SEMINARSKI RAD IZ LATINSKOG JEZIKA

Sedam
svetskih uda



















Sedam svetskih uda

2





SADRAJ








UVOD .................................................................................................................................3
1. ISTORIJA .........................................................................................................................4
2. SEDAM SVETSKIH UDA ...............................................................................................4
2.1. Artemidin hram ..............................................................................................4
2.2. Velike piramide ..............................................................................................7
2.3. Visei vrtovi iz Vavilona .................................................................................9
2.4. Kolos sa Rodosa ............................................................................................11
2.5. Mauzolej u Halikarnasu ...............................................................................13
2.6. Statua Zevsa u Olimpiji ................................................................................16
2.7. Svetionik u Aleksandriji ...............................................................................18
ZAKLJUAK ..................................................................................................................20
LITERATURA ...............................................................................................................21
Sedam svetskih uda

3





UVOD








Stari Grci i Rimljani smatrali su da su ljudi stvorili sedam velikih, svetskih uda.
Poto ovi stari narodi nikada nisu putovali u Kinu ili Ameriku, njihovu listu sainjavala su
samo uda njihovog sveta, odnosno zemlja istonog Mediterana.

Meutim, od ovih sedam uda jo samo kompleks velikih piramida u Gizi i dan
danas postoji.

Sedam svetski uda starog sveta su:

1. Artemidin hram (550. p. n. e.) u Efesu, Turska.
2. Velike piramide u Gizi u Egiptu
3. Visei vrtovi iz Vavilona, iji je tvorac Nebukodonosor II, oko 8. veka p. n. e.
4. Kolos sa Rodosa, skulptura Heliosa (292. p. n. e. 280. p. n. e.)
5. Mauzolej u Halikarnasu, u dananjem Bodrumu, Turska.
6. Statua Zevsa u Olimpiji (oko 457. p. n. e.)
7. Faros u Aleksandriji, svetionik napravljen 270. p. n. e. na ostrvu Faros blizu
Aleksandrije.


Sedam svetskih uda

4





1. ISTORIJA



Najstarije pominjanje liste svetskih uda potie od istoriara Herodota (oko 450.
godine p. n. e.). Prvi put svih sedam uda su zajedno pomenuta u epigramu fenianskog
pisca Antipatrosa iz Sidona (2. vek p. n. e.), koji je opisao putopis po istonom Mediteranu
svoga vremena. Grci su ovaj spisak nazvali: []
Sedam atrakcija naseljene Zemlje koje treba obavezno videti.

Sedam uda je verovatno odabrano zato to je ovaj broj za stare Grke imao
simboliku maginog broja. Opis sedam svetskih uda se nalazi u traktatu iz 6. veka nove
ere O sedam svetskih uda (De septem mundi miraculis).



2. SEDAM SVETSKIH UDA



Sedam svetskih uda starog sveta je skup arhitektonskih dela koje su stari
Grci, naroito u helenistikoj epohi, smatrali vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti.


2.1. Artemidin hram

Slika 1: Artemidin
hram u Efesu
Artemidin
hram u Efesu
(gr. Artemision) je
bio grki hram
posveen boginji
Artemidi, grke
boginje lova,
divljine i plodnosti,
Sedam svetskih uda

5
koji je bio podignut oko 550. p. n. e.




Hram je bio
povrine 73 x 141m,
ukraen sa 137 stubova,
koji su opasivali hram u
dva reda i bio je etiri
puta vei od Partenona
u Atini.

Slika 2: Artemidin hram u Efesu

Danas se od hrama mogu videti samo ostaci temelja i mesto na kojem se ovaj hram
nekada nalazio - nedaleko od turskog grada Seluka i na oko 50 km od grada Izmira. Iako
temelj hrama potie jo
iz 7. veka p.n.e,
graevina je
konstruisana i podignuta
550. godine p.n.e. Novac
za izgradnju velelepnog
mermernog hrama
izdvojio je lidijski kralj
Krez, a hram je osmislio i
projektovao grki
arhitekta Herosifron.
Hram je bio ukraen
bronzanim statuama koje
su izvajali najumeniji
umetnici tog doba:
Fidija, Polikleit, Kresilas
i Fradmon.

