjacima toplana se ne vre. Eonitoring kvaliteta vazdu#a u
Kladovu o!avljan je do /999. godine.
Eerenja su pokazivala povremene koncetracije sumpordiosida iznad dozvoljeni# vrednosti u
vreme grejne sezone. U tim periodima koncentracije ai su esto iznad dozvoljeni# vrednosti.
Koliine talo$ni# materija su /996. na tri merna mesta prekoraivale granina vrednost" a /997. i
/998. godine na dva merna mesta. =ezultati ispitivanja ukazuju na smanjenje koliina sa
pove%anjem rastojanja od rumunske granice" to potvruje pretpostavku da industrijski kompleks
sa rumunske strane ima uticaja na koncentracije zagauju%i# materija" pose!no u 4onjem Kljuu.
1.2. P%!&"e'i v!+!3*a&+eva*ja
Pored osnovni# $ivotni# potre!a" industrijski i ur!ani razvoj okruga za#tevao je o!ez!eenje
veliki# koliina vode. =azvoj sistema vodosna!devanja pratio je industrijski i ur!ani razvoj.
4oma%instva Kladova i okolni# sela" kao i industrija" sna!devaju se vodom iz slede%i# izvora +
.zvorite J<arinaA + etiri plitka !uena !unara kapaciteta 05 l>s po !unaru i pet du!oki# !ueni#
!unara 'arterski( iji je ukupan kapacitet 6: l>s.
Pose!ni sistemi za vodosna!devanje 8 seoski# naselja kojima upravlja optinsko javno
preduze%e" pojedinani sistemi za vodosna!devanje 3 sela kojima upravljaju seoske mesne
zajednice.
U Kladovu &P A&edinstvoC upravlja jedinstvenim vodosistemom grada i sa jo 8 pose!ni# seoski#
vodosistema" dok 3 seoska naselja 'od ukupno 00( ima sopstvene sisteme vodosna!devanja i nisu
u nadle$nosti &P A&edinstvoC 'Kupuzite , /39 doma%instava" Eanastirica 91 doma%instva"
Petrovo *elo 56 doma%instava i =eica 06 doma%instava(.
*na!devanje pitkom vodom grada Kladova i okolni# naselja 'Kostol i Kladunica( usmereno je
ka izvoritu A<arinaC. Lokacija izvorita A<arinaC nalazi se zapadno od Kladova" pored puta
?ekija,Kladovo" povrine oko 05 #a. *a severne strane izvorite je ogranieno industrijskom
zonom i 4unavom.
Krajem devedeseti# godina dolo je do izlivanja )luorovodnine kiseline iz rezervoara 2a!rike
kristala koja je ugrozila izvorite. .stono je izvorite ogranieno naseljem i rasadnikom" dok
ju$nu i jugozapadnu granicu ini o!radivo zemljite sa pojedinanim o!jektima )azanerija"
individualna doma%instva.
Kapta$ne o!jekte ine !ueni !unari i to+ etiri plitka !uena !unara kapaciteta 05 l>s po !unaru i
pet du!oki# !ueni# !unara 'arterski( iji je ukupan kapacitet 6: l>s a koji uglavnom nisu u
eksploataciji z!og zastarelosti i pove%anog sadr$aja )luorida. .zdanost izvorita A<arinaC u toku
godine je ujednaena i iznosi /6: l>s. 4u$ina vodovodne mre$e optine Kladovo je 03: km. -d
toga je oko 7:N cement,az!estne cevi" 05N PF< cevi i 5N liveno,gvozdene cevi.
Kontrolu kvaliteta vode vri Havod za zatitu zdravlja A?imokC iz Hajeara.
Uzorci za kontrolu se uzimaju dva puta meseno na etiri merna mesta. Procenat testova koji sa
aspekta !akterioloke ispravnosti vode za pi%e ne zadovoljavaju propisane uslove je 9N , /6N
na svim vodosistemima optine Kladovo na godinjem nivou. Gemijska neispravnost ispitivani#
9
uzoraka vode u navedenom periodu uglavnom se odnosila na povieno prisustvo )luorida u vodi
do 0 mg>l 'maksimalno dozvoljene vrednosti /.0 mg>l(.
Kao glavni pro!lemi vodosna!devanja optine Kladovo istiu se+
, starost postoje%i# !unara"
, starost distri!utivnog sistema"
, dotrajalost vodovodne mre$e u Kladovu i okolnim naseljima"
, nepostojanje ire sanitarne zone na svim izvoritima"
, nedostatak cisterni za pija%u vodu"
, nedostatak me#anizacije i opreme za normalno )unkcionisanje sistema"
, nepostojanje sistema te#nike vode i nenamensko kori%enje vode za pi%e to dovodi do
nedostatka vode" naroito u letnjim mesecima.
1.4. -a.a/e*je $!v%#i*3i1 i $!+0e'*i1 v!+a
U optini Kladovo najve%i pro!lem predstavljaju komunalne otpadne vode koje ine 9:N
ukupni# koliina otpadni# voda. -d industrijski# zagaiva%a najve%i uticaj ima !rodogradilite u
kome se povremeno nakon pranja tankera sa na)tom otpadna voda isputa direktno u 4unav !ez
pret#odnog tretmana.
;ajve%i zagaivai su +
, D!'ai*3)va 'organske materije("
, I*+(3)%ija5 '!rodogradilite" )a!rika vijaka Gradac...(
, P!"j!$%iv%e+a 'pesticidi i vetaka u!riva...(
Kanalizacioni sistem naselja Kladovo sastoji se od )ekalne i atmos)erske kanalizacije.
Pokrivenost gradskog podruja kanalizacionom mre$om iznosi oko 8:N" dok je preostali# 0:N
reeno septikim jamama.
Postrojenje za prei%avanje otpadni# voda projektovano je 8:,ti# godina kada je i poela
realizacija glavni# o!jekata.
Postrojenje je u zavrnoj )azi opremanja ali jo nije puteno u rad. ?renutno se )ekalna
kanalizacija naselja preko #avarijskog ispusta u nedovrenom postrojenju direktno uputa u
4unav.
U Drzoj Palanci postoji kanalizaciona mre$a kojom se otpadne vode gravitaciono dovode do
)ekalne crpne stanice odakle se prepumpavaju do ureaja za prei%avanje. Preko preliva
istalo$ene vode se uputaju u Gro!ljanski potok koji se uliva u 4unav.
Fe%i deo industrijski# otpadni# voda" pose!no iz rudarstva" metalurgije i #emijske industrije
mogu%e je prei%avati na ekonomian nain to !i omogu%ilo+ iskori%enje !akra" plemeniti# i
retki# metala iz rudni# le$ita i odlo$enog opasnog otpada" po!oljanje ekonomskog polo$aja
rudarstva i metalurgije" pove%anje zaposlenosti" zatitu povrinski# i podzemni# voda" smanjenje
10
potronje vode iz izvora i jezera" zatitu zemljita i proizvodnju zdravstveno ispravni# $ivotni#
namirnica" po!oljanje zdravstvenog stanja stanovnitva" prema analizama" koje je izvrio HHHH
?imok" kvalitet otpadni# voda &KP u Kladovu ne naruava !itno kvalitet vode" jer je koliina
vode mala u odnosu na recipijenta reku 4unav" meutim, nedovoljno e)ikasan sistem za
prei%avanje komunalni# otpadni# voda ili nji#ovo nepostojanje" dovodi do zagaenja
povrinski# i podzemni# voda u svim naseljima optine Kladovo.
Posledica pret#odnog je ugro$avanje ekosistema u vodotokovima i nedostatak kvalitetne"
zdravstveno i #igijenski ispravne vode za zadovoljenje potre!a stanovnitva. -vako loe
sanitarno,#igijenske prilike" u optini Kladovo prouzrokuju pojavu crevni# zarazni# !olesti"
pose!no u letnjem periodu" kada je nivo reka i izvora z!og sue nizak.
1.6. -a.a/e*je i +e.%a+a7ija 0e'"ji#)a
U optini Kladovo je izra$ena erozija zemljita koja predstavlja pro!lem ne samo u !rdovitom
delu optine" ve% i na ravniarskim delovima Kljua gde su este pojave klizanja terena. Dujina
erozija odnosi velike koliine plodnog zemljita" smanjuje se njegova plodnost i ugro$avaju
vodotokovi i sao!ra%ajnice.
.ako poljoprivredne povrine izgledaju dovoljne za zadovoljenje potre!a za #ranom sopstvenog
podruja" to nije sluaj jer+
, kvalitet zemljita je veoma sla! z!og vrlo plitkog pedolokog sloja na krenjakim i
andenzitskim stenama"
, este su sue"
, nekvalitetna je o!rada zemljita jer se poljoprivredom uglavnom !ave $ene"
, neodgovaraju%a je primena agrote#niki# mera z!og niskog o!razovanja
poljoprivrednika.
=azuen relje)" veoma raspadnuta i neotporna geoloka podloga" plitak i rastresit pedoloki
pokriva" nepovoljan raspored padavina i este olujne kie pra%ene iznenadnim pljuskovima"
nepravilna o!rada zemljita" lo iz!or poljoprivredni# kultura" )orsiranje useva koji se okopavaju
na nagnutim terenima i krenje uma doveli su do erozije zemljita u mnogim delovima ovog
okruga.
Erozijom se odnose velike koliine najplodnijeg zemljita" smanjuje njegova produktivna
sposo!nost" a pogoravaju postepeno i klimatske prilike i ugro$ava $ivotna sredina. Erodiranim
materijalom sa vii# pozicija" koji transportuju !ujice i vodotokovi" zatrpavaju se plodna
zemljita u dolinama" a naroito je veliki pro!lem na teritoriji Drze Palanke" izmeu 4avidovca i
Kladova" na potesima izmeu Petrovog *ela" Podvrke" ?ekije i ni$i# terasa u Kljuu.
Kladovo ima 35" 76N zemljita i !ilo !i idealno da postoje odgovraju%i uslovi za !avljenje
poljoprivrednom proizvodnjom" tj.da erozija ne stvara pro!leme na najplodnijem delu Kljuki#
ravnica.
Finogradarstvo u regiji 4onjeg Kljua" od Kostola do =tkova nije ugro$eno" jer su vlasnici
poljoprivredni# gazdinstava donekle sami uredili sisteme za navodnjvanje i rade na konstantnom
11
po!oljanju kvaliteta zemljita" ali je zato ugro$ena primarna poljoprivredna proizvodnja " jer su
oranice na erozivnom tlu.
1.8. U.%!9e*!3) &i!+ive%0i)e)a
;ajznaajniji centar )lore i )aune optine Kladovo je ;acionalni park J BerdapA.
;a svom putu kroz Evropu" dugom od vie od 08:: km" ulaskom u ;acionalni park Berdap"
4unav protie kroz najinteresntnije i najatraktivnije geogra)ske" geoloke i kulturno istorijske
predele.
;acionalni park ABerdapC o!u#vata delove teritorija optina Golu!ac" Eajdanpek i Kladovo gde
zauzima povrinu od 61.6:8"35 #a" a sa zatitnom zonom /576 km
0
. Prostire se na desnoj o!ali
4unava u du$ini od oko /:: km od koje se uzdi$e umoviti !rdsko,planinski pojas" irine 0 do 8
km.
;jega ine tri klisure 'Golu!aka" Gospoin vir i *ipska(" dva kanjona 'Feliki i Elai kazan( i tri
kotline 'Ljupkovska" 4onjomilanovaka i -ravska(.
U okviru Parka odreene su tri zone sa razliitim re$imom zatite o!jekata prirode" spomenika
kulture" )aune i vegetacije reliktni# vrsta i to+
, . stepen zatite , strogu zatitu pose!ni# prirodni# i kulturni# vrednosti ' povrina 0663"05 #a
ili 3.0: N(I
, .. stepen zatite , zatitu oko zona zatite . stepena" zatitu pose!no vredni# delova prirode
'karakteristine ekosisteme" pejza$e i druge vrednosti( i prirodni# prostora oko nepokretni#
kulturni# do!araI
, ... stepen zatite , zatitu delova podruja izvan zona zatite . i .. stepena sa aktivnostima
turizma" sporta i rekreacije" umarstva i poljoprivrede sa stoarstvom" nezagauju%e
industrije" male privrede" izuzetno i eksploatacije mineralni# sirovina" vodoprivrede"
energetike" sao!ra%aja" razvoja i ureivanja naselja" zaseoka i prostora speci)ini# namena
4
.
;acionalni park PBerdapP karakterie+
, velika umovitost 'oko 65N( , najpoznatija endemoreliktna zajednica uma meovitog tipa
Aprirodni ar!oretumCI
, !ogatstvo i raznovrsnost )lore , vie od //:: !iljni# vrsta sa mnotvom retki# vrsta kao to
su+ meja leska" Pani%ev maklen" kavkaska lipa" koprivi%" veprina" zelenika" tisa" jeremiak"
zlatna paprat i drI
, !ogatstvo i raznovrsnost )aune sa vrstama kao to su+ medved" ris" vuk" akal" rakunopas"
srna" jelen" divlja svinja" divokoza" najraznovrnija )auna ptica movarnica i gra!ljivica i
druge vrsteI
, raznovrsnost povrinski# i podzemni# o!lika relje)a sa Berdapskom klisurom kao
najatraktivnijem i naj$ivopisnijem delu Berdapa" koja je podeljena na Gornju i 4onju
klisuru. Gornju klisuru ine dve manje klisure+ Golu!aka klisura i Gospoin Fir" a 4onju
klisuru Feliki i Eali kazan.
4
*adakovi0 /. 12!!22: 3.4. 5/a+ionalni park 6erdap5) -on$i 7ilanova+
12
, Kulturno,istorijski spomenici rimskog" srednjevekovnog i turskog perioda Golu!aka
tvrava" Lepenski vir" ?rajanova ta!la" 4iana na Karatau" nepokretna kulturna do!ra od
izuzetnog znaaja.
;ajve%a vrednost nacionalnog parka je Berdapska klisura koja je nastala kada je 4unav presekao
krenjake gre!ene Berdapa" inae to je najdu$a i najlepa rena klisura u Evropi.
Ako !i rangirali prirodne vrednosti Berdapa" meu prvim !i !ile reliktne" meovite" istorijski
najstarije ume na krenjakim terenima. Fie od trideset reliktni# umski# tipova" koji# ima
samo u jugoistonoj Evropi" ali su u Berdapu najizra$eniji i najrasprostranjeniji endemorelikti
koji ine jedinstvenu pojavu i zato je to jedna od njegovi# najve%i# prirodni# vrednosti.
;ajinteresantnija grupa !iljaka koje nalazimo u Berdapu su tercijalni relikti. Frste koje su
pre$ivele ledeno do!a i ostale do dananji# dana. ;ajinteresntanije vrste su+ meja leska" pitomi
ora#" mezijska !ukva" klokoika" Pani%ev maklen" jorgovan" koprivi%" zelenika" maslinica"
dvojeziac" tisa" erdapska lala 'striktni endemit(" karpatsko devesinje" karpatski ukavac"
erdapski zvoni%" lepezolisni ljuti%" i mnoge druge
5
.
Pre izgradnje #idroenergetski# sistema u o!lasti Berdapa" deo 4unava kroz nau zemlju" se na
osnovu geogra)ske i ekoloke rasprostranjenosti ri!a" mogao podeliti u dva sektora+
, od Datine do *ipa u Berdapu" ija se i#ti)auna sastojala od vrsta koje stalno naseljavaju
4unav i polumigratorni# vrsta 'jegulja(" kao i katadromni# i andromni# migranata 'moruna"
jesetra" pastruga" isl.(+
, od *ipa do u%a ?imoka u 4unav" u kome se pored navedeni# vrsta susre%u i crnomorska i
dunavska #aringa" koje pripadaju porodici #aringa. Ha ovo podruje !ila je karakteristina i
crnka" ri!a koja je posle melioracije ;egotinskog !lata retka.
.zgradnjom #idroenergetskog sistema Berdap i pregraivanjem 4unava kod *ipa i Kusjaka"
i#tio)auna ovog dela 4unava do$ivljava znaajne promene" pre svega z!og nemogu%nosti
crnomorski# migratorni# vrsta 'jesetraste ri!e i #aringe( da dopru do svoji# plodita u o!lasti
Berdapa i uzvodnije.
-ve vrste se danas javljaju samo na delu 4unava" dugom oko /7"3 km" nizvodno od !rane GE
JBerdap ..A do u%a ?imoka. .#tio)auna 4unava u o!lasti Berdapa je izmenjena. ;edostaju
vrste+ moruna" jesetra" pastrmka" som" pastruga" #aringe" a zastupljene su nove" azijske vrste ri!a.
