ЗМ А Ј

Наслов оригинала:
Christine Lazier
Nature des phenomenes extraordinaires
Editions FLEURUS
Paris, 1995

ИТП „Змај“, Нови Сад

ДОО „Атлантис“, Нови Сад
Завод за уџбенике и наставна средства, Подгорица

За издаваче
Иван Кампел
Илдика Јанковић
Небојша Драговић

Строго је забрањено свако репродуковање, ликовног

прилога или текста, делимично или потпуно, било каквим
поступком: као и/или номенклатуре садржане у овој књизи
који су својина издавача.

Лектор и коректор
Мирјана Јовановић

Прелом
SCAN Studio, Нови Сад

Ш тампа:
„Бирографика“ , Суботица
2002. године

ISBN 86-489-0323-8

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске. Нови Сад

502(02.062)

Ј1АЗИЈЕ, Кристин
Природа и њене необичне појаве / Кристин Лазије :
[превод Весна Хабијан-Микеш ; илустрације Мари-Кристин
Лемејер. Бернар Алуни]. - Нови Сад : Змај. 2001 ([б. м. : б. и.]).
- 125 стр. : илустр.: 24 cm. - (Откривање света)

Превод дела: Nature des phenomenes extraordinaires / Lazier Christine. -

Бирографика. Суботица - Тираж 2000

ISBN 86-489-0323-8

a) Природа (популарна наука)

И ЊЕНЕ НЕОБИЧНЕ ПОЈАВЕ

Текст
Кристин Лазије

Илустрације
Мари-Кристин Лемејер
Бернар Алуни

Уредник
Емили Бомон

Превод
Весна Хабијан-Микеш

ЗМ А Ј
 Велики прасак
Научници претпостављају да
ј е Универзум настао моћним
праском, ,#еликим бумом“,
пре 15-20 милијарди година.
Хипотеза о постанку
Универзума је још увек
велика непознаница око које се
разилазе мишљења физичара.
Најшире прихваћено тумачење
је: материја и
енергија су, у правреме,
биле згуснуте у малену
грудву. Температура ове
грудвице била је безброј
милијарди пута већа од
W ’» д н
It • АОД
ft
> V. '
b a t K g
*4!
Сунчеве. Након великог
праска, у делићу секунде, t o . ^ 1 1
ослободили су се саставни
делови материје и
Универзум почиње да
се шири. Температура
опада за милијарду
степени. Честице материје
се стапају и, након
милијарду година.
започиње рађање звезда.
На тај начин касније
настају и планете. a
међу њима и Земља - пре
отприлике
4.5 милијарде година.
 Задивљујући Универзум
Свака Галаксија се састоји од
вшие милиона звезда, које се
заједно обрћу. По процени
научника, једну мању Галаксију
чини око 10 милиона, док је
ииновска састављена од 10.000
милијарди звезда.
Нашу Галаксију, Млечни пут,
чини 100 милијарди звезда. Једна
од сасвим обичих међу њима је и
Сунце. Мноштво звезда Млеч-
ног пута има облик пљоснатог
диска, пречника од 90.000 мили-
јарди светлосних година. Свет-
лосна година је растојање које
годину дана,
брзином од
300.000 km
у секунди.
Сатурн и његови прстенови
Знаменити прстенови Сатурна
састоје се од мноштва ледених
и камених парчади различитих
величина - од мајушних попут
снежне пахуљице до великих
као читава зграда. По мишљењу
астронома, ово грумење не
формира планете. јер
гравитациона сила Сатурна
спречава њихово стапање.
Телескопом се јасно
уочава да су прстенови
Сатурна заправо сачињени од
више хиљада мањих прстенова,
који се заједно окрећу.
7
Гасна лопта
Највећа планета СунчевоГ
система је Јупитер, чији је
пречник 11 пута већи од
Земљиног. Јупитер је
Грандиозна Гасна лопта,
пречника 20.000 km.

Хладна планета
Јупитер је окружен облацима,
чија је температура
минус 150 °С. Средиште
планете има температуру од
више хиљада степени. Од свих
планета Сунчевог система
Јупитер се најбрже окреће.
Сталне аромене облака
Јупитера проузрокују
вишеструко јаче орканске олује
од оних на Земљи. Специфична
одлика Јупитера је једна црвена
мрља, чији је пречник 2 пута
већи од Земљиног. Научници
сматрају да она представља
огромну масу ваздуха. која се
креће брзином од 500 km/h.
Три Земље би утонуле
у ту мрљу.

Јупитерових 16 сателита
Од сателита који се окрећу око
Јупитера највећи су: Ио, Европа,
Ганимедес и Калисто. Њих у
ствари чини лед и камење.
Активни вулкани на сателиту Ио
(слика доле) избацују гасове на
висину од 280 km.
Црвена планета
Четврта планета Сунчевог
система је Марс. Марс прате
два сателита: Фобос и
Деимос. Милијарду година
након настанка, М арс је био
налик на Земљу. Данас на
њему нема трагова живота.

Површина Марса је разнолика:

чине је кратери, висоравни,
вулкани, пешчане дине.
Исконска речна корита сведоче
да је у давна времена на Марсу
текла вода. Грандиозни кањони
протежу се више од 4.000 km.
Међу вулканима је највиши
Олимпус, висок 25 km. Црвена
боја тла потиче од оксида
гвожђа.

Годишња доба на Марсу

Зими полове покрива снег и
ледене капе смрзнутог
угљендиоксида, које се у пролеће
отапају. Орканске прашине на
Марсу настају од снажних
ветрова. Температура тла на
половима је -130 °С, а на
полутару +25 °С.

Марс је одувек Вобуђивао знатижељу људи.

Ради истражшањи је, у новије време, на Марс
послаШо више свемирских сонди.
9
 Звезда пламену
између Сунца и Земље,
заклањајући Сунце,
проузрокујући тиме његово
помрачење. Када су Сунце,
Месец и Земља потпуно у истој
равни, настаје потпуно
помрачење Сунца. Оно се може
посматрати само на одређеном
подручју Земље и траје свега
7 минута. Јавља се обично
двогодишње. Потпуно
помрачење Сунца,
11. августа 1998. године,
могло се видети у Мађарској,
као и на подручју Суботице и
околине. Помрачење Месеца
настаје када Месец
засенчује Земља.

Снажне гасне ерупције на Сунцу

Иако је Земља од Сунца удаљена 150 милиона km,
ипак је нашој планети Сунце најближа звезда.
Састоји се искључиво од гасова, пошто је у
потпуности у пламену. Температура на површини
је 5.000 °С, а у унутрашњости 15,000.000 °С. Но, и
издалека није тако питома како нам изгледа.
Гасови у пламену непрекидно избијају на
површину, често у висину до 300.000 km, што
одговара удаљености Месеца од Земље. До сада
најспектакуларнији продор гасова достигао је
висину од 500.000 km.

П омрачењ е Сунца, изузетна појава!

При кружењу Месеца око Земље и Земље око
Сунца. Месец се у одређеном тренутку нађе
 Небеска тела
комета се, сваких 78 година,
налази у близини Сунца (слика
лево). Последњи пут је виђена
1986. године.

А ст ерои ди су мале планете

(слика доле)
Пречника од неколико десетина,
до више стотина километара.
Највећи број астероида се обрће
између Марса и Јупитера.
Познато је више од 5.000
астероида, али астрономи
стално проналазе нове.

Комете су мала небеска тела.

Језгро им ј е пречника свега
неколико десетина километара.
Чине их лед, камење и прашина.
Н алазе се унутар СунчевоГ
система и при обртању се
прилично приближавају,
односно удаљ авају од Сунца.

Када је комета у близини Сунца

лед испари, а састојци језгра се
ослобађају, у виду светлећег плина.
Pen комете (звезде репатице),
понекад и више стотина милиона
километара дуг, чине гасови са
зрнцима прашине која сагорева.
Најзнаменитија Халејева (Hailey)
п
 Смрт звезда

Сунце he за 9 милијарди година

потроишти своја iopuea.

Када Сунце нестане, људи he хитно

морати пронаћи нову звезду у Млечном
путу, или некој другој галаксији.

Лагана смрт се охлади и претвара експлозије. Овај блесак је раван

Када звезда величине у невидљивог „црног патуљка“. светлости више милијарди
Сунца потроши сво сунаца. Прасак, сваког секунда,
гориво (сав гас), угаси се Експлозивна смрт одашиље горње слојеве звезда
Сабије се и смежура. Крупније звезде од Сунца се у Космос, брзином од више
загреје и побели. такође смежурају при гашењу. милиона километара. На небу се
Њено језгро угиба. Садржај им се у толикој мери тренутно појављује блесак:
Угашене звезде се згусне. као када би 100 рађа се супернова.
називају „белим Ајфелових (Eiffel) кула чиниле До експлозије једне
патуљцима“. само главу чиоде. У тренутку звезде, унутар једне
У току више милиона нарушавања језгра, уз галаксије, долази сваке
година. бели патуљак заслепљујући блесак, долази до стоте године.
 Летеће камене громаде
Киша метеора
Током ведрих ноћи, око
10. августа, на небу се
појављује ватромет
мноштва падајућих путања
метеора и космичке
прашине - Swift-Tuttle
репатице. У Земљиној
атмосфери сагоревају
и нестају. Видљиве су само у
хиљадитом делу секунде.
Кадгод Земља пролази
кроз путање ове репатице,
метеори падају
попут кише.
или касније, сударити са
Земљом. Најближе, на свега
1,5 милиона km од нас, биће
2.004. године. Судар брзином
од 137.000 km/cas начинио би
кратер од 48 km. У случају
пада у океан, настали би
огромни таласи, који би
изазвали катастрофални
потоп. И комета Swift-Tuttle,
при пролазу кроз Земљину
путању, 2.126. године. може
проузроковати ужасну
катастрофу. Предвиђа
се да би се разбијањем
атомским ракетама
могла избећи претећа
катастрофа.
М етеорити
МеШеоритш су крупније камене
громаде, које у Земљиној
атмосфери не сагоревају у
потпуности и падају на Земљу.
1992. године, 8. децембра, у
близини Земље, на удаљености
10 пута већој од растојања
Земља-Месец. налазио се
метеор Тутатшс. Овај метеор,
дужине 2 km, сваке четврте
године пролази кроз Земљину
путању. Вероватно he се, пре
 Џиновски кратери

шшш

Кратери метеорита Страховита експлозија П ретпостављ ена опасност

Падајући муњевитом У тренутку пада метеорита, из Метеорит таквих размера, који
брзином, метеорити кратераје избачено 300 милиона је својим падом у Аризони
стварају огромне кратере тона земље, образујући начинио кратер, изузетна је
на Земљи. Огромни застрашујући тамни облак. који појава и дешава се једном у
кратер. пречника је уништавао све пред собом. 25.000 година. Метеорит који је
1.300 km и дубине Потом је на широко подручје за последњих 200 година пао на
од 175 m кратера пало усијано камење, Земљу срушио се у околини
начинио је метеорит спрживши биљни покривач Хоба у Намибији. Био је тежак
пречника 25 m и тежине и животиње и затрпавши их 70 тона. Пронађен је 1920.
од око 65.000 тона. брдом пепела. Јачина године. Нашу планету засипа. из
Овај џиновски метеорит експлозије је 1.000 пута године у годину. мноштво ситних
пао је на Земљу надмашила експлозију метеорита. Већина, од око 10.000
брзином од 100.000 km/h атомске бомбе ових космичких отпадака, пада
пре 25.000 година. над Хирошимом. углавном у океане.
 Од ћелије до човека
Живеле су у океанима. Од њих
су се, неколико милиона година
касније, развиле праве рибе. те
водоземци који су освојили
копно.

Диносаури
Ови изумрли гмизавци. међу
којима је било и летећих
представника, појављују се на
Земљи пре 200 милиона година.
Најмањи диносаури били су
дуги само 60 cm, а највећи је
Настанак Земље није истовремено достизао
праћен и појавом живота. Први Шрагови
живота Потичу од пре 800 милиона
Година и пореклом су водени организми.

Првобитне животиње су Први кичмењаци

једноћелијске. Убрзо за Првобитни кичмењаци су
њима појављују се биле рибе без вилица.
сунђери, медузе,
црви и касније
мекушци, а потом
животиње са

висину од 6 ш. Након
нестанка диносаура. свет cv
освојили сисари. Тек пре
4 милиона година ступа на
позорницу наше планете
биће полуживотиња-получовек
- Australopithecus. Био је
висине од 1.10 m и тежак
око 20 kg.

Строматолити
Строматолити представљају
симбиозу модрозелених алги са
бактеријама, које помешане са
калцитним муљем често образују
формације високе по неколико
метара. Пронађени су код Норт
Полена у Аустралији, у стенама
старим 3.5 милијарде година. По
томе стромболити представљају
најстарије трагове живота на
Земљи. Највише изненађује
чињеница да су ове исконске
творевине потпуно истоветног
састава као данашње. To
потврђује чињеницу да су услови
16
Сведоци прошлости
Поседовали су кречњачку
љуштуру пресвучену седефом,
налик на кућице пужева.
Унутрашњост љуштуре је
преградама подељена на коморе.
Животиња је настањивала
последњу, најширу комору. Када
би јој ова постала тесна.
изградила би нову, ширу у коју
би се преселила.
Истовремено кад и амонити,
мора су настањивали крабе,
гарнела и лангуст ракови.
шкољке и раже. Копном су
владали диносаури. Амонити су.
као и диносаури, нестали са лица
Земље пре 65 милиона година.
живота у рецентно време за
стромболите. као живе фосиле, Амончиш
исти као пре више милијарди
година.
Амонити
Ови изумрли
фосилни мекушци
у сродству су са
лигњама, сипама,
хоботницама. Мора су,
пре 200 милиона година,
врвела од амонита.
Њихове су величине -
биле веома разноврсне.
од 1-2 cm до 2 т .

Земље
Међу ,жив1ш фосилша" најзначајнији је
целекант.
Ошисак најсшаријих бпљака - паираш.
Фосили су делимични или
потпуни остаци, или
отисци, изумрлих
биљака и животиња,
похрањени у стенама
где су се сачували.
Чврсти делови живих бића -
кости, зуби. љуштуре шкољака.
као и дрво. фосилизују се. У
Аустралији су пронађене
љуштуре пужева и шкољака и
скелетни елементи ситних
диносаура, који су се
преобразили у опал.
Значај фосила
На основу фосилних налаза.
научници - палеонтолози
утврђују када је живела
одређена биљка или
животиња. Испитивањем.
уз помоћ радиоактивног
AW
шт
угљеника и уранијума.
утврђује се старост
налаза. Анализом
слојева тла утврђује
се старост стена које
чувају отиске биљака и
животиња. Целекант је
„живи фосил". Ова риба
потиче из доба у коме је.
преко риба, почео развој
водоземаца. У исто време се
јављају. поред алги, маховине и
папрати. Касније. крајем
терцијера. јављају се
цветнице. Фосили сведоче о
приликама и клими датог
подручја. на основу којих
научници реконструишу
праисконски
изглед Земље.
If
 Природни феномени
Н ебески лук
Олуја се стишала! На још тмур-
ном небу се изненада, као под за-
махом чаробног штапића, појав-
љује полукружни феномен,
састављен од црвене,
наранџасте, жуте, зелене, индиго
и љубичасте боје. Божанствени
призор! Многи су га песвици
опевали, ликовни уметници
насликали.
Светлост која долази од Сунца
видимо као белу боју, мада се
она састоји од више боја. Када
пролази кроз водене капи, сунче-
ва светлост се прелама, разлажу-
ћи се на поједине компоненте
различитих боја. Настаје интере-
сантна оптичка појава - дуга.
Након летњих пљускова, или по-
ред водопада, у ваздуху лебде
водене капљице преламајући
сунчеву светлост. Сунчевом
светлошћу осветљен водени
млаз такође даје дугу.
Фатаморгана - оптичка
варка
На појединим подручјима Земље
и у одређеним условима, свет-
лост се не простире праволиниј-
ски. Усијани ваздух у пустињама,
над асфалтним путевима, прела-
ма зраке светлости, као када се
она одбија од водене површине.
Настаје нестварна слика, појава
коју називамо фатаморгана.
Над пространим пустарама
Панонске низије јављају се нест-
варна стада оваца, говеда, ђер-
мови са бунарима. Путеви пред
нама су поплављени, а вода се на
истом растојању повлачи пред
нама, истом брзином којом путу-
јемо. На Северном полу је, 1907.
године, ова појава - фатаморга-
на била тако заваравајућа да су
се брда, долине и завејани
снежни обронци чинили потпуно
стварним.