Slika3: Nalazite Artemidinog hrama u Efesu u Turskoj.
Od originalnog hrama nije ostalo nita izuzev nekoliko stubova.

Slika 4: Gordijanov novi s prikazom Artemidinog hrama u
Efesu

Hram je sluio kao religijsko zdanje, ali i kao trnica.
Godinama su hram poseivali trgovci, turisti, umetnici i
Sedam svetskih uda

6
kraljevi koji su odavali poast boginji zavetajui deo svoje zarade hramu. Nedavnim
arheolokim iskopavanjima na ovoj lokaciji otkriveni su darovi koje su hodoasnici koji su
dolazili ak iz Persije i Indije posvetili Artemidi - naunice, narukvice i ogrlice od zlata,
statue Artemide izvajane od zlata i slonovae i drugi artefakti izuzetne vrednosti i lepote.

U noi 21. jula 356. godine p.n.e, ovek po imenu Herostratus je, u nameri da se
proslavi i da njegovo ime ovekovei istorija, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Te iste
noi roen je i Aleksandar Veliki (Makedonski). Poznati istoriar tog doba Plutarh zapazio
je neobinu sluajnost i zabeleio da "u toj noi boginja nije obitavala u svom hramu, jer je
prisustvovala roenju budueg velikog vojskovoe, te nije mogla da spasi svoj hram od
unitenja." Tokom naredne dve decenije, hram je obnovljen, u emu je znaajno pomogao
sam Aleksandar Makedonski koji je u to doba ve bio osvojio i pokorio celu Malu Aziju.

Slika 5: ostaci Artemidinog hrama u Efesu


Kada je apostol Pavle u prvom veku nove ere posetio Efes u nameri da propoveda
hrianstvo, suoio se sa snanim kultom boginje Artemide rasprostranjenim u narodu koji
nije eleo da ga se odrekne. Kada su Goti 262 godine n.e. ponovo razruili hram, Efeani su
se zavetovali da e ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka n.e. veina Efeana je prihvatilo
hrianstvo i hram je izgubio svoj religijski znaaj. Poslednje poglavlje istorije vezano za
ovaj hram odigralo se 401. godine n.e. kada ga je sruio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je
Efes naputen, a arheoloka iskopavanja ove lokacije zapoela su tek krajem 19. veka.
Iskopavanjima su otkriveni temelji hrama i put koji je vodio do ove lokacije koja je danas
polumovarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i znaajna luka Male
Azije.
Sedam svetskih uda

7

2.2. Velike piramide

Velike piramide su jedno od sedam svetskih uda, i nalaze se u Egiptu su tri
piramide blizu Kaira na platou Gize i ovim zajednikim pojmom se odreuju i razlikuju od
ostalih egipatskih piramida kojih ima rasutih po pustinji Sahare. Nalaze se u Egiptu, u
gradu Giza, nekropolju antikog Memfisa, a danas je to deo, predgrae, Kaira.

Velika piramida u Gizi je najstarije i ujedno jedino do danas ouvano svetsko udo.
Suprotno uobiajenom verovanju, samo Velika Keopsova piramida se naziva svetskim
udom (ne i druge dve, manje piramide oko nje). Izgraena je po nalogu faraona Kufua
(kako su ga Egipani zvali ili Keopsa, kako su ga Grci zvali), vladara etvrte dinastije, oko
2560. g. p. n. e. kao njegova grobnica. Tradicija gradnje piramida zapoela je u starom
Egiptu kao otmenija varijanta mastabe, odnosno platforme koja natkriva kraljevsku
grobnicu. Ova veza se najbolje moe videti na primeru Stepenaste piramide kralja Zosera u
Sakari koju je podigao poznati egipatski arhitekta Imhotep.

