Helenizam 15.3.

To je grobnica, zove se riznica ili se zove trezor, kucati Treasury odnosno trezor, ali nije,
u pitanju je jedna grobnica. Završavamo odlike helenističke arhitekture. Setiću vas pominjali
smo nekoliko građevina koje se vezuju za taj period, budući da ih nije puno sačuvano, veliki
Artemizion, hram Zevsa Olimpijskog u Atini i taj izlazak korintskog kapitela u prvi plan. Te
isturene i uvučene arhitektonske forme, oblike, linije, kao npr na Celsovoj? Celzusovoj
biblioteci. Evo sada još jedan el koji se javlja u helenističkom periodu, a to su te prekinute linije,
pogledajte šta se dešava u gornjoj zoni, imate jedan trougaoni zabar, imate 2 dela jednog
trougaonog zabata, a između njih ne postoji ono što biste očekivali kod uobičajenog trougaonog
zabata, kao što je recimo u donjoj zoni ove grobnice, već se između nalazi jedna toloidna, kružna
struktura koja ima nezavisan život, formu, svoje stubove, tkđ korintski. Otkud to u Petri? U Petri
u periodu helenizma su se najintenzivnije širili aleksandrijski uticaji, ovo je direktan uticaj
aleksandrijske arhitekture. Sve ono što ne možemo da vidimo danas u Aleksandriji kada je
graditeljstvo u pitanju, možemo da vidimo npr u grobnici u Petri, , nije jedina ali je
najreprezentativnija i najveća, najbolje očuvana.

Ovo je u stari nešto što će imati velikog efekta u rimskom carstvu, u graditeljstvu i u
drugim um, npr u slikarstvu. Ovo je fresko slika, pompejansko slikarstvo je u pitanju, koja
prikazuje isto to samo malo drugačije. Gde u okviru tog takozvanog pogleda u vrt imate
prikazane veoma slične elemente, jedan nedovršeni trougaoni zabat kroz koji se u stvari gleda ka
toloidnoj strukturi, tolos-kružna struktura. Kasnije ove helenist el povezati sa rim um. Ovde u
pozadini, tamo na fasadi tolos?
 S druge strane stoji građevina koja je potrpuno drugačija, stoa atala drugog. Koja je
mnogo više klasična po svom izgledu, ona pokazuje klasični jonski, dorski stub spolja, unutra
korintski, jednu verziju korintskog stuba taj pergamski, mnogo je klasičnija iako je ovo
rekonstrukcija, ona je veoma blizu originalu. Morate da znate da u helenističkom dobu postoje
dva potpuno različita pravca koja možete pratiti. Stoga to morate, morate dobro da poznajete
graditeljstvo tog doba da ne biste mešali stvari i dobro da poznajete istoriju kada su ovkve građ u
pitanju i njihovo datovanje naravno.
 Danas ćemo govoriti o drugim um delima helenističke umetnosti. Pominjali smo
pergamsku i aleksandrijsku skulpt školu, evo sada rodoske škole. Nastala je na ostrvu Rodosu i
kao i sve što ima veze sa helenizmon i ona ima dva pravca kojima može da se kreće. Jedan od tih
pravaca jeste ovaj koji vidite. Recimo da je Laokoonova grupa ovaploćenje svega onoga što mi
zovemo helenizmom, pokret, patos, veliki broj isprepletanih figura, međusobno povezanih, tu su
zmije odigrale fenomenalnu ulogu, upravo ikonografija ove scene je veoma dobra da se prikaže
sve ono što je tipično za helenistički barok. Međutim ovde imate skulpturu Venere, koja je osim
činjenice da je tordirana, da je njeno telo uvrnuto, u stvari veom klasicizirajuća. Jasno vam je da
Laokoonova grupa može da se veže za taj zreli period helenizma, helenistički barok, a druga za
onaj pozniji period kada već postepeno polako počinje ponovo uplit rimskih elemenata a kroz
njih uplit el iz klasične grčke. Kada pogledate ove dve skulpture jasno vam je da se njihova
konstrukcija najdoslovnije, njihov odnos prema prostoru drastično razlikuje, jedan od razloga je
veći broj aktera i ta trougaona kompozicija Laokoona, a sa druge strane imate jednu mirnoću
pokreta koja je do duše u kl Grčkoj bila tipična za božanstva. Nemate baš puno predstava
božanstava koji luduju po prostoru, čak ni Herkul Farneze, ne luduje, razlikuje se od svojih
prethodnika po odlikama koje sam vam pomenula, ali ni on nema taj naročiti nastup u prostoru.
Nisu joj sačuvane ruke, ko zna gde su bile, ali u suštini statika ove skulpture svedoči o tome da
nije tu bilo nešto preterano mnogo pokreta. To su vam neka dva osnovna pravca kojima, i na
Rodosu kao i svugde, idu skulpt škole. Skulptori Laokoonove grupe: Atenodor, Agesander,
Polidor sa Rodosa sva trojica. Izrađivali su skulpt izuzetnog kvaliteta i bili su nadaleko poznati.
O njima znamo na osnovu pisanih izvora antičkih pisaca iz 1 v pne i 1 v ne uglavnom, izrađivali
su skulpt od kojih su neke uvežene u antički Rim, kada budemo govorili o jednoj carskoj palati
videćete skulpt grupe koje se tmao nalaze pa ćemo ih opet spomenuti, oni nisu potpisani iako se
antički um često potpisivali, ali je u ovom sl Plinije napisao da su ta trojica tvorci Laokoonove
grupe.
 Pela, kuća Dionisa mozaici:

Dionysos on a cheetah, mosaic floor in the "House of Dionysos" at Pella, Greece.