Циклони настају у тропима
и над океанима. Прате их
провале облака и уништавајуће
поплаве. Брзина ветрова
достиже и до
200 km/h. Циклон над
Тајваном је, 1963. године,
проузроковао поплаву
од 2 m висине. У XIX веку
је рушилачки вал у
Индији подигао ниво
воде за 12 m и однео
са собом 250.000
људских живота.
Торнада
Торнада су ваздушне
појаве локалног карактера.
Настају у виду вира у
облацима. Ови ваздушни
вртлози огромном снагом
усисавају ваздух и све што
им се нађе на путу, чак и
грађевине. Торнада су у
стању за трен ока испразнити
цело језеро, као и неку већу
реку. У средишњем делу
вртлога, при бази облака,
брзина ветра може
достићи и 500 km/h.
 Устаљене сезонске попла
У низијским подручјима и на
висоравнима Индије и Кине,
јуж но и југоисточно од
Хималаја, постоје два
годишња доба: суве зиме и
кишовита, монсунска лета.
Кишни монсунски ветрови
Правци монсунских вешрова су
дијаметрално супротни у току
две годишње сезоне. Зими се над
Индијом нагомилавају огромне
ваздушне масе. Како је ваздушни
притисак над морем нижи, вет-
рови. настали над копном. дувају
према мору. Лети се пак. под
жарким сунцем. тло јако загрева.
Више километарски стуб загре-
јаног, лаганијег ваздуха диже се
увис. Над површином настаје
вакуум. који усисава влажан и
густ морски ваздух. а резултат
тога су обилне монсунске кише.
Прави потоп
Монсунске кише натапају зем-
љиште и доводе до погубних по-
плава. Од маја до октобра
падавине у Индији достигну
и до 5 т . И поред тога су
монсунске кише добро дошле.
јер доприносе већој плодности
земљишта. Доводе до бујања
зељастог растиња и клијања
семена дрвенастих биљака у
џунгли. у којој. на једном
хектару. расте стотину врста
дрвећа и жбуња.
 Олуја
Олује настају у најкрупнијим
облацима, кумулонимбусима.
Бурна вртложна кретања у овим
облацима настају између
нагомиланих водених капљица у
доњим слојевима облака са
темпераШуром од 0 °С и ледених
кристала у Горњим слојевима, са
Шемпературом од -50 °С.
ТурбуленШна кретања између
водених капљица, различчШо/
агрештног стања, пуне облаке
електринним набојем.

Ток једн е олује

Тмурним небом севају силне
муње. блештаве искре. које
настају електричним пражње-
њем између два облака. или из-
међу земље и облака. праћеним
застрашујућом грмљавином.
Прасак грома настаје услед тре-
нутног ослобађања енергије и
скока температуре невероватних
размера. Непосредно после небе-
ске канонаде. настаје провала
облака са крупним капима кише.
Муње представљају најинтензив-
није електрично пражњење.
Удар грома може бити и фата-
лан. Привлаче га истурени ши-
љати предмети: литице. високо
дрвеће а и вода.
Ослобођена енершја џиновских муња може
достићи 30.000 ° С . што Пет пута надмашује
температуру на повришни Сунца.
21
 Дан усред поноћи!
У умереној зони, којој
припада и наше подручје,
дужине дана и ноћи се мењају
током Године, условљавајући
постојање 4 годишња доба.
На Северном (АркШику) и
Јужном (Антарктику) полу
пак, дан и ноћ се смењују
равномерно два пута у току
Године и трају по шест
месеци.
Узрок оваквој појави лежи у
следећем: Земља се окреће око
Сунца и током године пређе на
тој путањи милијарде
километара. Истовремено се
Земља. као чигра, окреће око
своје осовине. која спаја
Северни и Јужни пол. Како је
ова осовина нагнута према
Сунцу (доња слика), на
половима је зими ноћ, која траје
Цича зима на полввима,
као и смена
шестомесенног лета са
шестомесечном зимом,
последица је окретања
Земље око своје осе и
нагнутости те осе.
a fi Iff! ; I) "If) ! :|S :Y ilil 1 ft
Царски пшнгвина на Јужном иолу, шоком
летње ноћи.
непрекидно шест месеци, а лети,
исто толико непрекидно траје
дан. Сунце се, у току дугих
поларних зимских месеци -
„поларне ноћи'\ уопште не
појављује, као што уопште не
залази за време трајања лета.
Зими најхладнији месец није
јануар, већ март. На Јужном
полу, на руској истраживачкој
станици Васток, измерена је до
сада најнижа температура од
-89 °С, док средња годишња
температура износи -45 °С.
Потпуно „сунчан дан“ и у поноћ,
током лета, „беле ноћи“, симбол
су подручја полова Земље.
 Светлосне чаролије неба
Арктику је северна поларна
светлост, а на Антарктику јужна
поларна светлост.

Двојна небеска тела

У ваздушном простору полова
налази се мноштво ледених кри-
стала који, одбијајући сунчеву
светлост, узрокују различите оп-
тичке варке и задивљујуће свет-
лосне игре. Тако се на небу по-
времено налази већи број сунаца
или месеца.
Повремено се и на другим под-
ручјима Земље могу јављати
сличне изузетне појаве, када се,
на пример, изнад површине на
различитим висинама образују
слојеви облака.

Величанствена поларна
светлост
Сунце емитује електричне
честице на нашу планету.
Магнетизам Земљиних полова
зауставља те честице, које. у
форми левка, упућује ка тлу.
Под утицајем сунчевих зрака,
атмосферски гасови почињу да
светлуцају, шарајући небо
задивљујућим бојама. Изнад
хоризонта, на висини од
11(М00 km, небо је обавијено
зеленим, златним ...велом.
Ова изузетна небеска појава на
23
 Различите формације и улога
Кумулуси. О бликом подсећају на карф иол.
Јављ ају се на висинама између 500 m и 10 km.
О ви облаци садрже сасвим ситне водене
капљице. Њ ихово присуство о ко подне указује
на лепо време. а при оморини понекад на
кишу.
Алтокумулуси. Н азивају се јо ш и ..јастучастим
облацим а". Лебде на висинама од 2 до 6 km.
О ви облаци. са воденим капљ ицама. мање-
-више су здепасте. испупчене и искидане
ф орм ације. облика ролне и облих каменица.
Јављ ају се пред променама времена.
Кумулонимбуси. Груписање о блака у виду
м рачних печурки указује на м огуће невреме -
олују. П ри основи су тамнији у односу на
врхове (горњ е делове). У тропим а достижу
висину до 16 km.
Цирокумулуси. Б ели , обли. истањ ени облаци у
правилним зракастим ф орм ацијам а. један за
другим. у висинама од 6 и виш е km. Јављ ају се
при лепом времену.
Циростратуси. Б ели облаци од ледених
кристала. О к о Сунца. или М есеца. образују
осветљ ени вео. Н алазе се на висинама између
5 и 10 km. Најављ ују наступањ е топлотног
ф ронта. са ваздушним пометњ ама.
Нимбостратуси.'Ови тмурни. тамносиви
облаци. на висинама од 2 -6 km. потпуно
покривају небо. заклањ ајући и Сунце. Јављ ају
се при киш овитом и снеж ном времену. П ре
или касније започињ е дуготрајна киш а, или
снеж не падавине.

Ветар представља ваздушна
кретања огромне снаге.
У пешчаним пустињама
непрекидно мења изглед
и конфигурацију подручја,
премештајући пешчане масе.
Пешчана олуја диже песак у
висину од 3 до 4 km. стварајући
пешчани зид у силовитом
покрету.
Црвена пешчана киша
1988. године пешчана олуја је
подигла у велике висине 200.000
тона сахарског песка из Алжира.,,
и пренела га у Европу. Након
хлађења. зрнца песка са воденим
капима. из олујног облака.
падала су на земљу у виду
црвене кише.
Силовита снага
Јаки eeiupoeu могу за иар саши, овш , на ирви
поглед стшбилним динама, затрпати читаиа
села.
На отворенчм морскш обалама ч снажна
стабла тешко се могу одупрепш јаким
ветровима.
Ветар гради пешчане дине
У пустињама и на пешчаним
морским и речним обалама. ве-
тар издувава и покреће зрнца
песка, образујући пешнане дине
у паралелним низовима.или у
облику кифли. Под утицајем
ветра, ови облици се стално ме-
њају и померају. Заштита усева
и кућа од затрпавања. у градови-
ма се решава пошумљавањем
врстама са дубинским корено-
вим системом. Од европских
континенталних пешчара. најпо-
знатији је Делиблатски песак -
заштићени резерват природе. у
југоисточном Банату (Војводи-
на), чије су моћне дине високе и
до 30 m углавном прекривене
степским и шумским растињем.
25
 Немилосрдна ерозија
код Куршумлије (Србија)
представља сличну скупину
стубова са капом,
високих до 15 т .

Стена-орао
У сушним пределима ветар
подиже и преноси еродиране
честице стена, песак, каменчиће,
прашину и вулкански пепео.
Ове честице се тару о стене и
подлогу, сударајући се са њима.
Овим процесом ерозије, у току
више стотина година, од
гранитне громаде настала је
стена-орао (на слици лево).

Површина тла ј е стално и базалтне стене

непосредно под ударом ветра су, као кишо-
и утицајем падавина, проме- бран. штитиле
на температуре и мраза. од ерозије слоје-
ве испод себе.
Када би престали тектонски по- Тако су настале
ремећаји плоча које чине Зем- веома специ-
љину кору, не би се формирале фичне и заним-
нове планине, већ би постојеће љиве фигуре:
ерозија постепено деградирала. пирамиде и
стубови са
Вилински оџаци у Турској шеширима.
Ове специфичне геоморфолош- Висина им
ке творевине настале су ерупци- прелази и
јом два вулкана од пре 8 милио- преко 30 т .
на година. Моћне слојеве лаве, Заштићени
муља и пепела, киша је спирала, природни спо-
раздвајала и обликовала бре- меник „Ђавоља
жуљке. На појединим местима варош“
 Природни мостови
Већина природних мостова и
лукова настала је у пукоти-
нама пешчаних шкриљаца или
другим т ен ам а разноврсног
састава.
У тим пукотинама вода и ветар
врше сталну ерозију и у току не-
колико хиљада година могу нас-
тати чудновате засвођене творе-
вине и облици, прави мостови
настали природним путем. Аме-
рички Индијанци су били опчи-
њени тим сводовима, сматрали
су их прозорима, односно прола-
зима на путу у други свет - „веч-
на ловишта“.
У држави Утах (С А Д ) нала-
зи се један од највећих при-
родних сводова на свету -
Rainbow Bridge (Дугин мост).
Дужина му је 85 rn, а ширина
7 ш. Још импозантнији је
Landscape Arch (Славолук у
природи), дужине 88 m
Дугин мосш је ошкривен 1909. године. Ово је
најлепши природни мост на Зем.ш.
и висине 30 ш, такође у државп
Утах. Међутим, ерозија га је
толико „изјела‘\ да је на једном
месту широк само 2 ш. Највиши
свод на свету. висине 45 т .
налази се северозападно од
Касија у Кини. Према
подацима из 1947. године.
његова дужина је 312 т .
FB I
it Занимљива црвена планина
K opy Земљине површине чини
око десетине засебних
плочастих формација, чије
дебљине износе 100 km. На
њима почивају континенти и
морско дно. О ве плоче се
међусобно померају, клизећи
на усијаној маси у дубини
Земље.
Планине настају као
под притиском џиновских
менгела
Када се две плутајуће плоче
сударе коре им се наборају и
скраћују. Понекад. при
судару. морско дно бива
потиснуто испод дела
копна. док се друга плоча Усред пустиње у Аустралији
издиже - настаје планина. налази се једна грандиозна
Ако при судару два веома чврста црвена
континента ниједан од пешчана стена.
њих не потоне у дубину Назива се Avers Rock (види
Земље, седименти слику). Настала је
нагомилани на дну пре 400 милиона година.
мора и наплавине река Ово брдо, дужине 3,6 km и
\
пресују се и измрве. висине 348 т . је светилиште
Тако настају, током урођеника. који га називају
времена и након Uluru. У зависности од
неколико земљотреса, осунчаности, Улуру мења боју.
нове планине. To џиновско У току протеклих векова и
дело преображаја миленијума, ерозија }е
лица Земље исцртала многе рељефе,
захтева више који се називају ..репови
десетина кенгура" или ..јазбина
милиона година. успаваног гуштера".
 Природне катастрофе
од 4.807 m. У току издизања
планинског венца Алпи су
згужвали таложене кречњачке
стене, настале у дилувијуму.
Овим процесом је настала
планина Јура. По начину
постанка требало је да има
висину 20 km. али су падавине,
пљускови. мразеви, ветрови и
вулканске ерупције дробили и
еродирали стене.

__ , У шерцијеру, издизањем кречњачких сшена у

Прв двесшо милиона lo d llH U , у УЈУР^ Н З С Т З Ј У А .Л П И И ЛлГшма, настшли су овн живописни слојевн
јури, на површини Зем ље се планина Јура ___________________на Гиашшијури-
ја в љ а ју пукотине. Раздвајају
се континенти. Алпи су настали
узастопним набирањима
Индија се одваја од Гондване и и извратима у
годишње се креће брзином од терцијеру, са
8-18 cm. те се. коначно, судара највећом висином
са копном Азије. Овај силовити
судар резултовао је настанком
„крова света“, Хималаја.
највишег планинског
ланца наше планете, са
Монт Еверестом.
на граници између Непала и
Тибета, највишим врхом
од 8.860 т . Његову висину
израчунаоје Џорџ Еверест
(Sir George Everest).
29
 Л
__ >1 I Разбијачи стена
шн

Реке и њихове шеснаци, кањони и необичне и црвени муљ. Дужина

притоке на путу
до мора изграђују
своје корито, носећи
са собом муљ и наносе.
Вода, пролазећи
кроз планине и
долине, упија
се у подлогу, раст вара
и разлаже стене. При томе
настају пукотине, расцепи,
камене фтуре. кањона је 445 km,
ширина на појединим
Гранд кањон деоницама износи 30 m, а дубина
Најживописнији кањон од 1.300 до 1.600 т .
на свету налази се у САД
(слика rope). У току
340 милиона година
извајала га је Кањон Tape (Југославија), мада 5 пута краћи
река Колорадо, носећи од кањона Колорада, има дубину и до 1.300 ш.
Представља светску природну баштину.
песак, грумење стена
 Велике реке
кроз Сахару до Средоземног
мора све више губи воду. На
подручју Египта нема притока, a
и испаравање му јако смањује
количину воде. Нил је ипак
веома благотворна река.
Повремене поплаве и мрежа
канала за наводњавање,
доприносе одржавању плодности
пустињског земљишта.
Највећа река Европе, Дунав, од
изворишта у Шварцвалду
(Schwartzwald) до широког ушћа
- делте у Црно море, дуга је
„само“ 2.340 km. Проток воде
Дунава код Будимпеште је
2.340 mVsec, а код Смедерева
14.100 m3/sec.

Слив Амазона обухвата

А мазон је дивовска река
1 милиона квадратних
Са дужином од 7.025 km, Амазон је најдужа километара, што је 70 пута веће
река на свету. Извире у Андима, на висинама од површине Ју1ославије.

од 5.000 m и пресеца целу Јужну Америку у

нивоу екватора. На свом путу до мора прима
15.000 река и њихових притока, а међу њима и
3.380 km дугу Мадеиру, са ушћем широким
10 km. Стога је Амазон и река најбогатија
водом. При високом водостају на ушћу у
Атлантски океан улива се 280.000 т 3 воде у
секунди.

Нил је велика и моћна река

Река Нил је по величини одмах иза Амазона.
Дужина му је 6.671 km, а слив му обухвата
2.870.000 km2. Извире у Бурундију. На путу
31
 Јединствени водопади
Божански призор природе
На граници Канаде и САД
налази се река Нијагара.
Повезује два језера: Ири (Erie),
где извире и Онтарио, у који се
улива. На канадској граници код
Козјег острва. Нијагара се
раздваја. обухватајући острво
дужине 908 m и са обе његове
стране образујући божанствене
водопаде висине од 50 т . Ови
моћни слапови напајају
хидроелектране Канаде и САД.
Највећи и најлепши
водопад света
Водопади реке Игвачу (Iguaqu),
на граници Бразила и Аргентине
(види слику), већи су и грандиоз-
нији од Нијагариних. Ови слапо-
ви. пружајући јединствен призор.
прави су драгуљ природе. Река
Игвачу извире у Бразилу и након
1.320 km се улива у реку Парану.
Дуж једне окуке од 2.500 т , у жи-
вописном пределу. образује чи-
тав низ слапова. Сурвавање воде
силовитом снагом, са висине од
72 т . уз огромну буку^- образује
на хиљаде слапова. Често се
изнад слапова. истовремено
појављује више десетина
задивљујућих дуга.
Комплекс водених басена Плитвичких је-
зера (Хрватска) представља ,*живи динами-
чни систем“. Игром геолошке подлоге, ваз-
духа, воде, температуре, те седротворних
маховина и модрозелених алги, временом
настају све нове и нове баријере, које стал-
но мењају изглед. висину и ширину, тј. то-
кове преливања воде и слапова.
Највиши водопад
Једну висораван изнад
прашумског појаса у
Венецуели пресецају
уздуж и попреко брзаци
и силовити водопади,
пружајући, на површини
од више квадратних
километара, очаравајућу
слику и незаборавни
доживљај.

Један од тих брзака, водопад

Салто Ангел, представља
заправо вертикалну реку.
Ширина овог моћног, белог
воденог стуба, „ к о ј и тече"
са висине од 980 ш, је 150 т .
Овај водопад двадесет пута
надмашује Нијагарине
водопаде, а три пута је
виши од Ајфелове
(Eiffel) куле.

