1. Где можемо видети остатке пећинског сликарства?

Људи су имали потребу да пренесу на зидове пећина оно што је њима тада било
најбитније, а то су животиње од чијег улова им је зависио живот. Као мотиве можемо
уочити, медведе, јелене, лавове, бизоне, коње, мамуте... Као што је у почетку њихово
друштво било неорганизовано, тако су и слике имале одсуство композиције. Често се
могу видети фигуре које су набацане једна преко друге. Сматра се да су слике сем
декоративне функције имале и магијску и обредну функцију. Сликајући мноштво
животиња мислили су да ће призвати успешнији лов. Ликовне карактеристике ових
цртежа и слика су, јака контурна линија( она која објашњава спољњи облик предмета),
контраст позадине и слике, свест о трећој димензији( коришћење испупчења и
удубљења зидова да би се верније приказао облик животиње) , блага стилизација...
Боје су добијали туцањем одређеног камена и земље(пигмент) коју су мешали са
животињском машћу, уљима биљака, својим урином...Најлепше примере ове
уметности можемо видети упећинама АЛТАМИРА (Шпанија) и ЛАСКО (Француска)
Поред фигура, као мотив се појављују и симболи. спирале, линије отисци шака...
Касније се као мотив појављују и слике људи. Ти људи су стилизовани. СТИЛИЗАЦИЈА је
када уметник крене од реалне слике бића или предмета и мање или више упрошћава
исти. Крајња стилизација је знак. (човек-чича глиша)
2. Карактеристике Венера.
Дуж целе Европе су нађене мале фигурице жена. Ниједна фигура мушкарца није
пронађена. Сматра се да су у то време владале жене(матријархат) Ове фигурице су
археолози назвали ВЕНЕРЕ ( богиња плодности и лепоте-Рим) Оне су малих димензија
10-12см. Израђене су од малих заобљених каменова које су тесали. специфичног су
изгледа. Глава и удови су занемарени а груди, стомаци и бокови истакнути. Сматра се
да су овим фигурама исказивали веровање у КУЛТ ПЛОДНОСТИ и призивали исту у
својој заједници. Најпознатија је ВИЛЕНДОРФСКА ВЕНЕРА
3. У шта су веровали стари Египћани?
Египћани су били многобожци. Ова религија се јако разликује од свих других религија
и веома је компликована, има веома развијену симболику и непрегледну митологију.
Египатски богови су били животиње, фантастичне животиње или мешавина животиња
и људи. Укупно је познато преко три хиљаде различитих египатских богова, и то није
комплетна листа њихових божанстава. Главни бог је РА- бог сунца. Он се сваке ноћи
бори са змијом Хаоса и подиже сунце ујутро. Издвојићемо мит о ОЗИРИСУ, ИЗИДИ и
СЕТУ.
4. Која је пирамида једино сачувано светско чудо старог света?
Кеопсова пирамида.
5. Зашто је нама важна гробница Тутанкамона?
Гробница фараона Тутанкамона која се налази у Долини краљева. Позната је по великој
количини вредних антиквитета нађених у њој.
Најзначајнији предмет који се нашао у гробници фараона, дефинитивно је златна
Тутанкамонова посмртна маска, коју и сами можете видети приликом посете
Националног археолошког музеја у Каиру.
6. Какви су били храмови и градови Месопотамијских народа?
7. Вавилон.
8. Опиши Дорски, Јонски и Коринтски стил.
 Дорски стил – најстарији и најједноставнији стил, који се развио на грчком копну и на
југу Италије. Највеличанственији споменик дорског реда је Партенон на атинском
Акропољу.

Јонска стил – нешто је млађи и елегантнији, а развио се у Јонији и на острвима Егејског

мора. Најлепши примери јонског реда су храмови Атине Нике и Ерехтејон на Акропољу.

Коринтски стил – најмлађи стил, код којег глава стуба опонаша лишће акантуса. Овај
стил је учесталији у каснијој римској архитектури

9. Која је разлика између грчке и ромске склулптуре?