Pebbles, terracotta and lead. 2.70 x 2.65 m. wiki

File:Detail of the pebble mosaic floor from the "House of Dionysos" at Pella, a male and
a female centaur, last quarter of the 4th century BC, Archaeological Museum, Pella wiki
This composition depicts the moment when the two huntsmen, one on either side of the lion, are
preparing to kill the beast. The scene is set in a mountain landscape, as shown by the colourful
relief of the ground. The bodies of the figures are white, their sculptural volumes suggested by
grey stones. The contours and details of the bodies are outlined with thin strips of fired clay. The
composition is remarkable for the intense mobility of the figures and the delicate shades of
colour. Some scholars are of the opinion that the mosaic depicts a hunting scene at the Granicus
River in Asia Minor, where Alexander the Great was saved from a lion by his friend, the general
Craterus. The hunt was both a favorite pastime of the Macedonian kings and nobles of that age
and a favorite subject for paintings. (wiki)
https://www.flickr.com/photos/carolemage/7061352135/in/photostream/
Detail (Craterus) of pebble mosaic floor from the "House of Dionysos" at Pella, with a scene of a
lion hunt, last quarter of the 4th century BC, Archaeological Museum, Pella
Flicker
Detail (Alexander) of pebble mosaic floor from the "House of Dionysos" at Pella, with a scene of
a lion hunt, last quarter of the 4th century BC, Archaeological Museum, Pella
This composition depicts the moment when the two huntsmen, one on either side of the
lion, are preparing to kill the beast. The scene is set in a mountain landscape, as shown by the
colourful relief of the ground. The bodies of the figures are white, their sculptural volumes
suggested by grey stones. The contours and details of the bodies are outlined with thin strips of
fired clay. The composition is remarkable for the intense mobility of the figures and the delicate
shades of colour.Some scholars are of the opinion that the mosaic depicts a hunting scene at the
Granicus River in Asia Minor, where Alexander the Great was saved from a lion by his friend,
the general Craterus.The hunt was both a favorite pastime of the Macedonian kings and nobles of
that age and a favorite subject for paintings. flicker
Lion hunt. Mosaic from Pella (ancient Macedonia), late 4th century BC, depicting Alexander the
Great and Craterus. Housed in the Pella Museum.From Olga Palagia (2000). "Hephaestion’s
Pyre and the Royal Hunt of Alexander," in A.B. Bosworth and E.J. Baynham (eds), Alexander
the Great in Fact and Fiction. Oxford & New York: Oxford University Press. ISBN
9780198152873, p. 185:“A floor mosaic of the late fourth century, excavated in one of the dining
rooms of the 'House of Dionysus', a palatial mansion at Pella, shows two Macedonians hunting a
lion on foot, using spear and sword (Fig. 8). They are both heroically nude but for a billowing
chlamys, and shown as equals, with the king on the left being differentiated by his kausia. The
egalitarian spirit of the mosaic reflects the mores of the Macedonian nobles: not for them the
mounted king in mixed Oriental dress...This mosaic has long been thought to represent Craterus
coming to Alexander's rescue...” wiki
Detail of pebble mosaic pavement from the Dionysos House, Griffin tearing apart a deer, 325-
300 BC, Archaeological Museum, Pella wiki

English: Stag hunt mosaic, Pella, Greece The figure on the right is possibly Alexander the Great
due to the date of the mosaic along with the depicted upsweep of his centrally-parted hair
(anastole); the figure on the left wielding a double-edged axe (associated with Hephaistos) is
perhaps Hephaestion, one of Alexander's loyal companions. For further infromation, see Chugg,
Andrew (2006). Alexander's Lovers. Raleigh, N.C.: Lulu. ISBN 978-1-4116-9960-1, pp 78-79.
Date 330-300 BCE wiki