Овај се знаменити водопад

разликује од других
Заправо је понорница
која избија из тунела
потпуно голе и неплодне
висоравни. Одакле потиче
ова силна вода? Из топлог
ваздуха, који ветрови
надносе над висораван.
па се водена пара кондензује.
Кишница кроз пукотине
стена напаја подземне
лагуне и понорнице.
33
 Уметничко дело природе
Реке су колевке културе од
искона. Људи су се
настањивали на њиховим
обалама, је р им је река
обезбеђивала воду и храну,
представљала пут
саобраћаја и трговине и
везу с морима.
Речне окуке
Речни ток, по правилу. није
раван већ кривудав. Река скреће
због различитих препрека. које
треба заобићи,или због
нагнутости подручја кроз које
пролази, или је, пак. брзаци
скрећу у другом правцу. Ток
реке са окукама и скретањима је
две реке сједињују. Такав је
случај са рекама Гароном
(Garonne) и Дордоњом
(Dordogne), у Француској, које
образују, на свом ушћу. залив
Жиронде (Gironde), дужине од
72 km. To је највећи речни залив
у Европи. Највећи речни залив
света је ушће реке 0 6 на северу
Русије. Дужина му је 885 km и
местимично је ширине 80 km.
спектакуларан призор. Како је
речни ток „жив“, динамичан
процес, промена пејсажа у току
времена и простора доводи до
нестанка старих и настанка
нових речних формација. Река
меандрира - вијуга. Ерозијом
вода кида обале на једној страни,
а на супротној врши таложење
наплавина. Често нестаје по
једна окука - меандер.
остављајући за собом „мртвају"
- језеро у облику кифле. Река на
свом дугом току од извора до
ушћа у море, у садејству са
ветром и падавинама, ваја и
Понекад реке наШамже Шолику колччину
обликује корито. теснаце и наплавине којом одсецају меандре од матшце,
живописне обале. Понекад се стварајући мрШваје.
 Рајски буџаци
(Botswana), река Окаванго
завршава свој ток без ушћа.
Пред крај тока, разлива се у
пустињи у мање реке и језе-
ра, које постепено пресушу-
ју. Лагани ток и огромна
жега су узрок прекомерном
испаравању. Процењује се да
испаравање овде достиже
30 милиона ш3 воде дневно.
Непрегледна делта реке
Окаванго обухвата
површину од 10.000 krrr.
Уточиште је безброј
животиња.

Де.ииа реке Де.та Роне, у јужној Француској, чини мрежу ла1уна,

Окаванго мочвара, ритова и канала. Речним рукавцима
Делте
обухваћено подручје Камарге (Camargue) је својеврсни
Реке, у свом доњем току. про- природни резерват надалеко чувених .ое.шх коња" и

тичу низијама, где наталожени црних бикова.

муљ, песак и друге наплавине,

образују острвца и деле их на
више рукаваца. Ово разуђено,
водом богато, разливено ушће,
назива се делта. Ту се слатка
вода меша са сланом морском
водом. Делте су познате по бо-
гатству птица мочварица, међу
којима су чапље, гуске, патке,
шљукарице. фламингоси, које
овде налазе богату трпезу.

Река која се улива

у пустињу
У афричкој држави Ботсвана
 Божанствене скулптуре
Морске обале настају на два
начина: када океани потопе
део копна, или издизањем
копна из мора.
Хридине
Слојеви кречњачких
стена из доба креде. или лаве,
издижу се, у облику високих
хридина. на морској обали.
Обликоване су радом
ветрова и морским валовима,
те непрекидном сменом
плиме и осеке. На Хавајима,
на острву Молока. високе стене
од 1.010 m издижу се из мора.
Овај призор представља
јединствену појаву на свету.
Чудесни залив
У заливу Халонг, у
Вијетнаму, из мора, према небу,
издиже се високо вертикално
стење. у живописним
скупинама. Обухвата
1.500 km2, са 3.000 острва и
мањих хридина издигнутих
из смарагдно зелене воде.
На већини ових острва
налазе се пећине.Једна
од њих је Чудесна пећина,
место ходочашћа.
Залив Халонг у Вијешнаму може се
сматрати ocMiiM чудом света.
У ЕтрепшШ-у, у Француској, налази се
овај знаменшш камени зид хридина са
аркадом и 70 m високом хрчди, названом
игла.

Наша планета, у време свог
настанка, пре 4,2 милијарде
године, била ј е без воде.
На целој њеној површини
је из активних вулкана
куљала усијана
лава и дим.
Око Земље је, из воденом
паром засићеног дима,
настала атмосфера.
Кондензована водена
пара се, у виду кишних капи.
вратила на тло. Кишница се
Извор живота
сливала са планина и напунила
удубљења и пукотине у
земљиној кори, формирајући
реке, језера, мора и океане.
Б ез воде нема живота
Океани и мора чине
95% воде на Земљи.
Они су, у кружном кретању
воде, полазне и завршне
тачке. Над њима настају
облаци од воде која испарава
и која се у виду кише поново
враћа на тло. Од укупне
количине падавина, једна
трећина напаја реке, а две
трећине поново испаравају.
Кишна кап, која пљуском
доспе на тло где се упије,
за око 45 дана ће доспети
до мора. Океани дају
425.000 милијарди кубних
метара слатке воде
годишње. Поред тога.
реке. мора и океани
обезбеђују разноврсну
храну многобројним
живим бићима и човеку.
37
 Подземни свет
Чудесно место!
Пећине је вода издубила у
стенама. Каменита површина
кречњачких висоравни,
обрасла ретком вегетацијом,
скрива под собом чудесне
појаве. Током више хиљада
година, реке су на тим
висоравнима усецале
вратоломне кањоне
и простране одаје испод
површине. Кишница се
упија у земљиште и
постепено продире кроз
слојеве кречњака. Киселина
прстенова на поду или таваници
пећина. У току више милиона
година настаје пећински накит:
сталактити
(1 - са таванице) и сталагмити
(2 - са подлоге). Како се ове
две врсте пећинских украса
споро, али стално повећавају,
„расту'\ након дугог низа
година. могу се саставити
образујући стубове.
Најдужи сШалактшШ од 59 m налази се у
ШПанији, а највшии сШалагмит, висине 32 m у
Француској.
воде раствара стене,
образујући пукотине и
простране
подземне сале.
Интересантни мостови
У пећинама крашких
подручја налазимо
сШалакШите и
сталагмите. Вода,
пролазећи кроз
кречњачке стене.
раствара
калцијумкарбонат.
који се таложи у виду

Ha jy ly Сибира налази ce
језеро Бајкал, најстарије
језеро на свету.
0 настанку Бајкала, пре
25 милиона година. легенда
казује: када је Бог завршио
стварање Сибира. испустио је
зрно бисера на то подручје.
Блештаво светлуцање бисера
озрачило је шуму. те га је
Творац тамо и оставио.
Тако је настао Бајкал,
ово пространо копнено морс.
Језеро је под утицајем јаких
ветрова. Бајкал је 6 месеци у
току године залеђен. Дебљина
Нај-нај“ језеро
Бајкал је од новембра до маја окован ледом.
Зими фоке живе под ледом, начинивиш у
њему више хиљада одушки. Чим ојужи,
појављују се на обалама заједно са
младунцима.
леда је преко 1 m и преко
њега се обавља жив саобраћај
људи и возила.
Бајкал је највеће језер о
на свету
Дужина му је 636 km, што је
равно раздаљини између
Будимпеште и Солуна, а широко
је 80 km (растојање Нови Сад -
Београд). Површине је
31.500 km2.
После ледене масе полова.
Бајкал је највећи резервоар
слатке воде на свету. Огромна
водена маса од 23.000 km3 чини
петину слатке воде наше
планете. Да би се напунио овај
огромни басен. требало би да га
све реке света пуне читаву
годину дана. Бајкал напајају
водом укупно 544 реке.
Бајкал је и најдубље
језер о на свету
У средини му дубина износи
1.637 т . У њему живи
2.500 врста биљака и животиња.
Слатководни сунђери за
100 година нарастају до 1 т .
Безброј рачића су храна
рибама.а с друге стране
филтрирају воду и чине је
бистром без премца. Фауну
одликује и изузетна риба
Comephora из највећих
дубина језера. Ако се
превише приближи
површини, ова he риба
експлодирати. Међу
животињама су најкрупније
бајкалске фоке. У наше време
се. нажалост. опасност од
загађивања ове највеће
акумулације воде не може
избећи.
 У нестајању
она наталожи на стенама, или се
сама со таложи у слојевима.

А ралско језер о у Русији

Аралско језеро је некада
представљало четврто по
величини језеро света. Сада је у
нестајању, пре свега услед
дејства човека. Двема рекама,
које су напајале језеро, скренут
је ток, ради наводњавања
обрадивих површина.
Последњих 25 година ниво воде
се смањио за 14 т . Сем тога,
језеро је толико загађено, да су
рибе у њему већ изумрле. Језеро
је уступило место пустињи,
И зузетно слано море количине соли. Од соли настају којом аветињски „плове“
На Блиском истоку се налази интересантне скулптуре, када се олупине бродова. Ако се убрзо
Мртво море, пространо слано нешто не предузме, Аралско
језеро. Дужина му је 76, a језеро се неумољиво сужава на
ширина 17 km. Није повезано са загађену мочвару.
морима. Вода му се не обнавља,
али непрестано испарава. Десет
пута је сланије од Средоземног
мора. Има густину попут густог
сока, те пливач просто лебди на
води. У њему живе само једна-
-две врсте алги, које су се
прилагодиле овим екстремним
условима високе сланости.
Других живих бића нема. У II
веку, као и 1943. године, вода
Мртвог мора је изненада почела
да бели. Ова појава је настала
вероватно од прекомерне
 Свет у кретању
70.000 km. Преко тог рифта
излива се лава, која попуњава
пукотине и након хлађења и
стврдњавања потискује суседне
плоче земљине коре, које
раздваја. Брзина удаљавања
ових плоча је неколико
сантиметара годишње. To је
основни узрок удаљавања
континената.

Вулкани и језера обележавају правац

огромног рифпш у Африци, који пресеца
континент од Цибутија до Мозамбика.

С редоземно море - неизвесна будућност

У правремена је постојало само једно копно -
Пангеа. Касније се оно разбило на делове,
који су се удаљавали један од другог, те су тако
настали данашњи континенти. Пре 45 милиона
година, Иберијско полуострво се обрнуло
око своје осе, услед чега су настали Пиринеји.
Африка се поставила северније. И Апенинско
полуострво се окренуло и сударило са Европом,
због чега су се издигли Алпи. Африка се
у данашње време приближава Европи.
Претпоставља се да he, за 12 милиона
година, на месту Средоземног
мора настати планински венац.

Рифти
Рифт је вишекилометарски дубоки ров вулканског
порекла, дуж пукотина у земљиној кори. Дно океана
пресеца, по средини једног подземног планинског
ланца, у правцу север-југ, један дуги рифт, дужине

Живот у дубинама
Највеће дубине мора и
океана, до 11.000 km,
докле не допире сунчева
светлост, веома су
сиромашне храном,
коју чине само
бактерије из муља
и потонула нежива
органска материја
са површине.
Светлеће рибе
и живи фосили
Дубине од 5.000 m још
насељавају неке рибе.
џиновске фосфоресцентне
хоботнице тешке 40 тона
и 20 метара дуге. као
и морски краставци.
црви и ..жкви фосили“ - врсте
шкољки чији су преци
живели на Земљи пре
више милиона година.
О азе на дубинама
мора и океана
Ивице планина и висоравни
под морем почивају на
истопљеним стенама испод
земљине коре. На дубинама
већим од 2.000 m налазе се
моћне, више метара
издигнуте трубе - „димњаци",
кроз које. из дубине Земље.
куља врела вода.
температуре 300-400 °С.
Од фосфора из воде
бактерије синтетишу
ш | Цјрјр! -4
неопходне материје. које друга
жива бића користе за
одржавање својих животних
функција. У овим дубинама,
бактерије (хемосинтеза)
замењују биљке (фотосинтеза).
Већина дубинских рииа свешли, ионуш ове
рнбе секирице.
 Градитељи хридина
у дужини од 2.000 km.
У повољним условима живота,
колонија корала, из године у
годину, нараста и за 24 cm
годишње. Корални спрудови
врве од живота. Мноштво
разноврсних животиња живи
око и у шупљинама ових
непомичних „живих“
кречњачких стена: сунђери,
медузе. морске звезде. ракови.
црви. најшареније рибе. мурине.
баракуде, керње и ајкуле.
Понекад рибари, око
коралних гребена. на
површини од једног хектара.
улове и до 2.000 kg рибе.

Овај живописни корал је, нажалосш, меша

Шта су корали? око себе кречњачки скелет. ловаца на корале.
Корали су у блиском сродству са Тако колоније полипа граде
морским сасама и медузама и коралне спрудове и
скупа са њима припадају
дупљарима. Корали се састоје из Гребени у
полипа који образују велике морима
колоније. Појединачни полип је Више милиона
у ствари једна дупља. На горњем коралских полипа.
крају су му пипци око усног у току низа година
отвора. Ови пипци служе за изграђују праве
прихватање ситних организама зидове - кречња
којима се животиња храни. гребене
Несварене делове хране полип у топлим морима.
избацује кроз исти - усни отвор. Велику коралну
Унутар дупље се налазе алге, баријеру, северно од
без којих би полипи угинули. Аустралије. чини низ
Сваки коралски полип изграђује коралских острва
 Водене струје у океанима
У океанима су присутне
моћне водене струје.
О ва струјања настају
садејством разних фактора.
Један од њих су ветрови,
други је разлика у
температури између
површине и дубинских
слојева воде. Струјања
настају и при мешању
водених маса различите
сланости.
На половима се температура
воде спушта и до -2 °С, док у
тропима достиже +29 °С. Топла
вода је лакша од хладне.
Вода се на путу ка половима
охлади и тоне у дубље
слојеве. Тиме настају
хладна струјања према
топлијим подручјима.
Ове струје су прави речни
токови у океанима, који
у току дана могу сплав
пренети и до 200 km.
Природне силе
Струјања у океанима доводе
до загревања или хлађења
појединих региона света. Та
струјања нису праволинијска.
услед кретања Земље.
Савијају се у виду омчи и то,
на северној полулопти удесно, a
на јужној улево. Најјаче
морске струје се крећу
око Јужног пола.
У једној секунди покрећу
180 милиона т 3 воде.
У интервалу од 5 до 10 година,
струјање торнада El Nino
(Исус - шпански), загрева
западне обале Јужне
Америке, при чему
узрокује снажне
климатске поремећаје
у више делова света.
 Климатски поремећаји
И зненађујуће ж еге и
захлађења
Струја Бенгуела настаје на
Јужном полу и дуж Намибијске
пустиње креће навише. Ледена
вода проузрокује захлађење кли-
ме дуж морске обале. Хладни
ваздух се меша са топлим пус-
тињским ваздухом. Годишње, у
трајању од преко сто ноћи, на-
стаје густа магла, која се у току
дана разилази и подиже. Како су
у Намибијској пустињи кише
веома ретке (види стр. 62), ова
магла обезбеђује живот, пошто
се кондензује у приобалној зони
на дужини од 60 km.
Присусшво палми у Бреишњи омогућује блага
клима условљена топлом Голфском струјом.
П ром ене климе
Голфска струја је топла струја
из тропских предела, под чијим
утицајем у Бретањи (Bretagne -
Француска) и јужној Енглеској
расту палме. У Сиетлу (Seattle)
пак, на западним обалама
САД присутни су мразеви
због Калифорнијске хладне
струје. Вредно је поменути и
ово: подручје Финистре
(Finistere - Француска) је,
због приобалне топле
струје, познато у Европи
као повртарски крај.
Унапређују рибарство
Морске струје, у суштини,
одређују риболовне зоне на
Земљи. Хладне воде су веома
богате храном и ту се
групишу огромна јата риба.
У Намибијској иусишњи су у суседсшву
жирафа присутне и фоке.
 Вечита кретања
претходног за 15 секунди. Досад
су највећи таласи, висине од
34 т , забележени 1933. године,
за време страховитог невремена.

Плима и осека
На површини мора и океана
настаје нека врста огромног
воденог испупчења, које прати
кретање Месеца и Сунца. Тако
се потапање обала, услед
подизања нивоа мора - Гшша, и
повлачење воде - осека, дешава
два пута у току 24 часа. На
неким местима у каналу Ламанш
(La Manche), разлика између
плиме и осеке износи чак 13 т .

4 Јахачи ша.шса свој спорш упражњавају на

великим валовима, који се котрљају попут
цеви.

Таласи нису ништа dpylo do

периодична промена нивоа ▼ Осека у ирисшанишшу.
морске воде.

Таласи настају под утицајем

ветра. Од јачине и трајања ветра
над одрсђеним делом морске
површине зависи висина таласа
и брзина којом сустижу један
другог. Тако на пример. при
брзини ветра од 130 km/h, таласи
на простору од 1.000 km достижу
висину од 15 m, а крећу се
брзином од 80 km/h. При томе
један вал стиже на место
 Ледено море
i

!
f.
t

Ha Северном u Јужном полу
сунчеви зраци увек падају под
косим углом, Ше слабије загревају
полове. Температура ваздуха је,
понекад, на Северном полу, испод
-70 °С, а на Јужном и до -90 °С.
ТемпераШура воде је и леШи
испод +5 °С.
кашаста ледена маса. Снег који
пада чини ову ледену масу све
компактнијом. Постепено наста-
ју ледене плоче „лепиње“ (слика
доле), које се при судару стапају
и образују пространи ледени по-
кривач. Ветрови и морске струје
ломе овај лед на дебеле санте.
које плутају по отвореном мору.
Дешава се, такође, да ледене
плоче годинама покривају море
уз обале.

Дебљ ина леденог

покривача је 4 m
Након свежег лета наступа још
хладнија зима. Ситни ледени
кристали лебде над воденом
површином. Убрзо воду покрива
 Пловећа острва

Ледени брегови су масивне ледене Громаде. Уз

силовит прасак откидају се од глечера на половима
и, ношени морском струјом, плутају према jyly.