Berdapska Klisura je predstavljala izvor prirodnog !ogatstva optine Kladovo" ali su pro!lemi
poput nedozvoljenog lova i ri!olova" nelegalne see uma" a pose!no istre!ljenja mnogi# !iljni#
i $ivotinjski# vrsta izgradnjom )a!rika" a pose!no #idreoenergetskog sistema J Berdap /A" to
sam vie puta pomenuo" danas to prirodno !lago polako iezava" dok su napred pomenuti
kulturno,istorijski spomenici" koji se nalaze na teritoriji optine Kladovo i nacionalnog parka u
izuzetno loem stanju" pose!no tvrava J 2etislamA" ostaci legendarnog J?rajanovog mostaA" i
ar#eoloko nalazite J4ianaA" koje nije !ilo samo izvor ar#eolokog !laga" ve% i !ogato nalazite
)osilni# ostataka !iljaka i $ivotinja" ali" sa izgradnjom JBerdapaA dolo je do podizanja nivoa
reke 4unav" plavljenja naselja u prio!alju i gu!itka znaajnog dela ovog prirodnog i kulturno,
istorijskog !laga.
1.:. -a.a/e*je D(*ava
5
*adakovi0 /. 12!!22: 3.4. 5/a+ionalni park 6erdap5) -on$i 7ilanova+
13
=eni tok 4unava od izvorita u planini @varcvald u ;emakoj" do u%a u <rno Eore je dugaak
0.857 km. 4u$ina toka od izvorita do !rane GEP* Berdap / iznosi /.9/3 km" a od toga kroz
nau zemlju 357 km. *livno podruje 4unava o!u#vata 8/7 km
0
i ukljuuje oko 1:: pritoka.
*livno podruje do pro)ila !rane GEP* Berdap / iznosi 577.::: km
0
a deo sliva koji se nalazi na
teritoriji *<G iznosi 89.::: km
0
.
Padavine variraju od preko 0.::: mm>god. u planinskim predelima *lovenije i Austrije do manje
od 5:: mm>god u nekim podrujima u !lizini <rnog mora.
?ok 4unava je u svr#u !oljeg sagledavanja podeljen u tri geomor)oloke sekcije" pri emu su
uzeti u o!zir i antropogeni uticaji na a!iotike i !iotike uslove
6
+
/. G!%*ji D(*av od izvora do !rane Ga!ickovo /.8/6 km"
0. S%e+*ji D(*av od !rane Ga!ickovo do Berdapa"
1. D!*ji D(*av od !rane na Berdapu do delte 4unava.
*rednji 4unav se deli" takoe na tri pod poteza+
a. -d !rane Ga!ickovo do Dudimpete prelazak iz alpske u nizijsku reku" reka tee kroz
maarsko po!re"
!. -d Dudimpete do u%a reke *ave kao nizijska reka" 4unav tee kroz Panonsku niziju"
antropogeni uticaj z!og znaajne emisije ne prei%eni# otpadni# voda iz Dudimpete"
c. -d u%a *ave do !rane GEP* Berdap / kao nizijska reka" 4unav se pro!ija kroz Karpate i
Dalkanske planine" antropogeni uticaj preko e)ekta uspora izgradnjom !rane" preko
#idroelektrana i znaajnom emisijom neprei%eni# otpadni# voda iz Deograda.
Akumulacija GEP* Berdap / je /970. godine postala deo #idroenergetskog i plovid!enog
sistema" pregraivanjem korita i izgradnjom !rane na zajednikom &ugoslovensko rumunskom
delu 4unava" na 931 km renog toka. Prosena zapremina akumulacije iznosi 1"5 # /:
9
m
1
.
Akumulacija ima mogu%nost dnevnog" deliminog i sedminog izravnjavanja proticaja.
;izvodno od !rane Berdap / izgraena je i putena u eksploataciju akumulacija GEP* Berdap 0
izgradnjom !rane na 861 km" takoe u okviru zajednikog projekta sa =umunijom.
Hapremina akumulacije pri maksimalnom usporu je oko 81: # /:
6
m
1
. Drana je putena u rad
/985.g. i sastoji se od dva odvojena o!jekta+ !rana na glavnom renom kanalu i prelivna !rana
na rukavcu 4unava na =umunskoj strani reke" druga prelivna !rana je podignuta na naoj strani.
Hnaajna karakteristika akumulacije Berdap / je promenljiva du$ina prostiranja i veliina uspora
i zapremina" u )unkciji proticaja i re$ima rada #idoelektrane. Pri velikim vodama" uspor dopire
do u%a reke ;ere" dok se pri malim vodama uspor prostire na du$ini od 1/: km na 4unavu" /::
km na *avi i oko 6: km na ?isi.
*vi re$imi eksploatacije su de)inisani kotama nivoa za karakteristine proticaje" odnosno
krivama proticaja u rasponu od ekstremno veliki# voda na kontrolnim pro)ilima kod u%a ;ere
na 4unavu i na !rani.
U re$imu 68>61 #idroelektrana je radila od /970. do /976.g. -vaj re$im podrazumeva da se za
proticaje 4unava manje od 715: m
1
>s na !rani odr$avaju nivoi gornje vode tako da se na u%u
6
3oint -anu(e 8urve9) :inal *eport 2!!1
14
;ere realizuje nivo vode na koti 68":: mnm" dok se pri ve%im proticajima na !rani odr$ava nivo
gornje vode 61":: mnm" a na u%u ;ere uspostavljaju prirodni re$im nivoa vode.
U re$imu 69.5>61 #idroelektrana je radila od /977. do /985.g. -vaj re$im podrazumeva da se za
proticanje 4unava manje od 975: m
1
>s na !rani odr$avaju nivoi gornje vode tako da se na u%u
;ere realizuje nivo vode na koti 69"5: mnm" dok se pri ve%im proticajima na !rani odr$ava
gornji nivo vode od 61":: mnm" a na u%u ;ere uspostavlja prirodni re$im nivoa vode.
U re$imu Q69"5 i vieR je eksploatacija poela /985.godine. -vaj re$im podrazumeva odr$avanje
takvi# nivoa gornje vode na !rani da se na u%u ;ere ostvare projektovani nivoi i precizno je
de)inisan u Konvenciji iz /988. godine. 4ve #idroelektrane GEP* Berdap / i 0 )unkcioniu kao
jedinstven sistem.
Projektom je predvieno da GEP* Berdap 0 radi pri promenljivom nivou vode. ;ivoi vode se
kontroliu tako da nivo vode kod Kladova ne prelazi kotu 30":: mnm pri proticajima ve%im od
/:.::: m
1
>s i ne prelazi kotu 31"6 mnm pri proticajima ve%im od /615: m
1
>s. Uticaj uspora
GEP* Berdap 0 se ose%a uzvodno sve do !rane Berdap /.
Eerenja na ulaznim pro)ilima pokazuju da je proseni godinji ulaz suspendovanog nanosa u
Berdapsku akumulaciju oko /7 miliona tona" od ega 3/N unosi 4unav" 06N ?isa" 0/N *ava" i
/0N Eorava. Procenjuje se da je pronos suspendovanog nanosa oko /: puta ve%i od pronosa
vuenog nanosa 'reda veliine oko / milion tona godinje(.
U periodu od /970 0:::. godine u prostor akumulacije Berdap / uneto je oko 39: miliona
tona" dok je preko !rane prelo 80 miliona tona nanosa. U akumulaciji je zadr$ano oko 19:
miliona tona nanosa" od ega 87N na sektoru akumulacije nizvodno od u%a Eorave
7
.
U ovom delu akumulacije se po veliini nanosni# naslaga izdvaja potez kod 4onjeg Eilanovca"
dok su one uzvodno i nizvodno znatno manje. .zmenjeni re$im proticaja vode u prostoru
akumulacije je rezultovao !rojnim i znaajnim drugim promenama.
Promene su nastale u mor)ologiji renog korita odnosno korita akumulacije" izmenjen je re$im
transporta i sedimentacije suspendovani# materija i sedimenata. .zmenjen je kiseoniki re$im"
promenjena je struktura i dinamika zajednice )itoplanktona" kao i itava serija drugi# )iziko
#emijski# karakteristika i procesa" koji svi zajedno imaju presudan uticaj na kvalitet vode reke
4unav" i uzvodno i nizvodno od !rane.
.zvrena je gru!a procena ukupnog optere%enja nutrijentima koje dospeva prekograninim
vodotocima na teritoriji *<G
8
.
Ukupno godinje optere%enje razliitim o!licima )os)ora iznosi od 05 1: kt )os)ora i razliitim
o!licima azota od 15: 3:: kt azota. -sim po sadr$aju suspendovani# materija" najve%e
optere%enje po svim ostalim parametrima sti$e 4unavom. 4oma%im pritokama u tok 4unava u
sektor jezera dospeva oko /: kt )os)ora i 00: kt azota.
7
7ar$anovi0 ;. i saradni+i 12!!32: 8tudi$a) 4rva :a&a) -e'rada+ioni pro+esi u akumula+i$ama 6erdapa 1 i
6erdapa 2 i (ilansiran$e &a'a<en$a) =nstitut &a vodoprivredu >3aroslav ?erni@) #eo'rad
8
Annual *eport on the A+tivities o. the =B4-* in 2!!2.) 4ollution Bontrol 8trate'9 in Cine Dith the E:-) 2!!3
15

32%
14%
45%
3%
6%
. . !"
#$#%! &'
%( )*+,, 1999. .

.spitivanjima kvaliteta vode Berdapski# jezera tokom 8:,ti# godina ustanovljeno je da su
promene kvaliteta vode uslovljene slede%im procesima+ izra$ena sedimentacija" !io#emijska
razgradnja" organske materije" smanjenje primarne produkcije" kao i procesima vezanim za
sediment+ sorpcija i akumulacija toksini# materija 'teki metali i organski mikropolutanti( na
natalo$enom mulju" nji#ova razgradnja isl.
U toku /999. godine" neposredno po zavretku ;A?- !om!ardovanja izvrena su namenska
ispitivanja u organizaciji meunarodne D?2 komisije sa ciljem ocene stepena zagaenja vodenog
ekosistema reke 4unav" a kao posledice emitovanja toksini# materija tokom !om!ardovanja.
.spitivanja su vrena na pro)ilu =am. U izvetaju ove komisije konstatovano je slede%e
9
+
, U vodi nisu registrovana prekoraenja iznad E4K slede%i# parametara+ olova" $ive"
mineralni# ulja" grupe policiklini# aromatini# ugljovodonika i poli#lorovani# !i)enila.
, U sedimentu su registrovane posledice zagaivanja na)tom i $ivom" dok se poli#lorovani
!i)enili i /"0 di#loretan ne registruju.
, Analizom sedimenata utvrene su pove%ane koncentracije ugljovodonika u nji#ovom
povrinskom sloju. 4etaljnom analizom pojedini# uzoraka jezgara sedimenata naeni su
znaajni sadr$aji adsor!ovani# ugljovodonika" policiklini# aromatski# ugljovodonika i $ive.
-vo zagaenje je o!janjeno emisijom zagauju%i# materija u ranijem periodu na celom
slivu uzvodno od =ama.
Prema najnovijim ispitivanjima sprovedenim tokom 0::/. i 0::0.g. konstatovani su isti
)enomeni uoeni u ranijim ispitivanjima vezani za promene kvaliteta vode kao posledica uspora
vode+
, Prema ve%ini ispitivani# )iziko #emijski# parametara kvaliteta" voda u o!e akumulacije
GEP* Berdap / i Berdap 0 zadovoljava kriterijume propisane za prvu i drugu klasu voda"
, Povremena odstupanja od propisanog kvaliteta !ele$e se uglavnom po parametrima koji
ukazuju na organsko optere%enje i poreme%en !ilans kiseonika. -sim toga povremeno se
!ele$e pove%ane vrednosti gvo$a i suspendovani# materija"
, -d opasni# materija povremeno se !ele$e visoke koncentracije )enolni# materija i mineralni#
ulja"
9
.zvetaj o posledicama ;A?- !om!ardovanja na stanje kvaliteta voda" sedimenata i akvatini# organizama reke
4unav" Felike Eorave i Lepenice" D?2 misija" /999." Deograd
16

34%
14%
38%
3%
11%
. . !"
#$#%! &'
%( )*+,, 1999..
, *adr$aj ostali# opasni# materija u vodi redovno je u dozvoljenim granicama za vode druge
klase kvaliteta 'teki metali" poli#lorovani !i)enili" policiklini aromatini ugljovodonici"
radionukleidi("
, Po sadr$aju makronutrijenata o!e akumulacije imaju potencijal za intenzivnu eutro)ikaciju"
, -ptere%enje sedimenata organskim zagaenjem" tekim metalima i drugim organskim
mikropolutantima ve%e je na ovom prostoru u odnosu na uzvodni sektor"
, U sedimentima se akumuliraju znaajne koliine teki# metala+ cink" kadmijum" nikl i u
manjoj meri+ olovo i $iva.
, Prema kvalitativnom i kvantitativnom sastavu )itoplankstonske zajednice indeks sapro!nosti
na svim lokalitetima odgovara drugoj klasi voda"
, .ndeks sapro!nosti zooplanktonske zajednice se takoe nalazi u drugoj klasi kvaliteta"
, indeks sapro!nosti sraunat na osnovu zajednice makroinverti!rata nalazi se u okvirima tre%e
klase kvaliteta sa prisutnim indikatorima degradacije vodeni# ekosistema.
;a osnovu ovi# rezultata mo$e se zakljuiti da je neop#odno sprovoditi mere zatite Berdapski#
akumulacija a preduslov za to su poznavanje procesa u akumulacijama" tano utvreni izvori
zagaenja" veliine emisija i uspostavljanje korelacije izmeu emisije i imisije.
;eadekvatan odnos prema $ivotnoj sredini dovodi do+
, -a.a/e*ja 0e'"ji#)a prouzrokovanog neodgovaraju%im upravljanjem industrijskim
otpadom" naputanjem rudnika" nainom prikupljanja i deponovanja vrstog otpada ili
neodgovaraju%im kori%enjem poljoprivrednog zemljita"
, .ntenziviranja procesa erozije nastajanje i intenziviranje procesa erozije kao rezultat
aktivnosti na sva tri sektora" komunalnom" industrijskom i agrarnom" ali najdirektniji uticaj
ima svakako neodgovaraju%e gazdovanje umama i kori%enje o!radivog zemljita"
, Uticaja na re$im voda krenjem uma" neadekvatnim upravljanjem otpadnim vodama u
ruralnim i ur!anim o!lastima"
, Eutro)ikaciju kao uticaj uputanja komunalni# i industrijski# otpadni# voda" kori%enje
zemljita" uzgajanje stoke i dr."
, Pogoranja kvaliteta izvorini# voda , kao kumulativni e)ekat ovekovi# aktivnosti" ali pre
svega uticaj komunalni# voda i industrijski# otpadni# voda u ur!anim i seoskim naseljima"
, Hagaenja vazdu#a kao posledice kori%enja zastarele te#nologije" neravnote$nog
kori%enja energije i kori%enja uma.
17
1.;. Ni3a e!"!#a 3ve3)
.ako je !riga o zatiti prirode oduvek postojala" do razvoja ekoloke svesti dolazi postavljenjem
prvi# teorija o $ivotnoj sredini koje se vezuju za drugu polovinu SF... veka. -d tada do danas
izdvajamo slede%e teorije o $ivotnoj sredini+ teotija !entamista" maltuzijanstva" granice rasta
glo!alne ravnote$e" organskog rasta" preo!ra$aja meunarodnog poretka" postojanog stanja"
nivoa $ivota" postindustrijskog do!a" decentralizacije drutvenog sistema" glo!alnog
matematikog modela 'konceptualnog modela( !ios)ere" ekoloke politike" teorijske postavke
ekoloki# dimenzija i mnoge druge.
?eorija !entamista zasnivala se na te$nji za po!oljanjem #igijenski# uslova stanovanja u
radnikim naseljima" ma#om podignuta u !lizini industrijski# pogona i rudarski# kopova.
;edostatak teorije !entamista ogledao se u pristupu o!ez!eivanja samo to e)ikasnij# uslova
rada.