Veruje se da je izgradnja Velike piramide trajala oko 20 godina, mada ima i
drugaijih teorija. Najpre je teren pripremljen, a zatim su doneti i postavljeni kameni
blokovi. Zavrni, pokrivni sloj (koji je propao tokom vremena) inio je graevinu spolja
veoma glatkom. Iako se ne zna kako su blokovi postavljani, postoji nekoliko moguih
teorija. Jedna teorija podrazumeva korienje ravne ili spiralne rampe koja se podizala
kako je graevina graena uvis, dok druga terija pretpostavlja korienje dugakih poluga.
Tokom svoje istorije, piramide u Gizi su golicale matu itavog oveanstva, to moda
najbolje opisuje reenica slavnog Napoleona koju je izgovorio kada je osvojio Egipat 1798.
godine: "Vojnici! Sa vrha ovih piramida posmatra nas 40 vekova!")

Danas ovo podruje, zajedno sa drugim piramidama i skulpturom Sfinge predstavlja
znaajnu turistiku atrakciju,
koju upotpunjuje i misteriozni
Sunev brod, pronaen 1954.
godine sa june strane Velike
piramide. Za brod se veruje da
je simbolino predstavljao
sredstvo kojim je telo umrlog
Keopsa povezeno na poslednje
putovanje - u zagrobni svet.
Kada je izgraena, Velika
piramida je bila visoka 145,75
m.

Slika 6: piramide Egipta i skuptura sfinge
Sedam svetskih uda

8


Tokom godina, vrh piramide je uruen za oko 10 m. Bila je to najvia graevina na
Zemlji tokom 4300 godina i koju su nadvisile druge graevine tek krajem 19. veka. Ugao
stranica u odnosu na osnovu iznosi 51 stepen i 51 minut. Svaka strana je paljivo
orijentisana prema jednoj od etiri strane sveta. Horizontalni presek graevine uvek je
kvadratan u bilo kom delu, a duina stranice osnove iznosi tano 229 m. Cela graevina se
sastoji od priblino 2 miliona kamenih blokova od kojih svaki tei vie od dve tone. Prostor
koji zauzima Velika piramida dovoljan je da unutar sebe obuhvati katedralu Svetog Petra u
Rimu i katedrale u Milanu i Londonu - zajedno.

Sa severne strane nalazi se ulaz u piramidu. Vie prolaza, galerija i holova vodi ili u
glavnu odaju kraljevske grobnice ili u pomone prostorije. Kraljevska grobnica nalazi se u
sreditu piramide. Sarkofag je napravljen od crvenog granita, kao i zidovi grobnice. Sve je
toliko precizno uklopljeno, da nema ni milimetar zazora. Sam sarkofag je za samo 1 cm ui
od ulaza u grobnicu.

Slika 7: Mikerinova piramida
Pored Keopsove piramide,
na platou Gize se nalaze i
piramide faraona Kefrena i
Mikerina (Kefrenovog
naslednika). Kefrenova piramida
je druga po veliini, ali je
podignuta na viem tlu pa
izgleda kao vea. Na vrhu ove
piramide ouvan je gladak
pokrovni sloj (na slici).




Sedam svetskih uda

9

2.3. Visei vrtovi iz Vavilona


Visei vrtovi iz Vavilona se smatraju za jedno od sedam svetskih uda. Ostaci
viseih vrtova u Vavilonu nalaze se na istonoj obali reke Eufrat, na oko 90 km juno od
Bagdada, u Iraku. Istorija svedoi da je vavilonsko carstvo cvetalo u vreme vladavine
uvenog kralja Hamurabija (1792-1.750 godine p. n. e.).

Slika 8: Semiramidini vrtovi, prikaz iz 20. veka










Ipak, smatra se da su legendarni visei vrtovi izgraeni za vreme vladavine njegovog
potomka Nabukodonosora II (604-562. g.p. n. e.) i to po elji njegove supruge Semiramide
koja je bila "dovedena iz Medije i naroito volela planinski pejsa".

Slika 9: Visei vrtovi
Detaljni opisi
viseih vrtova
pronaeni su u
delima grkih
vavilonskog
astronoma Berosa i
grkog istoriara
Diodora sa Sicilije. U
tablicama iz vremena
Nabukodonosora,
meutim, ni na
jednom mestu se ne
pominje postojanje
viseih vrtova, iako
se mogu nai opisi
njegove palate i
Sedam svetskih uda

10
samog grada Vavilona.

Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za visee vrtove nisu bile otkrivene - ak se i
danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu konane zakljuke o
tanoj lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki
noviji podaci ukazuju ak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib, i to oko 1000
godina kasnije nego to se do sada smatralo.

Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogrki pisci tog doba - Strabon i Filon
vizantijski. Evo izvoda iz njihovih dela: "Vrtovi su oblika kvadrata stranice duine oko etiri
pletre (stara mera za duinu, prim. prev.) Sainjavaju ih luni svodovi koji se uzdiu nad
poploanim osnovama, a terase su izgraene stepenasto, jedna nad drugom pod razliitim
uglovima..."; "U vrtovima se uzgajaju egzotine biljke posaene na same terase, poduprte
kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i sputaju se u slapovima do tla... Oni
navodnjavaju sve vrtove, natapajui korenje biljaka i inei ceo predeo vlanim i sparnim.
Tako je trava
stalno zelena, a
drvee buja...
Ovo umetniko
delo
kraljevskog
luksuza odaje
utisak
prirodnosti, jer
se uticaj
oveka u
odravanju
ovih vrtova
nikada ne
vidi."

Slika 10: Pikaz Viseih vrtova iz 16. veka (slika Martina Hemskerka).
U pozadini se vidi Vavilonska kula.

Novijim arheolokim istraivanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su
temelji kraljevske palate, ostaci lunih svodova i odlian sistem navodnjavanja u junom
delu palate, kao i masivni zidovi debljine 25 metara za koje se pretpostavlja da su ostaci
samih terasa.
Sedam svetskih uda

11

2.4. Kolos sa Rodosa

Kolos s Rodosa (gr. ) je jedno od sedam svetskih uda. Iako
je od vremena izgradnje ove ogromne statue do njenog unitenja proteklo svega 56 godina,
ova svojevrsna i neponovljiva graevina svakako je zasluila svoje mesto meu svetskim
udima. Kolos sa Rodosa nije samo gigantska statua - on je simbol jedinstva naroda koji je
naseljavao Rodos, prelepo mediteransko ostrvo.

Slika 11: Kolos sa Rodosa
Ova statua se nalazila na samom ulazu u
luku Mitraki ostrva Rodos u Grkoj. U staroj
Grkoj, na malom ostrvu Rodosu nalazila su se 3
grada-drave (polisa): Lalisos, Kamiros i Lindos.
408. godine p. n. e. ovi gradovi su se ujedinili i
sainili jedinstvenu teritoriju - grad Rodos. Grad
se brzo razvijao i gradio snane ekonomske veze
sa svojim glavnim saveznikom Ptolomejem I,
tadanjim vladarom starog Egipta. 305. godine
p.n.e, Antagonidi iz Makedonije koji su bili veliki
rivali ptolomejima, napali su Rodos u pokuaju
da slome njegovu alijansu sa Egiptom. Ipak, nisu
uspeli da uu u grad. Kada je postignut mirovni
sporazum 304. godine p.n.e, Antagonidi su se
povukli ostavljajui za sobom velike koliine
ratne opreme. Kako bi proslavili svoje jedinstvo,
stanovnici Rodosa prodali su svu tu ratnu
opremu i za dobijeni novac podigli gigantsku
statuu posveenu grkom bogu Sunca, Heliosu.
Izgradnja statue trajala je 12 godina i zavrena je
282. godine p. n. e. Godinama je statua stajala na
ulazu u rodosku luku, sve dok snaan zemljotres
nije pogodio Rodos 226. godine p. n. e. Grad je
bio teko oteen, a Kolos je slomljen na
najslabijem mestu - u kolenu. Rodos je tada
primio ponudu Ptolomeja III da plati sve
trokove restauracije polomljene statue, ali
nakon to su konsultovani proroci, ponovno podizanje statue je zabranjeno, a Ptolomejeva
ponuda odbijena. Skoro 1000 godina statua je leala polomljena. 654. godine n.e Arapi su
napali Rodos. Uzeli su ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih Siriji - bili su otpremljeni na
leima 900 kamila.