Често су копирали грчке оригинале, међутим оно што је карактеристично само римску
скулптуру јесте РЕАЛИЗАМ у изради портрета.
10. Наслеђе Рима

9 Наслеђе Рима.
УМЕТНОСТ СТАРОГ РИМА

Према легенди Рим је основао Ромул (легенда и Рему и Ромулу) 21.априла 753.године пре
нове ере. Римска култура заједно са грчком чине АНТИЧКУ КУЛТУРУ на којој почива европска
култура.Током своје историје Рим је имао доба краљева, републике и царева. Од грка су
преузели коплетну религију, архитектуру, уметност скулптура...Тако је ЗЕВС-ЈУПИТЕР, ХЕРА-
ЈУНОНА, АТИНА-МИНЕРВА, АФРОДИТА-ВЕНЕРА, ПОСЕЈДОН-НЕПТУН, АРЕС-МАРС, ХЕФЕС-
ВУЛКАН, ХЕРМЕС-МЕРКУР , АПОЛОН-АПОЛОН, ДИОНИС-БАХУС..

АРХИТЕКТУРА

Римљани су од Етрураца научили да граде путеве, утврђења, мостове и лукове на

грађевинама. Вода до градова је стизала преко АКВАДУКТА, градских цистерни и чесми. Сваки
нови град или насеобину су повезивали са путевима("сви путеви воде у Рим").

Град се градио тако што су се прво постављале две главне улице које су се секле под правим
углом (раскрсница). Од њих су се даље шириле улице са блоковима зграда, по принципу
шаховских поља. Град је био окружен бедемима са капијама. Усредишту се налазио
ФОРУМ(трг), БАЗИЛИКЕ, ХРАМОВИ, ГОВОРНИЦЕ И СЛАВОЛУЦИ.

БАЗИЛИКА је грађевина намењена трговачким пословима, суђењима и јавним скуповима.

Била је правоугаоног облика и подељена стубовима уздужно на три дела(брода), од којих је
средњи био виши и имао прозоре ради бољег осветљења унутра.

ТЕРМЕ су била огромна јавна купатила која су често имала и просторију за вежбање. Римљани
су их градили где год би нашли минералну воду.

АМФИТЕАТАР се састоји од округлог гледалишта у коме су седишта степенасто поређана око

сцене. Ту су се одигравале представе. У најнижем делу је седела елита, у средишњем
мушкарци , а на врху жене и деца. ORCESTRA- је простор између позорнице и гледалишта где
се налазио хор и музичари.

ХИПОДРОМИ су грђени за трке са запрежним колима. Имају облик издужене елипсе. Грађени
су налик грчким стадионима.
ИНСУЛА је зграда која је обично имала четири спрата, у приземљу су биле продавнице. Неке су
имале водовод и канализацију.

ДОМУС је породична кућа за богатије. У центру куће се налазило двориште АТРИЈУМ и базен
за кишницу.

Градитељи су користили различите материјале као што су камен и опека али и БЕТОН што је
била новина. Ово је дало трајност грађевинама . Такође, бетон је био јефтинији материјал.
Добијао се мешањем матлтера и вулканског песка.

КОМЕМОРАТИВНА ЗДАЊА су жртвеници, гробнице, славолуци, говорнице... Дизане су у

спомен на неку особу или догађај, битке или освајања.

СКУЛПТУРА

Скулптурама су украшавали форуме, палате, купатила чак и валастите куће. Често су копирали
грчке оригинале, међутим оно што је карактеристично само римску скулптуру јесте РЕАЛИЗАМ
у изради портрета. Радили су реалистичне портрете значајних особа али и обичних људи.
Рељефима су украшавали славолуке и стубове. На форумима су чето постављали владаре или
војсковође као коњанике или у ставу са једном ногом као ослонцем а другом благо повијеном
у колену. Честа је поза подигнуте руке и истуреног кажипрста код валдара или војсковођа
којом се истиче нека победа или велико дело које је оставио за собом.

СЛИКАРСТВО

Под сликарством у Риму се подразумева употреба МОЗАИКА и ФРЕСКО СЛИКАРСТВА.

МОЗАИК је сликарска техника изведена слагањем разнобојних малих комадића, најчешће

правилних или неправилних коцкица камена, обојеног стакла, глазиране керамике. Коцкице се
утискују у подлогу свежег малтера или цемента. Римљани су мозаицима украшавали подове.
Један од најлепших примера мозаика је "Битка код Иса" на којој се види Дарије који бежи
пред Алексндром Македонским.