mosaicos en grecia antigua detalle del mosaico anterior mostrando la imagen de alejandro
magno pella macedonia
 Kao što je skulpt um bila pop u helenist periodu tako su izrazitu popularnost počeli da
stiču i mozaici. Ja sam ovde napisala koje su najkarakt teme kad su mozaici u pitanju. Mitološke
teme, flora i fauna + fantastične životinje, pozorište, pejzaži (nilotičke scene), vladarske
ikonografske teme. Takođe je važno da znate da mozaici nastaju ranije, u periodu grčke um,
klasične, kada su se mozaički podovi pravili od kamenčića, neobrađenih, koje su postavljali u
malternu spojnicu/podnicu?? Dakle premažu malterom pod pa umeću raznobojne kamenčiće da
bi dobijali određene scene. Međutim, u vreme helenizma, u vr kada um cveta podni mozaici
postaju popularni. Zidovi unutr kuća, hramova, javnih objekata uglavnom se oslikavaju, mozaici
se najčešće nalaze na podovima. O tome imamo gomilu svedočanstava, uglavnom iz kuća,
objekata koje su istražene.
U periodu ranog helenizma mozaici se i dalje prave od neobrađenih kamenčića. Koji su
međusobno povezani malterom. Ono po čemu se razlikuju od mozaika prethodne epohe su odlike
helenističke umetnosti. Pokret, patos itd.
Ovo su mozaici iz Pele. Makedonske prestonice. U 4 v pne ovakvi mozaici se izrađuju u
Peli, mozaici potiču iz dve kuće. Ovo je kuča Dionisa. Ovo je drugi neki objekat označavaju ih
brojevima. Već ovde kada vidite ove gornje predstave, za razliku od ovih dole, možete da vidite
da ih je izrađivala razl radionica. Pogledajte kako su obrađena tela na donjem mozaiku, kako su
označeni mišići, a kako su u jednoj praktično sfumato tehnici, postepenog prelaska s tamnog na
svetlo, odnosno sa svetlog na tamno, izrađeni na ovim gornjim mozaicima. I ovoga puta scene,
mitološke, scene borbe odnosno lova, bile su strašno popularne, zbog te ideje o lovu kao paraleli
izm lov i rata, lov je bio analogan borbi odnosno ratu. Zato se na podnim mozaicima često
prikazuju scene borbi. Jasno je da svako božanstvo ima apotropejsko značenje pa se zbog toga i
prikazuju i na podovima. Evo sad par detalja da biste razumeli kako izgledaju ti rani mozaci, ovo
su zaista kamenčići, onako kako ih nađete na morskoj ili rečnoj obali. To je bilo veoma
praktično. Onako kako ih nađete ih po boji sklopite i bez mnogo obrade dobijete prilično
kvalitetnu predstavu. Kako je odmicao helenizam, tako je došlo i do promena u helen
mozaicima. Najpre u tom stilskom smislu, ali dalje se razvija pokret, što možete na ovim da
primetite, iako tehnika ostaje ista, sve do zrelog helenizma tehnika izrade mozaika ostaje
potpuno identična.
Mosaic floor depicting a battle of Greeks and Amazon (Amazonomachy), East side of the House
of the Abduction of Helen, Ancient Pella The main scene is enclosed by two broad bands of wild
boars and panthers, palmettes and lotus flowers.Abduction of Helen by
Theseusen.wikipedia.org/wiki/Helen_of_Troy#Abduction_by_Theseus_..

The abduction of Helen, floor mosaic, Pella, Greece, Greek civilization, 3rd century BC

(
 Ovo je takođe iz pele, inače jedna neobična, Tezej otima Helenu, ko otima Helenu? Paris,
ne Tezej, ali u grčkoj mitologiji i u ikonografiji neretko dolazi do povezivanja i mešanja
različitih mitova jer mi kad govorimo o mitologiji uglavnom govorimo o onome što se najčešće
pominje, Ilijada, Odiseja, međutim, postoje i neki usmeno prenošeni mitovi, koji nama do danas
više nisu poznati, a gde su se pojavile neke veze među likovima koje se inače ne pojavljuju. Ne
bismo mi ovde se ni pitali ko otima Helenu da oni nisu svi potpisani. Ovde nije sačuvan ostatak
scene. Zašto Tezej? Ne znamo jer nam nije sačuvan mit, samo su sačuvane predstave koje su
njiih na neki način povezale, te scene su retke.
Evo još jedan primer, dakle ovakav način izrade mozaika tipičan je baš za period ranog
helenizma.

U 3 veku pne dolazi do drastične promene u tehnici izrade mozaika. Najraniji primer gde
se to može videti nije sa teritorije nekadašnje A države, već je sa Sicilije. U jednom malom
mestu, Morgantini, na Siciliji, otkriveni su ostaci antičkog naselja iz ovog perioda 3, 4 dakle 3
vek pne. I tu na podovima ima mozaika koji su izrađeni sa onim kamenčićima, ali i mozaika koji
su izrađeni od obrađenih komadića kamena. Vidite da su komadići kamena kockice i dalje se
koristi samo kamen, obrađuje se u kockice, koje su velike, cm puta cm i čak i veće, možete jasno
da vidite.