?eorija maltuzijanstva skrenula je pa$nju na pro!lem rasta ljudske populacije. Polazila je od
konstatacije da se ljudska populacija !r$e pove%avala 'geometrijska progresija(" od proizvodnje
sredstava za $ivot 'aritimetika progresija(. ?eorija je predlagala kontrolu raanja pose!no
siromani# klasa to je izazvalo !rojne polemike prema maltizijanstvima kao krajnje ne#umanog
odnosa prema ljudskoj populaciji.
?ako se kao protivte$a razvio pokret AneomaltuzijanstvoA tite%i prava populacije nerazvijeni# i
zemalja u razvoju. 4ecenije posle teorije maltuzijanstva odlikovala je pojaana instrijalizacija i
ur!anizacija" pogorana napretkom te#nologije i demogra)skim rastom" koji su dovelo do porasta
potronje energije" prirodni# resursa i #rane.
*avlaivanje prirode rezultiralo je zagaenjem i degradacijom $ivotne sredine.*redina SS veka
odlikuje se daljim tokom intenzivnog industrijskog razvoja velokog !roja zemalja u svetu" kao i
razvoja industrijske i komunalne in)rakstrukture. ?ako je =.Karson pokrenula novi pokret za
zatitu $ivotne sredine koji je predstavljao apel oveanstvu da smanji upotre!u pesticida u
poljoprivredi.
Eeutim" =.Karson nije uoila da glo!alni ekoloki pro!lemi na koje su ukazivale teorije
sedamdeseti# i osamdeseti# godina dvadesetog veka" do$ivele kolminaciju u razvijenim
zemljama sveta .?eorija granice rasta glo!alne ravnote$e zasnivala se na stanovnitu da rast
populacije nu$no vodi porastu proizvodnje i potronje to rezultira uve%anom potronjom
prirodni# resursa" pove%anjem zagaenosti i degradaciji $ivotne sredine.
Prva kon)erencija Ujedinjeni# ;acija o $ivotnoj sredini odr$ana je u *to#lomu /970.godine i
predstavljala je prekretnicu u odnosu na oveanstvo prema $ivotnoj sredini. 4oneta je
@to#lomska deklaracija koja je ukazala na alarmantno stanje kvaliteta $ivotne sredine i istaknuta
nu$nost pra%enja njenog kvaliteta" troenja resursa" posledica zagaenosti na ljudsko zdravlje"
prirodu" !iljni i $ivotinjski svet.
Peti jun" kao prvi dan odr$avanja Kon)erencije u @to#lomu" proglaen je *vetskim danom zatite
$ivotne sredine . U periodu od /970.godine do devedeseti# godina SS veka pojavilo se ve%i !oj
teorija i pokreta o zatiti $ivotne sredine koje nisu prele okvir teorije granice rasta i to#lomske
deklaracije.;avedimo neke teorije+ teorija organskog rasta" teorija preo!ra$aja meunarodnog
poretka" teorija postojanog stanja" teorija nivoa $ivota" teorija postindustrijskog do!a" teorija
decentralizacije drutvenog sistema.
18
*vetska komisija za $ivotnu sredinu je /987.godine prezentovala javnosti izvetaj C;aa
zajednika !udu%nostC zasnovan na inergeneracijskoj i intrageneracijskoj pravdi koji
zadovoljava potre!e i o!ez!euje do!re uslove $ivota zemljama u razvoju.
.zvetaj se zasnivao na novoj koncepciji svetske ekonomske i ekoloke politike i iji je jedan od
najznaajni# rezultata" doneta APoslovna povelja za odr$ivi razvojA koja industrijskim
preduze%ima daje upustva o osnovnim komponentama ekolokog upravljanja. Godine /990.
odrzana je Kon)erencija u =io de Taneiru" na kome je po prvi put ukazano na povezanost razvoja
i zatite $ivotne sredine.
-vde je svakako" va$no pomenuti i akcioni program JAgenda 0/C koja daje preporuke za jaanje
preduze%a u zatiti $ivotne sredine i razvojnoj politici" te AUred!u *aveta Evropske zajedniceA
!roj /816>91 o do!rovoljnom ue%u industrijski# preduze%a u sistemu Evropske zajednice za
ekoloko upravljanje i ekoloku proveru.
;apomenimo da je u Kjotou /997. godine oko 5: zemalja potpisalo -kvirnu konvenciju
Ujedinjeni# nacija o klimatskim promenama" 'Kjoto protokol( iji je cilj spreavanje i
smanjivanje emisije otrovni# gasova" pre svega ugljen,dioksida" koji se smatraju glavnim
uzronicima porasta temperatura na Hemlji" odnosno stvaranja e)ekta Astaklene !ateC.
4o sada su protokol rati)ikovale Austrija" Delgija" 4anska" 2inska" ;emaka" Grka" .rska"
.talija" Luksem!urg" @panija" @vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Felike Dritanije" *everne .rske"
;orveka" Ealta" =umunija i *lovaka. &edan od svakako znaajni# koraka je i taj to je protokol
rati)ikovao i &apan" jedan od veliki# svetski# zagaivaa .
Heleno ponaanje i odgovornost prema drutvu i ekologiji ili eco,citizens#ip kako se esto
naziva" poslednji# godina postaje glo!alni trend. Uprkos svim ekonomskim pro!lemima"
zagaenje $ivotne sredine i glo!alne klimatske promene ulaze u deset najva$niji# !riga
prosenog graanina nae zemlje i regiona" pokazuje istra$ivanje G)K.
Ukoliko se zapitamo gde smo mi u odnosu na ostale zemlje po pitanju odgovornosti prema
okru$enju u kome $ivimo" ne iznenauje podatak da smo tek na poetku u odnosu na zemlje
Hapadne Evrope" u kojoj ;emaka kao lider u zelenom nainu $ivota i negovanju zeleni#
vrednosti" ima preko 5:N zaista zeleni# graana 'Green,indeed(.
@to se tie zemalja &adranskog regiona ' zemlje Hapadnog Dalkana sa Al!anijom (" *lovenija
va$i za najzeleniju,17N" prati je Grvatska sa /9N zeleni# graana" zatim Eakedonija ,/6N i
*r!ija na poslednjem mestu sa samo 8N.
Podaci istra$ivanja pokazuju da je najmanji !roj oni# koji smatraju da je !riga o ouvanju
$ivotne sredine zapravo deo drutvene odgovornosti" mlado ur!ano stanovnitvo. Kao razlog
tome tinejd$eri i adolescenti navode neo!avetenost ali i to da ekologija nije s)era nji#ovog
interesovanja.
*tarosna do! u kojoj je za!ele$en najve%i !roj aktivni# zeleni# graana je populacija izmeu 1: i
59 godina starosti" dok je i dalje najmanji !roj pro,aktivni# graana" oni# koji volontiraju i ire
in)ormacije o znaaju podizanja svesti o recikla$i" odr$ivom razvoju" tednji prirodni# resursa i
organskoj is#rani.
4a u svetu raste trend promiljene kupovine govori podatak da ak 57N graana smatra da %e
ve%i !roj prirodni# sastojaka na deklaraciji proizvoda presuditi o nji#ovoj kupovini" dok su u
19
zemljama Adriatic regiona" potroai oprezni jer su svesni da zeleno vie kota.
*koro 75N glo!alne populacije smatra da su kompanije te koje !i tre!alo da naprave prvi korak
ka osve%ivanju graana" a ak 91N nji# se sla$e da je odr$ivi razvoj !itan i ukljuuju ga u
program svoji# kompanija.
1<
@to se optine Kladovo tie osnovni izvori ekoloke svesti graana proistiu iz osnovni#
karakteristika gradova" recimo" Dor i Eajdanpek su se u vrlo kratkom vremenskom periodu od
jednog veka razvili iz mali# naselja" preko rudarski# kolonija u razvijene ur!ane centre ire
okoline. ?akvi gradovi nemaju tradiciju" najve%i deo stanovnitva je pridoao te nisu razvijeni
kulturni o!rasci karakteristini za jednu visoko ur!anizovanu sredinu
11
.
;egotin je grad sa dugom tradicijom koji je dugo !io kulturni i o!razovni centar ?imoke
krajine. Eeutim" migracija stanovnika i odlazak u druge centre u zemlji i na rad u inostranstvu
menjaju sliku grada. *manjuje se !roj stanovnika" menja se o!razovna struktura a veliki !roj
radno aktivnog stanovnitva ne $ivi na ovim prostorima" ve% tu dolazi samo povremeno" a u
gradu i okolnim selima grade velike ku%e u kojima $ivi ostarelo stanovnitvo. *ve ove promene
odra$avaju se i na ekoloku svest.
Polako nestaje tradicionalni odnos prema prirodi a ne prenose se pozitivna iskustva iz razvijeni#
zemalja. Kvalitet $ivotne sredine u optini Kladovo nije na zadovoljavaju%em nivou. Feliki je
pritisak koji sla!a ekonomija" neo!razovanost" nein)ormisanost i depopulacija" uz nedovoljno
razvijenu ekoloku svest i nepotovanje etiki# vidova ponaanja" imaju na prirodne resurse i
kvalitet $ivotne sredine.
;a )ormiranje ekoloke svesti uticala je i izgradnja !rana na 4unavu i )ormiranje jezera koja su
dovela do znaajni# promena u $ivotu stanovnitva u naseljima pored 4unava. Pojedina naselja
se sele na nove lokacije to dovodi do socijalni# promena u $ivotu stanovnika. Promena ri!ljeg
)onda u 4unavu i nestanak jesetarski# vrsta ri!a menja i ekonomske aktivnosti. Feliki je
pro!lem u proseno sla!oj o!razovanosti i in)ormisanosti stanovnitva o stanju $ivotne sredine.
4ruga grupa osnovni# uticaja u Doru i Eajdanpeku proistie iz ekonomski# karakteristika
gradske privrede koja je izrazito monostrukturnog karakatera" odnosno preko 8:N zavisna od
rudarstva i metalurgije. -ve privredne grane prouzrokuju najvie degradiraju%i# uticaja" koji su
vidljivi svim graanima" ali istovremeno ove grane su do skora omogu%avale razvoj i opstanak
samog grada i relativno visoki standard $ivota stanovnitva.
H!og potre!a !rzog privrednog razvoja i rasta grada" a na osnovu znaajne ekonomske mo%i"
razvio se sistem kolskog o!razovanja" poev od predkolskog" osnovnog '10 osnovne kole( i
srednjeg '/1 struni# kola i gimnazija( i univerzitetskog '?e#niki )akultet u sastavu
Deogradskog univerziteta(" koji raspola$e znaajnim kadrovskim i prostornim resursima za
kvalitetno o!razovanje.
Pa$nja se posve%uje i individualnom radu sa talentovanim uenicima. U Doru )unkcionie
=egionalni centar za talente a u Kladovu odeljenje =epu!likog centra. U pojedinim periodima
10
=straFivan$e marketinke a'en+i$e @G:KH o($avl$eno na =nternetu u eIma'a&inu @ #i&nis i .inansi$eH
3!.!3.2!13.'od.
11
7ar$anovi0 T.) Trumi0 7.) 7arkovi0 C$. 12!!32: Cokalni ekoloki ak+ioni plan #ora) 8% #%r) Gra<anski .orum)
#or
20
razvoja izuzetno je !io razvijen i sistem o!razovanja odrasli#" kroz koji je kvali)ikaciju stekao
veliki !roj radnika.
U sklopu re)orme o!razovanja postoji jasno izra$ena orijentacija na ekologizaciju celokupnog
o!razovnog sistema sa !rojnim praktinim inicijativama. Postoje i razvijene nauno,istra$ivake
institucije '.nstitut za !akar" ?e#niki )akultet" Havod za zatitu zdravlja" <entar za
poljoprivredna istra$ivanja i dr.( i strunjaci koji mogu dati znaajan doprinos reavanju
ekoloki# pro!lema i odr$ivom upravljanju.
=elativno je razvijen i sistem medija" naroito elektronski#" a deluju i ekoloke ;F-" od koji#
su neke umre$ene u ire ekoloke asocijacije sa mogu%nostima znaajnog doprinosa ue%u
javnosti i u jaanju ekoloke svesti. Eo$e se zakljuiti da %e dalji razvoj grada i promena
monostrukturnog karaktera privrede" uz ekologizaciju itavog o!razovnog sistema u sklopu
re)orme o!razovanja" kao i dalji razvoj javni# medija i ;F-" o!ez!editi jaanje ekoloke svesti
graana" koja %e vie uticati na promenu o!razaca ponaanja i doprineti odr$ivom razvoju
lokalne i ire sredine.
;a ekoloku svest graana najvie utiu najte$i ekoloki pro!lemi koje prouzrokuju do sada
primenjivane rudarske i metalurke te#nologije" te#nologije !azne #emije i izgradnja
#idroelektrana na 4unavu odnosno kumulirani negativni ekoloki e)ekti ti# privredni# grana.
-vi uticaji su neposredno vidljivi u Doru i Eajdanpeku" pre svega u samim gradovima koji se
granie sa metalrukim i rudarskim pogonima i u nji#ovoj okolini 'zagaeni vazdu# i vode"
izmenjen relje)(.
Pove%ano je invalidiziranje radnika u ovim privrednim o!lastima i o!oljevanja stanovnika.
Pove%ani su trokovi komunalnog odr$avanja gradova. U senci ovi# uticaja ostale su
mnogo!rojne druge o!lasti od znaaja za $ivotnu sredinu" naroito u domenu ur!ane ekologije
'stanovanje" komunalni otpad" sao!ra%aj" zelene povrine i dr.( .
Feliina i te$ina ekoloki# pro!lema koji nastaju kao posledica rudarske i metalurke
proizvodnje" a pose!no o!im potre!ni# sredstava za nji#ovo saniranje i spreavanje" deluje
pasiviziraju%e na graane.
* druge strane u celokupnom o!razovnom sistemu ekoloka edukacija je !ila )aktogra)ski
postavljena !ez delatne komponente" svedena na pojedinane kolske predmete" pojedinane
napore prosvetni# radnika i nije !ila ravnomerno realizovana na svim nivoima o!razovanja"
pose!no kroz o!razovanje odrasli#. &avni mediji su naje%e ekolokoj pro!lematici prilazili
senzacionalistiki" povrno i !ez mo!iliziraju%eg e)ekta. Ekoloke ;F- pokrivale su kroz svoje
ekoloke edukativne aktivnosti samo deo pro!lematike $ivotne sredine.
Ekoloka svest graana Dorskog okruga je izrazito protivurena. * jedne strane" postoji visoko
izra$ena svest o razmeri i uzrocima ekoloke pro!lematike" a s druge strane nema dovoljno
saznanja i svesti o posledicama zagaivanja $ivotne sredine po dalji privredni i komunalni
razvoj" po zdravlje stanovnika i stanje prirode. Hatim" s jedne strane" postoje saznanja o
mnogo!rojnim injenicama ugro$enosti $ivotne sredine" ali s druge strane nema dovoljno
motivacije i akcija graana na reavanju ekoloki# pro!lema.
Hatim" vie je razvijena ekoloka svest o Dorskom okrugu kao Qcrnoj takiR a nedovoljno o
okolini Dora kao centru !iodiverziteta Dalkana i Evrope. Ekoloka svest je u velikoj meri
ekonomizirana jer je usmerena najvie na ekonomske e)ekte kori%enja mineralni# resursa i
21
energetskog potencijala 4unava" a nedovoljno na odr$ivo kori%enje ostali# prirodni# resursa
koji !i !ili osnova razvoja manje ekoloki agresivni# privredni# grana 'proizvodnja zdrave
#rane" turizam i dr.(
Prevazila$enje ovakvog stanja ekoloke svesti graana za#teva stvaranje uslova za po!oljanje
ekolokog in)ormisanja i ekoloke edukacije i za ve%e ue%e graana i zainteresovane javnosti u
donoenju odluka za reavanje ekoloki# i kljuni# razvojni# pro!lema.
-snovna posledica ovakvog stanja ekoloke svesti je s jedne strane pasivizacija graana da lino
uestvuju u reavanju ekoloki# pro!lema" ue%em u odluivanju" u konkretnim ekolokim
kampanjama i akcijama. -sim povlaenja sa prostora !or!e za istu $ivotnu sredinu ova
pasivizacija ima i drastinije )orme naputanja gradova i sela i preseljenja.
* druge strane sve e%a je i radikalizacija svesti graana iz najugro$eniji# gradski# i seoski#
naselja" koja se ogleda u visoko izra$enom nezadovoljstvu" samoorganizovanju" za#tevima do
elemenata ekolokog !unta.