ФРЕСКА је слика рађена на мокром малтеру. Зидови кућа, палата, продавница су осликавани у
фреско техници. Најлепши примери су сачувани у Помпеји. Мотиви су били сцене из
свакодневног живота, митологија, мтрва природа, пејсажи, као и шаре.

ФАЈУМСКИ ПОРТРЕТИ

У Египатском граду Фајуму и његовој околини видимо спој античке и египатске традиције. Он
се огледа у предивним портретима на дрвету који су стављани на лица покојника уместо
старих посмртних маски. На лицима су наглашене очи.

ПОМПЕЈА

Око 650.г.п.н.е. Грци су колонизовали област данашње јужне Италије. Један од градова који су
основали је била и ПОМПЕЈА. После вше промена власти 310г.п.н.е заузимају га Римљани.
Град је имао Луку и био је богат. 24.августа 79.године Везув је еруптирао. Град је остао затрпан
све до 18. века.

8 Опиши Дорски, Јонски и коринтски стил?

Карактеристична грчка грађевина је камени храм на стубовима, који се посвећује богу или
богињи заштитнику полиса, а типични храм има правоугаону структуру и статуу заштитника на
задњем крају унутрашњости храма. Стари Грци развили су три главна архитектонска стила или
реда који одређују изглед храма:

Дорски стил – најстарији и најједноставнији стил, који се развио на грчком копну и на југу
Италије. Највеличанственији споменик дорског реда је Партенон на атинском Акропољу.

Јонска стил – нешто је млађи и елегантнији, а развио се у Јонији и на острвима Егејског мора.
Најлепши примери јонског реда су храмови Атине Нике и Ерехтејон на Акропољу.

Коринтски стил – најмлађи стил, код којег глава стуба опонаша лишће акантуса. Овај стил је
учесталији у каснијој римској архитектури.

Градили су храмове, позоришта, пророчишта...

УМЕТНОСТ СТАРЕ ГРЧКЕ

Око 550. п. н. е. Грци или “Хелени” како су сами себе називали, нису били један велики народ
него низ племена, везаних Егејским морем, која су имала сличан језик и религију (свемоћне
богове који су били препуни врлина, али и људских мана). Између другог и првог миленијума
п. н. е. та су се племена настанила на крајњем југу Балкана. То су најпре били: Микењани и
Дорци (насељени углавном на грчком копну), и Јонци (само на обали и острвима Егејског
мора), а касније и Спартанци, Тебетанци, Атињани и Коринћани. Временом им је на југу
Балкана постало тесно и оснивали су у 8. веку п. н. е. колоније широм Средоземља (Сицилија,
Италија, Шпанија, Мала Азија па и Далмација). На просторима својих колонија наставио се
процват, понекад успешнији него у самој Грчкој.

Уобичајена је подела грчке уметности је на:

Геометријски стил (10.-7. век п. н. е.),

Архајску уметност (650.-480. п. н. е.),

Класично или Златно доба (480.-336. п. н. е.) и

Хеленизам (336.-30. п. н. е.).

ЕГИПАТСКА УМЕТНОСТ
Историја Египта је најдужа од свих старих цивилизација које су се развијале на Средоземљу и
простире се у времену од око 3000. године п. н. е. па све до 4. века н. е. Eгипат је био затворен
за спољашње културне утицаје и развио је јединствен уметнички стил који скоро да није имао
промене у својој трихиљадугодишњој историји. Све уметничке манифестације старог Египта
биле су подређене држави, религији и фараону који је сматран богом на Земљи.Уметност је
стварана са идејом да буде корисна и није се говорило о лепоти уметничких дела него о
њиховој функционалности. Културу Египта познајемо захваљујући очуваним писаним изворима
и материјалним остацима.

Писани извори су првенствено натписи на гробницама које су пронађене широм Египта, као и
папируси са различитим текстовима. Под материјалним остацима подразумевамо
монументалне гробнице фараона, свештеника и чиновника а затим погребни храмови и
палате. Званично писмо у Египту су били хијероглифи –сликовни знаци који представљају целе
речи повезане
посебним симболима.