Kasnije kako odmiče helenizam, te kockice, tesare/tesere? mozaičke, postaju sve manje,
menja se i materijal, te tesare na prvim mozacima kod kojih se koriste obrađeni kamen,
isključivo su od kamena i prilično su velikih dimenzija. Po ovom mozaiku čitava kuća u
Morgantini dobila je ime Kuća Ganimeda, zato što je ovde prikazana otmica Ganimeda. Vide se
detalji ptice koja otima mladića, inače sa frigijskom? Kapom na glavi inače karakterističnom za
tu oblast Azije, Frigiju.
Kako vreme prolazi tako se i veličina mozaičkih tesara drastično smanjuje, na Delosu,
vraćamo se u Grčku ponovo, otkriveno je veliko naselje sa velikim br kuća koje su imale podne
mozaike izrazito dobrog kvaliteta. Dobro su očuvani i konzervirani. Možemo da sagledamo sav
varijetet boja koje su korišćene. Počinje polako da se koristi i staklena pasta, koju možete da
obojite u boju ili nijansu koja vam odgovara i počinju da se koriste i neki drugi materijali koji ne
moraju nužno biti kamen zbog nijanse koja je potrebna.
Dve su kuće najčešće pominjane u literaturi to su Kuća delfina ili Kuća sa delfinima. Ovo
sa gadnim zubima to su delfini. A druga je Kuća maski.
Delfini se inače ovako prikazuju u antičkoj um kao neke morske nemani, ovde delfine vozi mali
lik sa krilcima i tirsom, u pitanju je jedna mitološka scena, ali s obzirom da je reč o mozaicima
otkrivenim na ostrvu, inače se na ostrvskim mozaicima često prikazuju različite vrste riba pa
između ostalog i delfini često, možete pogledati kako izgleda čitav mozaički tepih u toj sobi i o
kom broju delfina se tu u stvari radi, ono što je zanimljivo kod kuće delfina, odakle potiče i ovaj
Dionis je da su mozaici potpisani, odnosno u jednom segmentu jednog mozaika, na grčkom je
ispisano ime majstora čija je radionica izrađivala te podne mozaike.
Podni mozaici su bili um dela per se. Ako skulptor ili slikar može da potpiše svoje delo,
onda i majstor, čija radionica izrađuje podne mozaike, takođe može da potpiše svoje um delo

.
 Ovaj Dionis je takođe interesantan, budući da je Dionis otputovao do Indije, da je imao
taj indijski trijumf, često se prikazuje sa ili među orijentalnim životinjama na način na koji su
Heleni percipirali te orijentalne životinje. Često su neka mešavina tigra, leoparda, pantera, često
lava i tako dalje. Ima sve elemete Dionisove ikonografije, ovde još dodatno orijentalizirajuće,
zato što je polako uplit istočnjačkih el u vreme helenizma, sa A osvajanjima, sve više počeo da
prodire i na grčko tle, helensko mislim svakako i na ostrva. Pa se Dionis prikazuje obučen-
božanstva u ant su često naga ili polu, u ruci drži tirs-tako se zove ovaj štap sa kojim je Dionis
prikazivan, koji se završava bršljanovim listom, to je recimo uobičajena ikonografija za Dionisa,
pa čak i ova zver ovde ima takođe jedan trijumfalni venac načinjen od bršlj lista oko vrata, na taj
način nam on potvrđuje da je u pitanju Dionis. Ima i sam venac sa grožđicama i bršljanovim
listom, sve bitni el ikonografije dionizijske. Dionis je, s obzirom da je u vel br kuća prikazivan,
kako u grčkoj tako i u vreme helenizma tako i u antičkom rimu, bio veoma poštovan u
domovima, u privatnim kućama, ne samo u hramu.

Pomalo u tom kontekstu treba razumeti i ove maske koje vidite koje se nalaze u ovoj
Kući maski na Delosu ali i na mnogim drugim kućama. U pitanju su maske iz tragedija i
komedija grčkih predstava koje su Grci veoma rado gledali i čitali, popularni i poštovani njihovi
pisci u antičkom svetu. Kao veoma istaknute ličnosti. Te maske tkđ se vezuju za kult Dionisa,
zašto? Samo pozorište kao institucija bilo je posvećeno Dionisu. Pozorišta su između ostalog...
24:40? .. bile i scene za izvođenje brojnih dionizijskih obreda. Koji nisu uvek podrazumevali
totalno opijanje, ali jesu često. Te maske koje su nošene u pozorištima se vezuju za kult Dionisa,
preko ideje o pozorištu i kao takve se prikazuju i na podovima. Samo muštarci glume u ant
pozorištu. Iimate maske komedije i maske tragedije, one se razlikuju kao smajlići i menja se
perika koju akteri nose u zavisnosti da li su muško ili žensko ili božanstvo ili hermafrodit. To je
ono što se inače sreće u pozorištu i ono što jedan ? 25:35 (možda neko vezan za pozorište ne
znam šta je rekla invitet ) pozorišta želi da ima na podu svoje kuće sa čime se sretao stalno. U
suštini, podni mozaici u stvari budući da su deo privatne sfere, nečije kuće, to nije skulptura
izložena na javnom mestu, to je nečije privatno vlasništvo. Zato um program podnih mozaika
najdirektnije zavisi od ktitora odnosno od vlasnika kuće koji je poručio izradu tih podnih
mozaika, pa nam ovi mozaici, predstave na njima, više govore o vlasnicima kuće, običnim
ljudima, premda bogatim, nego što nam govori javna um.
Na prostoru antičke Grčke, ovog puta kontinentalne. Nalazi se grad Dion. Par sličica da
vidite kako Dion izgleda.