Пажња! Опасност! леденог брега могу лако

Ледени брегови на Северном
полу се. најчешће, одвајају од
глечера на Гренланду. Дужина
им је више стотина, а висина
50 ш. Више од једне трећине им
се налази под водом. Бродови,
који плове овим водама, морају
бити веома опрезни.
Џиновски таласи који
настају при превртању
преврнути брод.
заравњених
Ледени брегови врхова. 1956.
- голема острва године је,у
Глечери на Јужном полу се јужном делуТихог
често и до 800 km пружају океана, запажена
у море. Ледени зид се, пак, грандиозна ледена громада
често издиже и до 100 m изнад дужине 335 km и 97 km
мора. Од ових глечера одвајају ширине, а површине
се живописни ледени брегови са величине целе Војводине.
 Глечери
Л едене реке
Под утицајем земљине теже
глечери се лагано померају. Из
године у годину ,.клизе“ 50 до
800 ш. Неки глечери на Грен-
ланду се брже померају. Њихов
просечни „ток“ износи и 5 km
годишње. На Аљасци је помера-
ње једног глечера, 1910. године,
било 24 km. Под притиском и
трвењем круне се планине под
глечером. Под утицајем ерозије
настају вртаче и дубоки кањо-
ни. Клижући глечери тару сте-
не, стварајући углачане повр-
шине. Одломљене делове стена
глечер клизањем избацује на
површину, у облику углачаног
шљунка и крупнијих облутака.
Ове накупине камења називају
се моренама.
Глечери су настали У Скандишвскш земљама планине
током дуГотрајних чувају трагове давно несталих
глечера. To су фјордови - дхбоке
ледених доба кривудаве долине са вертикалнш
постепеним : -зидовима у које дубоко залази море.
слеђивањем
моћних наслага
снега. Највећи
образују ледени
покривач на половима.
На Јужном полу
вечити лед покрива
12 милиона km2.

49
 1 Рођени из утробе Земље
Неки издитути морфолошки
облиии на површини Земље нису
настали сударом плоча Земљине
коре, већ активношћу вулкана -
од пепела, лаве и камења, које је
ерупција избацила на површину.
Лава је истопљена стена.
Температура јој може достићи
и 1.400 °С. Познато је око 500
активних вулкана на копну.
Други су успавани вулкани. као
што је планински ланац Пуи
(Puys) у Француској. На дну
мора и океана постоји много
више активних вулкана.
S B l!
Стромболи
Вулкан Стромболи
налази се на једном од
острва у ЈТипарима, северно од
Сицилије. Његове ерупције су
слабије - из кратера истиче само
лава. Повремено, ипак, избацује
и „бомбе“ - усијане стене
прекривене лавом. Ерупције
вулкана Вулкано, такође у
Липарима. међутим, далеко
су снажније. Веома
густа лава тече
врло споро, пробијајући
свој пут.
Најчувенија ерупција је
забележ ена 79. године
Ерупција вулкана Везув, у Пом-
пеји и Херкулануму, однела је
2.000 живота. Становници на по-
дручју Везува 11 пута су обнав-
љали своја насеља на истом
месту.
Најсиловитија ерупција се
догодила на Н овом Зеланду
130. године
Вулкан Таупо, према проценама,
избацио је 30 милијарди тона
лаве, брзином од 700 km/h.
На острву Кракатау у
Индонезији, 1883. године,
ерупција вулкана
проузроковала је таласе који су
однели 36.380 људских живота и
збрисали за површине земље 163
насеља. Усијана лава је потпуно
прекрила копно, уништивши сва
жива бића на острву.
На острву Суматра
ерупција вулкана Тамбора,
1815. године, проузроковала
је још већи број жртава
Погинуло је 92.000 људи. Проце-
њује се да је том приликом изба-
чено 180 km3 лаве. пепела, пра-
шине и камења, Овом ерупцијом
висина вулкана Тамбора смање-
на је за 1.000 т .
 Тихи вулкани

Хавајска острва су површину. Због тога се Хавајска

■" ''i'ii 11 Ј М | | | | | | | | | | Ш Ј 1 М 1 Ј Ј | ј | | r r t h l i i r i
поникла из дубине острва састоје од пепела.
Земље. Ови масивни лаве и камена.
вулкани избили
су са дна Tuxol Вулкани избацују
океана. застрашујућу
количину лаве
Хавајски вулкани су Хавајска острва су, према
тихи, без праскања и прорачунима, сачињена од
-I iiiL liiiliiiiin i'

„испаљивања“. 100.000 km3 лаве. настале

Лава се једноставно серијом узастопних изливања. кратера. Ова количина би.
излива из кратера, Лава је, понекад брзином од распрострта. прекрила
прекривајући значајну 80 km/h, прекривала околину Француску дебљином од 200 т .

и—
 1 Земљин огањ
уништавајући све пред собом.
Једна од тих усијаних река је
затрпала долину у дужини од
23 km и усмртила 57 житеља.
Након тога је густа лава, још
месецима, куљала из кратера,
стварајући брдо висине зграде
од 80 спратова.

Етна: узаврела лава

Етна на Сицилији, висине
3.390 т , најактивнији је вулкан У
Европи. У кратеру стално
кључа лава. Град Катанија
(Catania), у подножју Етне,
често је засипан пепелом.

Силна ерупција вулкана Потом се сурвао под

Свете Јелене сопственом тежином.
Вулкан Света Јелена (САД) Низ падину се
је од 1857. године мировао, сручила река
али се 1980. године пробудио пепела и лаве,.
страховитом експлозијом.
Северна падина планине је
потпуно уништена.
Експлозивна ерупција се чула
и у Канади, 320 km северније.

Права
катаклизма/катастрофа
При ерупцији се прво појавио
висок стуб усијаног пепела.
 Недостижне висине
врху је изграђен највећи
опсерваторијум на свету.
Други грандиозни вулкан,
Ојос дел Саладо,
висине 6.887 ш, на граници
Чилеа и Аргентине, још увек
је активан и испушта гасове.
Трећи, нешто виши,
али угашени вулкан је
Аконкагва, висине 6.960 т .
Налази се уаргентинским
Андима.

Планеша Марс, са
тшнином Олимпос.

Највиши вулкан Највиши вулкан на свету налази

Сунчевог система се у Тихом океану код Хавајских
Планета Марс је прекривена острва
кратерима од метеорита који па- Угашени вулкан Мауна Кеа,
дају на његову површину. Пода- који од 1984. године не показује
тке о томе дала је свемирска ле- никакву активност,
тилица „Маринер 9“ 1971. издиже се са дна
године. Од тада је познато да се океана 5.000 m до
на Марсу налазе и џиновски површине, док над
вулкани, од којих је Олимпос површином мора
највећи, са дужином од 500 km и достиже висину од
висином од 25 km. Научници још 4.206 ш. На
сматрају да је настао пре његовом
милијарду година, а пре 200
милиона година, када су се на Вулкан Мауна Кеа је преко
9.000 m висок, од чега се само
Земљи појавили диносаури, 4.206 m издш е изнад морске
престао је бити активан. површине.
 Сусрет леда и ватре
Чак и на најхладнијем
континенту, Антарктику,
налазе се вулкани.
Вулкан на острву Десепсион се у Шоку XX
столећа eiuue пута „пробудиоКраШер на
обали мора изгледа у потпуностч као
природно пристшниште.
Додир ватре и леда
На острву Десепсион (Deception)
још је активан. мада „успаван"
вулкан и из пукотина пробија
узаврела пара, прекривајући
црним плаштом снежни и
ледени покров планина. У
средини се протеже усек
Калдеира (Caldeira), чије се
ивице час подижу, час
обрушавају. Планину облива
море, а температура воде је
изнад 50 °С и испарава са
површине. Међутим. већ
20 cm испод површине је
хладније. Купање се не
препоручује. Острво је
и иначе тмурно
и негостољубиво.

На острвима западно од
Антарктика бројни вулкани се
уздижу према небу. 0 присуству
кратера на врховима планина
сведочи комешање незнатне
количине дима и паре.
Ужарена лава. међутим,
на острву Рос (Ross), при
ерупцији спектакуларног
вулкана Еребус, препокрива
глечере. У кратеру Еребуса.
на 4.023 m висине, стално куља
истопљена лава.

ледено-хладна вода
54
 Острво из дубине мора
У висини Исланда,
14. новембра 1963. iodune,
дошло ј е до ерупције вулкана
и из мора се појавило острво.
Брзо ј е расло: 16. новембра је
већ било висине 45 m, a
30. децембра се издигло до
140 т. Након неколико
ерупција, вулкан се 1967.
године смирио. Новонастало
острво има дужину 1,5 km,
а висину 180 itt.
ветровима, или на плутајућим
стаблима. Уз морску обалу се
убрзо појавио зелени биљни
покривач.
Птичји рај
Птице су долетеле на острво,
најпре и најмасовније галебови.
За њима су се појавиле бурнице,
луне, па и пар гавранова.
Б \ дућност острва Суртсеј
Научници сматрају да he се ово
ново копно - острво Суртсеј
(Surtsey) временом смањити.
нестаће понека од увала. но неће
потпуно ишчезнути попут
Освајачки поход биљака острва Фалкон (Falcon). To се
Ова изузетна појава је одмах острво појавило 1885. године,
изазвала интересовањ*е међу острвима Тонга у
геолога, ботаничара, Полинезији. Нестало је 1890.
орнитолога. Острво је Након узастопних појављивања
идеална природна и ишчезавања, 1946. године је
лабораторија - настала дефинитивно потонуло у море.
вулканском ерупцијом,
као ново копно,
окружено морем.
Пружа могућност
праћења насељавања
живих бића.
Плодови
и семенке
биљака
доспели су на
острво
таласима.
 Изузетан призор

Предео Јелоустонског парка су, током

Посетиоци националноГ Шарени предели Јелоустона векова, обликовали термални извори. На
месту званом Mammoth Hot Springs, на
парка Јелоустон Јелоустонски парк обухвата кречњачким сШенама, формирало се безброј
(Yellowstone, САД) остају подручје велико скоро као поло- степенасто распоређених тераса.
очарани лепотама вина Војводине. Пространа висо-
предела. Парк се простире раван, са широко разливеним је- прави је рај за животиње -
у подножју Стеновитих зером, испресецана је дубоким гризлије, црне медведе. бизоне,
планина, на вулканским долинама. Стрме ивице кањона, јелене, лосове и многе друге.
стенама. На подручју које се високо издижу изнад реч- Јелоустон је настао када се
парка налази се око 10.000 них токова. чине стене јарких плоча са дна Тихог океана
топлих извора, муљевитих боја, помешаних црвено-жутих подвукла испод америчког
базена и више од 300 нијанси. Овај призор је чаробан. континента. Тај судар су пратиле
гејзира. To су највећи Бујна и разноврсна вегетација, са силовите вулканске ерупције.
гејзири на свету. 40 m високим четинарима. Последња велика ерупција се

одиграла пре 600.000 година. Но,
на овом простору је од 1960.
године забележено 1.500 јачих и
слабијих земљотреса. He зна се
када he ово подручје опет
задесити катастрофална
експлозија вулкана.
Врела језер а
Поред гејзира, Јелоустонски
парк, својим многобројним и
специфичним језерима са
топлом водом, пружа посетио-
цима незабораван призор. Над
Узаврели котао
светлуцавом површином језера
које се назива „узаврели котао“
(слика rope), лебде пламенови
усијаних гасова. Друга језера
задивљују величанственим
колоритом. Шаренило боја
настаје од микроскопски ситних
биљака, које у њима живе.
Тачан као сат
У Јелоустонском парку налази
се најчувенији гејзир на свету -
Old Faithful (Тачни старац).
Свакога дана 22 пута, са беспре-
корном тачношћу, сваких 65 ми-
нута и 30 секунди, избацује увис
40 m висок млаз - 40.000 1вреле
воде. Овом величанственом при-
зору претходи потмула тутњава
која траје 4 минута. За њом сле-
ди снажан водоскок. који у ваз-
дух избацује више тона водене
паре. Потом се посустали и осла-
бљени водени млаз враћа у своје
подземне одаје.Јелоустонски
национални парк је најстарији
парк ове врсте у свету.
успостављен 1882. године.
 Џиновске о
Базалт је масивна црна
стена вулканскоГ порекла.
У виду усијане лаве
напушта кратер, разлива
се и, након хлађења,
остаје да прекрива околину.
Из вулкана Мауна Jloa, на
Хавајским острвима, излива се
усијана базалтна лава
температуре 1.000 °С. Ова
базалтна река тече брзином од
10 km/h. допирући и до 50 km
удаљености. Базалт је чест и у
централном планинском ланцу у
Француској, изливен из већ
угашених вулкана Кантал,
Аубрас (Cantal, Aubrac) и
планинског венца Пуи (Риу).
Оргуљ е Espaly
Код угашеног вулкана
Пуи налази се моћна
базалтна громада. Хлађењем
еруптивне масе, лава се
смежурала у облику
вертикалних призматичних
стубова, налик на
оргуље. Отуда назив базалтне
оргуље. Међу њима има и до 20 m
високих. На Исланду, острву
вулкана, налази се велики број
базалтних оргуља. На висоравни
изнадјезера Балатон у
Мађарској налазе се базалтне
оргуље нарочите лепоте.
Базалт је значајна грађевинска
стена. Тешко се распада и
користи се у изградњи станова и
путева. Након дужег времена
претвара се у веома плодно,
црвенкасто тло.

Кишница се упија у земљу и
на великим дубинама, усијане
стене око магме вулкана,
загревају је на око 200 °С.
Загрејана вода се враћа на
површину у виду Гејзира,
вулканске паре, топлих
извора и живог блата.
Многи вулкани
испуштају водену пару
Водена пара и гасови, који
настају при хлађењу истопљених
стена. напуштају дубину Земљс
кроз пукотинс у тлу, са
температуром и до 1.000 °С.
Поред Напуља (Италија) стари
im
Водене чаролије M
водена пара, пре или касније,
избацује чеп горњег слоја
хладне воде. Тако настаје гејзир
- шикљајући млаз воде, окружен
воденом паром (слика доле).
вулкан Солфатара избацује
киселе гасове и водену пару.
Људи посећују пећине због
парне купке. Већ је,у старом
веку било познато благотворно
дејство ове купке на реуматизам
и астму (оболење дисајних
органа).
Топли извори и гејзири
Топли извор настаје када
загрејана вода доспе, без
препрека. на површину и испуни
излокано удубљење (слика
rope). Препреке, међутим,
повећавају притисак, те се вода
још више загреје. Нагомилана
 I
I Катастрофални земљотреси
Разарајући земљотреси или
сеизмички удари су опаснији
од вулкана.
Узрок земљотреса су
померања плоча земљине
коре изнад слојева отопљених
стена у дубини Земље.
Њихова снага је довољна за
настанак планина, затрпавање
пукотина на дну мора
и океана, или за премештање
читавог подручја. При једном
земљотресу у Кини премештен
је, на удаљеност од 1.500 т ,
дрворедом оивичен пут, а да се
ниједно дрво није извалило.
Сеизмолошки апарати
региструју годишње око
500.000 слабијих или јачих
потреса, од којих се свега
100.000 може осетити.
Али, око 1.000 потреса
разарајућег дејства
односи многе људске животе.
А зија на удару
Азију редовито потресају
земљотреси. Узрокује их
додиривање плоча под Индијом
и Азијом. Њихов судар је довео
до издизања планинског ланца
Хималаја. Потреси се често
региструју и на висинама ових
планина од 5.000 km.
Непредвиђен земљотрес је
1976. године у Тангсанбану
однео 655.000 људских живота.
Најстрашнији земљотрес је
задесио подручје Шанси
(Sanhszi). Број жртава износио је
830.000. Катастрофалан
земљотрес потресао је другу
највећу луку у Јапану, Кобе, 17.
јануара 1995. године. У њему је
погинуло 5.000 људи.
Земљотреси су чести и у
Америци, тачније Калифорнији,
испод које се протеже пукотина
Сент Андреј.

Лавина је моћна
снежна маса која
се огромном енерГијом
сурвава низ
падине планина.
Лавине настају када мало ојужи,
пре свега у пролеће. Тада се, у
зони додира снега и подлоге,
топи снег. Тако „одлепљена“
снежна маса почиње да клизи и
сурвава се, у виду лавине, низ
Лавина
планинске косине, уништавајући Лавине су
све пред собом. Лавине понекад разорне
могу изазвати и велики Катастрофална лавина
пљускови. Снег се натопи у Перуу, 1970. године,
водом, нагло му се повећава у потпуности је
тежина и откида се са планине. уништила
Када свежи снег није још град у пуном процвату,
довољно прионуо уз падине и Јунгај (Yungay),
скијаши могу покренути лавину односећи 30.000
ван стазе. Оваква сува лавина људских живота.
може достићи брзину и до 350 Највеће лавине на свету
km/h. настају на Хималајима.

