Osnove preduzetništva u turizmu

Pojam preduzetništva u razvojnom smislu počiva na teoriji ekonomije i društva. Staro je koliko i
istorija ljudskog društva. Primeri preduzetničkog ponašanja: u Vavilonu table sa tablama
ispisanim klinastim pismom koje nose napise o komercijalnim transakcijama koje su obavljali
preduzetnici, u Starom Rimu trgovina budućim borcima u gladijatorskim borbama, Kolumbov
prekookeanski poduhvat.
Kao delatnost preduzetništvo se razvilo između 12. i 15. veka. U početku je obuhvatalo
aktivnosti u trgovini, brodogradnji, kreditne i menjačke poslove i postepeno se širilo na nova
područja ekonomske aktivnosti. Osnovni tipovi preduzetnika su u početku bili: gusari,
feudalci, državni činovnici, špekulanti, trgovci i privrednici. Kao tipičan masovni fenomen
preduzeće se javlja tek u 15.veku, a stvaralačko preduzetništvo se masovno razvilo tek u
17.veku. Do tada se može govoriti o:
• ranom trgovačkom tipu preduzetnika koji je trgovao robovima, medom, voskom, čelikom,
krznima životinja, uglavnom u sprezi sa političkim moćnicima koji su mu u isto vreme bili i
kupci i dobavljači i
• ranokapitalističkom tipu preduzetnika (između 11. i 13. veka) iz Italije i zemalja Rajne i Rone,
koji je trgovao evropskim, tropskim i suptropskim proizvodima, sirovinama okolnih evropskih
zemalja.
U 18. veku u zrelijoj fazi industrijskog društva došlo je do
specijalizacije na području trgovine i posebno odvajanja
bankarskih poslova. Postepeno se funkcija vlasništva
razdvajala od funkcije upravljanja u velikim korporacijama,
pri čemu funkciju upravljanja preuzimaju menadžeri i
tehnostrukture. Tržišna konkurencija, razvoj nauke, tehnike
i tehnologije, kao i borba za ekonomsku prevlast, omogućili
su porast profita i doveli do koncentracije proizvodnje i
kapitala, do stvaranja multinacionalnih kompanija,
koncerna, trustova i drugih organizacionih oblika koji i
danas postoje i dominiraju u privredama u svetu.
 pristupi preduzetništvu
• ekonomski (neoklasičan) pristup kroz
razmatranje uloge preduzetnika u ekonomskom
razvoju i primeni ekonomske teorije;
• psihološki (personalni) pristup koji je zasnovan
na karakteristikama ličnosti preduzetnika;
• sociobihevioristički (socio-kulturni) pristup u
kome se ističu uticaj društvenog okruženja
podjednako kao i uticaj ličnih osobina
preduzetnika.
 Ekonomski (neoklasičan) pristup