-vakvo stanje svesti nije omogu%avalo da se uini !itniji pomak u dosadanjem stanju
o!razovnog sistema" javni# medija i rada ;F-. ?ek pokretanje LEAP procesa i re)orme
o!razovanja omogu%uje da se napravi !itniji pomak i kroz edukaciju i in)ormisanje prevazie
stanje ekoloke svesti koje ne motivie na promenu ponaanja.
4ugorono prevazilazenje ovi# posledica mogu%e je jedino kroz pokretanje LA 0/ procesa
odr$ivog razvoja" odnosno prerastanja ekoloke svesti u Aodr$ivu svestC na temelju odr$ivog
kori%enja svi# prirodni# resursa kojima se raspola$e" ve%eg kori%enja o!novljivi# resursa kao
to su ljudski resursi i nji#ovo znanje i integracije ekoloki#" ekonomski# i socijalni# ciljeva
razvoja.
*tvaranje partnerstva svi# zainteresovani# strana" anga$ovanje lokalni# vlasti i !iznis sektora"
aktivista lokalni# nevladini# organizacija" sredstava in)ormisanja" uenika i studenata" kao i
ostali# graana mo$e znatno doprineti razvijanju ekoloke svesti i potovanju etiki# normi
ponaanja.
1.=. Ne+!3)a)a i*>!%'a7ija ! *iv!( %a+i!a)iv*!3)i
*astav komunalnog otpada u -ptini Kladovo je pri!li$no isti kao i u ve%ini drugi# gradova.
;ajvie je zastupljen organski i papirni otpad" staklo" plastika i metal. Fe%i deo komunalnog
otpada je mogu%e reciklirati.
Komunalni otpad se odla$e na nepripremljenim i neureenim povrinama !ez pret#odnog
tretmana i !ez prekrivanja zemljom nakon odlaganja. ;a postoje%im deponijama se pored
komunalnog otpada odla$u i industrijski otpad" graevinski materijal" medicinski" )armaceutski i
veterinarski otpad kao i opasan otpad.
Hastarelost i nedovoljan !roj me#anizacije i kontejnera ne omogu%ava kvalitetnije i e)ikasnije
pru$anje usluga i irenje teritorije sa koje !i se sme%e i otpad organizovano izvozili.
22
H!og nepokrivenosti cele teritorije !orskog okruga sistemom sakupljanja otpada" otpad se
nekontrolisano odla$e na !rojne divlje deponije pored puteva" poljoprivrednog zemljita" javni# i
stam!eni# o!jekata" na zelenim povrinama u gradu" pored reka" potoka i na nji#ovim o!alama"
u granicama nacionalnog parka LLBerdapLL i na drugim za tu svr#u nepripremljenim mestima.
4eponije" nastale odlaganjem otpada iz industrije i doma%instva" svojom velikom povrinom"
koliinom i #eterogenim sastavom" znaajano utiu na $ivotnu sredinu. ?aj uticaj se ogleda u
slede%em+
, 0a.a/e*je va0+(1a prainom koja se podi$e sa ravni# i kosi# povrina odlagalita i dovodi
do lokalnog pa i regionalnog zagaenja vazdu#aI usled izdvajanja deponijskog gasa i
spaljivanja sme%a.
, 0a.a/e*je v!+a 'povrinski# i podzemni#(" usled prirodnog lu$enja odlo$enog materijala i
ispiranja sumpora i teki# metala. Pose!an pro!lem predstavlja odlaganje otpada u dolinama
potoka i reka" koje nizvodno od nji# postaju vodotoci !ez $ivota. Procedne vode komunalni#
i divlji# deponija zagauju vodotokoveI
, 0a.a/e*je 0e'"ji#)a" koje mo$e !iti direktno i indirektno. 4irektan uticaj ogleda se u
unitenju zemljita povrinskim kopovima" zauzimanju povrina )lotacijskim jalovitima i
naslagama raskrivke te su trajno izgu!ljena za !ilo kakvu privrednu delatnost. Hemljite je
indirektno ugro$eno prainom i vodama od lu$enja" koje menjaju njegov #emijski sastav"
utiu na kvantitet i kvalitet poljoprivredni# proizvoda i nji#ovu zdravstvenu ispravnost.
Hagaenje zemljita komunalnim otpadom koji vetar i $ivotinje raznose sa neureeni# i
divlji# deponijaI
, 0+%av"je "j(+i" koje je ugro$eno prainom" kori%enjem zagaeni# podzemni# i povrinski#
voda i upotre!om kontaminirani# $ivotni# namirnicaI
, va"i)e) 9iv!)a" jer su pojedina doma%instva !ila prinuena da se presele sa prostora na
kojima su )ormirana odlagalita i jalovita. 4o nji#ove migracije je dolo usled zaposedanja
sve ve%eg dela o!radivi# povrina koje su predstavljale izvor pri#oda. Uticaj odlagalita
dovodi i do ogranienja poljoprivredne proizvodnje i smanjenja prinosa. -te%uje se i
unitava in)rastruktura 'lokalni vodovodi" putevi" elektrina mre$a(I
, $%!'e*( 'i%!"i'e" usled promene mor)ologije terena" a time i ru$e vetrova. Pregraene
su doline reka pa je dolo do promene pravca vetrova i pove%anja vremena tiine 'dana !ez
vetra(. ?o je dovelo do pove%anja nivoa zagaenja naselja sumpordioksidom jer je smanjeno
provetravanjeI
, 3'a*je*je &i!+ive%0i)e)a" jer dolazi do unitavanja !iljnog i $ivotinjskog sveta u renim
dolinama gde su )ormirana odlagalita i jalovita" kao i $ivog sveta u zagaenim povrinskim
i podzemnim vodama.
23
UPRAVLJANJE OTPADOM
I.1. S)a*je ( !&"a3)i ($%av"ja*ja !)$a+!' ( !$#)i*i K"a+!v!
-ptinski plan upravljanja otpadom predstavlja dokument kojim se organizuje proces upravljanja
otpadom na nivou optine. -ptinski planovi tre!a da !udu u saglasnosti sa =egionalnim
planom" odnosno planom kojim se ureuje o!last zajednikog upravljanja za vie optina.
Kako je optina Kladovo saglasna da zajedno sa optinama Hajear" Doljevac" Eajdanpek"
Knja$evac" Dor )ormira region" ovaj optinski plan tre!a da !ude usaglaen sa =egionalnim
planom upravljanja otpadom za optine ?imokog regiona.
U okviru optinskog plana upravljanja otpadom !i%e prikazano trenutno stanje u o!lasti
upravljanja otpadom" koliine" vrste otpada" nain sakupljanja" tretiranja i z!rinjavanja otpada.
?akoe %e !iti de)inisani pravci i prioriteti" kao i dinamika i nain reavanja pro!lema u skladu
sa pozitivnim nacionalnim i EU zakonodavstvom iz o!lasti upravljanja otpadom i iz o!lasti
zatite $ivotne sredine.
*vr#a izrade plana je dugorono uspostavljanje odr$ivog sistema za upravljanje otpadom" pre
svega na nivou optina" ali i regiona" s o!zirom da se radi o optinama sa malim !rojem
stanovnika" na nain koji ima minimalan tetni uticaj na $ivotnu sredinu i zdravlje sadanji# i
!udu%i# generacija" uz racionalno kori%enje resursa i potovanje savremeni# principa
upravljanja otpadom" a uz koordinisano ue%e svi# su!jekata upravljanja otpadom repu!like
vlasti" lokalni# vlasti optina uesnica" doma%instava" privredni# i komercijalni# organizacija"
nevladini# institucija" privatnog sektora i naravno svakog pojedinca.
?o podrazumeva de)inisanje najpri#vatljiviji# modela za postizanje pune kontrole nad svim
tokovima otpada od nastajanja" razdvajanja" sakupljanja" transporta" tretmana i deponovanja.
*istem upravljanja tre!a da o!ez!edi smanjenje koliine otpada" izdvajanje korisni#
komponenata iz otpada" i racionalno prikupljanje i odlaganje otpada" sagledavaju%i investiciona
ulaganja" dinamiku aktivnosti i )inansijsku i te#noloku spremnost na prelazak na novi sistem
rada.
-ptinskim planom %e !iti omogu%eno da se+
, stekne potpuni uvid u sadanju situaciju u upravljanju otpadom u optini"
, de)iniu ciljevi u upravljanju otpadom na nivou optine u skladu sa doma%im
zakonodavstvom"
, de)inie optimalni sistem za upravljanje otpadom to ukljuuje i mogu%i iz!or privatnog
partnera na osnovu sprovedenog javnog tendera"
, de)inie metod i optimalni rokovi za implementaciju plana"
24
, de)iniu ukupna )inansijska ulaganja kao i )inansijska ulaganja za prioritetne delove plana
koje je neop#odno odma# implementirati.
<ilj optinskog plana je da o!ez!edi odgovore na mnoga otvorena pitanja koja determiniu
uspostavljanje potpuno novog sistema upravljanja otpadom" koji se zasniva na smernicama
;acionalne strategije upravljanja. otpadom" evropskim standardima i zakonskim merama koji
odreuju ovu o!last.
,.,. V%3)e, !"i?i*e i 3a3)av !)$a+a
Prema podacima koje nam je dostavilo komunalno preduze%e &P UVKomunalacVV iz Kladova"
prosena dnevna koliina komunalnog otpada u rastresitom stanju iznosi 05 m
1
" tj. godinje se na
teritoriji optine Kladovo sakupi preko 9.::: m
1
rastresitog otpada. Podataka o koliinama
otpada koji se sakupi od industrije nema" jer se ne vodi evidencija o koliinama i sastavu otpada"
izuzev podatka za prosenu dnevnu koliinu medicinskog i komunalnog otpada koji je 0"5 m
1
.
P%!3e?*a +*ev*a !"i?i*a
!'(*a"*!. !)$a+a (
%a3)%e3i)!' 3)a*j(
#
0
-1
t 2
P%!3e?*a +*ev*a !"i?i*a
i*e%)*!. i *e!$a3*!.
i*+(3)%ij3!. !)$a+a
#
0
2
t 2
P%!3e?*a +*ev*a !"i?i*a
+%(.i1 v%3)a !)$a+a
@&!"*i?i, "a*i?i,
i*+(3)%ij3iA
#
0
-31
t 2
M!%>!"!#i 3a3)av !)$a+a
@$%!7e*je*! $%!7e*)(a"*!
(?e#e $!je+i*i1 v%3)a
'a)e%ija"a ( 0a$%e'i*i
%a3)%e3i)!. !)$a+aA
Pa$i% -.4
S)a"! -.4
P"a3)ia 0.4
G('a 2
Te3)i" 14
Me)a" 14
O%.a*3i -.4
G%a/evi*3i 2
Sa jav*i1
$!v%#i*a
2
O3)a"! 2
Ta&e"a &%. , 4oda+i o koliinama otpada) 34 Komunala+
12
U optini Kladovo najve%im odlagaima otpada smatraju se upravo najve%i privredni su!jekti
koji posluju na teritoriji optine a to su + GE ABerdap .C" PP A ?ekijankaC" AAlmagC"
Drodogradilite A=#ein, 4onau KardC" AP*. P.P.;GC" AGu!erC" a najve%i odlaga !iolokog i
medicinskog otpada su 4om Hdravlja" kladovska !olnica i .nstitut za onklogiju i radiologiju
Kladovo.
,.2. Sa($"ja*je !)$a+a i )%a*3$!%)
12
Ta(ela (r.2 4oda+i o koliinama otpada) 'odin$i i&veta$ 34 Komunala+ Kladovo) de+em(ar 2!12.
25
Pod pojmom sakupljanje otpada podrazumeva se uklanjanje otpada sa mesta nastanka i njegov
transport do mesta odlaganja 'deponije( ili mesta njegove o!rade 'postrojenje za tretman otpada(.
*akupljanje otpada mo$e u pojedinim sluajevima da !ude izuzetno kompleksan pro!lem s
o!zirom da promenljivost koliine generisanog otpada tokom vremena u nekoj sredini" usled
lokalni# karakteristika koje se mogu ogledati u lakem ili te$em pristupu lokacijama za
sakupljanje otpada i drugi# karakteristika lokalnog karaktera.

Slika br. 0. *adni+i) mehani&a+i$a i oprema 3K4 @ Komunala+H Kladovo
13
U optini Kladovo !roj stanovnika o!u#va%en sistemom sakupljanja otpada od strane
komunalni# preduze%a je nedovoljan sa aspekta ciljeva ;acionalne strategije upravljanja
otpadom =epu!like *r!ije" u kojem se navodi da je potre!no o!ez!editi pokrivenost uslugama
sakupljanja otpada 8:N stanovnitva. ?renutna situacija u komunalnim preduze%ima ?imokog
regiona je loija nego u pret#odnom periodu jer se usluge sakupljanja otpada pru$aju na manjem
procentu teritorije z!og izuzetno zastarele me#anizacije.
-ptinskim planom upravljanja otpadom predviena je na!avka kompletne nove me#anizacije za
sakupljanje otpada koja %e omogu%iti pokrivanje kopletne teritorije optine uslugama sakupljanja
otpada. Predla$e se postepeno pove%anje o!ima posla" odnosno pru$anja usluga" a u periodu od 0
godine da se o!u#vati celokupna teritorija na najracionalniji nain" potuju%i minimalne
sanitarno , #igijenske uslove.
Prema podacima do!ijenim od strane komunalnog preduze%a -ptine Kladovo" koliine i sastav
otpada poreklom iz komercijalnog sektora u odnosu na ukupan otpad koji dotina komunalna
preduze%a sakupljaju trenutno nije mogu%e de)inisati.
Pored pomenuti# pro!lema sa me#anizacijom koji se ogledaju u nedovoljnom !roju kamiona i
drugi# transportni# sredstava" esto se uoava nedovoljan !roj kontejnera odgovaraju%e
zapremine" nepostojanje pose!ni# kontejnera za medicinski otpad" nepostojanje ili nedovoljan
!roj kontejnera za razdvajanje odreeni# vrsta otpada" to se pokuava prevazi%i permanentnim
investiranjem tj. postepenim pove%anjem !roja kontejnera i o!navljanjem stari#. Ha uspenu
13
8lika (r. 3 http:/ 3K4HKomunala+HKladovo.rs/ radni+i) oprema i mehani&a+i$a @Komunal+aH) .oto'aleri$a)
2!12.
26
realizaciju predlo$enog plana neop#odno je gotovo svu me#anizaciju zameniti novom i
savremenom.
?akoe za uspenu realizaciju" neop#odno je imati kompati!ilnu kompletnu me#anizaciju i
posude za odlaganje otpada na teritoriji cele optine.
* o!zirom na ukupan !roj doma%instava prema popisu stanovnitva iz 0:/0. godine 8.9/1 'Popis
0:/0.(" a !roj doma%instava" korisnika usluga sakupljanja otpada" prema podacima &P
Komunalac '3.887(" dolo se do podatka da je oko 59 N stanovnitva pokriveno uslugom
sakupljanja otpada u optini Kladovo.
Prema ;acionalnoj strategiji upravljanja otpadom =epu!like *r!ije" cilj je o!ez!eivanje usluga
sakupljanja otpada za 8:N stanovnitva" planom se predvia da taj !roj ukoliko se o!ez!edi
potre!na me#anizacija mo$e !iti i znatno ve%i.
<ene usluga odnoenja i deponovanja otpada nesrazmerno su niske u odnosu na cene ostali#
komunalni# usluga. U ve%ini optina trokovi koji se napla%uju doma%instvima i privrednim
korisnicima o!u#vataju slede%e+
, ?rokove za odnoenje otpada iz doma%instava" poslovnog prostora privredni# korisnika"
odnosno iz kola i drugi# ustanova za decuI
, ?rokove za odr$avanje posuda za sme%eI
, ?rokove za odr$avanje deponije.
?rokovi za odnoenje otpada i odr$avanje deponija razlikuju se za kole i druge ustanove za
decu" penzionere i druge povla%ene kategorije stanovnitva" su najmanji" a za privredne
su!jekte" poslovne prostore" industriju su najvii.
;a osnovu in)ormacija do!ijeni# od &P Komunalac iz Kladova trenutni !roj korisnika usluga u
optini je 3.887" dok je prosean iznos na raunu 08:":: dinara.
Eeutim" celokupan pro!lem sakupljanja otpada" pored ekonomskog )aktora isplativotisti" pored
zastarele opreme" i manjka radne snage" predstavljaju deponije koje su neregistrovane kao
lokacije za odlaganje sme%a" pa tako na teritoriji Kladova imamo nesrazmeran odnos izmeu
legalni# i divlji# deponija.