Sedam svetskih uda

12



Slika 12: Kolos sa Rodosa, gravira iz 16. veka Martina Hemskerka, iz njegove serije o Sedam
svetskih uda.
Ogromnu
statuu osmislio je
rodoski vajar Ares iz
Lindosa. Osnova
statue je bila
napravljena od
mermera, a najpre su
postavljena stopala i
lanci noge. Statua je
postupno graena tako
to je bronzana
prevlaka bila
uvrivana
gvozdenim i kamenim
ojaanjima. Da bi
statua bila dovrena,
izgraena je visoka
rampa oko statue koja
je kasnije uklonjena.
Kada je Kolos zavren, bio je visok 33 metra. Kolika je zapravo bila veliina statue, najbolje
svedoi Plinije Stariji: "Kada je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi
ispruenih ruku je jedva mogla da opae prst ruke Kolosa".
Sedam svetskih uda

13

2.5. Mauzolej u Halikarnasu


Mauzolej u Halikarnasu (gr. ), jedan od sedam
svetskih uda, je bio nadgrobni spomenik karijskog kralja Mauzola. Bio je izgraen na
povrini od 33 x 39 m, a visok 50 m. Slino Velikoj piramidi u Egiptu, i ovo mesto
predstavlja grob jednog antikog vladara. Ipak, Mauzolej se razlikuje od piramida po
mnogo emu - izmeu ostalog, lepota graevine je ta koja je, vie nego njena veliina,
zadivila milione ljudi od vremena izgradnje pa sve do danas. Mauzolej se nalazio u gradu
Bodrumu (u starogrko doba Halikarnas), na obali Egejskog mora, u jugozapadnom delu
dananje Turske.

Slika 13: Mauzolej u Halikarnasu, runo bojena gravira Martina Hemskerka iz 1572. godine.
Mauzolej je bio velika mermerna grobnica koju je 353. p. n. e. podigao kralj Mauzol iz Karije u
Maloj Aziji.


Kada su Persijanci proirili svoje antiko carstvo obuhvativi Mesopotamiju,
severnu Indiju, Siriju, Egipat i Malu Aziju, njihov vladar vie nije bio u stanju da kontrolie
svoje ogromno carstvo bez pomoi lokalnih upravnika ili vladara - satrapa. Kao i mnoge
druge provincije, kraljevina Karija u zapadnom delu Male Azije (danas Turska) bila je
toliko udaljena od persijske prestonice da je praktino bila samostalna. Od 377. do 353.
godine p. n. e., karijski kralj Mauzol premestio je svoju prestonicu u grad Halikarnas.
Projekat grobnice za Mauzola bio je poveren njegovoj eni i sestri Artemiziji i pretpostavlja
se da je njena gradnja zapoela jo za kraljevog ivota. Graevina, prozvana Mauzolej,
Sedam svetskih uda

14
zavrena je oko 350. g.p.n.e, tri godine nakon Mauzolove smrti i godinu dana nakon
Artemizijine smrti.

Slika 14: ostaci Mauzoleja
Tokom 16
vekova Mauzolej je
opstajao u odlinom
stanju sve dok
snaan zemljotres
nije otetio njegov
krov i kolonade
(stubove). Poetkom
15. veka, Vitezovi
svetog Jovana
okupirali su okolinu
i sam Halikarnas i
izgradili ogromni
krstaki zamak.
Kada su odluili da
ga ojaaju i utvrde
1494. godine, iskoristili su materijal od kojeg je bio izgraen tada ve znaajno oteen
Mauzolej. Do 1522. godine gotovo svaka cigla iz Mauzoleja bila je uklonjena i iskoriena za
izgradnju vie raznih graevina. Danas, masivni krstaki zamak i dalje postoji u Bodrumu,
a obraeni kameni i mermerni blokovi Mauzoleja se mogu jasno uoiti u strukturi njegovih
zidova. Neke od skulptura iz Mauzoleja su sauvane, kao i vie unutranjih mermernih
dekoracija na kojima je prikazana bitka izmeu starih Grka i Amazonki. Na samoj lokaciji
gde se nekada nalazio Mauzolej danas se mogu videti samo ostaci njegovih temelja.