Prikazuje preduzetništvo kao delatnost čiji je osnovni

cilj optimizacija inputa u cilju maksimizacije
outputa, tj. profita. Potpuno isključuje neizvesnost,
koja je po mnogim ekonomistima upravo jedan od
osnovnih i neizostavnih elemenata preduzetništva.
Budući da ljudski faktor uglavnom svodi na radnu
snagu, a upravljanje na rutinu, ovaj pristup
marginalizuje ulogu preduzetnika u koncentraciji i
alokaciji resursa, pa kao takav ovaj pristup danas
trpi brojne ozbiljne kritike.
 Ekonomski (neoklasičan) pristup
U konvencionalnoj ekonomskoj teoriji termin
„preduzetnik“ je gotovo neprisutan i neuočljiv.
Poistovećuje se sa kapitalistom-poslodavcem i sa
vlasnikom-menadžerom koji poseduje bogatstvo
neophodno za pokretanje proizvodnje ali mimo toga ne
raspolaže nikakvim posebnim osobinama. U najboljem
slučaju je to neko ko preuzima rizik. Uprkos tome što se u
jezgru konvencionalne ekonomske teorije ne ostavlja
mnogo mesta za preduzetnika, veliki je broj autora koji su
u okviru ovog pristupa doprineli razvoju gledišta o ulozi i
konceptu preduzetnika.
Ričard Kantijon (Richard Cantillon), „Rasprava o prirodi trgovine“
(fran. Essai sur la Nature du Commerce en Général (eng. Essay on
the Nature of Trade in General), (1725).
• Uvodi pojam „preduzetnik“ u ekonomsku nauku.
• Prvi ukazuje na ključnu ulogu preduzetnika u privrednom razvoju.
• Ulogu preduzetnika zasniva na individualnom pravu svojine.
• Preduzetnik je zakupac zemljišta, trgovac, građevinar, industrijalac, lekar,
slikar, advokat.
• Kupuje po poznatim cenama, a prodaje po nepoznatim, tj. po cenama
koje će se tek naknadno formirati.
• Preduzetnik snosi rizik poslovnog tj. preduzetničkog poduhvata, a rizik
raste proporcionalno neizvesnosti poslovnih prilika, posebno budućih
cena i ostvarenih efekata.
• R. Kantijon osobu preduzetnika prepoznaje na nov način kao nosioca
razvoja i promena. Preduzetnici su po Kantjonu najvažnija društvena
klasa (pored zemljoposednika i radnika) i centralni privredni akteri.
• Adam Smit (Adam Smith) u delu Bogatstvo
naroda (1776), u zavisnosti od toga da li
preeduzetnik rade ili samo stiču kapital,
razlikuje preduzetnike koji to ostvaruju:
marljivošću i štedljivošću, poslovnim
špekulacijama i poslovnim inovacijama.
 Žan Baptist Sej (Jean Baptiste Say) (1767-
1832)
• Žan Baptist Sej (Jean Baptiste Say) (1767-1832), francuski ekonomista, političar
i preduzetnik, doprinosi ekonomskoj misli kroz koncept preduzetnika i
preduzetništva nezavisno od klasične ekonomske nauke. Sej je skovao reč
preduzetnik oko 1800.godine rekao “Preduzetnik preusmerava privredne
resurse iz oblasti niže u oblast više produktivnosti i većeg prinosa”. Preduzetnika
smatra centralnim stubom ekonomije i katalizatorom društvenog razvoja. Ističe
da preduzetnik prebacuje (ekonomske) resurse iz područja manje u područja
veće produktivnosti i veće dobiti, kombinujući osnovne faktore proizvodnje.
Praktično, Sej smatra da preduzetnik obezbeđuje komercijalnu fazu u tri faze
proizvodnje, spreman je da time preuzme rizik i poveže različite faktore
proizvodnje. Žan Baptist Sej, budući da se dominantno bavio ekonomskom
sferom, resurse smešta isključivo u tu sferu obuhvatajući: kapital, materijalne
resurse, radnu snagu, upravljačke strukture i vreme. Kao i Kantjon, Sej pripada
francuskoj školi ekonomske misli, pravcu poznatom kao “fiziokratizam”, budući
da su svoj način razmišljanja zasnivali na fizičkoj prirodi agrarne ekonomije.
 Israel Meir Kirzner
Israel Meir Kirzner je pripadnik austrijske škole mišljenja u kojoj
su postavljeni temelji za većinu savremenih teorija o
preduzetniku. Kirzner preduzetnika vidi kao nekoga ko je
spreman da uoči i brzo reaguje i koristi šanse za profitabilnu
razmenu, profitira identifikujući dobavljače i kupce i delujući
kao posrednik koji olakšava razmenu pri čemu nije neophodno
da poseduje resurse. Takav preduzetnik poseduje određeno
dodatno znanje koje drugi ne poseduju, uočava i prepoznaje
šansu tamo gde je drugi do tada nisu videli, a znanje kreativno
primenjuje. Kirzerov preduzetnik informacije sa tržišta smatra
ključnim faktorom u preduzetničkom procesu.
 Jozef Šumpeter (Joseph Alois Schumpeter)
(1883-1950),
• Jozef Šumpeter (Joseph Alois Schumpeter) (1883-1950), austrijski i američki sociolog i
ekonomista koji se bavio teorijom privrednih ciklusa i istorijom ekonomskih doktrina, je
prvi značajniji ekonomista i teoretičar ekonomske misli koji se ponovo pozvao na Saja. U
svom radu „Teorija ekonomske dinamike“ (nem. Die Theorie der Wirtschaftlichen
Entwicklung), iz 1911.godine, radikalno odbacuje pristupe tradicionalne ekonomije,
uspostavivši normu zdrave ekonomije u dinamičkoj neravnoteži čiji je uzrok upravo
preduzetnik – inovator.
• Šumpeterov inovator u privrednom životu inovaciju posmatra kao podlogu za postavljanje
novih proizvodnih funkcija i ostvarivanje veće mase profita. Suština Šumpeterovog
ekonomskog doprinosa ogleda se u njegovom stavu „Razvoj je u našem smislu definisan
kao sprovođenje novih kombinacija“. Proizvoditi po Šumpeteru znači kombinovati
raspoložive materijalne snage, a proizvoditi nove proizvode, ili baviti se istim stvarima
različitim metodama, znači kombinovati već postojeće faktore proizvodnje ali drugačije.
Pri tome, i samo sprovođenje novih kombinacija Šumpeter naziva preduzećem, a
preduzetnicima naziva ne samo nezavisne vlasnike preduzeća, već i zavisne privrednike
poput menadžera, članova upravnih odbora i drugih koji u praksi obavljaju preduzetničke
aktivnosti i funkcije u čijem je centru inovacija.
Klasična ekonomska nauka se zasniva na optimalnom
korišćenju postojećih resursa, što i danas čini suštinu
glavne ekonomske teorije, uključujući i teoriju
ponude (Fridman i Keynes) Cilj je da se izvuče
najviše iz postojećih resursa i postigne tržišna
ravnoteža.
Klasična ekonomska teorija ne prepoznaje
preduzetnika i stavlja ga u područje spoljašnjih
uticaja, zajedno sa klimom, vremenskim prilikama,
državnim organima, ratom i tehnologijom.
 Psihološki (personalni) pristup