4eponija u optini Kladovo otvorena je /99:. godine. 4eponija nije u potpunosti ograena"
ograda postoji samo na odreenim delovima" te je mogu% slo!odan pristup deponiji.
;a lokaciji deponije ne postoji portirnica niti kapija" a takoe se ne vodi evidencija o koliinama
i vrstama otpada koje se odla$u.
4eponija trenutno zauzima povrinu od 0"16 #a" od ega se /"3/ #a nalazi pod otpadom.
Procenjeno je da je ukupna godinja koliina otpada koji se odla$e na deponiju oko 8.5:: m
1
.
Uraen je projekat sanacije deponije od strane instituta JKirilo *avi%A" ali mere sanacije nisu
zapoete.
;a deponiji se vri kompaktiranje otpada !uldo$erom i periodino prekrivanje otpada zemljom.
* o!zirom da nema kontrole vrsta otpada koje se odla$u na deponiju" sa komunalnim otpadom
odla$u se i klanini i opasan otpad. Polo$aj deponije sa aspekta udaljenosti od stam!ene zone"
27
vodotoka i slini# povredivi# o!jekata je povoljna. Povremeno se na deponiji mogu primetiti
manji po$ari.
;a deponiji je evidentiran manji !roj lica =omske nacionalnosti i drugi# lica koja se !ave
sakupljanjem sekundarni# sirovina.
Pored glavne deponije na teritoriji optine Kladovo tokom 0::9. godine identi)ikovano je jo 5:
divlji# deponija u okviru projekta J.denti)ikacija divlji# deponija na teritoriji =epu!like *r!ijeA
koji je realizovao 4epartman za in$enjerstvo zatite $ivotne sredine" 2akulteta te#niki# nauka iz
;ovog *ada" za potre!e Einistarstva $ivotne sredine i prostornog planiranja.

Slika br.5 7apa divl$ih deponi$a u optini Kladovo.
14
,.4. Re7i"a9a !)$a+a
Pod pojmom recikla$e otpada podrazumeva se o!rada sekundarnog materijala u cilju do!ijanja
novog recikliranog materijala koji se mo$e ponovo koristiti u neku svr#u.
Pojam recikla$e se mea sa pojmom separacije" koji predstavlja jedan deo sistema recikla$e ili
upravljanja otpada a to je odvajanje sekundarni# , korisni# sirovina" na mestu nastanka
'primarna separacija( ili nakon sakupljanja pomeanog otpada" sekundarna separacija" koja se
esto izvodi na lokaciji deponije.
*istemski organizovani# aktivnosti separacije otpada trenutno nema u optini Kladovo" meutim
postoje sporadine aktinovnosti u o!lasti separacije otpada i recikla$e pre svega industrijskog
otpada.
14
8lika (r.4. http:/ 3K4 @Komunla+H Kladovo) 7apa divl$ih deponi$a u optini Kladovo) i&veta$ departmana &a
&atitu Fivotne sredine) :akulteta Tehnikih nauka u /. 8adu)2!!".'od.
28
;a podruju optine posluje )irma koja se !avi sakupljanjem i preradom industrijskog otpada 4P
P.ndustrosirovinaP" koja se !avi sakupljanjem i preradom sekundarni# industrijski# sirovina.
,.6. D%(.e !$7ije )%e)'a*a
Westo se meu ostale opcije tretmana otpada u!rajaju insineracija" plazma proces" gasi)ikacija"
piroliza" solidi)ikacija i opcije kori%enja otpada kao goriva.
-ve metode nalaze se i na listi ostali# opcija tretmana otpada u ;acionalnoj strategiji upravljanja
otpadom sa programom pri!li$avanja EU" izraenoj od strane Einistarstva za prirodne resurse i
zatitu $ivotne sredine" a koji je usvojila vlada =epu!like *r!ije 0::1. godine.
I*3i*e%a7ija je proces koji za#teva velike koliine otpada" i velika )inansijska sredstva.
Kontrolisano spaljivanje otpada 'insineracija( ne postoji u =epu!lici *r!iji" z!og izuzutno visoke
cene i nedovoljne koliine otpada za racionalan rad postrojenja.
P"a0'a $%!7e3 je izuzetno skup proces i proces koji se ne preporuuje ni u daljem razvoju
upravljanja otpadom u optini i regionu.
Ga3i>ia7ija, 3!"i+i>ia7ija, MBT, !'$!3)i%a*je
;e postoji ni jedan od navedeni# o!lika tretiranja komunalnog otpada u optini Kladovo.
-rganizovano kompostiranje ne postoji" ali postoji kompostiranje u okviru individualni#
doma%instava" pre svega u ruralnim krajevima. ?akva aktivnost %e nakon uspostavljanja plana
upravljanja otpadom u celoj optini rezultirati manjim sadr$ajem organske materije u sastavu
otpada to je jedan od ciljeva evropski# direktiva o upravljanju otpadom.
,.8. O+"a.a*je !)$a+a
;astajanje ili produkcija otpada predstavlja rezultat ekonomske aktivnosti pojedinca"
doma%instva pa i dr$ave u celini. Produkcija komunalnog otpada uslovljena je $ivotnim
standardom" nainom $ivota" socijalnim okru$enjem" nivoom industrijskog razvoja i drugim
parametrima svojstvenim svakom okru$enju.
.z pomenuti# razloga koliina" a pose!no sastav otpada koji %e se produkovati mogu znaajno da
se razlikuju meu dr$avama" ali i u okviru iste dr$ave.
Koliine i sastav otpada na istom prostoru takoe se menjaju i tokom godine. U =epu!lici *r!iji
do nedavno nije postojala adekvatna politika upravljanja otpadom i ceo proces zasnivao se na
neadekvatnom odlaganju otpada na deponije koje naje%e nisu zadovoljavale ni jedan kriterijum
neop#odan da !i se ta mesta mogla smatrati !ez!ednim i odgovaraju%im za odlaganje otpada.
.sta situacija je i u optini Kladovo. U optini je identi)ikovano 50 deponije na kojima se vri ili
se vrilo odlaganje razliiti# vrsta otpada !ez voenja rauna o pravilima deponovanja otpada. U
ve%ini sluajeva otpad na deponijama predstavlja #eterogenu smeu otpada iz doma%instva" koji
je odlagan !ez gotovo ikakve separacije" a na deponiji se nalazi izmean sa zemljom i
graevinskim otpadom.
29
Predstavnici optine Kladovo saglasili su se u vezi sa )ormiranjem regiona upravljanja otpadom"
odnosno izgradnje =egionalne sanitarne deponije koja !i se nalazila u !lizini Hajeara. -vim
optinskim planom predvieno je da se od trenutka izgradnje deponije Galovo u !lizini Hajeara"
sav otpad sakupljen u optini Kladovo trasportuje na trans)er stanicu" a odatle kamionima ve%e
zapremine na regionalnu deponiju.
Upravljanje otpadom koji se izdvoji usled primarne separacije" vri%e &P Komunalac ili drugo
optinsko komunalno preduze%e zadu$eno za upravljanje otpadom" dok %e upravljanje
predostalim koliinama sakupljanog otpada upravljati novo)ormirano preduze%e regionalna
deponija.
,.:. I*+(3)%ij3i i !$a3a* !)$a+
Podaci o postojanju ve%i# koliina industrijskog otpada nisu poznati. .ndustrijska postrojenja na
teritoriji optine Kladovo ili ne rade ili rade smanjenim kapacitetom. Eeu ve%im privrednim
su!jektima koji posluju na teritoriji optine Kladovo nalaze se+
, Gidroelektrana JBerdap .A proizvodnja i distri!ucija elektrine energijeI
, 4rutvo za opremanje plovni# o!jekata A=#ein,4onau KardC 'meovito #olandsko,
rumunsko,srpsko( !rodogradnjaI
, A2ontegasC isporuka gasa plina za grejanje i prevozI
, AAlmagC metalopreraivaka industrijaI
, J<L*A tekstilna industrijaI
, JGu!erA izrada reklama 'svetle%i#" neonski#" od pleksiglasa(.
Upravljanje pose!nim tokovima otpada koji se generiu u optini" potre!no je de)inisati
pose!nim planovima koji %e se odnositi na konkretne vrste otpada.
;a teritoriji optine i ?imokog regiona ne postoje postrojenja za tretman opasnog otpada" kao
ni institucije koje su licencirane za upravljanje ovim vrstama otpada.
;eop#odno je doneti odgovaraju%e odluke na nivou optine kojima !i se zakonski regulisala
o!aveza pra%enja koliina razliiti# vrsta opasnog otpada i adekvatno upravljanje takvim
otpadom" koje na prvom mestu podrazumeva spreavanje meanja opasnog otpada sa neopasnim.
Potre!no je u medicinskim ustanovama vriti odgovaraju%e sakupljanje i odlaganje in)ektivnog i
drugog opasnog otpada i sve koliine produkovanog opasnog otpada predavati odgovaraju%im
insitucijama na upravljanje" a preostali neopasni otpad davati komunalnim preduze%ima na
upravljanje. ;a slian nain potre!no je regulisati upravljanje opasnim otpadom drugi#
proizvoaa postavljaju%i kao o!avezu svakom proizvoau da adekvatno upravlja sa
celokupnim koliinama opasnog otpada.
30

,.;. Nea+eva)*! ($%av"ja*je !)$a+!'
Pokuavaju%i pri!li$iti radnje i postupke koje vre generatori otpada" podr$avamo injenicu o
integralnom sistemu upravljanja otpadom. ?akav sistem ine vie mera i postupaka. Evropska
iskustva govore o velikoj e)ikasnosti termike o!rade gde su tri zemlje *lovenija" Austrija i
4anska napravile veliki korak ka stvarnoj racionalizaciji" tako to iskori%uju energiju do!ijenu
spaljivanjem opasni# otpada gde do izra$aja dolazi velika kalorinost npr. industrijskog opasnog
otpada. ?ako do!ijenu energiju koriste za zagrevanje drugi# postrojenja ili o!jekata.
Kod nas u optini Kladovo nema postrojenja za ovakav tretman otpada" pa dolazimo do
pro!lema koji je vrlo opasan"a zove se neadekvatno upravljanje otpadom. Lokalno posmatrano
imamo jedan negativan stav prema deponijama i samom otpadu koje zavrava na tim
deponijama"jer nam je svest na malom nivou"a industrijalizacija koja je kod nas danas prilino
mirna"ostavila je u naslee ogromnu koliinu svi# vrsta otpada.
U periodu rasta proizvodnje u optini nije donet nikakav strateki plan za upravljanje otpadom
koje !i naredne generacije sprovele u konkretno delo"tako da danas imamo nereena stanja iz
o!lasti zatite $ivotne sredine i upravljanja otpadom na repu!likom nivou.
Generatori koji poseduju sami na stotine tona otpada do!ili su i otpad iz razni# #umanitarni#
poiljki koje su esto dolazile upravo zato da !i tu neiji otpad i ostao. ;eadekvatno i
nekontrolisano postupanje sa otpadom jeste ogroman pro!lem sa kojim se susre%u sve zemlje
sveta"a pose!no one u tranziciji.
Slika br. 1 /eadekvatno odla'an$e otpada
;ajve%i pro!lem svakako predstavlja odlaganje toksini# materija" koje se odla$u na potpuno
neadekvatan nain" zatim !ioloki i medicinski otpad iz zdravstveni# ustanova" a najve%e
zagaenje u vodi se javlja od mulja i otpadni# susptanci koje se u 4unav izlivaju iz odvoda u
31
mainskom postrojenju GE A Berdap .C" zatim auto,otpad" i pose!no veliki pro!lem predstavlja
neadekvatno odlaganje elektronskog otpada.
III CILJEVI PLANIRANOG EKOLOKOG RA-VOJA U
OPTINI KLADOVO
32
2.1. P!&!"j#a*je va"i)e)a va0+(1a
U Kladovu je izra$eno prekogranino zagaenje vazdu#a iz ?urn *everina. Planirane su
aktivnosti na uspostavljanju partnerstva i saradnje sa ?urn *everinom. -ve programe tre!a da
realizuje dr$ava u sklopu sveukupne !ilateralne saradnje sa =umunijom" uz aktivno ukljuivanje
predstavnika okruga i optine Kladovo.
Uzroci zagaenja su+ zastarele te#nologije" nedostatak opreme i ureaja za prei%avanje
otpadni# gasova" neredovno odr$avanje postoje%e opreme" nepravilno voenje te#noloki#
procesa" nepostojanje zatitni# 'sanitarni#( zona oko o!jekata" lokacija o!jekata u naseljima ili u
nji#ovoj neposrednoj !lizini" nepostojanje integralnog sistema kontrole kvaliteta vazdu#a i dr.
O3*!v*i 7i"j je+ Po!oljati kvalitet vazdu#a za 5:N do 0:/3. godine. -vo se mo$e posti%i
ostvarenjem niza zadataka i realizacijom planirani# aktivnosti.
4rugi veoma va$an zadatak za ostvarivanje postavljenog cilja je smanjenje zagaenja vazdu#a iz
energetski# o!jekata. -vo se mo$e posti%i realizacijom etiri grupe aktivnosti+
, ugradnjom sistema za prei%avanje otpadni# gasova na postoje%im toplanama"
, pove%anjem e)ikasnosti rada energetski# o!jekata"
, pove%anjem energetske e)ikasnosti industrijski# o!jekata i
, kori%enjem alternativni# izvora energije.
Feliki su gu!ici energije u sistemima za grejanje a napred smo pomenuli da Kladovo ima tri
velika sistema + J<entarA" JPemciA i Drza Palanka .
Planirano je pove%anje e)ikasnosti centralnog grejanja nizom aktivnosti" poev od ugradnje
sistema kojim %e se regulisati proces sagorevanja u lo$itima" preko rekonstrukcije i zamene
razvodni# mre$a" do ugradnje kalorimetara kod potroaa i promene naina pla%anja utroene
energije 'po utroenoj koliini energije a ne po kvadratnom metru grejnog prostora(.
Potre!no je promeniti nain izgradnje stam!eni#" poslovni# i industrijski# o!jekata i primeniti
savremene principe i materijale za izolaciju" kako !i se ostvarila uteda energije za grejanje.
Feliki pro!lem je paljenje $etveni# ostataka. Planiraju se o!razovne aktivnosti za
poljoprivrednike o znaaju kori%enja $etveni# ostataka za proizvodnju energije i negativnim
posledicama dosadanjeg naina postupanja sa njima.
?akoe" su planirani pilot projekti kori%enja $etveni# ostataka za grejanje u individulanim
seoskim doma%instvima i kori%enje nji#ove toplote u poljoprivrednoj proizvodnji.
=ealizacija aktivnosti na kori%enju alternativni# izvora energije omogu%uje smanjenje
zagaenja vazdu#a" racionalno gazdovanje energijom" kvalitetnije uslove $ivota stanovnitva"
razvoj proizvodnje povr%a u staklenicima isl.
33
Feoma je va$no naglasiti da oprema za kori%enje ovi# izvora energije ne postoji na naem
tr$itu" pa !i tre!alo razvijati proizvodne kapacitete u tom pravcu.
*ve ove aktivnosti mogu se )inansirati iz sopstveni# izvora lokalne zajednice" ue%em
doma%instava linim sredstvima" sredstvima nacionalne Agencije za energetsku e)ikasnost"
donacijama" doma%im i inostranim !ankarskim kreditima" ulaganjem !iznis sektora.
4ugorona aktivnost je dovoenje prirodnog gasa u ?imoku krajinu. Postoje odreena struna
sagledavanja i ovaj projekat se mo$e )inasirati sredstvima inostrani# investitora" !ankarskim
kreditima" nacionalnim sredstvima za podsticaj razvoja" kao sredstvima !iznis sektora i
doma%instava" !udu%i# korisnika gasa.
?ranzitne so!ra%ajnice prolaze kroz gradove i naselja du$ 4unava. *ao!ra%aj je sve intenzivniji a
zagaenje ve%e. Hadatak smanjenje zagaenja vazdu#a od sao!ra%aja mo$e se posti%i
aktivnostima na izmetanju tranzitnog sao!ra%aja izvan Kladova i ;egotina i izgradnjom
parkiralita za teretna vozila u !lizini granini# prelaza i izvan naselja. -ve aktivnosti mogu se
)inansirati sredstvima nacionalnog 2onda za puteve.