Slika 15: Mauzolej u Halikarnasu
Sama konstrukcija Mauzoleja bila
je pravougaona u osnovi, dimenzija 40 m
x 30 m. Grobnica i sarkofag izraeni su od
alabastera i ukraeni zlatom i postavljeni
u centralnom delu Mauzoleja, na
uzdignutom podijumu poploanom
mermerom i okruenom kolonadama
(stubovima) u jonskom stilu. Kolonade su
podupirale piramidalni krov takoe
ukraen statuama i kipovima. Na vrhu
krova nalazila se statua koja je
predstavljala koije koje su vukla etiri
konja. Ukupna visina Mauzoleja bila je 45
Sedam svetskih uda

15
m, od ega je centralni podijum sa grobnicom bio visok 20 m, 12 m su bile visoke kolonade,
7 m piramidalni krov i 6 m statua koija na vrhu krova.

Naroita lepota graevine nije bila samo u njegovoj strukturi, ve i u dekoracijama i
statuama koje su ukraavale njenu spoljanjost na raznim nivoima graevine, od poda do
samog krova. Na graevini se nalazilo nekoliko desetina statua ljudi, lavova, konja i drugih
ivotinja u prirodnoj veliini i veih. Isklesali su ih etiri grka skulptora - Briaksos,
Leohares, Skopas i Timoteus, pri emu je svaki od njih ukraavao po jednu stranu
Mauzoleja. Posebno
mesto u istoriji
pripada ovoj graevini
ne samo zbog brojnih
statua ljudi i ivotinja,
ve i zbog injenice da
ona nije bila
posveena nijednom
od bogova stare
Grke. Danas se po
imenu ove graevine
sve velike i raskone
grobnice nazivaju
mauzolejima.
Slika 16: Mauzolej u Halikarnasu
Sedam svetskih uda

16

2.6. Statua Zevsa u Olimpiji


Statua Zevsa u Olimpiji je jedno od sedam svetskih uda, posveena je bogu
Zevsu - vrhovnom bogu starih Grka u iju ast su se odravale Olimpijske igre, a nalazila se
na prostoru same Olimpije
po kojoj su igre i dobile
naziv. U vreme Olimpijskih
igara prestajali su ratovi, a
atlete iz Male Azije, Sirije,
Egipta i Sicilije su dolazili da
proslave Olimpijadu i
oboavaju svog boga nad
bogovima - Zevsa. Statua se
nalazila u samom gradu
Olimpiji, na zapadnoj obali
dananje Grke, oko 150 km
zapadno od Atine.

Slika 17, 18 i 19: Statua
Zevsa u Olimpiji

Raunanje vremena kod starih Grka zapoinje
776. g.p. n. e. kada se veruje da je poelo i odravanje
Olimpijskih igara. Ogromni Zevsov hram konstruisao
je arhitekta Libon i on je izgraen oko 450. g.p. n. e.
Usled rastue moi antike Grke, jednostavni hram u
dorskom stilu delovao je isuvie obino, pa su bile
potrebne krupne izmene na njemu. Reenje je
pronaeno u izgradnji ogromne statue. Atinski
skulptor Fidija dobio je ovaj "sveti" zadatak. Tokom
narednih godina, hram je privlaio posetioce i vernike
iz celog sveta. U drugom veku p. n. e. izgraena statua
je uspeno renovirana, a u prvom veku p. n. e. rimski
imperator Kaligula pokuao je da statuu prebaci u Rim
- pokuaj je propao kada su se graevinske skele koje
su podigli njegovi radnici uruile. Kada su Olimpijske
igre zabranjene 391. g.n.e. po naredbi cara Teodosija I
kao paganski obiaj, nareeno je i da se Zevsov hram
zatvori. Kasnije, Olimpiju su zadesili zemljotresi,
odroni i poplave, a hram je oteen i u poaru u petom
veku n.e.
Sedam svetskih uda

17


Neto pre toga, statua je prebaena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde se
nalazila sve dok nije unitena u velikom poaru 462. g.n.e. Na mestu gde je nekada bio
stari hram danas nema nieg osim ostataka kamenja, temelja graevine i palih stubova.