Zasniva se na definisanju određenih

karakteristika ličnosti ili osobina koje poseduju
uspešni preduzetnici. Sa ovog stanovišta,
postoji određeni broj ljudi koji imaju urođene
sposobnosti, poseduju niz karakteristika po
kojima se izdvajaju kao posebni i koje
karakteriše određena pronicljivost koju drugi
ne poseduju.
 Psihološki (personalni) pristup
• Sve do nedavno je vladalo mišljenje da se preduzetnici
rađaju a ne stvaraju, da su veštine koje su im potrebne
naučene dok su bili mali ili je reč o čistom instinktu.
• Ovako shvaćene – urođene preduzetničke karakteristike,
smanjuju mogućnost aktivnosti i intervencija kojima bi
se moglo delovati kako bi se stvorili novi preduzetnici i
motivisali da započnu biznis, te implicira da postoji
fiksno ograničenje broja potencijalnih preduzetnika. To
je i osnovna kritika ovog poimanja preduzetnika, koje se
čak smatra i kontroverznim.
 Psihološki (personalni) pristup
• Brojne kritike na pristup preduzetništvu zasnovan na
karakteristikama ličnosti, zasnivaju se i na tome da je
teško razlučiti koje su osobine svojstvene
preduzetničkom ponašanju, za razliku od npr. ponašanja
u nekim drugim zanimanjima. Osim toga, vrlo je
neprikladno tragati za samo jednom jedinom značajnom
osobinom, a pri tome zanemarivati i uticaj faktora iz
okruženja koji mogu biti značajniji od karakteristika
ličnosti. Zanemaruje se uloga učenja, usavršavanja i
slučajnih srećnih okolnosti i otkrića do kojih se dolazi u
procesu preduzetništva.
 Mekleland (McClelland): ključne
kompetencije uspešnih preduzetnika
• proaktivnost: inicijativa i prodornost,
• orijentacija ka postignuću: sposobnost da se uoče i iskoriste šanse i
• posvećenost drugima.
• motivacija i potreba za postignućem,
• želja da se ostvari cilj u skladu sa postavljenim standardima,
• proračunato preuzimanje rizika,
• interni fokus kontrole,
• kreativnost i inovativnost,
• potreba za samostalnošću i nezavisnošću.
• tolerancija neizvesnosti,
• vizija,
• samoefikasnost,
• samopouzdanje,
• ambicioznost.
 Timons
• karakteristike ličnosti svojstvene uspešnim
preduzetnicimana na one koje se mogu steći
učenjem i na osnovu iskustva i one koje su više
urođene i koje izdvajaju „rođene
preduzetnike“, predodređene za preduzetničke
poduhvate.
 Timons
Stečene karakteristike : Urođene karakteristike:
• potreba za postignućem • energičnost u kombinaciji
i lokus kontrole, sa emocionalnom
• liderske sposobnosti i stabilnošću,
kompetencije, • kreativnost i inovativnost,
• preuzimanje • konceptualna sposobnost,
odgovornosti za akcije i • vizija u kombinaciji sa
odluke, sposobnošću da se
inspirišu drugi ljudi.
• potreba za
usavršavanjem.
 Sociobihevioristički pristup