РЕЛИГИЈА

Египћани су били многобожци. Ова религија се јако разликује од свих других религија и веома
је компликована, има веома развијену симболику и непрегледну митологију. Египатски богови
су били животиње, фантастичне животиње или мешавина животиња и људи. Укупно је
познато преко три хиљаде различитих египатских богова, и то није комплетна листа њихових
божанстава. Главни бог је РА- бог сунца. Он се сваке ноћи бори са змијом Хаоса и подиже
сунце ујутро. Издвојићемо мит о ОЗИРИСУ, ИЗИДИ и СЕТУ. Озирис и Сет су били деца бога РА.
Сет је био љубоморан на брата јер је овај био миљеник народа и требало је да постане краљ
целог Египта. Убио га је , раскомадао Озирисово тело и побацао по целом Египту. Изида,
Озирисова жена је сакупила његове делове, спојила их и умотала у траке тканине.Тако је
настала прва мумија. Озирис је оживео али није могао да живи више међу људима већ је
постао бог подземља. Египћани нису имали страх од смрти, она је била једноставно
продужетак живота. Када покојник умре, његова душа-КА, креће на пут где се сусреће са
разним изазовима. Ако их све превазиђе стаје пред Озириса и судије, где му се суди за његове
грехе. На кантар се са једне стране ставља срце покојника а са друге перо. Ако је срце теже од
пера, значи да је покојникова душа грешна и њу прождире чудовиште. А ако је чисте душе
одлази у неку врсту раја. Тело покојника се мумифицира да би КА могло да се врати у
тело.Стари Египћани су сматрали да њихов живот почиње тек након смрти, на „лепом западу”,
у царству мртвих на западној обали Нила. Рођаци су стога умрлим, за дуги пут на други свет,
давали храну, накит, намештај и многе друге ствари. Мртви су имали све потребе као и живи,
па су покојнику у гроб полагани предмети намењени свакодневној употреби.

Током процеса мумификације уклањају се сви органи осим срца, мозак се извлачи кроз нос
специјалном металном алатком у виду куке, после чега се органи стављају у посебне посуде .
Тело се затим полагало у раствор соли, после чега се пунило сламом и пињевином а на крају
мазало мирисним смолама и зачинима. Тело се потом обмотавало завојима и постављало у
ковчег. Овај процес трајао је 40 дана. На лице умрлог, понекад је стављана маска , а тело
постављано у саркофаг.

АРХИТЕКТУРА

Архитектура представља један од најважнијих видова египатске уметности и повезана је са

религиозним веровањима старих Египћана. Прве династије су се сахраљивљле у МАСТАБАМА
обли налик пирамидама којима је одсечен врх. Касније наступа период сахрањивња у
пирамидама. Једна од првих пирамида била је Зосерова пирамида степенастог облика.
Најпознатије пирамиде су фараона КЕФРЕНА, МИКЕРИНА и КЕОПСА у Гизи. Врхови су били од
злата( симбол сунца, бога РА). Око њих је био читав комплекс мањих пирамида, мастаба,
храмова... СФИНГА која је такође део овог комплекса је у функцији чувара. Сфинге имају
обично тело лава, а глава варира од људске до животињске.
ПАЛАТЕ и ХРАМОВИ су имали ритуални значај и били су израз политичког и религијског
живота египатске елите. Често су били повезани са палатом, окружени бедемима

са неколико капија. Овакви раскошни комплекси укључивали су још обично и пристаниште,

алеју сфинги и свето језеро. Испред храма је стајао ОБЕЛИСК, монолит с четири странице
сужен према врху у облику мале пирамиде чији је врх био од злата или сребра. Симболизовао
је зрак сунца, бога РА. Сви архитектонски елементи су бојени јарким бојама.
СЛИКАРСТВО
Људска фигура се представља путем комбинације анфаса и профила – лице је у профилу са
фронталним оком које гледа посматрача а тело је фронтално са ногама у профилу; позадина је
светла док је инкарнат мушкараца тамнији од женског, користи се изокефалија и
суперпонирање. Најчешћи мотиви у египатском сликарству су митолошке сцене, затим сцене
из живота фараона, ратни прикази и тријумфи, обављање култних обреда, као и жанр сцене
(радови у пољу, лов, риболов и сл.) Сликарство није имало ауторски карактер већ је било
шаблонско. Осликавање је вршило три екипе. Прва би исцртала мрежу квадратића, друга је
онда исцртавала цртеже, док их је трећа бојила.Сликарство је било тесно повезано са
архитектуром. Унутрашњост гробница је осликавана као и храмови.