Магла у пустињи
У Намибији (југозападна
Африка) протеже се дуж
морске обале, у дужини од
2.000 km, Намибијска
пустиња - изузетна област
на Земљи. Температура
усијаног песка пустиње, под
утицајем ледено хладне
морске струје са
Антарктика, снижава се на
12 °С.
. . .
Резултат сусрета ових
екстремних температура је густа
магла. Она је једини извор влаге
на овом сушном подручју, где
тек сваких 5 до 20 година падне
која кап кише.
И зузетан предео
Дуги низ пешчаних дина пресеца
живописни кањон, други по
величини на свету - после
кањона Колорада. На обали су
насукане олупине бродова
настрадалих због магле и јаких
морских струја, као и скелети
китова и несрећних морнара
помрлих од жеђи. Недалеко од
обале живе зебре.слонови,
жирафе, нојеви, а на самој обали
се врзмају пингвини и одмарају
фоке, доспеле овамо морским
струјама. Често их ту лове
изгладнели лавови. Сусрет ових
животиња. које се нигде другде
не срећу, изузетна је игра
природе.
 Пространа Сахара
Сахара је, што ј е по правилу
одлика и других пустиња,
сиромашна водом. На поједи-
на подручја није за 15 година
иало ни капи кише.
Сахара је пре 6.000 година била
плодно подручје, богато водом,
са бујним растињем и настањено
мноштвом бивола, слонова,
жирафа, крокодила... Сушни
период је наступио пре 4.000
година, због чега су и човек и
животиње напустили ову област,
или су се прилагодили условима
жеге и суше.
Скоро 100 пута већа
од Југославије
Сахара се простире од Атлант-
'ког океана до Црвеног мора,
односно од Нигерије до Средо-
земног мора. Захвата површину
од 8-10 милиона квадратних ки-
лометара - скоро сто пута је ве-
ћа од Југославије. Усред Сахаре,
у Хогару, налазе се планине ви
соке 3.000 ш, окружене камени
том и пешчаном пустињом.
О азе - пустињски рај
Око ретких изворишта воде у
пустињи налазе се бујне зелене
оазе. Уморни каравани се овде
опскрбљују храном и водом и
одмарају у хладовини. након
изнурујуће жеге. Житељи оаза
подижу плантаже урми. обрађују
баште, гаје поврће.
63
Драгуљи природе
Кристали потичу из ут робе
Земље од стена усијане
магме. На површини се
ст врдњавају у кристале.

Џиновски кристали
Џиновски кристали су величине
1-2 ш. По својим особинама се не
разликују од обичних кристала,
великих само 1-2 cm. Кварцни
кристал од 1 m се 100 милијарди
пута ређе налази него онај
од 5 cm.

Најраскошнија збирка
џиновских кристала
налази се у Природњачком
музеју у Паризу, а најлепши
примерци потичу из Бразила.
Геода представља групацију
кристала у шупљини стене. У
париском музеју се налази геода
тежине 2.500 kg, из Sao Gabriele
(Бразил). Овде се чува и део
једне геоде тешке 35.000 тона.

Најлепши џиновски
кристал на свету
Потиче из реке Доче (Rio Doce)
у Бразилу, из стене старости
милиона година.
Драго камење
Рубин (1) и сафир
Оба су јарких боја. мада
потичу из корунда, безбојне
стене. Црвену боју рубину даје
хром. Сафир може бити жут.
зелен или плав, а боја му потиче
од делића гвожђа и титана.

Аквамарин (3) и
смарагд (4)
Понекад ово драго камење
носи у себи нешто нечистоће,
што им смањује вредност.
Ова нечистоћа сведочи
о њиховом пореклу.
Најлепши смарагди
потичу из Колумбије.

Дијамант (5)
Тврдоћом дијаманта чак се
и стакло сече. Има бљештаве
одсјаје, који се истичу
брушењем. Сирови дијаманти
већином потичу из стена
вулканског гротла у
Кимберлију (Јужна Африка).

Амешиаи <2) је мање вредан. шј. он је

полхдраги камен.
 Драгоцени и веома ретки

Сирово злашо у кварцу Грумен cupoeol сребра

Племенити метали: И из кварца се може највећи, икада пронађен,

злато, сребро и плаШина добити злато, дробљењем тежи 9,7 kg.
су најцењенији и најлетии и топљењем овог минерала.
метали на свету. Злато се у облику грумења Кориш ћењ е сребра
Чувају се у виду полуга налази и у песку и шљунку, је уобичајено
и користе за израду из којих се добија испирањем. Од памтивека се израђује
накита и новца, као У Аустралији је 1872. године сребрни накит: минђуше,
и у индусШрији. пронађена громада привесци, украси за кићење
злата тешка 99 kg. одела и друге дрангулије.
Злато је веома Среброхлорид је нашао
тражени метал Платина је вредна велику примену у фото-
Светски путници XV као и злато -индустрији. Нажалост,
и XVI века су. пре свега. Платина се користи за индустријски отпаци
трагали за златом. Када је израду накита и у индустрији. сребра су загађивачи
у Калифорнији у XIX веку Често се налази у рудницима водотока. Сребро се најчешће
пронађено злато, злата и наслагама никла. добија из рудника сребра,
трагаче је обузела у облику ситних зрнаца. односно из минерала
„златна грозница“. Већи грумени су ретки. цинка и олова.

Нафта ј е настала од
микроскопских бића -
планктона, која су пре
више десетина милиона
година доспела у земљу.
Од чега настаје
„црно злато“ ?
Планктон чине небројене
милијарде микроскопски
ситних биљака и животиња
у морима и океанима.
Кратковечни су. али се веома
брзо размножавају. Након
што угину. таложе сс
у земљу. Остаци планктона
под земљом дају масу велике
Црно злато
густине, попут уља - то је
кероген од кога постаје
нафта. Ако се кероген
налази на већој дубини
од 2.000 т . где је температура
65 °С, „скува" се и претвара
у нафту - течни минерал.
На температури од 135 °С
претвара се у гас. Нафта је
херметички затворена
непропустљивим стенама.
Стога из бушотина потиче
тек када се пробије та
непропусна плоча.
П.нииформа за бушење нафше
Ч аробно откриће!
Американац Едвин Дреик
(Edwin Drake) је 1859. године
бушио бунар на своме имању.
Изненада. на велико
запрепашћење присутних.
уместо воде потекла је нафта.
Започела је грозница потраге
за ..црним златом'*. Тиме је
започео и развитак нафтнс
индустрије. Многоструко
коришћење нафте убрзо је
довело до револуције
Vсветској привреди.
67

Шуме Гинкоа су још пре
150 милиона година пружале
хлад диносаурима. О томе
сведоче фосилни остаци
њихових листова.
Биљке из
..Дрво oi) 40 златних талира"
Ујесен лепезаспш лнстови гинкоа постају
златно-жуШи. Међутим, овај назив везан је за
догађај од Пре 200 година, када је богатш
властелин Петтни платио енглеском трговцу
40 златни.х пииира за једно спшбло гинкоа.

Дрво је надживело
диносауре
Широм света. својим исконским,
живописним изгледом. гинко
(Ginkgo biloba) украшава
паркове и вртове. Добро
подноси загађење ваздуха,
те се успешно развија и у
градовима. Једно стабло
у Кини, старо преко
3.000 година. још и данас
доноси плодове. У парковима
се саде обично само мушка
стабла, пошто презрели
плодови родних (женских)
стабала имају
непријатан мирис.
Но. у Азији су ови
бадемолики плодови
веома цењени.
времена диносаура
Папрати немају цвет. Размножавају се
спорама, које нистшју на на.пичју
листова. Зреле споре, величине зрнца
Праишне, падају на тло и клијају у нову

Пре 400 милиона година

међу првим сувоземним
биљкама ја в љ а ју се
папрати.

Високе попут дрвећа!

Најлепша дрволика
џиновска папрат је била
џиновска пресличица.
Стабло јој је достизало
висину од 45 m, а пречник
дебла био је и до 1 т .
Изумрла стабла су се
угљенисала у муљевитим
мочварама. Дрволике
папрати и данас живе
у тропима, најкрупније
на Мадагаскару.
Јединствен примерак.
пронађен 1991.године
у Новој Каледонији.
био је висок 26 ш.
 Горостасно и сићушно
„Н ебодери“
Вечито зелен мамутовац
или секвоја - четинар из
Калифорније. највеће је
дрво на свету. Попут
небодера од 35 спратова
диже се у небо. достижући
висину од 120 in. Стабло названо
Генерал Шерман (Sherman)
има висину од 89 т . док
му обим. на 1.5 т од земље.
износи 24 т . Тежи 2.000 тона.
Кроз стабло је пробијен тунел
и кроз њега пролази пут.
Семенке су. међутим. толико
70
ситне да 100 комада тежи свега
пола грама. To значи да
he се изникла биљчица.
након 3.000 година. повећати
250 милијарди пута.
Подијум за плес
Мамутовци су заштићена
и брижљиво чувана стабла
националних паркова.
У XIX веку су многа стабла
непромишљено посечена.
За транспорт једног обореног
и исеченог дебла била је
потребна композиција од
30 вагона. Огромни пањ
громом уништеног стабла
обликован је као
плесни подијум.
Највеће дрво на свету
Највеће дрво на свету је један
чемпрес у Мексику.
Обим стабла му је при тлу
50 m, а на висини од 1.5 т
изнад земље је 34 т .
Ни читав један разред
деце не би га
могао обухватити.
је и огромна стабла
чији је обим 43 т .
али отпорно дрвеће
Још више дрвеће Патуљасто дрво
У држави Викторија у У тундрама.
Аустралији нађен је. око полова,
1872. године, један еукалттус клима је веома
висок 132 ш. Други, сурова. У
забележен 1885. године, условима,
имао је висину 140 т . патуљаста врба
Ово дрвеће веома брзо расте, одолева мразу
годишње чак и до 10 гп. и леденим
Дрво еукалиптуса је ветровима.
најтврђе на свету. Користи Расте пузећи
се у грађевинарству, на свега
али и за производњу папира. неколико
сантиметара
изнад тла.
Стабло
јој је дрвенасто,
а листови као
код високих
истих врста.

Џиновски еукалиишус

Међу маховином су
листови Гштуљасте врбе.
Она је Право дрво, иако
само 10 cm високо.
Оваквим растом одупире
се ледешш ветровима.
 Живи скелети
Д уго се сматрало да су
секвоје (четинари) најстарије
дрвеће на свету. Међутим,
установљено ј е да су квргави
борови, такође у Калифорни-
ји, са 4.900 Година, још
старији, односно дуговечнији.
А ко ј е веровати, недавно су у
Аустралији пронађена стаб-
ла метузалеми, стара 10.000
Година.
72
Дрвеће на висини од 3.000 m
Квргави или бодљикави борови
расту на сувом, шљунковитом
тлу, на висинама од 3.000 ш.
За разлику од већине других
биљака, једино ови четинари
успешно подносе сурове хладне
ветрове и леденс суше. Права
киша падне тек сваке 30. године.
Ови четинари се водом
снабдевају једино из снега.
Скелети дрвећа
Ови четинари веома споро расту.
Стабла су им чворновата и
врло тврда. Тешко се запале,
а од трулења их штити смола.
Стога и одумрла стабла
стоје на свом месту по више
стотина година.
Међу мумифицираним
стаблима рекордер је
стар 8.000 година.
%
 Патуљасти баобаб
У веома сушним пределима
Намибијске пустиње је баобаб
дрвеће или „мајмунски хлеб“
заиста патуљастог раста, у
односу на крупније представнике
из других подручја Африке.
Урођеници га називају и
„изврнутим дрвећем“. По
предању богови су ово дрвеће
бацили на земљу и притом им се
круна забила у тло, а корење
остало да штрчи увис.

Иако ,џзврнутпатуљасти баобаб исто

тако добро прикупља и задржава влагу као и
његови крупнији примерци исте врсте.

Слоново дрвеће
У пустињским предслима Мексика
слоново дрвеће осликава прсдео
нестварним скулптурама. Стабла су им
кратка и чворновата, а гране, током
сушног периода, само с трновима - без
листова. Када почну кише дрвеће
олиста и окити се црвеним цветовима,
а већ за три недеље плодови су пуни
зрелих семенки. Након тога слоново
дрвеће поново поприма осушени,
аветињски изглед, мада га, у ткивима
нагомилана вода, одржава у животу.

73
 Необично дрвеће
„П олип-дрвеће“
чини простране шуме на
Мадагаскару
Кратко и здепасто стабло им је
покривено ситним листовима и
трновима. На око метар од
тла, стабло се грана, а густо
грање, попут крака полипа,
диже се ка небу.

„Дрво путника“ украшава

градове у гропима
Ова врста потиче са Мадагаскара и припада
породици палми. мада се од осталих сродника
веома разликује. Дугачки листови распоређени
су полукружно. у облику лепезе. на стаблу
сличном као код осталих палми. Круна се
налази 10 m изнад тла. Вода нагомилана
у рукавцима листова служи путницима
намерницима у пустињи да утоле жеђ -
отуда назив дрвета.
 Стабла као бурад
Дарежљ иво дрво
Дарежљиво дрво је вишеструко
корисно. Плодови су
посластица за мајмуне. али
и за човека. Зато га зову
. Јк и хлебно дрво. Листови се
користе као зачин, а од коре
се испреда ужад. праве корпе,
висећи лежајеви.

Б езбедн о склониште
Дупље старијих стабала су
заклон за птице за време
олујних пешчаних
ветрова. Водом богата стабла
одолевају и пожарима који
настају у саванама - тада
пружају уточиште ситним
сисарима, змијама, гуштерима.

Високо и здепасто стабло баобаба

Баобаб је дрво без премца. Огромна здепаста стабла,
испупчена попут буради, служе као резервоари воде,
сакупљене током кишног периода. Када се сва вода
утроши, стабло „смрша“. Ова моћна стабла одолсвају
Опрашивање
и олујним ветровима, захваљујући веома развијеном баобаба врше
и дубоком кореновом систему. У сушном периоду .blLbUlL
листови увену. а дрво спласне. Сунђерасто дрво је
отпорно и на најезде термита.
15

Дрвеће у води
Обале тропских мора
прекривају шуме мангрова
Најинтересантније у њима
је „острига"-дрвеће.
Дугачким и дубоко у муљу
заривеним корењем,
успешно одолева плими
и осеци, као и циклонима.
Прилагођено је животу
у сланој морској води. Преко
ваздушних пора на корену,
прима кисеоник из ваздуха.
76
штакама
Специфично размножавање
Семенке острига-дрвета
клијају на самом дрвећу.
Мале биљчице имају стабалце,
листиће и коренчиће налик
на махуне (1). И то је
прилагођеност овог дрвећа,
које стално .,до чланака" стоји
у води. Исклијале биљчице
падају с дрвећа и корен им се
забија у муљ (2). При високом
водостају биљка и до 3 месеца
може провести лебдећи у води.
 Корење попут стубова
Мочварни чемпрес расте
I
у мочварама јужних
делова С АД.
И ова врста, попут острига-
j -дрвета, стално стоји у води и
има специфичне органе за диса-
ње: то су крупне израслине на
деловима корена. изнад површи-
не воде. Стабло мочварног
остаци листова стари
20 милиона година,
пронађени у Немачкој.
Дрво попут катедрале
Особеност чувеног индијског
дрвета бањан (слика доле),
нарочите врсте смокве, је у
томе што развија ваздушне
коренове. Многобројно
висеће корење усађено је
у земљу, распоређено око
стабла попут стубова.
У Ботаничкој башти у
Калкути налази се један
изванредан примерак
овог дрвета, који захвата
површину од 12.000 гп2.
немареса нараста и до 45
Тамноцрвено, или црно
дрво, веома је тврдо.
Може да доживи и до
1.000 година. Врста је
постојала још у
терцијеру, о чему
сведоче
77
 Чаробни дарови
кокосовоГ ораха.
Млади плодови кокосове палме
садрже укусно кокосово млеко
које веома добро гаси жеђ.
Нешто зрелији плодови имају
меснати омотач из кога се цеди
укусно биљно уље. Влакна
садржана у омотачу плода
користе се за израду мрежа и
ужади, а тврда коштана љуска за
ложење.
Плутајући плодови
Кокосова палма живи око
78
100 година, а доноси годишње
450 плодова. Плодови
могу отплутати, ношени
воденим струјама. више
хиљада километара,
а доспевши на обалу,
укорењују се.
Стога је разумљиво што је
кокосова палма присутна
на свим обалама тропских
подручја. На обалама
Тихог океана је традиција,
при рођењу детета.
посадити кокосову палму,
са које касније очитавају
здравствено стање детета.
 Биљке спаситељи
Дрво јојоба -
произвођач воска
Китови уљешуре се од
памтивека лове због уљане
супстанце у чеоној кости.
Ова масна материја, названа
сперматоцет. користи се
у производњи козметичких
препарата, сапуна, парфема.
лекова, као и сликарске креде.
Заштити од истребљења и
очувању ових китова могло
би допринети гајење једне
жбунасте биљке из Мексика -
јојоба дрвета. Плодови овог
жбуња садрже, наиме, восак
који личи на сперматоцет.
Користи се за израду
козметичких препарата
и за дезинфекцију.
Дрво слонове кости
И афрички слонови су
од давнина жртве људске
похлепе за прелепом
слоновачом - њиховим
кљовама. Једна чудесна
палма из Јужне Америке
могла би спасити слонове.
Њене стврднуте семенке у
потпуности личе на слоновачу.
Индијанци од њих вековима
израђују резбарије - играчке и
друге предмете.
 Необичне скулптуре
Ремса
(Reims)
налази се
аветињска
букова шума
У њој су стабла чворновата
и изувијана, често се пружајући
по површини тла. Узрок
оваквим облицима код
букве. која је усправно и до
45 m високо дрво, је тајна.
Неки истраживачи сматрају да
су калуђери резањем
обликовали ове букве.
1.000 година стара.
К орењ е у облику човека
Мандрагора је, на први поглед,
неугледна биљка. са ситним
плавим цветовима. Њено
задебљало корење је. међутим,
изгледом, копија људских
фигура. Стога се мноштво
легенди везује за ову биљку.
Наводно, корен при вађењу
крикне, а особу до које крик
допре, задеси смрт.
 iiiiiiiiiiiiii
Убрзани раст
На више страна света
раст е бамбусова трска.
У тропима се налазе читаве
шуме бамбуса.