U pitanju je naravno stariji grad koji je u vreme helenizma posebno dobio na značaju. Zbog toga
što se u tom gradu našao A. Pre nego što je krenuo u pohod na Parsijance. Odavde je krenuo u
pohod. Zašto? U Dionu se nalazilo jedno izuzetno važno svetilište Zevsa Olimpijskog, koje je
sazidano nedugo pre toga. A je želeo da neposredno pre polaska u pohod tu održi jedne igre. Igre
su bila takmičenja gde su se između ostalog muškarci dokazivali kao kvalitetni ratnici, oni koji
će moći da ispune A zahtev da konačno pokori Persijance. Nekoliko dana su se održavale igre tu
u čast Zevsa. Zašto u č Zevsa? Jer se direktno iznad grada uzdiže planina Olimp, to je taj Zevs
Olimpijski, taj koji je vezan ne za Olimpiju već za Olimp. Iz samog Diona potiče nekoliko
građevina koje su helenističke a bogami ima i dosta toga što je rimsko, iz poznog rimskog
perioda. Ono što je helenističko to su ovi hramovi koje vidite ovde. Imate neka standardna
božanstva Zevs, Dionis u neposrednoj blizini helenističko pozorište, Demetra koja je posebno
važna kao boginja plodnosti. U pitanju je veoma plodna zaravan gde se taj grad nalazi. Svetilište
Asklepija, boga lečenja i medicine, stoga veoma važan. A onda recimo imate svetilište Izide koja
je prispela iz Egipta, u helenističkom periodu. Ta božanstva i njihovi poštovaoci su najnormalniji
suživot imali u jednom ovakvom gradu. Nije samo Aleksandrija bila kosmopolitski centar, već
su to bili i neki drugi helenistički gradovi.
Jedno pored drugog našli su se hramovi Zevsa, pokazujem vam da vidite kako izgleda
cela jednog antičkog hrama, cela je mala, jer u nju smeju da uđu samo sveštenicim ostatak
obreda obavlja se ispred hrama. Upravo su ispred ovog hrama otkriveni žrtvenici, ovo su vam
sve ostaci žrtvenika na svakom je prikazan orao bez greške, evo orao i u unutra, evo ga Zevs sa
orlom koji je u reljefu ovog puta prikazan. Kultna statua Zevsa nalazila se ovde, više nije
sačuvana, a ovi razni oltari koje vidite, razni reljefi koje vidite i te manje skulpture u stvari su
votivni darovi. Prošli čas smo pominjali kako su poklanjani votivni darovi hramovima i upravo
su oni ovde sačuvani. Evo ga Zevsov hram, ovo je pristup hramu, a ovo ovde je sam hram. A
onda u neposrednoj blizini Izidino svetilište gde si nalazio ovaj mali.. je l znate ko je?
Harkokrat?. Dobija grč ikonografiju i postaje božanstvo tišine. U pitanju je božanstvo tišine u
sred srede Izidinog hrama koji se nalazi.. Evo vidite gde je jedan i gde je drugi.
I privatne kuće Diona takođe imaju očuvane neke od podnih mozaika. Dokumentarac o
tome kako su konzervirani ovi mozaici ovde u stvari ovaj mozaik koji ovde vidite koji
predstavlja jednu od najupečatljivijih dela helenističke skulptoralne um iz te zrele faze. U pitanju
je Dionisov trijumf, scena prikazuje isto što I ova scena. Dionis je u jednoj, legenda kaže,
trijumfalnoj povorci vratio sa pohoda u Indiju. I tada je sa sobom doveo izm ostalog i razno
zverinje. Ova scena prokazuje to isto, ali na potpuno drugačiji način. Prvo ovo je voda, more,
Dionis je teško morem? Mogao da dođe u Indiju. Ovo su morske nemani čudne, kakve ne
srećemo često, njihove ikonografske predstave, niti su konji, niti ljudi, kentauri, ribe, koje vuku
njegovu dvokolicu, na njoj je Dionis prikazan. Ovako kako treba, da bog bude go, sa svim
insignijama, atributima koje on treba da ima. Tirs, rog iz kog pije vino. Sa trijumf vencem od
bršljanovog lista, a ovo ovde je Posejdon. Na neki način ovde Dionis trijumfuje ne samo nad
novim svetom već i nad onim božanstvima koji su u suštini po toj njihovoj božanskoj hronologiji
mnogo stariji i mnogo važniji. Znate ko je Posejdon, ko su tri brata koja su delila svet živih I
mrtvih. A onda se pojavljuje Dionis koji je polubog, majka smrtnica, koji trijumfuje nad pravim
božanstvima Olimpa koji imaju božanske roditelje. Oko ovog mozaika, evo gde se nalazi u kući
jednoj? Mada može da se priđe samo sa ove naplatne?/naopake strane 3415, to je Dionisov
trijumf, a ovde se nalaze maske. Koje su potp fantastične. Evo samo jedan detalj od tih koji može
da se nađe.. Da vidite u kojoj još formi mogu maske da se prikažu, a opet vezano za kult Dionisa.
Kome je čitava ova ogromna prostorija inače jedne privatne kuće bila posvećena.