ПЕРСИЈСКА УМЕТНОСТ
Персијанци, пре освајања Вавилона, су били стални номади, нису имали трајних споменика и
писаних извештаја. Њихову уметност познајемо на основу предмета које су сахрањивали са
мртвима. Такви предмети од кости дрвета или метала, представљају врсту покретне
уметности, како називамо номадску опрему: оружје, коњска опрема, копче, фибуле, пехари,
зделе и слично. Свим предметима је заједнички репертоар облика познат као «животињски
стил». Њега карактерише декоративна употреба животињских мотива у веома апстрактном
маштовитом облику. У најранијем облику га налазимо на праисторијској бојеној грнчарији из
западног Ирана.

Тим пре је фасцинантно како је једно номадско племе успело тако брзо, у току само једне
генерације, и потпуно да овлада сложеном администрацијом асирске империје. Притом су
задржали своју сопствену културу и врло ефектно применили знања која су наследили од
Асираца да је развију.

Када су били на врхунцу, под Даријем И и Ксерксом (523-465. п. н. е.) персијско царство је било
веће од египатског царства и асирског царства узетих заједно, а срушио га је Александар
Велики 331. п. н. е.

Персијска вера – учење Зороастра, дуализам светлости и мрака отелотворена у Ахурамазди –

светлост и Ахриману – мрак. Немају религиозну архитектуру, верски обред врше под ведрим
небом на олтарима са ватром.

Персијске палате су остављале снажан уисак. Са највише претензија изграђена је палата у

Персеполису. Њена основа подсећа на асирске краљевске резиденције – с великим бројем
просторија, дворана и дворишта на уздигнутој платформи.

Птичија перпектива, Персепоља реконструкција према Чарлс Чипиезу (1884.)

Скулптура је у архитектонском оквиру, церемонијална. Рељефи су са фигурама у свечаном

маршу, без узора са слојевима одеће једним преко другог. Рамена и руке се фино пробијају
кроз драперију. Персијска уметност под Ахеменидима је синтеза више елемената, надовезује
се на месопотамску традицију, наслеђујући њена темељна обележја. Од Асираца узимају
целебративни рељеф. Статична је. Преокупирана је декоративним ефектима из номадске
прошлости.

АСИРСКА УМЕТНОСТ
Асирија је крајем првог миленијума покорила јужну Месопотамију и проширила своје границе,
које су се сада протезале од Синајског полуострва до Јерменије. Тема асирске уметности јесте
моћ владара, а утврђени градови и простране палате одражавају њену војничку културу.
Масивне фигуре стражара штитиле су те палате, а многобројни рељефи на зидовима подробно
су причали о краљевим победама и врлинама. Асирска цивилизација је почивала на
остварењима Сумера, али су их тумачили на посебан начин. Палате асирских владара достигле
су велику величину и сјај. Зграде су од опеке - сумерско наслеђе, а капије и нижи делови
унутрашњих зидова важних просторија облагали су великим каменим плочама. Камене плоче
су асирски додатак, јер на северу Месопотамије, одакле су дошли Асирци може да се нађе
камен. Оне су украшене ниским рељефима или пак представљају демоне чуваре у
комбинацији рељефа и слободне скулптуре са задатком да на појединца оставе утисак моћи и
величанства краља. У палатама су се налазили рељефи који су описивали краљеве војничке
подвиге са натписима и другим подацима. Рељефи садрже мноштво података о биткама,
догађајима и учесницима. У тим призорма нема ни драме ни хероизма - исход се не доводи у
питање. То су најстарији наративни рељефи – сликарско приповедање. Рељеф је плитак, али
захваљујући утанчаној градацији површине, велике је масе и запремине. Животиње су велике
физичке снаге. Рељеф је пун драматске снаге. Због мноштва приказаних догађаја на рељефина,
није остајало довољно места за глорификацију владара. Тој сврси су служили посебни рељефи
на којима је владар приказиван у лову на лавове. То је био више церемонијални лов у знак
сећања на рани период када су владари морали да заиста штите своје племе од лавова.
Војници би штитовима образовали квадрат у који би била пуштана животиња коју је краљ
убијао.