Ističe:
 značaj i uticaj faktora kao što su okruženje i kultura
na pojedinca kao ključne na meru u kojoj će se
pojedinci uspešno baviti preduzetništvom. Kultura i
okruženje su ključni za toleranciju neuspeha.
 sklonost preduzetništvu kao posledicu spleta
društvenih odnosa i okolnosti. Preduzetništvo tretira
kao ekonomsku delatnost koja u okviru socio-
kulturnih institucija efikasno koristi prirodne,
društvene i ekonomske potencijale.
Sociobihevioristički pristup – uticaj okruženja

• Neke zemlje i regioni u njihovim okvirima, prednjače u osnivanju uspešnih preduzeća

različitih veličina i stvaranju preduzetnika, pa se i njihov privredni razvoj uspešnije
odvija. Razlozi: karakteristike populacije, izvesni aspekti okruženja i infrastrukture koji
potencijalnim preduzetnicima omogućavaju da lakše iskoriste svoje veštine i šanse.
• U pojedinim regionima i zemljama se uočava „kultura zavisnosti“ od ograničenog
broja velikih poslodavaca, te pomisao ljudi koji se oslanjaju na velike firme za
zaposlenje da samoinicijativno pokrenu sopstveni biznis nije uoobičajena.
• Otežan pristup kapitalu može biti velika prepreka pokretanju sopstvenog biznisa.
Postoji i niz pojava koje su karakteristične za (ne)pokretanje biznisa, a koji se odnose
na odnos prema ženama preduzetnicama, etničkim manjinama, povezivanje poslovnih
mreža i njihovu ulogu u uspešnom preduzetničkom razvoju, ulogu socijalnog kapitala i
sl. Preduzetničko učenje sa stanovišta okruženja i društva takođe spada u
sociobiheviorističke faktore koji utiču na firmu i preduzetnika. Preduzetničko učenje je
proizvod društvenog okruženja u kome preduzetnik funkcioniše. Preduzetnik uči i
napreduje kada uči od stejkholdera iz eksternog okruženja.
POJAM PREDUZETNIŠTVA U SAVREMENIM USLOVIMA POSLOVANJA

Istraživanja u novijim teorijama preduzetništva

koncentrišu se na:
• lične karakteristike preduzetnika,
• karakteristike ponašanja preduzetnika i
• kognitivne aspekte preduzetnika
• preduzetničke aktivnosti
• preduzetničke prilike tj, aspekte
prepoznavanja rizika.
 Dominantni pristupi prirodi preduzetništva, kroz
kontekst menadžmenta
• koncept povezanosti preduzetništva i stvaranja bogatstva koje uključuje
preuzimanje rizika proizvodnje u zamenu za profit;
• preduzeće se stvara delovanjem preduzetnika koji osniva novi biznis poduhvat,
tamo gde ga ranije nije bilo;
• inovacija se ostvaruje jedinstvenom kombinacijom resursa koja čini da postojeći
metodi ili proizvodi i usluge postanu zastareli;
• preduzetništvo se odnosi na stvaranje promena podešavanjem, adaptiranjem i
modifikovanjem nečijeg ličnog repertoara pristupa i veština u susret neprekidno
promenljivim zahtevima unutar poslovnog okruženja;
• preduzetništvo se tiče ljudskog faktora, kao kapitala među faktorima proizvodnje;
• preduzetništvo se definiše kao proces kreiranja vrednosti za kupce eksploatacijom
neiskorišćenih mogućnosti;
• preduzetništvo se definiše kao snažan pozitivan rast u svim formama delovanja,
iskazan sa rastom prodaje, proizvodnje, dohodka, aktive i ljudskog kapitala.
 Ključni faktori za nastanak savremene preduzetničke
ekonomije u razvijenim tržišnim privredama