Feliki izvor zagaenja vazdu#a su i nekontrolisani po$ari. Kao to je ve% reeno" postoji praksa
paljenja $etveni# ostataka koji se otimaju kontroli i dovode do viednevni# umski# po$ara. -vaj
pro!lem se mo$e reiti edukacijom stanovnitva i kori%enjem $etveni# ostataka za grejanje.
Planirano je jaanje kapaciteta za kontrolu kvalitetu vazdu#a u Doru na!avkom nove opreme za
dogradnju postoje%eg sistema" opreme za pravovremeno o!avetavanje javnosti" kao i nove
opreme za proirenje o!ima kontrole. U Kladovu je neop#odno realizovati aktivnosti na
uspostavljanju sistema monitoringa na!avkom i instaliranjem opreme.
-vim aktivnostima posti$e se saradnja izmeu zagaivaa" struni# institucija i javnosti i mo$e
se pravovremeno reagovati u sluajevima prekoraenje propisani# granini# vrednosti
zagaenja" jaa se odgovornost zagaivaa" dr$avni# institucija i lokalni# vlasti" uz istovremeno
po!oljanje in)ormisanosti javnosti i jaanje nji#ove ekoloke svesti.
-ve aktivnosti su znaajne i za .nstitut za !akar koji je ovla%en za o!avljanje poslova kontrole
kvaliteta vazdu#a u svim optinama Dorskog okruga" ukljuuju%i i Kladovo" jer se tako stvaraju
mogu%nosti za proirenje o!ima posla" struno osposo!ljavanje zaposleni# i zapoljavanje novi#
strunjaka.
*redstva za ove aktivnosti mogu se o!ez!editi iz lokalni# izvora" nacionalni# )ondova
namenjeni# $ivotnoj sredini i meunarodni# donacija.
2., O&e0&e/e*je +!v!"j*i1 !"i?i*a 0+%av3)ve*! i3$%av*e v!+e 0a $ie
34
Pro!lem vodosna!devanja Kladova tre!a !iti reen izgradnjom novog izvorita JPesakA"
kapaciteta 0:: l>s. Frednost investicija procenjen je na preko 65.:::.::: dinara. U toku su
izgradnje sistema za sna!devanje vodom naselja Podvrka i Felika Kamenica.
Hatitne zone oko izvorita ne odr$avaju se redovno. Potre!no je rede)inisati zatitne zone i
sprovoditi planirane mere zatite. -ve poslove tre!a da o!ave -deljenje za ur!anizam optine i
javno preduze%e za vodosna!devanje.
;eki od seoski# vodovoda su vlasnitvo mesni# zajednica. Potre!no je sve te vodovode preneti u
nadle$nost optinskog javnog preduze%a da !i se redovno odr$avali i o!ez!edila zdravstveno
ispravna voda za pi%e.
;aselja u optini Kladovo sna!devala !i se vodom iz lokalni# izvorita i ini%e deo navedenog
sistema.
Ha sna!devanje te#nikom vodom turistikog naselja JKarataA kod Kladova potre!no je ulo$iti
1.:::.::: dinara" a nita manja ulaganja su potre!na i za ureenje sistema za vodosna!devanje
du$ skoro svi# naselja Gornjeg i 4onjeg Kljua" koja" pose!no" u letnjem periodu imaju pro!lem
vodosna!devanja" pa se neretko deavaju restrikcije i uvoenje vanredni# mera tednje" kako !i
stanovnici ovi# naselja imali dovoljno vode u najtoplijem periodu godine.
-va investicija !ila !i mogu%a kroz ue%e na raznim konkursima i kroz projekte koje !i
)inansirale evropske institucije" kao i kroz projekte prekogranine saradnje sa susednom
=umunijom" uz ukljuivanje svi# nadle$ni# slu$!i" elni# ljudi optine i javnog preduze%a
J&edinstvoA iz Kladova" koje je zadu$eno za vodosna!devanje.
Potre!no je uspostaviti saradnju dr$avni# i lokalni# vlasti" nevladini# organizacija" javni#
preduze%a" !iznis sektora" o!razovni# institucija i javni# medija" de)inisati o!like javni#
kampanja i o!razovni# aktivnosti i pristupiti do!ro osmiljenoj" stalnoj" realizaciji. Koordinaciju
ovi# aktivnosti i pra%enje nji#ovi# e)ekata tre!a da preuzme kancelarija za implementaciju
LEAPA u optini Kladovo.
Podizanje nivoa svesti graana o ogranienosti vodni# resursa" racionalnom kori%enju i zatiti
voda je preduslov za uspenu realizaciju svi# ostali# aktivnosti.
2.2. S'a*je*je 0a.a/e*ja $!v%#i*3i1 i $!+0e'*i1 v!+a

-snovni izvori otpadni# voda u optini Kladovo su+ industrija" doma%instva i poljoprivreda.
Uzroci su+
, nepostojanje sistema za prei%avanje"
, nepravilno voenje te#nolokog procesa"
, neispravnost postoje%i# sistema za prei%avanje"
, nepokrivenost svi# stanovnika gradski# podruja kanalizacionom mre$om"
, nedostatak jedinstvenog monitoringa"
, nije uspostavljen sistem upravljanja otpadnim vodama i dr.
-snovni cilj je+ *manjiti zagaenje povrinski# i podzemni# voda otpadnim vodama iz
industrije" turistiki# o!jekata i doma%instava do 0:/3. g.
35
-vaj cilj se mo$e posti%i ostvarivanjem niza zadataka i ostvarivanjem planirani# aktivnosti.
industrija je najve%i izvori otpadni# voda" te je smanjenje koliina otpadni# voda i izgradnja
savremeni# sistema za prei%avanje jedan od prioritetni# zadataka.
-gromne koliine isputeni#" izlu$eni# i procedni# otpadni# voda iz te#noloki# procesa" sa
Gidroenergetskog sistema JBerdap .A predstavlja ne samo lokalni i regionalni ve% i meunarodni
pro!lem" z!og !lizine granice sa =umunijom i deo!e JBerdapaA.
-vaj pro!lem mogu%e je reiti uspostavljanjem jedinstvenog sistema upravljanja industrijskim
otpadnim vodama.
&edna od prvi# aktivnosti koju tre!a realizovati je+ rekonstrukcija postoje%i# i izgradnja novi#
sistema za recirkulaciju industrijski# otpadni# voda. Ha ovu aktivnost nisu potre!na znaajna
sredstva ali je zato korist viestruka.
-sim smanjenja zagaenja $ivotne sredine" smanjuje se i potronja sve$e 'pija%e( vode to pored
ekoloki# daje i ekonomske rezultate. Kom!inacijom ove aktivnosti sa izgradnjom savremeni#
postrojenja sa 'DE?( te#nologijama posti$e se dvostruka korist" do!it izdvajanjem korisni#
elemenata iz otpadni# voda i kori%enje ili isputanje voda visokog kvaliteta.
U postrojenjima gde postoje sistemi za prei%avanje ali nisu u )unkciji tre!a izvriti nji#ovu
reparaciju ili izgraditi nove e)ikasnije i ekonominije sisteme.
Pose!nu opasnost za zagaenje reka i prio!alja kao i !ez!ednosti stanovnitva nizvodno od
rudnika u Doru i Eajdanpeku predsatavljaju ote%eni kolektori i !rane )lotacijski# jalovita.
*anacijom 8: m kolektora ispod )lotacijskog jalovita Feliki Krivelj" iz!egla !i se potencijalna
katastro)a do koje !i dolo eventualnim lomom kolektora i isticanjem ogromni# koliina mulja i
vode u o!liku poplavnog talasa koji !i unitio sve pred so!om i zagadio slivove reka sve do
4unava pa i sam 4unav" a otpadne vode zagadile !i i 9:N zdravi# izvorita u prio!alju 4unava"
tj. na teritoriji optine Kladovo.
;akon sanacije ovog kolektora neop#odno je zapoeti izgradnju novog tunela kroz vrsto tlo kao
trajno reenje navedenog pro!lema" koje !i olakao $ivot stanovnitvu na itavom potesu od
Dora do Kladova.
-sim navedeni# LLgoru%i#LL pro!lema neop#odno je reavati i druge naizgled male pro!leme" ali
ne manje va$ne" a to su otpadne vode iz turistiki# o!jekata i doma%instva.
=ekonstrukcijom dotrajali# i izgradnjom novi# kanalizacioni# mre$a u naseljima kladovske
optine" pove%ao !i se nivo sakupljanja otpadni# voda i samim tim smanjilo zagaenje $ivotne
sredine.
-vu aktivnost tre!a da prati i aktivnost vezana za zavretak izgradnje zapoeti# i izgradnja novi#
sistema za prei%avanje komunalni# otpadni# voda" kao i uspostavljanje sistema upravljanja
otpadim vodama u selima.
36
Kvalitetnim prei%avanjem komunalni# otpadni# voda u postrojenjima u naseljima i propisnom
izgradnjom i odr$avanjem septiki# jama u selima drastino !i se popravio kvalitet podzemni# i
povrinski# voda u Kladovu to je i cilj ovog procesa.
4a !i mogao da se prati napredak u po!oljanju stanja $ivotne sredine i kvaliteta podzemni# i
povrinski# voda neop#odno je sprovesti i aktivnost uvo$enja jedinstvenog sistema za
monitoring voda. 2ormiranjem i odr$avanjem ovakvog sistema u )unkcionalnom stanju
omogu%ila !i se kontrola zagaivaa i pravovremeno otklanjanje posledica zagaenja.
2.4. Uv!/e*je i*)e.%a"*!. 3i3)e'a 0a#)i)e $!"j!$%iv%e+*!. 0e'"ji#)a
;amena prostora regulie se prostornim planom. -ptine se pripremaju" u skladu sa zakonskom
o!avezom" da pristupe izradi ovog stratekog dokumenta. ;jime tre!a regulisati namenu
prostora+
, za razvoj industrijske zone"
, ur!ana naselja"
, sao!ra%ajnice"
, prostore namenjene turizmu i rekreaciji"
, izvorita vodosna!devanja"
, prostore za umarstvo i lov"
, poljoprivredno zemljite"
, zone sanitarne zatite oko rudarski# i industrijski# o!jekata"
, zatitne pojaseve i dr.
Prva aktivnost koju tre!a realizovati je edukacija poljoprivrednika o potre!i i metodama
rekultivacije zemljita" pravilnoj upotre!i vetaki# u!riva i #emijski# preparata i organskoj
poljoprivredi.
Poljoprivredni proizvoai tre!a da pri#vate nova saznanja i izraze spremnost da i# primenjuju u
praksi. ;osioci ovi# aktivnosti tre!a da !udu <entar za poljoprivredna istra$ivanja u ;egotinu"
slu$!e za poljoprivredu u optinskim upravama" poljoprivredne zadruge" mesne kancelarije u
selima i optinske LEAP kancelarije.
*redstva se mogu o!ez!editi iz lokalnog !ud$eta" nacionalni# )ondova i meunarodni# donacija
'*vetska !anka Program smanjenja zagaenja 4unava nutrijentima i Program podrke
implementacije ;acionalne strategije za smanjenje siromatva(.
&edan od osnovni# zadataka je zatita poljoprivrednog zemljita od uticaja rudarstva i industrije.
Aktivnosti tre!a da !udu usmerene na podizanju sanitarni# zona zatite oko svi# postoje%i#
industrijski# zona u svim optinama. -ne tre!a da otponu izradom projekata jer takvi projekti
sada ne postoje" a potom i nji#ovom realizacijom.
-ve poslove tre!a da o!avljaju slu$!e za ur!anizam i poljoprivredu u optinskim upravama"
preduze%a !iznis sektora" zagaivai" i direkcije za izgradnju. *redstva za ove namene tre!a da
o!ez!ede optine iz lokalnog !ud$eta 'su)inansiranje ili )inansiranje izrade projektne
dokumentacije( i !iznis sektor ')inansiranje realizacije projekata(.
37
Eogu%e je zatra$iti )inansijsku podrku iz nacionalni# )ondova '2ond za poljoprivredno
zemljite( kao i konkurisati za meunarodne donacije. Pre realizacije ovi# aktivnosti va$no je
de)inisati vlasnitvo nad ovim zonama i ko %e i# odr$avati i njima upravljati kako !i projekti !ili
odr$ivi a sanitarne zone )unkcionalne i sauvane od unitavanja.
Ha rekultivaciju zemljita i po!oljanje njegove plodnosti potre!na su organska u!riva i sistemi
navodnjavanja. -rganska u!riva se mogu do!ijati iz poljoprivrednog i organskog otpada u
postoje%im poljoprivrednim zadrugama i individualnim poljoprivrednim doma%instvima" kao i
proizvodnja glistenjaka.
-rganska u!riva se mogu do!iti i aktiviranjem kapciteta postoje%i# stoarski# )armi. *redstva
za ove namene mogu se o!ez!editi iz 2onda za razvoj sela i )onda za poljoprivredu.
-vo je pose!no znaajan projekat za plodno zemljite u Kljuu. Po!oljanje pG vrednosti
zemljita je veoma !itna aktivnost u optini Kladovo" i jedan od najva$niji# ciljeva za razvoj
poljoprivrede.
Kladovo je pogodno za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje.;a JKljukim terasamaA
mogu%a je uspena proizvodnja $itarica" industrijskog !ilja i povr%a. 4onji Kljuje poznat po
proizvodnji kvalitetni# vina. Drdska podruja su pogodna za proizvodnju vo%a" a !rdsko
planinska i planinska podruja za razvoj stoarstva.
;eop#odna je promena odnosa prema zemljitu. -no je izuzetno znaajan prirodni resurs i
potencijal !udu%eg razvoja ovog kraja. *anacija degradiranog zemljita" edukacija
poljoprivrednika" promena naina proizvodnje" primena iskustva organske poljoprivrede i
o!ez!eenje poetni# investicioni# sredstava su neop#odne" #itne" aktivnosti. =azvoj
poljoprivrede tre!a da zaustavi dalje iseljavanje seoskog stanovnitva.
-na je preduslov o!nove pre#ram!rene industrije i uspenog razvoja drugi# grana" kao to je
turizam" pogotovu ako se o!ez!ede serti)ikati za speci)ine i kvalitetne proizvode" kao proizvode
sa geogra)skim poreklom i proizvode organske poljoprivrede.
4a !i se to o!ez!edilo potre!no je )ormirati lokalne poljoprivredne )ondove" u emu glavnu re
imaju elni ljudi lokalne samouprave.
;eop#odna je pomo% dr$ave kako !i se ostvarila predvianja iz prostornog plana da ovaj prostor
!ude znaajan poljoprivredni region *r!ije" to nas ponovo vra%a na neop#odnost povezivanja
lokalne samouprave" optinske kancelarije za LEAP" nevladinog sektora" i nadle$nog
ministarstva" kako !i se projekti iz o!lasti poljoprivrede " ali" i ouvanja zemljita" to uspenije
reili.

2.6. U3$!3)av"ja*je i*)e.%a"*!. 3i3)e'a ($%av"ja*ja !)$a+!'
Hatita 4unava i njegovog sliva je od znaaja" ne samo za lokalne zajednice Dorskog okruga" ve%
od nacionalnog i meunarodnog znaaja. *istema zatite 4unava i prio!alja nemo$e da
uspostaviti sama lokalna zajednica. ;adle$ne slu$!e optine Kladovo upozoravaju da je
uspostavljanje sistema neop#odna i oekuju i tra$e mnogo aktivniji ptistup na nacionalnom i
38
meunarodnom nivou. =azlog za to je taj to se u JBerdpaskim jezerimaA" na teritoriji ovi#
optina javljaju sve znaajnije posledice zagaenja.
*talan i sistematski monitoring kvaliteta vode i promena u vodenim ekosistemima je aktivnost
koja ne mo$e da !ude )inansirana i realizovana samo od strane G.E. JBerdapA. -vaj program
pokre%e inicijativu da se u te aktivnosti u znatno ve%oj meri ukljui dr$ava. =ezultati
monitoringa moraju !iti dostupni javnosti a prikupljanje in)ormacija i in)ormisanje graana
mogu da o!avljaju slu$!e za zatitu $ivotne sredine i )ormirane LEAP kancelarije.
Lokalne zajednice" radi ostvarivanje ovog cilja preduze%e mere u skladu sa svojim nadle$nostima
i mogu%nostima. Prvi korak je izrada prostorni# planova optina koji %e !iti usklaeni sa
=epu!likim prostornim planom i Prostornim planom nacionalnog parka JBerdapA.
U skladu sa tim planovima sledi izrada ur!anistiki# planova naselja u prio!alju 4unava.