УМЕТНОСТ ВАВИЛОНА
Око 2000год.п,н,е. Месопотамију настањују Аморејци. У то време нису довољно јаки да би
парирали исувише јаким Сумерима и Акађанима. Међутим доласком ХАМУРАБИЈА на власт
позиције се мењају. Као изузетно добар политичар, успева да уједини Акађане и сумере и
постане краљ сва три народа. За нову прдстоницу узима град ВАВИЛОН. Творац је једног од
најстаријих закона на свету, ХАМУРАБИЈЕВОГ ЗАКОНА који је садржао 283 члана породичног
закона и кривичних казни. Вавилон постаје трговински и политички центар. Зато постаје мета
честих освајања,- Хетити, Асирци и Калдејци. За време краља Набуконодосора (уништио
Јерусалим) Вавилон се обнавља. Између осталог се граде и СЕМИРАМИДИНИ ВИСЕЋИ ВРТОВИ
једно од седам чуда старог века. Прича каже да их је краљ саградио у част своје жене
Семирамиде. Такође обнавља и ЗИГУРАТ познат као вавилонска кула који је описан у Библији.
Град је био велелепан и имао је бедеме и капије. једна о њих је била и капија богиње ИШТАР.
Била је осма капија а краљ ју је сматрао главном. Она се једина сачувала јер је изграђена од
камена. Обложена је емајлирамим плочицам у боји. Мотиви су животиње. Ову капију су
Немци ископали и пренели у Берлин где стои и данас. ИШТАР је била богиња плодности и
љубави и јако је била цењена и вољена. Када је Набукодоносор умро , његови наследници
нису успели да задрже царство. Вавилон осваја Персија а потом и Александар Велики који и
умире у њему. Издвојићемо Хамурабијев законик који је записан на стели високој 2,1м.

AКАДСКА УМЕТНОСТ
Уједном тренутку моћ градова-држава је почела да опада. У исто време су се Семити,
настањени у северној Месопотамији,кретали на југ и на многим местима преплавили Сумерце.
Они су прихватили сумерску цивилизацију али су били мање везани за традиције града-
државе па је тако владар Саргон из Акада био први који је освојио градове дрзаве и себе
прогласио за краља. Уметност почиње даглорификује (слави) нове владаре. Скулптура је
реалистичнија али са одређеном дозом стилизације, посебно у детаљима као што су коса и
брада(Глава акадског владара из Ниниве, 2300–2200. г.п.н.е, бронза) Саргонов унук, Нарам
Син, овековечио је себе и своју и своју војску у рељефу. (најстарији познати споменик који
глорификује војни тријумф једног владара) Власт акадских краљева је завршена када су
племена са североистока сишла у месопотамску равницу и завладала њом за више од пола
века. За време туђинске владавине само је град Лагаш успео да задржи независност.

СУМЕРСКА УМЕТНОСТ
Сумерско-акадска култура (3500-1600. г.п.н.е.) везана је за различите градове-државе (Ур,
Урук, Акад, Лагаш и Вавилон) односно различите владарске династије. Овде имамо у односу
на Египат неупоредиво мање материјалних остатака јер су ови народи углавном градили од
опеке и дрвета који су порозни материјали. Нису били оптерећени животом после смрти и
стварали су уметност која је имала сврху и била употребљива Сумери су живели у градовима-
државама, од којих је сваки имао свог месног бога, а владар је био и врховни свештеник.
Средиште сумерског друштва био је храм ЗИГУРАТ. Он је био средиште духовног и физичког
живота и архитектура града је била подређена његовој позицији. Око храма су биле
радионице, стамбени део, писарнице, складишта...

ЗИГУРАТ је био постављен на платформу и уздизао се ка небу- веровали да богови живе на

планинама и хтели да им буду ближе. Најпознатији је био у Вавилону од ког на жалост ништа
није остало.У Сумеру је нађено прво писмо. Писало се специјалном алатком сличном клину на
глиненим таблицама које би се сушиле на сунцу.

Сумерска скулптура је геометријска и експресивна, а не реалистична. Лоших пропорција, често

наглашених крупних очију(прозори душе) често су руке склопљене у положај за молитву,
цевастог облика.