Бамбусова трска за неколико месеци нарасте и

до 30 ш. Џиновски бамбус у Бурми нараста
дневно и по 50 cm. Већини дрвећа је за такав раст
потребно више година.

У чему је бамбусова тајна?

Код већине стабала споро растућих биљака зона
растења је узана, једва око 6 mm. Код бамбусове
трске је, пак, 100 пута шира - износи чак 60 cm.
С друге стране, нови изданци бамбуса стално
расту, док се код дрвећа раст одвија само у
трајању од месец дана годишње.

Самоубиство бамбуса
Џиновски бамбус цвета периодично, у размацима
од 36 до 66 година. Крупни цветови потроше
сву количину нагомилане хране - шећера,
те бамбус умире. Пропадање бамбусових
састојина је катастрофа за читав крај, где га
људи користе за изградњу станова и намештаја.
Овакав нестанак бамбуса је још већа опасност
за џиновског панду, коме је ова биљка једина
храна. Такође је значајно и интересантно да иста
врста бамбуса, ма где расла, цвета у истој години.
Бамбус на Јамајци цвета у исто време као
у Енглеској.
Плодови као ђулад
У шумама Гвајане расте
дрво курупита

Цветови су му црвени, а латице

облика и распореда као код
сателитске антене. Појављују
се на замршеним изданцима на
самом стаблу. Цветове
проналазе љиљци, на основу
одбијених ултразвукова које те
животиње испуштају.
Хранећи се нектаром, љиљци
истовремено опрашују цветове.
Округли плодови, веома тврде
коре. величине преко 20 cm,
изгледају сасвим као топовска
ђулад.

На онову времена одбијања ултразвука

љиљци непогрешиво проналазе цветове
курупите.
 Стабла или листови?
из непознатих разлога. нараста
и до 12 ш висине, а пречника од
1 гп. Младе биљке штите дугачке
бодље, које код
старијих кактуса
постепено опадају.

Лажни листови
Листови кострике су ситне
љуспице, стога су
фотосинтетичку улогу у
стварању хранљивих материја -
шећера, преузела листолика
стабла. Ситни цветови се налазе
на средини лажних листова.
Опрашује их ветар. Плод је
црвена округла бобица,
величине дивље трешње.

Кактуси након кише

нагомилају воду у својим
ткивима и набубре.
Пречнш сишта зелених
На врху пљоснатих стабала
цветова косШрике је само 5 mm.
опунција двета и доноси
плодове. У домовини
Америци. али и у другим
крајевима света. плод
опундије је омиљено воће.

Опунција м ож е нарасти
до величине дрвета
У сушним пределима опунција
Опунција уместо је обично ниског раста. више
листова има жбунастог изгледа. Међутим, на
листолико стабло. острвима архипелага ГалаПагос,
 Верна копија
У Африци u на Канарским
острвима нема кактуса.
Кактусолике биљке
које овде расту су,
V ствари, млечике.
Ове млечике верно имитирају
кактусе. Имају исту форму - као
према небу усмерене дугачке
свеће - исту боју и особине.
Попут кактуса воду
задржавају тиме
што уместо листова
имају дугачке бодље.
Сок млечике са Канарских
острва се користи као отров
Здепасто стабло ових млечика
упија воду као сунђер,
набрекне за кишног времена
и с том резервом одолева
суши. Млечике су, као и
кактуси, богате соковима,
али насупрот кактусовим,
који могу добро утолити
жеђ,сокови млечике су
млечни и отровни. Неке врсте
у пустињама Јужне Африке
могу нарастати и као дрвеће.
Урођеници сокове ових млечика
користе за хватање риба.
Али цветови им
се разликују
Насупрот кактусима. чији су
цветови крупни и раскошно
лепи. цветови млечика са Канар-
ских острва су скромни и неуг-
ледни. Мада наликује мноштву
ситних цветова, ово је један је-
дини, сложени цвет. У средини
налази оплодни цвет са тучком,
који је окружен цветовима са по
једним прашником. Овакав рас-
поред је изванредна прилаго-
ђеност самоопрашивању.
 Живе цистерне
и по 10 тона
воде, те могу издржати
вишегодишњу сушу.

Кактуси канделабри
Ови кактуси живе у пустињи
Сонора, у Америци.
Називају се сагуаро
или кактуси
канделабри. Могу живети
и по 200 година. а један
стари, 15 m висок сагуаро
садржи тону воде. Стабло и
гране су му уздужно наребрани.
попут хармонике, те се лако
растежу, пунећи се водом.

Ако се сагуаро какШус

превише напуни водом
може се распући.

Највећи кактус периоду вода се транспортуЈе у

У пустињама Мексика џиновски стабло преко разгранате мреже
кактуси образују читаве шуме. спроводних судова, и цела
Њихова граната, равна стабла. биљка набрекне.
попут свећњака, уздижу се и Крупнији
по 20 m увис. Пречник им примерци-
често прелази 1,5 ш. нагомилају
Међу њима има и
тристогодишњака,
тешких преко 10 тона.

Резервоари воде
Коренов систем циновских
кактуса пружа се у кругу
пречника 15 ш. И најмању кап
воде he усисати. У кишном

Јука из пустиње
Вискаино у Мексику
У односу на украсне собне
врсте јуке, биљке из пустиње
Вискаино (Vizcaino) у Мекси-
ку су прави голиати. Међу
њима се налазе и двестого-
дишњаци, висине 12 ш. Аве-
тињски се уздижу према небу
на обали Тихог океана.
Листови су им облика сабље.
Стабло је покривено
осушеним листовима. пошто
годинама не одбацују лишће.
Осушени листови се користе
?б
Ш Ш Ш Ш Ш Ш Ш Ш W
П лод - залиха хране
У тренутку сазревања
плодова и образовања
семенки излећи ће се и
гусенице. које поједу
више од половине семенки.
Иако наизглед на штету
јуке, постоји потпуна
хармонија између лептира
и биљке хранитељке. Наиме,
лептир полаже само
онолико јаја, колико
се гусеница може
нахранити,а да
не униште јуку,
своју живу
залиху хране.
за израду корпи, ужади,
асура.
Беле декоративне
цветове јуке
опрашују велики
ноћни лептири
Женка лептира совица
од цветног праха
начини мали грумен.
који преноси у други цвет,
након што је у њега
положила јаја. Зрнца
полена опрашују
цвет јуке из кога
he се развити плод.
 Краткотрајна раскош
Selenicereus
Биљка која цвета
само неколико часова
На острву Јамајка живи
кактус назван Selenicereus.
Дугачке четворобриде гране,
густо начичкане бодљама,
некада и преко 100 m дуге,
пењу се у крошње дрвећа.
Раскошни. 35 cm велики бели
цветови, отварају се у току
само једне ноћи, ширећи
продоран мирис ваниле.
Мирис прожима читаву шуму
и мами љиљке. који врше
опрашивање цветова.
Нажалост, ови предивни
цветови трају само неколико
часова, а затим вену.
Кобни цветови
Након 15-20 година,
када је биљка
нагомилала довољну
количину воде. из њене
средине израста према
небу, 5-6 m високо,
чврсто стабло.
начичкано
цветовима. Тиме се
биљка потпуно
исцрпљује
и,након
цветања, умире.
Али, око ње
избијају нови
изданци,
Штедљиве агаве који ће
Прилагођеност alaea на дати нове агаве.
услове сушног поднебља j m
Мексика је у томе, што
читавог живота сакупљају и
нагомилавају воду. Меснати
листови су им набрекли од
воде. Пресвучени су
воском. чиме се спречава
испаравање. Корен
продире дубоко v
у тло, усисавајући vN
сваку кап воде.
Ч \
 Пузајући живот
Пузајући ђаво
У Мексику живи кактус
назван „пузајући ђаво“.
Труп овог кактуса
нарасте и преко 5 т .
Растући полагано,
пузи тлом. Када наиђе
на препреку, заобиђе је,
а други кактус на
свом путу „прекорачи“.
Такоје, коначно, тло
прекривено сплетом
цеволиких биљака,
начичканих шиљатим
бодљама.

У грож ена биљка

Труп овог кактуса
с времена на време
пушта корење биљке. Сем тога појављују
у тло. Тиме старе, се и плодови пуни семенки.
изумрле делове Човек би помислио да биљка
замењују нове, младе са толико могућности.
потпуно прекрива пустињу.
0 томе, међутим, нема ни
говора. Овај кактус расте
веома споро, само 2,5 cm
годишње. Сем тога,
људи су изменили
његово станиште
- довели су воду у
залив Магдалена,
област коју
овај кактус
настањује.
Он. пак. влажност не
подноси.
Путујуће гљиве
(види доњ у слику)
Гљивице врсте Lycogala
„вучје млеко" изгледају
као пихтијаста ружичаста
маса. Касније развијају
„лажне ножице“ помоћу
којих се померају према
влажним и топлим
местима. Када се умире,
стврдну се и смежурају
у мале лоптице.

88
I Примамљив и моћан
Рафлезија из
Индонезије, Борнеа
и Суматре најкрупнији
је цвет на свету.
Овај цвет је пречника
1 ш и скоро 10k g тежине.
Паразитира на корењу
лијана, те нема корен.
стабло, ни листове.
Спочетка је биљка скривена.
Своја влакна ураста
у ткиво лијане, а када је
накупила довољно хране,
образује пупољак величине
рукометне лопте (1).
Расцветавајући се,
отвара пет огромних,
црвених, круничних листића,
ишараних белим тачкама,
који окружују пехар
запремине 7 литара.
Тајна рафлезије
Рафлезија шири око себе
непријатан мирис стрвине,
који привлачи муве.
Инсекат упада у један јендек
начичкан бодљама, а одатле
у још дубљи прстенасти
левак. Усмерена финим
длачицама, зунзара доспева
до прашника. Ту јој леђа
прекрије лепљиви поленов
прах. Када излети. мува
преноси полен на тучак
другог цвета и тиме врши
опрашивање рафлезије.
Након оплодње развија се
2-4 милиона семенки. a
огроман цвет увене.
89
 Краљевски лотос
интересантна биљка. Корен
ј е везује за тло на дну
м очвара и језера, док јо ј
остали делови лебде на
површини воде. Има значајну
улогу: пречишћава воду,
обогаћује је кисеоником и
пружа заклон и храну
инсектима, рибама и
птицама.
Нежни листови лотоса су под
водом увијени. Када се потпуно
развију, простиру се по воденој
површини. Раскошни цветови
лотоса могу бити различитих
боја: жути, бели, ружичасти.
Пречник листова jep су поленове кесице
краљевског лотоса са затворене. Увече цвет
А м азона износи 2 m заробљава посетиоце.
Достижући овакве размере, Тек када се сутрадан отворе
листови краљевског лотоса, или поленове кесице, инсекти
викторије могу да послуже као могу да одлете.
сплав беби или мањем мајмуну.
Амазонски лотос
опрашују гундељи
Чудесни цвет се развија поподне.
Његов мирис привлачи крупне
гундеље, који га посећују
да би се почастили
поленовим прахом.
Но, посета је
безуспешна,
 2.000 г.: леп животни век Ш
У каменитој Намибијској Велвичија опстаје у сушној
пустињи, у Африци, пустињи захваљујући управо
живи велвичија. листовима. Они упијају влагу
Јако корење продире која се у јутарњим часовима
јо ј дубоко у подлогу појављује над Намибијском
и чврсто је држи пустињом (види страну 45).
припијену уз тло. Тако је у стању да преживи
Њени осушени листови и двогодишњу сушу. Листови
делују као распукнута јој нису дужи од два метра,
аутомобилска 1ума. јер им ветрови стално откидају
Има само два листа, врхове. Ипак. постоје тврдње
који се простиру по тлу да листови велвичије могу
у виду трака и расту достићи дужину и до 100 гп.
неколико векова. Век највеће и најстарије
велвичије процењује
се на 2.000 година.
Живи фосил
Научници сматрају да је
велвичија постојала и пре
220 милиона година, мада то.
до сада, није потврђено
ниједним палеонтолошким
налазом. Неоспорноје.
међутим, да ова биљка
поседује низ прастарих
особина, као што је и њен
начин размножавања. Засад
је непознато како се збива
опрашивање, да ли инсектнма
или ветром? Велвичија и
вегетативним путем даје.
око себе, нове изданке.
 понекад вара
Најкрупније семе на свету
Кокосов орах кокосове
палме са Сејшелских острва
има најкрупније семе на свету.
Због тежине га ни ветар, ни
животиње не могу разносити.
За успешно размножавање
ове палме потребан је већи
број мушких и женских
стабала на истом подручју.

Живи шљунак
У пустињама јужне Африке
Маскирни
живи интересантна биљка изглед
литопс (Lithops). Није лако шљунка".
уочљива на шљунковитој Тајна је да ли
због биљоједа,
подлози која је окружује, или је разлог
на коју личи обликом неииио
и бојом. Литопс је у ствари
подземни грм. Над земљом
му се налазе само два листа
на врху гране. Листови упијају
воду. те је биљка у стању
да преживи сушу. Цвет је
упадљиво беле или жуте
боје и толико крупан да Најкрупније семе на
свету је 40 cm
прекрива оба листа. дугачко и
Цветови трају само тешко 20 kg.
једно поподне.

Уточиш те међу
листовима
При лепом, топлом и ведром
времену листови крављака су
раширени. Но, са повећањем
количине водене паре у
ваздуху, све се више скупљају
и до прве капи кише већ
потпуно прекривају цвет.
Овако обмотан цвет крављака
опомиње путнике да не крећу
у планину - долази невреме!
Пастири су на врата торова
закуцавали ову биљку, те
би им један поглед на њу био
довољан да би знали да ли да
пусте стоку на пашу.
периоду, јерихонска ружа
потпуно рашири гране.
Листови јој се отварају и
озелене. Све док има влаге,
ж. биљка остаје зелена. Чим
наступи суша, селагинела се
поново осуши и смежура.
У том стању остаје и више
година, чекајући кишу.
Крављак је биљка планинских
камењара Европе. Проређена је
и у изумирању, те је сакупљање
строго забрањено.
Биљка која васкрсава,
изнова и изнова
У пустињама Тексаса и Перуа
живи биљка селагинела
(,Selaginella), из породице
пресличица. Називају је
јерихонска ружа (слике доле
десно). Веома добро подноси
сушу. Када оскудева водом,
толико се смежура да изгледа
као беживотна жута или мрка
лоптица. Међутим, у кишном
93
 Котрљани и жонглери
Котрљан амарант
У северноамеричким преријама
живи биљка амарант,
неизоставни реквизит каубојских
филмова о Дивљем западу.
Након цветања и плодоношења
осуши се, смежура и обликује
лоптасту творевину. Ветрови га
ишчупају и котрљају на веће
удаљености. На том путу. више
осушених биљака се спаја,
чинећи повеће кугле (слика
горе) и до 80 cm у пречнику.
Успешна техника
При котрљању плодови се
расејавају по тлу, а ослобођене
сокове. Понекад се настањују
и на жицама далековода
(слика доле). Већином немају
корење и придржавају се
листовима за подлогу.
У мексичким пустињама ситне
тиландзије, са пар коренчића,
придржавају се за џиновске
кактусе. Биљке се снабдевају
водом преко длакавих листова.
Опрашују их птице.
семенке клијају. На крају свог
пута биљка умире: више не може
пустити корење. Изникле, младе
биљке сасвим су неугледне.
Захваљујући својој плодности и
овој техници расејавања,
амарант је широко
распрострањен од Канаде до
Мексика.
„Плесачи на жици“
У Мексику живе и друге веома
чудне биљке из породице
тиландзија (Tillandsiae). To су
епифите, тј. биљке пузавице,
које живе пењући се по другим
биљкама, али не користе њихове
 Љупки имитатори

Цветови неких Друга орхидеја, пнелиња Такође, два длакава испупчења

орхидеја су верне кокица, подражавајући на рубовима подсећају
копије инсеката бумбаре, привлачи њихове на поленове корпице,
Биљке обликом, мужјаке. Облик и грађа цвета напуњене цветним прахом,
бојом и мирисом и инсеката у толикој је мери на ногама бумбара. Поврх свега,
привлаче муве и бумбаре, узајамно условљена, да цвет производи исти мирис
који их опрашују. опрашивање може који испуштају женке
Горњи крунични лист извршити само бумбара. Мужјаци, желећи
орхидеје мувља кокица одређена врста да се паре, напрашују
по облику и бојом, бумбара и то мужјак се цветним прахом (поленом)
са металноплавом тачком, са дугачким антенама. и преносе га на други цвет.
у потпуности подражава Здепасти крунични листићи, Врхунац преваре је у
тело, а два мања који носе нектар, оивичени томе што цветови орхидеја
крунична листића смеђим и жутим шарама, испуштају мирис
антене мува. подражавају тело бумбара. пре женки бумбара.
95 1
 Раскошне клопке -
Катапулт за поленова зрнца
Орхидеја Catasetum imperiale, из
Венецуеле, има веома крупан
цвет, чак 15 cm, пурпурне боје.
У цвету се налази само један
прашник. Када га инсекат
додирне, следи му толико јак
ударац, као са отпуштене
опруге, као и засипање толиком
количином цветног праха да се
инсекат ошамути (слика доле).