*redstva za ove namene moraju o!ez!edti lokalne zajednice iz sredstava !ud$eta a nosioci
aktivnosti su 4irekcije za izgradnju i strune slu$!e optine zadu$ene za prostorno i ur!anistiko
planiranje.
Wi%enjnje smetlita razliitog otpada sa prostora prio!alja su aktivnosti koje mogu i moraju da
realizuju same lokalne zajednice. -na o!u#vata snimanje postoje%eg stanja" izradu katastra
smetlita sa procenom koliina i sastava otpada" de)inisanje dinamike radova" uklanjanje sme%a"
a potom rekultivaciju prostora kako na istim mestima ne!i dolo do ponovnog stvaranja
smetlita.
;osici ovi# aktivnosti tre!a da !udu optinske komunalne i ekoloke inspekcije i javna
preduze%a koja upravljaju otpadom" a sredstva se moraju planirati u optinskom !ud$etu.
;adzor nad o!alom 4unava mora !iti uspostavljen od strane optinski# organa vlasti. Potre!no
je anga$ovanje optinski# inspektora" nji#ov ekipni nadzor i rad na terenu 'komunalna" ekoloka"
graevinska inspekcija(" e)ikasan nadzor nad realizacijom izdati# dozvola i reenja i e)ikasan
nadzor skuptina optina nad radom inspektora.
*lede%a grupa aktivnosti usmerena je na ureenju o!ale i prio!alja i o!u#vata+ ureenje pla$a u
naseljima na o!ali i turistikim naseljima" izgradnju marina sa svim potre!nim sadr$ajima"
ureenje staza za etnju i vidikovaca" postavljanje turistiki# ta!li i osnivanje i osposo!ljavanje
vodiki# turistiki# slu$!i.
-vim aktivnostima po!oljava se pristup o!ali 4unava" stvaraju uslovi za po!oljanje kvaliteta
$ivota lokalnog stnovnitva" pove%ava turistika atraktivnost 4unava i prio!alja" stvaraju
kapaciteti za !ogatu turistiku ponudu i preduslovi za razvoj odr$ivog turizma.
-!ala 4unava je kolevka $ivota a ar#eoloka nalazita uz!udljiva istorija razvoja ljudske
civilizacije. Ureenje ar#eoloki# lokaliteta" nji#ova adekvatna zatita" turistika promocija i
predstavljanje !ogate istorijske !atine svetu su aktivnosti koje doprinose kulturnom i
ekonomskog razvoju ovog prostora i omgu%uju otvaranje novi# radni# mesta.
-ve aktivnosti moraju !iti prioritetne a sredstva se mogu o!ez!editi iz optinskog !ud$eta"
nacionalni# )ondova i meunarodni# donacija.
39
?uristika valorizacija izuzetni# prirodni# i kulturni# vrednosti Berdapa mo$e se ostvariti ako se
omogu%i njegovo razgledanje sa vode. ?o je mogu%e ostvariti izgradnjom !roda za turistike
etnje uz odgovaraju%i turistiki sadr$aj koji posetioce zadr$ava ve%i !roj dana na ovom
prostoru.
Dogastvo 4unava predstavlja i veliki ri!lji )ond. Fra%anje migratorni# vrsta ri!a u deo 4unava
uzvodno od !rana #idroelektrana mogu%e je ostvariri izgradnjom reproduktivnogcentra za
jesetarske vrste ri!a. ?akvi projekti su postojali. -ni su meunarodnog znaaja i omogu%uju
ostvarivanje sardnje sa susednim dr$avama. ?re!a razmotriti ekonomsku opravdanost i te#niku
izvodljivost izgradnje ri!lji# staza na !ranama erdapski# akumulacija.
Eeunarodna saradnja na zatiti 4unava" kako u okviru multilateralne saradnje sa 4unavskom
komisijom" tako i !ilateralne sardnje sa susednim zemljama" Dugarskom i =umunijom" i lokalne
saradnje u okviru Evroregiona J4unav 0/Aje preduslov uspenog ostvarivanja postavljenog cilja.
2.8. U3$!3)av"ja*je i*)e.%a"*!. 3i3)e'a 0a#)i)e, !?(va*ja i !+%9iv!.
!%i#e*ja &i!+ive%0i)e)a i +%(.i1 $%i%!+*i1 %e)!3)i
.zuzetna geoloka i !ioloka raznovrsnost Dorskog okruga nije na adekvatan nain vrednovana i
varilozavana" iako je uspostavljen sistem zatite nacionalnog parka JBerdapA i zati%ena !rojna
prirodna do!ra. -stvarenje postavljenog cilja mogu%e je uz !olju saradnju dr$ave i lokalni#
zajednica" kao i uspostavljanjem !ilateralne saradnje sa =umunijom.
Poetne aktivnosti tre!a da !udu usmerene na uspostavljanju !olje" e)ikasnije saradnje dr$avni#
jevni# preduze%a ';.P. JBerdapA i &.P. *r!ijaumeA( i lokalne zajednice i lokalnog stanovnitva"
kako !i oni osetili koristi od uspostavljene zatite prirodni# do!ara.
*lede%i korak ka ostvarenju ovog cilja je izrada strateki# dokumenata+ *trategije odr$ivog
razvoja lokalni# zajednica i *trategije ekolokog turizma. Pri izradi ove strategije tre!a koristiti
meunarodno a)irmisane metodologije i iskustva izrade Lokalnog ekolokog akcionog plana. U
proces izrade i implementacije tre!a da !udu ukljuene sve zainteresovane strane a )ormalno
usvojeni od strane lokalni# organa vlasti.
-ve aktivnosti tre!a da !udu pra%enje jaanjem kapaciteta za realizaciju strategija+ )ormiranje
agencija za odr$ivi razvoj i turistiki# organizacija za razvoj i promociju ekolokog turizma.
.zrada ur!anistiki# planova turistiki# zona tre!a da uvede red u izgradnju turistiki# o!jekata i
o!jekata in)rastrukture i stvore uslove za rezvoj odr$ivog turizma.
.ntenziviranje realizacije projekta )ormiranja prekogranino# parka Berdap sa =umunijom
podr$avaju lokalne zajednice i spremne su da se aktivno ukljue u taj projekat" jer nema aktivne
zatite !ez aktivnog ue%a lokalnog stanovnitva.
Lokalne zajednice insistiraju na u!rzanje postupka &u$nog Kuaja i ovim programom izra$avaju
spremnost za aktivno ukljuivanje u ceo proces poglaenja nacionalnog parka i uvrtenja u
mre$u svetski# rezervata !ios)ere.
40
Pokrenuto je niz inicijativa za zatitu prostora ouvne prirode. U toku je izrada ekspertize za
zatitu *tola" Ealog i Felikog kra. -ptinske vlasti i strune slu$!e optine realizova%e
aktivnosti na zatiti !iodiverziteta+ izletita Dadnjevo"=ajakog !rda" manastira Korogla"
kanjona Fratne" Kanjona Hamne" vrela @arkamen" movarnog prostora na u%u ?imoka u 4unav.
Potre!no je sainiti i katastar speleoloki# o!jekata" stari# sta!ala i drugi# o!jekata koji mogu
!iti zati%eni. ;akon toga planiraju se aktivnosti na proglaenju zatite" odreivanju staraoca i
o!ez!eenju sredstava za realizaciju programa zatite i ureenju speleoloki# o!jekata za
turistike posete. *redstva za ove namene tre!a o!ez!editi iz optinski# !ud$eta.
-uvanje genetskog )onda mo$e se ostvariti Jin situA" zatitom i )ormiranjem specijalnog
rezervata retki# vrsta zeljasti# !iljaka" $!unasti# i drvenasti# !iljaka koje $ive u Karpatskom
planinskom masivu.
Prostor Dorskog okruga raspola$e o!novljivim prirodnim vrednostima ija zatita i odr$ivo
kori%enje omogu%uju+
, Privredni i ekonomski razvoj lokalni# zajednica"
, =azvoj sela"
, *manjenje siromatva"
, Pove%anje zaposlenosti"
, Hatitu i ouvanje genetskog )onda i geo naslea"
, Dolji kvalitet $ivota.
2.:. U3$!3)av"ja*je 3i3)e'a 0a#)i)e D(*ava i $%i!&a"ja
Hatita 4unava i njegovog sliva je od znaaja" ne samo za lokalne zajednice Dorskog okruga" ve%
od nacionalnog i meunarodnog znaaja. *istema zatite 4unava i prio!alja nemo$e da
uspostaviti sama lokalna zajednica.
;adle$ne slu$!e optine Kladovo upozoravaju da je uspostavljanje sistema neop#odna i oekuju
i tra$e mnogo aktivniji ptistup na nacionalnom i meunarodnom nivou. =azlog za to je taj to se
u JBerdpaskim jezerimaA" na teritoriji ovi# optina javljaju sve znaajnije posledice zagaenja.
*talan i sistematski monitoring kvaliteta vode i promena u vodenim ekosistemima je aktivnost
koja ne mo$e da !ude )inansirana i realizovana samo od strane G.E. JBerdapA. -vaj program
pokre%e inicijativu da se u te aktivnosti u znatno ve%oj meri ukljui dr$ava.
=ezultati monitoringa moraju !iti dostupni javnosti a prikupljanje in)ormacija i in)ormisanje
graana mogu da o!avljaju slu$!e za zatitu $ivotne sredine i )ormirane LEAP kancelarije.
Lokalne zajednice" radi ostvarivanje ovog cilja preduze%e mere u skladu sa svojim nadle$nostima
i mogu%nostima. Prvi korak je izrada prostorni# planova optina koji %e !iti usklaeni sa
=epu!likim prostornim planom i Prostornim planom nacionalnog parka JBerdapA.
U skladu sa tim planovima sledi izrada ur!anistiki# planova naselja u prio!alju 4unava.
*redstva za ove namene moraju o!ez!edti lokalne zajednice iz sredstava !ud$eta a nosioci
41
aktivnosti su 4irekcije za izgradnju i strune slu$!e optine zadu$ene za prostorno i ur!anistiko
planiranje.
Wi%enjnje smetlita razliitog otpada sa prostora prio!alja su aktivnosti koje mogu i moraju da
realizuju same lokalne zajednice. -na o!u#vata snimanje postoje%eg stanja" izradu katastra
smetlita sa procenom koliina i sastava otpada" de)inisanje dinamike radova" uklanjanje sme%a"
a potom rekultivaciju prostora kako na istim mestima ne!i dolo do ponovnog stvaranja
smetlita.
;osici ovi# aktivnosti tre!a da !udu optinske komunalne i ekoloke inspekcije i javna
preduze%a koja upravljaju otpadom" a sredstva se moraju planirati u optinskom !ud$etu.
;adzor nad o!alom 4unava mora !iti uspostavljen od strane optinski# organa vlasti. Potre!no
je anga$ovanje optinski# inspektora" nji#ov ekipni nadzor i rad na terenu 'komunalna" ekoloka"
graevinska inspekcija(" e)ikasan nadzor nad realizacijom izdati# dozvola i reenja i e)ikasan
nadzor skuptina optina nad radom inspektora.
*lede%a grupa aktivnosti usmerena je na ureenju o!ale i prio!alja i o!u#vata+ ureenje pla$a u
naseljima na o!ali i turistikim naseljima" izgradnju marina sa svim potre!nim sadr$ajima"
ureenje staza za etnju i vidikovaca" postavljanje turistiki# ta!li i osnivanje i osposo!ljavanje
vodiki# turistiki# slu$!i.
-vim aktivnostima po!oljava se pristup o!ali 4unava" stvaraju uslovi za po!oljanje kvaliteta
$ivota lokalnog stnovnitva" pove%ava turistika atraktivnost 4unava i prio!alja" stvaraju
kapaciteti za !ogatu turistiku ponudu i preduslovi za razvoj odr$ivog turizma.
-!ala 4unava je kolevka $ivota a ar#eoloka nalazita uz!udljiva istorija razvoja ljudske
civilizacije. Ureenje ar#eoloki# lokaliteta" nji#ova adekvatna zatita" turistika promocija i
predstavljanje !ogate istorijske !atine svetu su aktivnosti koje doprinose kulturnom i
ekonomskog razvoju ovog prostora i omgu%uju otvaranje novi# radni# mesta.
-ve aktivnosti moraju !iti prioritetne a sredstva se mogu o!ez!editi iz optinskog !ud$eta"
nacionalni# )ondova i meunarodni# donacija.
?uristika valorizacija izuzetni# prirodni# i kulturni# vrednosti Berdapa mo$e se ostvariti ako se
omogu%i njegovo razgledanje sa vode. ?o je mogu%e ostvariti izgradnjom !roda za turistike
etnje uz odgovaraju%i turistiki sadr$aj koji posetioce zadr$ava ve%i !roj dana na ovom
prostoru.
Dogastvo 4unava predstavlja i veliki ri!lji )ond. Fra%anje migratorni# vrsta ri!a u deo 4unava
uzvodno od !rana #idroelektrana mogu%e je ostvariri izgradnjom reproduktivnogcentra za
jesetarske vrste ri!a. ?akvi projekti su postojali.
-ni su meunarodnog znaaja i omogu%uju ostvarivanje sardnje sa susednim dr$avama. ?re!a
razmotriti ekonomsku opravdanost i te#niku izvodljivost izgradnje ri!lji# staza na !ranama
erdapski# akumulacija.
Eeunarodna saradnja na zatiti 4unava" kako u okviru multilateralne saradnje sa 4unavskom
komisijom" tako i !ilateralne sardnje sa susednim zemljama" Dugarskom i =umunijom" i lokalne
saradnje u okviru Evroregiona J4unav 0/Aje preduslov uspenog ostvarivanja postavljenog cilja.
42
2.;. P%!'e*a va"i)e)a e!"!#e 3ve3)i
Kvalitativna promena ekoloka svesti i promene ponaanja graana su osnovni preduslovi za
realizaciju svi# planirani# aktivnosti LEAP,a. -vaj cilj mogu%e je ostvariti stvaranjem novi# i
jaanjem postoje%i# kapciteta i partnerstava.
2-=E.=A;jE -D=AH-F;- .;2-=EA<.-;.G <E;?A=A
Poetne aktivnosti !i%e usmerene na stvaranje organizacioni# struktura koje %e se permanentno
!aviti ekolokom edukacijom. Postoje%e LEAP kancelarije tre!a da prerastu u ekoloke
in)ormaciono o!razovne centre. Postoje%e kancelarije imaju odgovaraju%u opremu a lokalni
)acilitatori su o!ueni za nastavak rada na ekolokoj edukaciji.
;ji#ovi zadaci !i !ili+

, =azvoj mre$e ekoloki# in)ormacioni# resursa Dorskog okruga"
, Pru$anje pomo%i u de)inisanju o!razovni# programa i kampanja"
, Koordinacija izmeu optina i uesnika u projektima u svojoj optini"
, Eotivisanje nevladini# organizacija za ukljuivanje u procese i stvaranje mre$a"
, Uspostavljanje saradnje sa susednim optinama" dr$avnim institucijama i razvoj
meunarodne saradnje"
, Pomo% o!razovnim institucijama u razvoju kolski# planova"
, -rganizovanje o!razovni# seminara za zaposlene u javnim preduze%ima" !iznis sektoru"
in)ormativnim institucijama i kolama.
=AHF-& -K=UT;E E=ETE EK-L-@K.G .;2-=EA<.-;.G =E*U=*A
Dorski okrug ima pose!no izra$enu potre!u da stalno jaa in)ormativne resurse u o!lasti zatite
$ivotne sredine kako !i o!ez!edio to vie nauni#" struni# i praktini# znanja" aktuelni#
in)ormacija" doma%i# i strani# iskustava i primera do!re i loe prakse" podataka i injenica
neop#odni# za reavanje pro!lema zatite $ivotne sredine.
U Dorskom okrugu deluje ve%i !roj organizacija ija je delatnost u celini ili delimino usmerena
na o!ez!eivanje in)ormacioni# resursa ali one nisu dovoljno usmerene i organizovane da
sistematski i kontinuirano o!ez!euju i ekoloke in)ormacione resurse" i koje se meuso!no
povezane" odnosno umre$ene" pa je samim tim i saradnja olakana.
U proteklom periodu pokretano je vie incijativa i povremeno organizovani pojedini programi da
!i se stanje na ovom podruju unapredilo 'inicijativa za )ormiranjem )onda ekoloke literature u
;arodnim !i!liotekama" zajednike promocije ekoloke literature" <4,a i sajtova" izlo$!e
)otogra)ija" o!ele$avanje znaajni# ekoloki# datuma multimedijalnim programima i dr.(.