Сумери су такође били веома вешти у изради предмета примењене уметности, где су у

комбинацији различитих материјала постизали невероватну декоративност. Сачуван уметак у

корпусу резонатора једне харфе на коме су приказане разне животиње које обављају људске
послове - вук и лав носе храну на неку гозбу, магарац, јелен и медвед свирају на истој харфи на
којој се украс и налазио, што је уствари најстарији ликовни приказ књижевне форме басни.На
врху се налази омиљени сумерски мотив-јунак који држи два обгрљена бика са људским
главама. Ова декорација харфе датира из 2600год.п.н.е. Око 2300 моћ градова држава опада.
Семити са севера се досељавају на југ, прихватају сумерску цивилизацију али не и традицију
градова -држава што користи Саргон од АКАДА уједињује сумерске градове државе и ствара
ново царство.

УМЕТНОСТ МЕСОПОТАМИЈЕ
У долини река Тигра и Еуфрата, које су често плавиле околно земљиште, врло се рано jaвља
земљорадња па су се већ у V миленијуму п.н.е. појавиле и прве културе. Постепено
напуштајући неолитско друштво овде се развила једна од две најраније историјске
цивилизације –Месопотамија. Настала је у периоду 3500-3000 г.п.н.е, истовремено кад и
Египат, заузевши територију међуречја Тигра и Еуфрата односно подручје данашњег Ирака,
источне Сирије и Ирана.

На тој територији живела су племена која се никада нису ујединила па је тако историја
Месопотамије обележена сталним сукобима. Оснивачи месопотамске цивилизације били су
СУМЕРИ, народ азијског порекла који је прешавши из Персије населио области на југу (око
ушћа Тигра и Еуфрата), док су Акади, који су били семитског порекла, живели на северу.
Сумери су почели да се насељавају око 4000 г.п.н.е. организујући читав низ градова-држава.
Месопотамска култура је била самоникла јер ови народи нису имали контакта са другим
културама а континутет није тако јак као у Египту. Након Сумерске културе, примат је преузела
Акадска, а

континутет није тако јак као у Египту. Након Сумерске културе, примат је преузела Акадска, а
затим су уследиле Вавилонска и Асирска.

ОПШТЕ ОДЛИКЕ УМЕТНОСТИ МЕСОПОТАМИЈЕ:

За разлику од уметности Египта која је имала загробни карактер, месопотамска уметност је

била намењена живима и имала је изразито официјални карактер, тј. била је везана за виши
слој друштва и владајућу класу. Најзаступљенији видови уметности су рељеф и слободна
скулптура,која је обично мањих димензија, од глине или ређе од камена, док се сликарство
ретко јавља. Доминира представа људског тела, наглашене физичке снаге, углавном лоших
пропорција са преувеличаним појединим деловима, најчешће главом. Од материјала је
највише коришћена глина услед недостатка камена или дрвета, па се тако развио систем
серијске производње,глеђосаних опека помоћу калупа односно долази до серијске
производње рељефа (тзв. рељеф оријенталног типа) где се обично приказују сцене из рата или
лов.Градило се од опеке и ћерпича (глина сушена на сунцу)У погледу архитектуре,
карактеристични објекти су палате и пирамиде степенастог облика.

Праисторија
Праисторија је најдуже раздобље човечанства и траје до појаве писма, кад почиње историја. О
животу људи који су живели у то време сазнајемо на основу предмета и дела која су сачувана.
То називамо"МАТЕРИЈАЛНОМ КУЛТУРОМ" одређеног периода. Праисторију делимо на:
КАМЕНО ДОБА( палеолит, мезолит и неолит) и МЕТАЛНО ДОБА(бакарно, бронзано и доба
гвожђа).