https://hyperallergic.com/296920/an-ancient-mosaic-of-the-god-of-wine-debuts-in-new-
york/
Takođe u Dionu a inače i u drugim gradovima i manjim mestima gde god imate podne
mozaike veoma česta je naravno meduza odnosno gorgona sa apotropejskim značenjem kao i na
svim dr um delima. Posebno bitna kao čuvar ulaza u kuću, čuvar bezbednosti i sigurnost doma pa
se kao takva prikazivala i na podnim mozaicima. Vidite kvalitetno je obrađena...
Datovanje za Dionisa? U pitanju je rimska obnova helenističkog mozaika, najvrv 3 ili 2
vek pne je original, a na samom prelazu između 1 veka pne i 1 veka ne, došlo je do još jedne
rimske obnove, to znači da je trebalo očuvati taj mozaik. Namerno vam ne dajem preciznija
datovanja nego kažem samo u pitanju je zreli helenizam, jer je ovaj mozaik pretrpeo jednu svoju
obnovu.
U relativno kratkom vremenskom periodu došlo je do obnove podnog mozaika. To vam
govori u prilog onoj priči o tome koliko su rimljani bili antikvarni, koliko su potencirali i cenili
čuvanje starina. Između ostalog i kada su podni mozaici u pitanju. Mogli su da ga unište i stave
novi, ali oni su ga obnovili. Da bi očuvali stariji podni mozaik od zaborava najdoslovnije.
Moram da vam vratim, pomenuću vam jednu stvar koju vi nalazite u literaturi, na primer bira
sliku. Opus vermiculatum, vermiculus je crv. Obratite pažnju na način na koji su postavljene ove
tesare, tesere? A vidite ih kod ovih delfina. One prate oblik koji treba da prikažu, one skreću,
pokazuje. U cilju da bi se dočarala što veća verodostojnost, u cilju postizanja verizma, um ne
postavljaju red po red kockica nego namerno tim tesarama prate oblike koje treba da proizvedu,
taj prelomljeni oblik u kom se tesere postavljaju se zove opus vermiculatum i srešćete ga na
pompejanskim podnim mozaicima. Da vidite da toga ima i ranije i upravo se pojavljuje u zrelom
helenizmu.
Što se tiče Pergama, veliki podni mozaik iz muzeja u Berlinu, čitav tepih koji je
prekrivao pod jedne velike prostorije pergamske palate. Atalidske palate, on uglavnom ima
geometrijske motive, meandar-simboliše kretanje, tok ljudskog života, iz jednog oblika u drugi,
života i smrti, zato se često javlja i u funerarnoj umetnosti. Potom talasi, onda vidite.. Ovo su
detalji, floralni motivi, ovo su mali erosi ili puti, to je baš ovaj ovde i na samom obodu nalazi se
u jednom polju ispisano ime umetnika, ,,Hefestejon me je načinio'' piše ovde, da nema sumnje ko
je majstor i o kojoj se radionici radi. Hefestejon je potpisan na velikom br podnih mozaika, te je
jasno da je njegova radionica verovatno bila lokalna i da je tu izrađivala mozaike.

Neki drugi um se nisu potpisivali ali ih mi znamo po imenu. Antički pisci, plinije mlađi
pre svih, ostavio nam je podatke o um Sososu, čija nam dela nisu poznata u originalu nego kao
rimske kopije sa pompejanskih podnih mozaika (i ovoga puta). Ova predstava je zaista predstava
koja je opisana kod Plinija, zove se nepočišćena soba. Zašto bi neko na podu svoje kuće,
verovatno prostorije u kojoj obeduje prikazao ostatke od ručka? Gledajte ovu petlovu glavu, ribe,
školjke, jastog, jaja. Da se pokaže da je vlasnik mnogo bogat, da je sve to mogao da ima u svojoj
kući. Na prozaičan način, mozaikom, po kome hodaju oni koji su mu došli u posetu. To
objašnjenje ćete najčešće naći u literaturi. Prolaznost života, nama je ovo blisko kao vanitas-
(neko je rekao to kad je pitala pa onda zato objašnjava zašto nije), oni u antičkom svetu ni ne
veruju u prolaznost života, veruju da duša obitava tamo gde je sahranjena. Pravi Rimljanin veruje
da tamo gde je telo sahranjeno prinosite žrtvu, da tamo u stvari mani, odnosno duše preminulih
tu žive. To je isto nasleđeno sa helenističkog orijenta. Prolaznost života se percipira drugačije u
antici, ako se i percipira uopšte na taj način. Ali je zato veoma pogodno prikazati svoje bogatstvo
i na ovaj način. To su Rimljani zdušno prihvatili, pogotovo kada se ima na umu da jedan veoma
važan pisac kakav je Plinije piše o toj konkretnoj predstavi i da se onda ta ideja o nepočišćenoj
sobi veoma često primenjivala na mozaičkim tepisima u antičkom Rimu izmedju ostalog i u
Pompeji.

Zabeleženo je pisac i ovu scenu a to su Golubice koje piju vodu, koja se takođe pripisuje
Sososu. I pripisuje Pergamu, odnosno ona se nalazila u Pergamu. Nije sač original, već rimska
kopija koja je predstavljala deo mozaičkog ukrasa Hadrijanove vile u Tivoliju, koju ćemo raditi.
Pa da vidite i kako izgleda taj mozaik. Kada Plinije piše o ovoj sceni detaljno opisuje kako se
golubica ogleda u vodi, kako se njihovo perije presijava. Ovo je jedna od kopija, nije jedina ali je
najkvalitetnija, tog helenističkog dela. U pitanju je carska radionica. Hadrijan je bio veliki
helenofil, poštovao grčku kulturu posebno iz helenističke epohe. Dovodio je i majstore sa istoka,
pa je sebi omogućio i kopiju te važne slike. Podne slike? 4716 Imate iz helenističkog perioda
poznate skulpt, slikare i mozaičare.
 Isto ono što se javlja na mozaicima u smislu stila, um tendencije, javlja se i na slikarstvu.
Pokazuje sliku prikazanu na poleđini trona iz Euridikine grobnice u Vergini. Euridika je majka
Filipa drugog, ovo je sam prelaz između klasiče epohe i A epohe. U okviru grobnice sačuvan je
ovaj tron i na poleđini je prikazana uobičajena scena vezana za zagrobni život, Otmica
Persefone, potpuno isto što se javlja na podnim mozaicima počev od načina na koji je obrađen
okvir. Vrti slajdove, ovite ovo, pa ovo. Pa do načina ne koji su prikazani konji u pokretu i td.