• brz razvoj novih znanja i tehnologija koji je

uslovio ekspanziju novih preduzetničkih firmi
visoke tehnologije, kao i
• razvoj tržišta preduzetničkog kapitala koji je
postao efektivni mehanizam finansiranja novih
preduzetničkih poduhvata.
U privredama u tranziciji dolazi do razvoja preduzetništva, ali je često vezano za
restrukturiranje bivših velikih državnih preduzeća, odnosno za proces privatizacije.
Sve više dolazi do afirmacije unutrašnjeg preduzetništva kao preduzetništva u okviru
velikog preduzeća. Menadžeri u velikim korporacijama su sve više uključeni u
preduzetničke aktivnosti kada razvijaju nove proizvodne linije, posebno da bi osvojili
određeno tržište gde kompanija ranije nije bila prisutna. Takođe, pojedinci postaju
preduzetnici kada shvate da ne mogu da ostvare ciljeve vezane za svoju karijeru u
velikoj organizaciji. Istovremeno, dolazi do razvoja malih preduzetničkih firmi,
posebno onih čija je delatnost vezana za: profesionalne usluge, nove informacione i
komunikacione tehnologije, nove materijale i za biotehnologiju, turističke usluge.
Preduzetništvo nastaje u svim oblicima poslovanja u kojima pojedinci započinju biznis
i stvaraju na osnovu sopstvenih ideja sledeći svoju intuiciju ili radeći stvari na nov,
drugačiji način. Oni takođe, često ulaze u direktnu borbu sa problemima i izazovima
koje nose nove biznis ideje i poseduju niz osobina na osnovu kojih vredno, istrajno,
dosledno, uporno i uspešno rade na rešavanju problema.
• Preduzetništvo predstavlja kompleksan,
multidimenzionalni „okvir“, koji naglašava
pojedinca, okruženje, organizaciju i sam
preduzetnički proces.
• Pojedinac poseduje niz karakteristika kao što
su: potreba za postignućem, težnja ka vršenju
kontrole, sklonost ka preuzimanju rizika, lično
zadovoljstvo poslom, prethodno radno
iskustvo, roditelji preduzetnici, starosno doba,
nivo obrazovanjai slično.
• U okruženju u kome se odvija preduzetnički poduhvat nalaze
se preduzetnički kapital, preduzetnici, tehnički obučena
radna snaga, snabdevači, kupaca ili novih tržišta. Pored toga u
okruženju se ispoljava uticaj države, često se u blizini nalazi
univerzitet i niz drugih faktora koji omogućavaju
preduzetništvo kao što su: raspoloživost zemljišta ili opreme,
razvijenost transporta, afirmativni stavovi lokalnog
stanovništva, rasploživost podržavajućih usluga i uslovi života.
• preduzetnički poduhvat predstavlja korporativni preduzetnički
napor koji čine preduzetnici i koji vodi stvaranju nove biznis
organizacije unutar korporativne organizacije.
• Organizaciju kao faktor unutar okvira preduzetništva
karakterišu: tip firme, partneri,strategijske varijable,
cena roba i usluga, diferenciranje, fokusiranje i slično.
• Preduzetnički proces obuhvata aktivnosti na otkrivanja
poslovnih šansi, akumuliranju resursa, istraživanju
tržišta, proizvodnji, dizajniranju organizacione
strukture, odgovora tržištu.
• Individualno preduzetništvo znači da su preduzetnici
često osnivači i vlasnici novih preduzeća.