У грож ене због Замка за пчеле

своје лепоте Као и друге орхидеје, госпину
Прелепе орхидеје од папучицу опрашују
давнина побуђују дивљење инсекти.
људи. Госпина папучица Један
(на слици горе) развија од њених
раскошан цвет у јуну. круничних
Расте на малобројним листића има
локалитетима на планинама облик шоље.
Вогези, Јури и у Алпима. Упадну ли у њу,
Због своје лепоте је несрећни инсекти
угрожена - масовним могу се ослободити
брањем људи су је веома само кроз онај отвор,
проредили. На срећу њено где се налазе расплодни
подземно стабло - ризом, органи биљке.
даје сваке године Тако поленова зрнца
нове изданке. преносе на други цвет.
меке и миришљаве
Огавна вештица
Цветове ластавине такође
опрашују инсекти. За време
топлих дана у цвету се
.ослобађа нектар. Нектар
привлачи инсекте, мада је.
у суштини, мамац. Чим слети
на цвет, инсекат бива
заробљен. Танке ловне
нити се чврсто омотавају
око ногу и језика пчеле.
Заточеник се жустро отима,
а понеком срећнику и успева
да се ослободи. Тиме цветни
прах. којим су засути. преносе
на други цвет, где их при
опрашивању чека иста замка.
ситних длачица на ветру
подсећа на гибање мноштва
биљних вашију. Када биљне
ваши, привучене мирисом и
гибањем. долете на цвет, бивају
заробљене све док цвет не
увене. Тек тада. ослобођене,
преносе мноштво цветног праха
на други цвет, где такође,
копрцањем, врше опрашивање.
Међутим, многим инсектима не
успева да се ослободе. Неки
бивају осакаћени, док други
угину на цвету. Ластавина
потиче из Јужне Америке,
али је данас срећемо у
парковима и вртовима
широм света.
Биљне ваши
у заточеништву
Цветови коропегије
(Cempegip) (слика десно)
представљају праву тамницу за
биљне ваши. Цветови ове
из Африке. Индије и Малезије
шире пријатан мирис, а лелујање
 Крадљивац сокова
већином дроздови имелаши,
прогутају бобицу, а несварљиво
семе избацују изметом, који
се залепи за грану у крошњи
дрвета. Понекад чак и не
прогутају бобицу - поједу
меснати део, а од залепљеног
семена се ослобађају тарући
кљун о грану. Исклијало семе
цевчицом (лажним кореном)
продире испод коре и развија
се у нову имелу.

Имела је паразитска Птице

би.ша, што значи да преносиоци имела
живи на рачун dpyiux Плод имеле садржи
биљака - дрвећа и Грмља. само једно семе.
Сама бобица је лепљива
Имела нема прави корен, маса око семена. Птице,
већ се цела понаша као
корен, урастајући у дрвенасте
биљке. Лажно корење
се увлачи све дубље испод
коре дрвећа и жбуња,
одвлачећи њихове биљне
сокове. Дрво домаћин
слаби и постепено умире
заједно са имелом,
која остаје без
хранитељке.
 Паразитски живот
Хитри освајач
Вилина косица се, чим исклија
у земљи, закачи за неку
другу биљку (слика rope).
За недељу дана, као повијуша,
потпуно омотава биљку
хранитељку, откида се од
земље и започиње паразитски
живот. Пијавкама продире
у ткиво домаћина, упијајући
његове хранљиве сокове.
Златно-жути густи сплет
овог паразита назива се још
и „ђавољом косом".
Кукавичји хлеб је готован
Кукавичји хлеб или безлистац
живи на хумусу насталом од
стеље. Листови су му жуте t
љуспице без хлорофила (слика
доле), те није у стању да се сам
исхрањује. Пошто не захтева
сунчеву светлост, расте на
засенченим местима. Живи у
симбиози (заједници) са
гљивама. Хифе гљива
обавијају корен
кукавичијег хлеба
и снабдевају
га храном.
99
 Отпорна и насртљива
Отпорна биљка
У сиромашнијим земљама се
ручно одстрањује водени зум-
бул, а у развијенијим деловима
света теписи овог напасника
уништавају се косачицама, екс-
плозивом, пламенобацачима
или хемикалијама (арсеник,
фосфорна киселина и др.). Но,
све је узалуд. Водени зумбул
одолева и витешки се супрот-
ставља. Ни биолошке методе
борбе - множење пужева, кор-
њача, шарана. нису дале жеље-
која се не ефекте. Пужеви су напали
На неким великим рекама,
најбрже шири као на Hiuiy, водени зумбул
околна пиринчана поља, a
Водени зумбул се од свих би- омеШа пловидбу. корњаче и шарани нису успели
љака света најбрже размно- да се аклиматизују (прилагоде
жава. Великом отпорношћу и условима) на подручјима
плодношћу за кратко време насељава водени
преплављује реке и мања и
већа језера у тропима. Забе-
лежено је да је у Лујзијани,
једна једина биљка, за месец
дана произвела 65.000 нових
јединки. Дневно, водени
зумбул, за 10% проширује
своју покровност на воденој
површини. Ћилим воденог
зумбула понекад достиже То-
лику дебљину, да се преко
њега може шетати, а да се
човеку ни не уквасе ноге.
Овакав тепих понекад онемо-
гућује пловидбу по рекама.
 Од цвета до семена
Шта ће биљкама цвет?
Цвет је део биљке који садржи
органе за размножавање. Тиме
обезбеђује настанак семена, из
кога се развија нова биљка.
Цветови се. од врсте до врсте
биљке, обликом и бојама веома
разликују, али су по основној
грађи и функцији потпуно исти.
Чашични и крунични листићи
штите прашнике и тучак. Боја и
мирис привлаче инсекте -
опрашиваче. Прашници су
мушки полни органи, где се у
прашницама ствара цветни прах
или полен. У средишту цвета је
женски полни орган - тучак, са
семеним замецима у плоднику.
Изнад плодника је цевасти
стубић, са жигом на врху.
Сшдијуми развоја булке, од иуиољка до семена (1-8)
Опрашивање је пренос цветног праха
(полена) на врх гучка, а врши се инсек-
тима, ветром, а у неким случајевима и
водом. Код гајених врста биљака - у
поступку „оплемењивања“ , опрашива-
ње врши човек. Оплођење је спајање
мушких полних ћелија - полена и жен-
ске јајне ђелије - семеног заметка, које
доводи до настанка семена. Из семена,
клијањем. настаје нова биљка.
 Ш Летеће семенке
,Д в е т “ маслачка је збирни,
састављен од мноштва
ситних, појединачних
цветова. У сваком цветићу
се развија по једно семе.
Расцветали маслачак опрашују
инсекти (1). Након опрашивања,
„цвет“ се затвара (2) и тако
остаје док се не развију семенке.
Постепено се суше и отпадају
жути чашични листићи, a
појављује се скупна паперјаста
„цваст" (3), са мноштвом
падобранчића изнад семенки (4).
102
Оно што не поједу птице, вета] крошњама дрвећа, често
развејава (5) на мања или већа доспевају и на 100 km
растојања. Доспевши на тло, удаљености пре но што
семе се ослобађа падну на тло и клијају.
падобранчића и клија.
Шампиони једрењ а
Семенка са перолаким
прозрачним крилима
припада тропској
тикви зазонији.
Ветар их одржава
на висинама
од 30-40 ш и оне,
једрећи међу
 Безопасна страшила
Очи и уста, које је на њему нацртала
природа, дају очајнички изглед овом цвету
орхидеје.
Претећа гримаса осушеног цвета чкаља.
Н еобичне маске
Невероватно је да су ова лица,
налик на вештице, само
неуобичајени цветови! Цвет на
слици, горе десно, припада
једној орхидеји. И неке друге
врсте орхидеја имају
застрашујући изглед. Чему ова
маскарада? Да ли да примаме
инсекте - опрашиваче? Цвет на
слици, горе лево, припада
породици споршиа ( Verbenaceae).
Мртвачке главе
Језа нас подилази при
посматрању плода биљке
„магични орах“ (слика горе Засшрашујућа мршвачка 'глава Гиода
десно). Ова биљка из Северне ,магичноГ ораха".
Америке одлично подноси Какво ли се лице крије иза Џотескне маске
хладну климу. Чак и након ове орхидеје?
јесењег опадања лишћа, цвета -
и у току зиме биљку красе жути
цветови. Индијанци су сматрали
„магични орах“ зачараним
дрветом.
Н арогуш ене
бодљ е чкаља
Осушен цвет и до 2,40 m
високог чкаља, често виђан
поред путева, има необичан,
претећи изглед (слика
оле лево).
103
 Сад ме видиш, сад не!
Неке животиње избегавају
непријатеље заваравајући
их мимикријом.
„Ј1ист“ на листу
Крастава жаба на слици се,
бојом тела, савршено уклапа
у лист. Док мирује, непријатељ
је не може уочити. Има и
лукавијих животиња.
Камелеон, на пример. часком
мења боју. Међу листовима
је зелен, а док се сунча на
104
Ова жаба је ,мзучила високу школу
маскирања“. Бојом се стапа са листом на
коме седи, а шарама подражава нерватуру
лчста.
Паличњак међу гранчицама
камењу је смеђе или
сивкасте боје. Боју мења
и када је узнемирен.
Паличњак или палица?
Цело тело и удови овог инсекта
су налик на гранчице.
He скаче и споро се креће.
Преко дана мирује, а ноћу
полази у лов. Сем тога, већина
паличњака мења боју: дању су
светлији, док ноћу попримају
тамнију нијансу.
Погоди где сам и шта сам?
Змија или лијана?
Стеница - мудрица
Непријатељ тешко може уочити
ову стеницу (слика горе десно).
Бојом и обликом је, међу
листовима, потпуно маскирана,
те, непомична, може неометано
сисати њихове сокове.
Непревазиђена камуфлажа
И ова је тропска змија са
успехом „изучила високу школу
маскирања'4. Изувијеним телом
Сшеница
или лист?
потпуно опонаша лијане (слика
горе лево), непомично
ишчекујући жртву и... хам,
несмотренко је прогутан.
Спасоносна обојеност
Ни овај тропски скакавац није
„пао на испиту“ (слика доле).
Мирује потпуно сигуран на
подлози у коју се, бојом,
савршено уклапа. Док не
мрдне. непријатељ
га неће уочити.
Тешко несмотренима!
У мочварама Северне
Каролине живи мухоловка
(венерина мухоловка).
Тешко инсектима који
слете на листове ове
месоједе биљке. Њени
листови, По Грађи, дивној
зеленој боји и мирису,
представљају савршену
клопку за инсекте.

Листови мухоловке су налик

на двокапне шкољке, чији су
рубови снабдевени нежним
бодљама. Капци се по
потреби затварају или отварају. Када инсекат налети на лист,
капци шкљоцну и затвара се клопка из које нема спаса.
Механизам за затварање покрећу три бодље у средини листа.
Тек поновни додир ових бодљи покреће браву за затварање.
Смисао оваквог „сигурносног уређаја“ је у томе да се постигне
довољан праг надражаја, те да се за сувише ситне инсекте, или
друге малене предмете, не троши узалуд енергија биљке.
Уловљен, „одговарајући“ залогај, свари се за недељу-две дана.

Листови преваранти
Тустика или Гшнгвикула, мајушна биљка расте у Алпима и на
Пиринејима, такође је месоједа биљка
(слика доле десно). Жлезде на њеним
листовима луче лепљиву супстанцу,
којом, за трен ока, бива
жртва: мрави, биљне ваши и други
ситни инсекти. На надражај који
изазива копрцање инсекта, листови
се уврћу и луче сокове за варење,
којима he плен бити сварен.

Халапљива росуља
Као у јастучић забоденим
чиодама. росуља је начичкана
длачицама, на чијим се врховима
пресијавају капљице, попут росе
на трави. На додир инсекта
склапају се, а отимање
несретника покреће механизам
замке. ЈТистови росуље савијају
се и прекривају жртву. Луче се
сокови за варење и инсекат he
бити сварен за неколико дана.
Експерименти Чарлса Дарвина
(Charles Darwin) указали су на
велику халапљивост росуље.
Утврдио је да биљка брже расте
ако се храни свежим месом,
сиром и беланцетом.
Бубој
шШЗш vi.vi
обод бокалчнћа. завршавају у
желуцу малих жаба. које их овде
дочекују и спретно лове.
Недосшашак хране у муљу мочваре, бокалчић
надоктђује животињском храном.
Халапљива росуља током
једног лепш улови око
2.000 инсеката.
Ђ авоља клопка
У Канади живи сналажљива
биљка бокалнић (Saracenia).
Листови су јој у облику
бокалчића и на ободу луче
нектар којим маме инсекте.
Неопрезне жртве склизну са
ивице трпезе и упадају у бокал
са течношћу. Излазак из ове
клопке спречавају израслине
у виду бодљи. Жртва се дави и
бива сварена соковима за
варење.
Интересантно је напоменути да
многи инсекти. који слећу на
107
 Ратоборни цвет
спречавају ни лепљиве, отровне
капљице на листовима. Други
тактички потез су ситне
округле израслине на
листовима, које, по облику,
боји и мирису у потпуности
подражавају јаја овог лептира.
Лептири прелећу биљку, како
не би положили сувишну
количину јаја на њу, односно
спречили да за будуће гусенице
не буде довољно хране.

Рат са Тактички потез

инсектима Други, још опаснији
Једна врста непријатељ ове биљке
осе успева да је лептир Heliconius,
допре до цвета чије гусенице чине прави
Христовог венца голобрст. У томе их не
или пасифлоре (Passiflora).
Намири се цветним прахом,
али уопште не учествује
у опрашивању. У спречавању
ове пљачке биљци помажу
крупни мрави. Наиме, на
одговарајућем растојању
од цветова, стабло лучи
слатки сок, којим примамљује Дуж лисних петељки пасифлора
производи слатки нектар којим
мраве (слика доле).
награђује мраве - браниоце.
Они, пак, спречавају
осе да пљачкају биљку.
108
 Игра жмурке у пустињи
У пустињама јуж не
Африке живи хаворција
(Haworthia). Од велике жеге,
а и да је антилопе не би
уништиле, штити се на
посебан начин.
У сушном периоду, надземни
делови биљке хаворције
толико усахну и смежурају
се да је корење повуче у земљу.
Једва нешто мало врхова
листова остаје над површином
(2), преко којих, као кроз
некакав прозор, продире
у биљку неопходна сунчева
светлост. По наступању
кишног периода, коренови
се напуне водом, биљка набубри
и поново се појављује над
површином (1).
Листови артичоке
Друге врсте хаворција немају
„усисавајуће“ корење, већ се при- Ту се, у процесу фотосинтезе,
лагођеност суши регулише преко стварају шећери и друге
листова, који су распоређени у хранљиве материје, неопходне за
кругу око стабла, као код артичо- одржавање живота биљке.
ке. По киши биљка рашири лис-
тове, а за време суше их склапа.
Врхови листова су прозирни.
Преко њих продире сунчева свет-
лост до ткива са хлорофилом,
у унутрашњим деловима
листова.
Ширење и скупљање листова
ове хаворције зависе од
количине водене паре у
ваздуху.
 Боје које маме
Улога пигмената није још
довољно позната
Поједини пигменти упијају
светлост, други су осетљиви на
киселине. Код неких биљака, на
пример, цветови су изјутра
ружичасти, док током дана
постају плави - сокови тих
биљака су ујутро киселији него
увече. Једно је неоспорно, да
задивљујуће боје биљака,
односно цветова, којим
привлаче инсекте - опрашиваче,
зависе од пигмената.

Боја биљке зависи од

пигмената у њеним
ћелијама.
Пишенти су обојене
материје од којих
зависи боја биљ ака.

Постоји више хиљада

пигмената. од основног,
зеленог хлорофила,
својственог свим зеленим
биљкама, до тамномрког,
плавог, љубичастог
итд. Неки пигменти
остају активни
и у желуцима
животиња, као што
је, на пример,
пигмент у
жуманцету јајета.
Ж Ш Ш НШ Ш
Ш8

Чувајмо очи!
Опасна собна биљка
Дифенбахија (Diffenbachia) је
омиљена собна биљка, али је
веома опасна. Отровна је. Ако
се само парче листа полиже
наступа жестоки бол усана, a
језик набрекне и, за недељу
дана, неопрезна особа занеми.
Ако сок ове биљке доспе у очи
изазива слепило.

Бобице велебиља Дифенбахија

Бобице велебиља садрже ја к ошров. Безброј

тровања проузроковано је тим бобицама.

Грахам Јунг (Graham Young) је 1947. године чоколадним напитком,

„зачињеним“ велебиљем, отровао сестру, оца, ташту, друга, a
потом и затворенике са којима је био
у истој ћелији. С друге стране,
Италијанке су, у доба ренесансе,
користиле бобице велебиља или
„вучије трешње“. He слутећи огромну
опасност по живот, исисавале су
„вучије трешње“ да би им очи
цаклиле лепшим сјајем.
У фармакологији се из ове отровне
биљке добија атропин, који се
користи за лечење неких болести
очију и органа за варење.
 Опасна лепотица
Самоникли, као и Гајени једич, са лепим иветовима, веома је
опасна отровна биљка. Сваки њен део - листови, стабло,
семенке, а на првом месту корен, садрже отровне материје.