Da li ste upućeni u ovo? U Amfipolisu? u Grčkoj otkrivena je grobnica koja se vezuje za

period A. Pripisivana je razl ličnostima i njemu isto, ali najverovatnije je grobnica Hefestejona,
njegovog prijatelja, gde je takođe prikazana Otmica Persefone. A ovo je Merkur. On je u grčkoj
mitologiji prihopomp, odnosno odnosno onaj koji vodi dušu u zagrobni život, u Had. Tako je
iovde prikazan. Rekla sam vam meandar u tom funerar kontekstu, grobne um, koji uokviruje i
ovaj podni mozaik. Pokazuje snimak rekonsturkcije grobnice u Amfipolisu: ulaz u samu
grobnicu čuvaju sfinge, dve karijatide čuvaju ulaz u samu grobnicu, evo taj podni mozaik,
poslednja treća prostorija u njoj je sahranjeni. U nju se silazilo, tako izgledaju inače makedonske
grobnice, kad kažemo maked-dinastija Argeada. Dakle silazimo stepenicama u samu grobnicu
koja ima nekoliko prostorija koje su međusobno povezane. Čitava grobnica se nalazi u tumulu,
nalik veoma etrurskim, u isti tumul je usečeno nekoliko grobnica.

Stela kamena, kameni panel, u reljefu prikazana tkzv. Homerova apoteoza. Podeljena na
tri registra, jasni, podeljeni po hijerarhiji osoba koje su prikazane. Vrh-Zevs sa orlom, a ovo je
Mnemosina?-sećanje, ovi ženski likovi ovde su muze. Njihova deca, osoba sa lirom je bog
pesništva, Apolon, ovo je skulptura pesnika, poete, ovaj ovde koga dve osobe ovenčavaju
lovorovim vencem je Homer, to je njegova apoteoza, ovo je prinošenje žtrava prilikom njegove
apoteoze, ovo je žtrva. Ovaj lik sa maskom je glumac, a ovo je neki posmatrač Homerove
apoteoze. Ove ovde ličnosti su recimo personifikacije Homerovih dela Ilijade i Odiseje, ali oni
nisu samo to, jedan je ženski, drugi muški lik, već su oni ujedno i portreti neko dvoje vladara iz
dinastije Ptolomeja, razlikuju se u literaturi, da li je 6. ili 7., 4. Vrv 4. I Arsinoja 3. a možda i
nisu. Oni imaju portretne karakteristike vladara iz dinastije Ptolomeja u vreme kada je ova stela
nastala. Što znači da je delo aleksandrijske skulptorske škole, carske radionice. Kao kod tace
farneze, čak iako je delo nastalo u eg poprima helensku ikonografiju. Ovo je takav primer isto, u
potp grčka ikonogr. Vraća se na skulpt pesnika, najveće Apolonovo svetilište Delfi, Pitijske igre.
Šta podrazumevaju: svašta i takmičenje u pesništvu, najveća nagrada koju je pesnik mogao da
dobije, osim lovorovog venca koji je vezan za Apolona, preko Dafne, jeste da mu se podigne
skulptura. Na taj način će biti upamćen kod generacija koje dolaze. Zato je ovde prikazana skulpt
jednog pesnika, sa rotulusom, na postamentu-skulpt jasno po tome. Po hijerarhiji dole oni koji su
na zemlji zaslužili apoteozu, Homer, a onda i faraoni sa Ptolomejskog dvora, znate kako se
faraoni tretiraju u faraonskom eg a na potpuno isti način tretiraju se i u doba helenizma. Ovo je
jedna takva predstava koje mogu da dođu na klk, datovanje, poreklo i šta je znamo.

Budući da je helenistička kultura, između ostalog urbana, vezana za gradove, helenistički