ПАЛЕОЛИТ

траје од појаве првог човека до 10 000 год. п.н.е. У то време људи живе номадским животом, а
примарна делатност је лов. Места становања су пећине и заклони. Појављује се уметност -
ПОКРЕТНА (мале скулптуре) и НЕПОКРЕТНА (слике на зидовима)

ПЕЋИНСКО СЛИКАРСТВО

Људи су имали потребу да пренесу на зидове пећина оно што је њима тада било најбитније, а
то су животиње од чијег улова им је зависио живот. Као мотиве можемо уочити, медведе,
јелене, лавове, бизоне, коње, мамуте... Као што је у почетку њихово друштво било
неорганизовано, тако су и слике имале одсуство композиције. Често се могу видети фигуре
које су набацане једна преко друге. Сматра се да су слике сем декоративне функције имале и
магијску и обредну функцију. Сликајући мноштво животиња мислили су да ће призвати
успешнији лов. Ликовне карактеристике ових цртежа и слика су, јака контурна линија( она која
објашњава спољњи облик предмета), контраст позадине и слике, свест о трећој
димензији( коришћење испупчења и удубљења зидова да би се верније приказао облик
животиње) , блага стилизација... Боје су добијали туцањем одређеног камена и
земље(пигмент) коју су мешали са животињском машћу, уљима биљака, својим
урином...Најлепше примере ове уметности можемо видети упећинама АЛТАМИРА (Шпанија) и
ЛАСКО (Француска) Поред фигура, као мотив се појављују и симболи. спирале, линије отисци
шака... Касније се као мотив појављују и слике људи. Ти људи су стилизовани. СТИЛИЗАЦИЈА
је када уметник крене од реалне слике бића или предмета и мање или више упрошћава исти.
Крајња стилизација је знак. (човек-чича глиша)

СКУЛПТУРА

Материјали од којих су израђиване скулптуре су били кости животиња, дрво, глина и камен.
Многи предмети и скулптуре су нестали због порозности материјала. Дуж целе Европе су
нађене мале фигурице жена. Ниједна фигура мушкарца није пронађена. Сматра се да су у то
време владале жене(матријархат) Ове фигурице су археолози назвали ВЕНЕРЕ ( богиња
плодности и лепоте-Рим) Оне су малих димензија 10-12см. Израђене су од малих заобљених
каменова које су тесали. специфичног су изгледа. Глава и удови су занемарени а груди,
стомаци и бокови истакнути. Сматра се да су овим фигурама исказивали веровање у КУЛТ
ПЛОДНОСТИ и призивали исту у својој заједници. Најпознатија је ВИЛЕНДОРФСКА ВЕНЕРА.

ВЕРОВАЊА

Осим култа плодности, појављују се још и култ предака, анимизам(веровање да све па и

нежива природа има душу и да духови предака живе) и култ сунца. Ова веровања прати и
уметност коју називамо- МЕГАЛИТСКА. Највише је срећемо у Британији, Француској, Шпанији,
Шведској, Данској, Белгији и Немачкој. Мегалити су имали више намена( гробнице,
опсерваторије, жртвеници...) али права намена је и данас мистерија. У мегалите спадају
МЕНХИРИ(усправно велико камење), ДОЛМЕНИ( личе на камене столове) и
КРОМПЛЕКСИ(групе менхира или долмена који чине неку целину-СТОУНХЕНЏ)

СРБИЈА ЛЕПЕНСКИ ВИР је праисторијско археолошко налазиште у националном парку ЂЕРДАП.

Тамо је откривена култура која је свој процват имала око 6500-5500 год.п.н.е. Пронађени су
остаци насеља, гробови, скулптуре и употребни предмети. СКУЛПТУРЕ су рађене тако што су на
речним облуцима клесали, урезивали рељефе. Најзанимљивије су оне које приказују риболику
људску главу. Оне су стилизоване. Сматра се да су имале и магијсји карактер ( водена
божанства или тотеми)

СТАРЧЕВО

Село код Панчева где је нађена култура из периода раног неолита. Пронађене су земунице и
велики број каменог и коштаног оруђа и предмета од керамике. Посуде су биле украшене
геометријским мотивимаи бојене белом, црном и црвеном бојом. Такође је откривено много
фигура које су имале вероватно магијски карактер.

ВИНЧА
Неолитско насеље поред Београда. Оно што је занимљиво јесте да је ово насеље било стално и
да су ту живеле генерације. Куће су грађене од дрвета и глине и углавном су то биле сојенице.
Пронађено је мноштво антропоморфних и зооморфних фигурина од керамике. Величине су
око 20см. Често имају лице птице са крупним очима(на тај начин су призивали пролеће,
поновно рађање) Касније лице постаје пљоснато али се задржавају крупне очи и пљоснати
нос. Наилазимо и на фигуре са две главе које излазе из једног тела.(жеља да се природа увећа)