Fidija je izgradnju statue zapoeo oko 440. godine p. n. e. Nekoliko godina ranije, on
je razvio tehniku izgradnje ogromnih statua od zlata i slonovae pomou drvenog rama na
koji su se postavljali komadi metala i slonovae, a zatim se skulptura prekrivala zlatom.
Ova tehnika se zvala hrizelfantija Fidijina radionica i danas postoji u Olimpiji i identina je
po veliini i nalazi se na istom mestu kao i u vreme kada je postojao Zevsov hram. U njoj je
Fidija vajao
komade budue
statue koji bi zatim
bili sklopljeni u
celinu. Kada je
statua zavrena,
jedva da je mogla
da stane unutar
hrama. Strabo pie:
"... Iako je hram
sam po sebi veoma
prostran, skulptora
su kritikovali to
nije potovao
zadate mere.
Sedea statua
Zevsa je bila toliko velika da je njena glava dodirivala tavanicu." Po ovom opisu moe se
zakljuiti da je impresivna veliina statue nju upravo i inila tako izvanrednom. Osnova
statue bila je 6,5 m iroka i 1 m visoka. Visina same statue je bila 13 m - kao dananja
etvorospratnica. Statua je bila toliko visoka, da su posetioci vie opisivali tron, nego Zevsa
i njegovu skulpturu. Podnoje trona bilo je ukraeno rezbarijama sfinge i figurama Pobede
sa krilima, skulpturama grkih bogova Apola, Artemide i Niobine dece, kao i mitskih bia.
Na Zevsovoj glavi nalazio se venac od maslinovog iblja. U njegovoj levoj ruci nalazio se
skiptar sa orlom na vrhu, a njegova odea je bila ukraena rezbarijama ivotinja i ljiljana.

Bile su napravljene i kopije ove statue, ukljuujui i veliki prototip u Sirenu (Libija).
Meutim, nijedna od njih nije ouvana do dananjih dana. Tako je ova statua ostala
zapamena kao najzapaenija tvorevina grke skulptorske umetnosti.
Sedam svetskih uda

18

2.7. Svetionik u Aleksandriji


Svetionik u Aleksandriji (gr. o ), jedan od sedam
svetskih uda, je napravljen izmeu 300. i 280. godine p. n. e. na polustrvu Farosu.
Napravio ga je grki arhitekta Sostrat. Od svih svetskih uda, jedino je svetionik u
Aleksandriji, pored svoje arhitektonske udesnosti, imao i praktinu namenu -
omoguavao je brodovima bezbedan povratak u Veliku luku Aleksandrije. U
arhitektonskom smislu, ovaj svetionik je ipak imao najvei znaaj - to je bila najvia
graevina na svetu u to vreme i njena svetlost se mogla videti na 50 kilometara od
aleksandrijske obale.

Nedugo nakon smrti Aleksandra Velikog (Makedonskog), njegov namesnik Ptolemej
I Soter preuzeo je vlast nad Egiptom. Podigao je i uzeo za svoju prestonicu Aleksandriju u
ijoj se blizini nalazi ostrvo Faros, a za ije ime se veruje da potie od rei Pharao's, to
znai "faraonovo ostrvo". Ostrvo je sa obalom bilo povezano pomou nasipa nazvanog
Heptastadion koji je postao druga luka Aleksandrije. Usled nepovoljnih uslova za
pristajanje brodova i plitke obale tog regiona, izgradnja svetionika je bila neophodna.