?ek orijentacijom da se na organizovan nain prie reavanju ekoloki# pro!lema kroz
donoenje i realizaciju Lokalnog ekolokog akcionog plana 'LEAP,a(" stvaraju se uslovi za
43
o!jedinjavanje svi# navedeni# inicijativa i nji#ovo povezivanje sa irim procesima u zemlji i
svetu
/5
.
Hato je prvi zadatak u pravcu jaanja ekoloki# in)ormacioni# resursa )omiranje nji#ove mre$e u
okviru koje %e se o!jedinjavati napori svi# zainteresovani# uesnika.
Ha poetak u ovu mre$u !i tre!alo da ue !i!lioteka <entra za kulturu Kladova" .nstituta za
Gimnazija " srednje Ekonomska kola" ?e#nika kola" osnovna kola+ JFuk *te)anovi%
Karad$i%A u Kladovu" sa svim izdvojenim odeljenjima" -.@. J*te)anija Ei#jalovi%A iz Drze
Palanke" -.@. J*vetozar =adi%A iz ?ekije" -.@. JLju!ica =aodsavljevi%A iz Podvrke" i istoimena
-.@. iz ;ovog *ipa " <entar za talente optine Kladovo" Hdravstveni centar" Euzej" ;F-"
Agencija za =azvoj Kladova" Diznis,inku!ator <entar" i dr...
U sklopu re)orme o!razovanja sve kole tre!a da pojaaju aktivnosti na unapreenju ekoloke
edukacije u svim nastavnim i vannnastavnim o!licima" a pose!no kroz proces kolskog
razvojnog planiranja i izrade kolski# kurikuluma.
*vaka kola i druga o!razovna institucija u Dorskom okrugu u okviru onog dela svog kolskog
kurikuluma odnosno o!razovnog programa koji samostalno odreuje mora da ponudi
odgovaraju%e ekoloke predmete" teme i sadr$aje" sao!razno potre!ama lokalne zajednice.
?akoe" svaka kola kroz svoj kolski razvojni plan" naroito u delu unapreenja nastave"
osposo!ljavanja nastavnika i saradnje sa lokalnom sredinom" mora da predvidi aktivnosti i
uslove za unapreenje ekoloke edukacije.
=adi koordinacije i realizacije ekoloki# o!razovni# programa kroz LEAP proces i re)ormu
o!razovanja" u okviru LEAP tima tre!a )ormirati pose!nu strunu grupu od predstavnika svi#
kola" odnosno o!razovni# institucija" optinske uprave i odgovaraju%i# ;F-.
=ad ove strune grupe koordinira%e se u LEAP Kancelarijama Dorskog okruga i svake optine.
2ormirati pose!an ekoloki edukacioni centar koji %e pomagati u organizaciji i unapreivanju
ekoloke edukacije u kolama a pose!no razvijati razliite o!like ekoloke edukacije graana"
strunjaka" edukatora" novinara i dr.
Predstavnici kola Dorskog okruga i drugi# o!razovni# institucija" kada se radi o unapreenju
ekoloke edukacije" tre!a vie da !udu prisutni u svim aktivnostima i kontaktima sa
ministarstvima i drugim dr$avnim organima" sa organima lokalne uprave i ;F-" kao i sa
meunarodnim institucijama i donatorima.
?akoe tre!a da imaju vie inicijative i saradnje prilikom ue%a u !rojnim konkursima i
projektima iji je sadr$aj direktno ili indirektno unapreenje ekoloke edukacije.
-d LEAP tima i LEAP Kancelarija se oekuje da pru$e vie pomo%i kolama u navedenim
aktivnostima.
;osioci ovi# aktivnosti moraju !iti o!razovne institucije" a sredstva se mogu o!ez!editi iz
lokalni# izvora" necionalnog )onda o!razovanja i donacija.
E4UKA<.&A E4UKA?-=A
15
;. 7ar$anovi0) 7. Trumi0) C$. 7arkovi0 12!!32: Cokalni ekoloki ak+ioni plan optine) #or) Gra<anski .orum) 8%
#or) #or
44
Potre!no je inicirati" podr$ati i organizovati pose!ne o!like edukacije edukatora" odnosno
prosvetni# radnika radi nji#ovog osposo!ljavanja za realizaciju ekoloke edukacije. Pored toga
oni tre!a da !udu edukovani i za kori%enje savremeni# elektronski# sredstava u ekolokoj
edukaciji.
;osioci ovi# aktivnosti tre!a da !udu LEAP kancelarije i o!razovne institucije. .zvori sredstava
mogu !iti nacionalni )ond o!razovanja" donacije i lokalni )ondovi.
2-=E.=A;&E L-KAL;E EK*PE=?*KE E=ETE
U organizacijama i institucijama Dorskog okruga radi ve%i !roj strunjaka na poslovima zatite
$ivotne sredine. Potre!no je ostvariti kontakte meu njima" razmenu iskustava i saznanja"
zajedniko traganje za reenjima pojedini# pro!lema.
Potre!no je )ormirati ekspertsku mre$u koja !i pomogla i inoviranju znanja i nastavak
zajednikog rada koji je otpoeo radom u te#nikim LEAP timovima i pomogla uspenoj
implementaciji LEAP,a.
E4UKA<.&A ;-F.;A=A
Pravovremene" tane i proverene in)ormacije o $ivotnoj sredini su preduslov ukljuivanju
javnosti u donoenju odluka o $ivotnoj sredini i stvaranju meuso!nog poverenja izmeu
uesnika u LEAP procesu.
;ovinari nedovoljno znaju o izvorima ekoloki# in)ormicija. Potre!no je usavravanje novinara
o osnovama $ivotne sredine i stvaranje specijalista za in)ormisanje iz ove o!lasti. ;osioci
aktivnosti su LEAP kancelarije i in)ormativne organizacije a izvori sredstava lokalni !ud$eti"
nacionalni ekoloki )ond i meunarodne donacije.
&AWA;&E KAPA<.?E?A ;F- . ;j.G-F- UE=ETAFA;jE
;evladine organizacije Dorskog okruga svojim programima su doprinele jaanju ekoloke svesti"
realizaciji nizu znaajni# projekata i stvaranju pertnerstava razliiti# interesni# grupa. -ne su
pokrenule LEAP procese u Kladovu" ali i Dorskom okrugu.
&aanje nji#ovi# kapaciteta" umre$avanje i zajednitvo u realizaciji pojedini# projekata je jedan
od osnovni# uslova za uspenu implementaciju LEAP,a Dorskog okruga. Uspostavljanje
saradnje sa drugim ;F- u *r!iji i razvoj meunarodne saradnje je jedna od predstoje%i#
aktivnosti koja tre!a da !ude podr$ana od lokalni# vlasti i meunarodni# organizacija.
2.=. U3$!3)av"ja*je 3i3)e'a !*)%!"e *iv!a %a+i!a)iv*!3)i i )%aj*!.
!+"a.a*ja i0!)!$a
Prisustvo o!jekata koji mogu !iti potencijalni izvori radioaktvne kontaminacije prilikom
akcidenata" u okru$enju Dorskog okruga" i nedovoljna in)ormisanost javnosti o nivou
radioaktivnosti stvaraju nepoverenje i stra# kod graana" meutim" kada je ovaj znaajan
pro!lem u pitanju" nemogu%e je osvrnuti se samo i iskljuivo na Kladovo" ve% se moraju
45
sagledati pro!lemi celokupnog Dorskog okruga. Prvi zadatak je jaanje kapaciteta za monitoring
nivoa radioktivnosti.
Postoje%i sistem monitoringa tre!a dopuniti novim programima pra%enja i novim mernim
mestima. Potre!no je uspostaviti sistematsku kontrolu svi# materijala na graninim prelazima
prema Dugarskoj i =umuniji.
-vo je u nadle$nosti dr$ave" koja tre!a da anga$uje dovoljan !roj inspektora i omogu%i stalnu
komunikaciju sa lokalnim zajednicama" i dostavljanje i o!javljivanje podataka putem lokalni#
medija.
?o %e omogu%iti jaanje poverenje graana u in)ormacije i dr$avne institucije. *redstva za ove
namene tre!a planirati u nacionalni ekoloki )ond.
?akoe" potre!no je uspostaviti radovnu kontrolu svi# sirovina i ugljeva koji se koriste u
industrijskim o!jektima na teritoriji okruga. ?o je zadatak !iznis sektora" pre svi#+ =udarsko
topioniarskog !asena Dor 'u Doru i Eajdanpeku( i .ndustrije #emijski# proizvoda u Pra#ovu.
Pose!no tre!a o!ratiti pa$nju na redovnu kontrolu te#noloki# procesa i to na mestima gde mo$e
do%i do koncentracije prirodni# radioaktivni# elemenata. -vo je zadatak koji tre!a da realizuje
!iznis sektor" sopstvenim sredstvima" i da o tome redovno o!avetava graane lokalni#
zajednica.
.nstitut nuklearne medicine u Kladovu redovnio prati uticaj svoji# instalacija na nivo
radioaktivnosti u gradu. Potre!no je uspostaviti !olju saradnju i o rezultatima merenja redovno
in)ormisati javnost.
Pove%anu pa$nju tre!a posvetiti kontroli nivoa radioaktivnosti povrinski# i podzemni# voda i
reni# nanosa u Felikom ?imoku i Berdapskim akumulacijama. ?o za#teva proirenje
postoje%eg monitoringa. *redstva za ove namene tre!a o!ez!editi iz nacionalnog ekolokog
)onda ili )onda za vode.
Graevinski materijal mo$e da sadr$i prirodne radionukleide te je potre!na kontrola tog
materijala" pose!no peska i ljunka koji se eksploatie iz 4unava i ?imoka. -vu kontrolu tre!a
da organizuju i )inansiraju preduze%a koja eksploatiu ove materijale a nadzor repu!liki
inspektori za $ivotnu sredinu.
Geoloki sastav terena i rudarske aktivnosti za#tevaju proirenje monitoringa i na pra%enje
radona. -ve aktivnosti tre!a da postanu sastavni deo nacionalnog monitoringa i da se )inasiraju
iz sredstava kojima se )inansira celokupni monitoring u *r!iji.
Prikupljanje rezultata monitoringa" )ormiranje !aza podataka i in)ormisanje javnosti tre!a da
postane sastavni deo rada optinski# i okru$ni# LEAP kancelarija.
U =udniku !akra Eajdanpek postoji privremeno skladite radioaktivni# izotopa koji su se
koristili u mernim instrumentima u te#nolokim procesima. .zotopi su privremeno propisno
odlo$eni i pod stalnom su kontrolom instituta JFinaA.
Pri izgradnji trajnog odlagalita radioktivni# materija u *r!iji" tre!a planirati i odnoenje i
skladiranje i ovi# izotopa.
46
;a stam!enim i industrijskim o!jektima i o!jektima dr$avni# i lokalni# institucija jo uvek sa
nalaze radioaktivni gromo!rani. ;ji#ova zamena" skidanje i pravilno skladiranje izotopa u
privremenom skladitu u Fini je prioritetna aktivnost.
Potre!no je da repu!liki inspektori zatite $ivotne sredine saine popis ti# gromo!rana. Flasnici
moraju da )inansiraju izradu projekata i pri!ave sve potre!ne saglasnosti. Projekti zamene
gromo!rana mogu !iti )inansirani iz sredstava nji#ovi# vlasnika" lokalni# !ud$eta" nacionalnog
ekolokog !ud$eta i meunarodni# donacija.
Uspostavljanje prekogranine saradnje sa Dugarskom i =umunijom" kako na nivou dr$ava" tako i
pogranini# lokalni# zajednica" razmena in)ormacija i realizacija zajedniki# programa
monitoringa" stvori%e meuso!no poverenje i uticati na smanjenje postoje%eg stra#a od
radiokativne kontaminacije iz nuklearni# o!jekata.
47
-AKLJUDAK
Kroz ovaj zavrni rad pokuao sam da prika$em goru%e pro!leme odr$ivog ekolokog razvoja u
optini Kladovo" kao i da pokuam da dam predlog za nji#ovo uspeno reavanje.
Pro!lemi su jako veliki" ali sam" istra$uju%i ovu temu uvideo povezanost izmeu svakodnevnog
$ivota" privrednog rasta i razvoja sa odr$ivim ekolokim razvojem.
&edna od najva$niji# strategija koje nude reenje za ove veoma va$ne pro!leme od koji# zavisi
!udu%i razvoj optine Kladovo je Lokalni Ekoloki akcioni plan" kao i uspena primena strategije
upravljanjem otpadom.
-snovni principi uspene realizacije LEAP,a su+
, Je+i*3)v! +%9ave i "!a"*e 0aje+*i7e i je+i*3)v! ( "!a"*!j 0aje+*i7i+ ona predstavlja
preporuke ije odred!e tre!a da !udu ugraene u strategije" planove i programe+ dr$ave"
lokalne samouprave" javni# preduze%a i slu$!i" !iznis sektora i ;F-.
, M(")i+i37i$"i*a%*!3)+ reavanje !rojni# pro!lema za#teva sveo!u#vatni pristup sa razliiti#
aspekata.
, P%i1va)"jiv!3)5 ona je de)inisana na osnovu miljenja javnosti iskazani# u anketi i na javnim
skupovima uz potpuno uva$avanje miljenja svi# lanova timova koji su na njoj radili.
, EK!%a $! !%aF5 strategija polazi od akcija kojima se reavaju urgentni pro!lemi" za iju
realizaciju nisu potre!na velika sredstva i iji rezultati mogu da poka$u zajednici da je
sposo!na da reava i znaajnije pro!leme.
, V%e'e*3a !+%e/e*!3)5 podeljena je na #itne 'kratkorone korake(" srednjorone i
dugorone uz utvrivanje krajnji# rokova za realizaciju.
@to se strategije upravljanja otpadom tie" rok za njenu implementaciju je /:.godina. U pitanju
je dugorona i skupa investicija" koja o!u#vata ukljuivanje svi# drutveni# s)era i sektora" jer
njena pravilna primena umnogome mo$e podi%i kvalitet $ivota" ali i trajno reiti pro!lem visokog
stepena zagaenja $ivotne sredine" koje nam se svakodnevno deava nepa$ljivim i nepravilnim
odlaganjem otpada i otpadni# materijala.
Eisle%i glo!alno" a deluju%i lokalno" svako od nas mo$e dati svoj skromni doprinos po!oljanju
ekoloke situacije na teritoriji optine Kladovo" koja je dom svi# nas" njeni# graana.
48
LITERATURA
/. 7ar$anovi0) ; i saradni+i. 12!!32: S)(+ija, P%va Fa0a, De.%a+a7i!*i $%!7e3i (
a('("a7ija'a Ge%+a$a 1 i Ge%+a$a , i &i"a*3i%a*je 0a.a/e*ja) =nstitut &a
vodoprivredu >3aroslav ?erni@) #eo'rad.
0. 7ar$anovi0) ;. Trumi0) 7. 7arkovi0) C$. 12!!32: L!a"*i e!"!#i a7i!*i $"a* !$#)i*e
B!%) Gra<anski .orum) 8% #or) #or.
1. *adakovi0) /. 12!!22: J.P. HNa7i!*a"*i $a% Ge%+a$H) -on$i 7ilanova+.
3. Ju$i0) G. 12!!"2: O$#)i*3i $"a* ($%av"ja*ja !)$a+!' 0a !$#)i*( K"a+!v!) -epartman
&a inFen$erstvo &atite Fivotne sredine) /ovi 8ad.
5. Droj stanovnika u -ptini Kladovo" =epu!liki zavod za statistiku" decem!ar 0:/0" sveska
!r./" LL4emogra)ski podaci stanovnitva ?imoke KrajineLL
6. #ttp+>>XXX.djerdap.rs>
7. &oint 4anu!e *urveY" 2inal =eport 0::/
8. Annual =eport on t#e Activities o) t#e .<P4= in 0::0." Pollution <ontrol *trategY in Line
Xit# t#e M24" 0::1
9. .zvetaj o posledicama ;A?- !om!ardovanja na stanje kvaliteta voda" sedimenata i
akvatini# organizama reke 4unav" Felike Eorave i Lepenice" D?2 misija" /999." Deograd
/:. Podaci o koliinama otpada" godinji izvetaj &P Komunalac Kladovo" decem!ar 0:/0.
//. #ttp+>>XXX. $kpkomunala+kladovo.rs/
49