um stvarali su vizuelne predstave zaštitnika gradova, tihe, one su prikazane kao žene,
ovaploćivale su ideju o gradu, svaka je prikazivana na sličan način. Tiha iz Antiohije, imali ih i
Pergam, Rim, Carigrad, Aleksandrija.. To je jedna tradicija koja nastaje u heleniznu, a nastavlja
da postoji 7, 8 vekova. Sve su sa krunom u obliku bedema grada, to se zove korona muralis,
muralis zid, kruna u obl gradskih zidina ili bedema. Ako je grad na reci ugl su prikazuvane kako
se oslanjaju na personifikaciju reke, muška figura, ovo je reka Orontes (Antioh), Aleksandrija-
Nil, a u ruci nose neki od simbola plodnosti oblasti u kojoj se nalaze, npr ovo su listovi
kukuruza, Aleksandrija-žito. Na osnovu tih atributa se razlikuju, izrađuju se u sitnoj i krupnoj
plasitici. U pitanju je el jednog dela primenjene um, praktično do kreveta, krevet je imao 4 te
male predstave koje su bile vezane za drvo, načinjene od plemenitog materijala, od srebra i zlata.
Zato su se očuvale, sam krevet nije, ali ovi ukrasni detalji jesu, na njemu su prikazane 4 tihe,
Aleksandrije, Antiohije, Rima i još jedna ne zna. To je takođe jedna od pojava koja je bila
karakteristična za period helenizma.
Seleukidska država ili kraljevstvo je bilo veoma prostrano, ali se vremenom raspalo na
nekoliko manjih država, naravno jedan centralni deo zadržao je svoju centralnost, kao
Seleukidska država, a neke pobočne tamo u istočnom delu su počele da se odvajaju. Jedna od tih
oblasti koja se odvojila bila je Komagena? Ona je na pola puta između Crnog i Sredozemnog
mora. Imala je zgodan geo položaj, vladari su jednom delom bili Seleukidski, njihova krv je
jednim delom bila Seleukidska, a drugim delom lokalna. Pokazaću vam funerarni spomenik,
Antioha prvog iz Komagene, da vidite kako se na licu mesta ostvaruje jedan izrazito neobičan
sinkretizam. Nemrud Dag se čita, je spomenik na planini Nemrud, čiji je vrh zaravnjen i nad
njemu nasut veliki tumulus. Ovo što vidite ovde je osnova velikog nasutog tumulusa. U
njegovom središtu nalazila se grobnica Antioha prvog od Komagene, sa ist i zap str su bile dve
zaravnjene terase, na svakoj se nalazio izvestan br skulptura potp identičnih. Sa koje god str da
prilazite i gledate veliki spomenik nailazite na identične predstave,bilo je svejedno sa koje ćete
str prići dakle. Ovo je danas rekonstruisani izgled na licu mesta onoga kako je taj plato izgledao i
kakav je bio raspored tih skulptura, ovako to danas zapravo izgleda. Bile su kolosalne od kamena
isključivo, i to komada tesanika, na neki način su zidane kao što vidite, nije se klesalo. Prikazuju
božanstva koja su sinkretistička izrazito, spojevi naizgled nespojivih. Ovaj prvi koga vidite, to je
ovaj, to je od njega sačuvano, predstavlja spoj Apolona i Helija, to ide negde u grč kulturi, ali i
Mitre i Hermesa. Obavezno je jedno uključeno božanstvo lokalnog karaktera. On sve to.. mesto...
objedinjuje. 010442. Pored njega je Tiha grada sa koronom na glavi, kornukopijom, sve
stilizovano prosto zbog materijala od kog je napravljeno, onda Zevs Ahuramazda, viši i veći od
svih. Vrhovno božanstvo jedne religije i vrhovno b druge, ponovo povezani u jednu celinu. On
ima frigijsku kapu. Onda portret Antioha tkđ. Sa frigijskom kapom na glavi. Konačno portret
opet jednog sinkretističkog božanstva Herkula, Aresa i Atagresa?, lokalnog božanstva, opet sa
frigijskom kapom. Obratite pažnju kako sam sebe percipira onaj koji je naručio ovaj spomenik.
On je negde ispod Zevsa/Ahuramazde, ali malo iznad njegove dece, u ovom sl Herkula, Aresa,
Atagresa on je isto bio dete vrhovnog božanstva. Nije baš kao polubogovi kao Herkul, negde je
tu na pola puta, nije baš ni glavni, ali nije ni kao polubogovi, on sebe percipira kao božanstvo na
zemlji. Kao neko ko je investiran od bogova da bude vladar nad Komagenom, i to dva puta, na
ist i zap terasi.
 To nisu jedine skulpture koje se ovde nalaze, ali pokazujem vam tu najtipičniju grupu.
Između ostalog jedan reljef koji je u veoma lošem stanju. Ovde se vide iza detalji. Vidite ovde
jednog lava, fali mu glava. I ovde vidite zvezde, inače i po telu su mu iscrtane zvezde. U pitanju
je sazveždje lava u kome je rođen, ovaploćen je kao bog, kao božanstvo na zemlji i zbog značaja
tog dana on prikazuje astrološku mapu neba u trenutku kada je on rođen. Stoga nije ni čudo što
su lavovi dobili izuzetno važnu simboliku u okviru ove skulpt grupe, a onda odmah pored orlovi,
kao simbol Zevsa, kao atribut Zevsa, a onda bi ovo bio Antiohov atribut. Da vidite kako je to
recimo nekada izgledalo, sada vidite kako to danas izgleda.
Ispred ovih skulptura nalazili su se oltari i sa jedne i sa druge strane, na njima su se
prinosile žrtve, za ova božanstva i Antihoa, koji je sahranjen bukvalno u centru, tu se nalazila
zidana grobnica. Dakle u samom centru se nalazilo mesto na kome je on sahranjen.
Pitanja: za etr pita se ili etr um kao generalno ili se pita funerarna um etruraca :grobnice,
reljefi, sarkofazi, urne.
Opus tesalatum; nije načinjen od kamenčića nego od kockica tesara, obrađenih tesara,
svaki mozaik, i opus vermikulatum je opus teselatum,