Izgradnju je zapoeo Ptolemej I Soter oko 290. g.p.n.e, a ona je zavrena nakon njegove
smrti, tokom vladavine njegovog sina Ptolomeja Filadelfija. Sostratus, Euklidov savremenik, bio je
arhitekta svetionika, ali su detaljne proraune za graevinu izvrili naunici aleksandrijske
biblioteke-muzeja. Kako svedoi grki pisac Strabon trokovi izgradnje svetionika bili su izuzetno
veliki. Legenda kae da je Sostrat, dugo tragao za graevinskim materijalom za temelj, koji bi
mogao odupreti morskoj vodi. Najzad je svoj dinovski toranj smestio na ogromne staklene
blokove. Svetionik je bio visok preko 117 metara i u podnoju imao oko 300 soba.. Na najviem
spratu nou je gorela vatra, a danju se signaliziralo ogledalima. Faros je moreplovcima iz svih
krajeva sveta omoguavao da bezbedno uplove u luku Aleksandrije.
Slika 20:
Faros u
Aleksandriji na
runo bojenoj
graviri Martina
Hemskerka.








Sedam svetskih uda

19


Svetionik je bio posveen bogovima spasiteljima - Ptolomeju Soteru (u prevodu
znai spasitelj) i njegovoj eni Berenis. Vekovima je Faroski svetionik bio znamenje
aleksandrijske luke koji je nou svetleo pomou upaljene vatre, a danju je ogledalima
reflektovao sunevu svetlost. Ovaj svetionik je bio prikazan i na rimskim noviima.

Kada su Arapi pokorili Egipat, divili su se Aleksandriji i njenom bogatstvu. Svetionik
nastavlja da se pominje u njihovim spisima i putnikim izvetajima. Ipak, novi vladari su
prestonicu premestili u Kairo, s obzirom da nisu imali nikakvih veza sa Mediteranom.
Kada je grekom veliko ogledalo svetionika razbijeno, ono nije bilo ni zamenjeno. Veliki
zemljotres 956. g.n.e. potresao je
Aleksandriju i naneo manja
oteenja svetioniku, a zatim su dva
jo jaa zemljotresa (1303. i 1323.
g.n.e.) nanela nova, jo vea
oteenja. Kada je poznati arapski
putnik Ibn Batuta posetio
Aleksandriju 1349. g.n.e., nije mogao
da ue u ruinirani svetionik, ak ni
da prie njegovom glavnom ulazu.
Poslednje pogavlje u istoriji
svetionika dogodilo se 1480. g.n.e.
kada je egipatski sultan Mameluk
atbej odluio da ojaa odbrambene
zidine grada Aleksandrije - izgradio
je srednjovekovnu tvravu na istom
mestu na kojem se nalazio svetionik,
koristei njegov graevinski
materijal, pre svega mermer. Deo
tvrave su 1882. godine sruili
britanski brodovi prilikom
zauzimanja Aleksandrije. Danas se
tu nalazi Pomorski muzej.
Slika 21: Faros u Aleksandriji (rekonstrukcija)

Od est unitenih svetskih uda, svetionik je nestao poslednji. U spisima
savremenika, Straboa i Plinija starijeg, mogu se nai detaljni opisi svetionika i naina
njegovog funkcionisanja. Oni opisuju na koji nain je ogledalo reflektovalo svetlost
desetinama kilometara na puinu i iznose legendu po kojoj je ogledalo takoe korieno i
za spaljivanje neprijateljskih brodova pre nego to bi se uopte i pribliili luci.
Arhitektonski, ovaj svetionik je ostavio velikog traga i uticaja na kasnije izgraene
Sedam svetskih uda

20
svetionike du Mediterana i u paniji, a danas se u romanskim jezicima (francuskom,
italijanskom, panskom) svetionik kae "faros".





ZAKLJUAK









Kao to je ve pomenuto stari Grci i Rimljani nisu mnogo putovali tako da su
njihovu listu sainjavala samo uda istonog mediterana. Postavlja se pitanje zato ba 7
uda, odgovor na ovo pitanje verovatno se vezuje za verovanje Grka u broj 7 kao maginog
broja.
Danas su jedino ostale ouvane piramide u Gizi dok su ostala uda u ruevinama.

Slika 22: mapa 7 svetskih uda starog sveta



Sedam svetskih uda

21





LITERATURA:






Latinski jezik I- Marjanca Paki, Dragana Dimitrijevi
sr.wikipedia.org
hr.wikipedia.org
image.google.com
www.znanje.org