П ажњ а, опасна по живот!

Једич расте на планинама, у непосредној околини људи, око штала и
бачија. Случајно прогутано парче корена изазива утрнуће усана и
језика, малаксалост и несвестицу. Може
наступити и глухоћа и слепило. 10 gr корена
изазива смрт.

Средство за лов
У средњем веку је за тамањење лисица и вукова
коришћено месо натопљено соковима једича.
Све до данашњих дана користи се за лов на
слонове и бизоне. Њиме су тровали и робијаше.
Још је прачовек користио стреле намазане
тровом ове биљке.

Отров једича, аконитин, јак је

анесШетик, од кога и човек и животиње
падају у дубок сан. Најотровнија врста
једича расте у Азији.
 Лекови из природеI
Листови против замора
Индијанци у Јужној Америци
су пре више стотина година
жвакали листове коке за
умиривање болова, против
умора. глади и хладноће.
Кока, као жбун. расте у
Перуу. У XIX веку је из коке
добијан кокаин, којим. ако се
намаже рана, престаје бол.
Чист кокаин представља
веома опасну дрогу, чија
употреба проузрокује
зависност.

Кока је 2-3 т внсок жбун.

Мак, богаш оичјумом, углавном се гаји v Азији. Биљка нарасша и do 1 т и чма беле цвешове.

Најстарији лек на свету

Опијум се добија из чаура мака. Из засечених чаура цури
млечно бели сок. који се сакупља и суши. Опијум потиче
из Месопотамије. Био је, још у старом веку. познат
лекарима из Египта. Грчке. Рима и Кине. Коришћен је као
средство за смирење и ублажавање болова. Од XVII века
се у Кини пуши и из луле.
У данашње време се опијум користи у фармакологији као
саставни део лекова за умиривање несносних болова, код
особа обоЛелих од рака. Као дрога је веома опасан и често
смртоносан.
Булка је самоникли мак. Током лета. местимично густи
склоп. живописног црвенила. са плаветнилом жаворњака
и различка. на пољима и утринама ствара задивљујући
пејсаж у равничарским пределима.
 Корисна и опасна
О бележ ени пут
Напрстак цвета у другој години
живота. Цветове посећују и
опрашују бумбари. Светлије
пруге на цветовима усмеравају
инсекте до нектара и цветног
праха. Зрели плодови су малене
лоптице, испуњене хиљадама
сићушних семенки, које ветар
лако развејава.

Напрстак потиче из Европе и средње

Азије. Упадљив цвет нарасте и до
Напрстак (Digitalis) ј е веома 1,5 m у висину. Активна материја,
лепа, али опасна биљка. диГипШис, је лек за срце.
Расте на планинама,
а честа је и украсна
биљка у баштама
и парковима.

Листови напрстка садрже

супстанцу која делује на рад
срца. Пажња! Већа количина
коришћеног лишћа проузрокује
несвестицу, лупање срца чак и дозама успорава рад срца,
смрт. Из ове биљке изолован нормализује и јача срчане
алкалоид дигиталис је значајан откуцаје.
лек за срце. Узиман у малим
114
 Светлуцање у ноћи
постепено доводи до пропасти
стабла. При томе дрво
фосфоресцира. Ова болест се
назива коренова плесан. Након
угинућа дрвета, гљива се и даље
развија, израста јој плодно тело
- дршка и шешир, те, сејући
споре, напада друга стабла.

Светлуцава заводница
Код гљиве заводнице (Clitocybe
olearia) светлуцају ламеле
с доње стране шешира. Пажња,
не дајте да вас заведе њена
лепота. Ова гљива је отровна,
насупрот веома сличној пузи.

Заводница, лепа,
али отровна
У тропским шумама А зије срећу се после кише
гљиве, које светлуцају наранџастом, жутом,
зелено-плавом светлошћу. И у Европи постоје
гљиве које фосфоресцирају, као што ј е пуза или
медењана. ,

Мицелијуми - хифе гљиве пузе или медењаче

(Armillariella mellea) пружају се и по више метара у
дужину. У додиру са ваздухом светлуцају. Јачина
светлости коју емитују је толика да оставља траг на
фотографској плочи, а путник-намерник може
очитати и користити компас уз њихову светлост.

П уза је опасни паразит

Мицелијум ових гљива се увлачи под кору дрвета, при
корену стабла, или на самом корењу, разара ткиво и
 Језик, уши...
„О дрезак“ на дрвету
На храстовим и кестеновим
стаблима расте. у облику
исплаженог језика, гљива
јетрењача (слика горе) - личи на
режањ јетре. Назива се и вуково
месо. или волујски језик. Дебело
месо је натопљено црвенкастим
соком. Достиже величину и до
20 cm. Гљива је паразит. Стабла
нападнута јетрењачом убрзо
пропадају.
Гљива необичног шешира
Ујесен се у шуми појављује
гљива Helvella crispa (слика
116
тек пошто се, добро опрана
гљива прокува, а вода у којој се
кувала бг!ци.
Уши на земљи и гранама
Лети и ујесен расте испод дрвећа
гљива која нема стручак и
шешир, већ цела личи на повеће
ухо - може нарасти и до 10 cm.
Јестива је. али не нарочито
укусна. Зову је велика жутоушка
или магареће ухо. На гранама
дрвећа, најчешће зове, расте
често у масама. гљива јудино
ухо. Може се јести и сирова. као
салата, а у источним земљама је
сматрају специјалитетом.
Јешрењача
доле), коју наш народ назива
јесењи хрчак, а у неким земљама
је називају мачије ухо. Плодно
тело ове гљиве је необично
набораног изгледа - шешир
јој је издељен обично
у три тања листића,
насађена на стручак.
Боја му је сивкасто-беж.
Није смртоносна, али
ни безусловно јестива.
Месо јој је прилично
жилаво. Може се јести

Голема пухара
На ливадама се понекад. као
велике лопте. издижу округласте
беле гљиве големе пухаре.
Пречник појединих примерака
достиже и до 50 cm, обим 1,27 т ,
а тежина 7,5 kg. 1982. године
нађена је. на Имотском пољу
(Хрватска) пухара тешка 14 kg.
Споре пухаре сазревају у
унутрашњости плодног тела,
заштићене водоотпорним
омотачима, док се код већине
осталих гљива споре налазе на
површини. међу ламелама, или
цсвчицама клобука (шешира).
Изузетне гљиве
није случај. Споре при
клијању испуштају 4 различите
танушне нити. Да би се гљива
развила, све четири хифе треба
да се споје у капи воде -
вероватноћа за то је заиста
мала.
Киш обрани у природи
У Америци расте гљива из
породице чамовки
(МаПппареае), која изгледа као
малени кишобран (слика доле).
Овако обликованим
шеширима, гљива штити споре
од квашења.
Када споре пухаре сазру, гљива
„експлодира11. На њеном
горњем крају, кроз мали
отвор. као ерупцијом,
избацују
се споре у виду облака.
Голема пухара
и до 10.000 милијарди
спора. Када би се све
развиле у гљиве,
бисмо
пухарама.

Ш Обожавани цвет
Стари Ешпћани су, током
5.000 Година, као светињу
обожавали лотосов цвет.
Као симбол ј е украш авао
светилишта, храмове и
надгробне споменике.
И у данашње време
у Азији људи имају
посебан однос према њему.
Сматра се да човекову
душу избавља из незнања.
И зузетни цвет
Лотос је водена биљка са
крупним цветом, пречника и до
25 сш. Траје само 4 дана.
Поједине врсте лотоса цветају
118
------ -------------- ---------
јјјЈ
и на површини воде се
задржавају док им се
омотач не распадне.
Након тога тону и клијају на дну
воденог басена.
Бесмртна биљка
Семенке лотоса могу дуги низ
година мировати, чекајући
погодне услове за клијање и раст
биљке. У Кини су откривене
лотосове семенке, чија се
старост процењује на више
стотина, па чак и хиљада година,
које су, напокон, проклијале.
само ноћу. Бојом и мирисом
привлаче инсекте - опрашиваче.
Плод им се развија на врху
цветног стабла и подсећа на
ружу за поливање (слика доле).
Н еобичан плод
Семенке се налазе
у малим преградама.
Како сазрева, плод се
савија и виси изнад
воде. Семенке
испадају
 Откад је света и века...
Маховине су се на Земљи
појавиле пре 400 милиона
година. Развиле су се преко
зелених алги.
Улога и значај маховина су
вишеструки. Учествују у
стварању и заштити плодног тла.
Тепих маховина омогућава
многим биљкама
клијање. развој и
опстанак.
Дуже време задржавају влагу из
ваздуха. To им омогућује
распоред, а поготово грађа
листова. Листови су на
стабљици распоређени
спирално, као навој на вадичепу.
Поседују шупљикаве ћелије са
безброј пора (отвора), у којима
се нагомилава вода. Зато
тресетна маховина може да
упије количину воде 30 пута
већу од сопствене тежине.
Различише
врсте маховина
Тресетна маховина
Тресетна маховина се (слика
rope), као тепих над
површином језера, угиба при
ходу, као понтонски мост
преко реке, или висећи мост
над клисуром. По њој је, пре
изградње хидроцентрале, било
чувено Власинско језеро, на
планини Власини у Србији.
Тресет
Тресетна маховина стално
расте при врху, док јој доњи
делови одумиру. Одумрли
делови стабљика, помешани са
остацима других биљака,
полако се распадају и образују
лаку сунђерасту масу - тресет.
Слој тресета, више метара
дебео, временом се наталожи
на дну.
 Корпица за муве
За неке је и посластица
Баш због свог мириса привлачна
је за муве. Просто је преплаве и
тили час расточе - поједу.
Тиме је ипак не уништавају.
Наиме, цела црвена корпица је у
суштини само „плод“ ове гљиве.
И она. попут већине гљива, има
земљи мицелијум, густу мрежу
хифа, помоћу којих се
размножава, шири и поново
појављује.

гљива. Јак, непријатан мирис држч по

Интересантна страни већин\ животчња,
али привлачи муве.
нејестива гљива
Гљива коју народ назива
вештичије срце, веома је
ретка. Стручак (дршка) јој је
кратак и не види се, a
округли шешир чучи
на тлу, издељен
у коморице, попут
некакве корпице.
Наизглед привлачна
гљива. шири око себе
несносан мирис - можда
отуда и назив. Чак и коњ,
када на њу наиђе, окрене
главу на другу страну.
120
 Отровна мухара
По предању, крастава жаба је,
по наговору ђавола, свој отров
предала гљиви. Мухара
(слике лево) је зато „ђавоља
гљива“ - ко је проба, почиње
да халуцинира и, према
легенди, одлази у пакао.
Врачеви - шамани малих
народа у Русији и Сибиру,
још је и данас користе да би
пали у транс и халуцинацију.
У Европи се шешир
мухаре користи само
за растеривање мува.

П ејотл, халуциногени кактус

И међу кактусима има изазивача халуцинација. Индијанци
у Мексику сматрају кактус пејотл (слика доле десно)
светом биљком. Под вођством врача одлазе, из године у
Мухара
годину, на ходочашће, и по више стотина километара у
пустињу, на обред бербе кактуса. Месо пејотла садржи
мескалин, који изазива халуцинације - доживљавање
чудесних снова.
И дан-данас опстаје култ
с том разликом што
по њега путују
а кактус достављају
кућне адресе.

Пејошл је свеша
биљка
 Стидљива биљка

На додир лисшова мимозе долази до оиадања игургора (иришиска у биљци), ше биљка омлишави
и клоне.

Мимоза је биљка буку веома осетљива. Исто he се

позната по веома десити при бучном
осетљивим листовима. тандркању камиона или
З а претерано осетљивог при снажнијем тапшању.
човека постоји изрека: Узрок овој појави је
осетљив као мимоза. што додир нарушава водни
режим у биљци. Зато
Када прстом додирнемо листови и лисна дршка
биљку (1), листићи he се клону као да су увенули.
опустити и убрзо се Да би биљка клонула
сложити један на дуги потребно је неколико
(2). Напокон се сви секунди. али да би се
листићи чврсто приљубе повратила потребно
и клону, заједно са лисном јој је, изгледа, и по
дршком (3). Мимоза је и на неколико часова.
 Отвори за дисање
зеленило - укупан биљни
покривач Планете.

Дисањем биљке узимају из
ваздуха угљендиоксид, a
испуштају кисеоник.
Више од 500 иуша увећан делић
ружиног листа
Листови под
микроскопом
На листу дувана налази се
мноштво ситних отвора
за дисање, који се јасно
виде увећани 870 пута
(слика доле). Исто је са
листовима руже (слика
горе). Поре за дисање
образују две ћелије бубрежа-
стог облика, које регулишу вели-
чину отвора. За време кише на-
бубре и тиме шире отвор. Када
је суша смежурају се и затварају
отвор. Тиме спречавају испара-
' 6£0/Vfi;w

„Ноздрве“ биљака су ситни

отвори на листовима - називају
се поре. Преко дана упијају
енергију сунчеве светлости,
коју користе за производњу
хране неопходне за жквот
биљке. Овај процес назива
се фотосинтеза. У току
фотосинтезе биљка
примљени угљендиоксид
разлаже и користи угљеник,
а ослобођен кисеоник излучује.
На тај начин биљке обнављају
и одржавају количину кисеоника
у ваздуху. Стога чувајмо
и обнављајмо шуме и остало
123 |

_ _ _ _ _

Велики прасак............................................. 6
Задивљујући Универзум ............................ 7
Гасна лопта ................................................. 8
Црвена планета........................................... 9
Звезда у пламену ......................................10
Небеска т е л а ..............................................11
Смрт звезда ............................................... 12
ЈТетеће камене громаде............................ 13
Џиновски кратери .................................... 14
Од ћелије до човека.................................. 15
Сведоци прошлости Земље ............ 16-17
Природни феномени ............................... 18
Разарајући циклони .................................. 19
Устаљене сезонске поплаве.....................20
Олуја ........................................................... 21
Дан усред поноћи! ....................................22
Светлосне чаролије неба .........................23
Различите формације и улога .................24
Силовита снага ..........................................25
Немилосрдна ерозија................................ 26
Природни мостови .................................... 27
Занимљива црвена планина.....................28
Природне катастрофе.............................. 29
Разбијачи стена..........................................30
Велике р е к е ................................................ 31
Јединствени водопади .............................. 32
Највиши водопад ...................................... 33
Уметничко дело природе .........................34
Рајски буџади ............................................ 35
Божанствене скулптуре ...........................36
Извор живота ............................................37
Подземни свет............................................ 38
„Нај-нај" језеро.......................................... 39
У нестајању ................................................40
Свет у кретању .......................................... 41
Живот у дубинама .................................... 42
Градитељи хридина .................................. 43
Водене струје у океанима.........................44
Климатски поремећаји .............................45
124
Садржај
Вечита кретања ...................................... 46
Ледено м оре.............................................. 47
Пловећа острва........................................ 48
Глечери......................................................49
Р о ђ е н и из утробе Земље ....................... 50
Тихи вулкани.............................................51
Земљин о гањ ............................................ 52
Недостижне висине ................................. 53
Сусрет леда и ватре ................................. 54
Острво из дубине мора ........................... 55
Изузетан призор.......................................56
Узаврели к о тао .........................................57
Џиновске оргуље .....................................58
Водене чаролије .......................................59
Катастрофални земљотреси ..................60
Лавина........................................................ 61
Магла у пустињи .................................... 62
Пространа Сахара ................................... 63
Драгуљи природе ..................................... 64
Драго камење ...........................................65
Драгоцени, али веома ретки .................. 66
Црно зл ато.................................................67
Биљке из времена диносаура.......... 68-69
Горостасно и сићушно, али отпорно
дрвеће ................................................ 70-71
Живи скелети ........................................... 72
Пустињско дрвеће ................................... 73
Необично дрвеће ..................................... 74
Стабла као бурад ..................................... 75
Шуме на ш такама..................................... 76
Корење попут стубова ............................77
Плутајући плодови....................................78
Биљке спаситељи ..................................... 79
Необичне скулптуре ............................... 80
Убрзани р а с т ............................................. 81
Плодови као ђулад....................................82
Стабла или листови? ................................83
Верна копија ............................................. 84
Живе цистерне........................................... 85
Велики попут дрвета ................................86
Краткотрајна раскош ..............................87
Пузајући ж ивот......................................... 88
Примамљив и моћан ................................89
Краљевски лотос ......................................90
2.000 година: леп животни в е к ................. 91
Изглед понекад вара ................................ 92
Прави барометри .......... ...........................93
Котрљани и жонглери .......................94
Љупки имитатори......................................95
Раскошне клопке -
меке и миришљаве.............................. 96-97
Крадљивац сокова ....................................98
Паразитски живот ....................................99
Отпорна и насртљива .............................100
Од цвета до семена .................................101
Летеће семенке ........................................ 102
Безопасна страшила ...............................103
Сад ме видиш. сад не! .............................104
Погоди где сам и шта сам ?..................... 105
Тешко несмотренима! .............................106
Бубоједи ................................................... 107
Ратоборни ц в е т ........................................ 108
Игра жмурке у пустињи! ....................... 109
Боје које м ам е.......................................... 110
Чувајмоочи! .............................................111
Опасна лепотица .....................................112
Лекови из природе ...................................113
Корисна и опасна .....................................114
Светлуцање у н оћи ...................................115
Језик, уши................................................... 116
Изузетне гљ иве.........................................117
Обожавани цвет .......................................118
Откад је света и века.................................119
Корпица за муве .......................................120
Изазивачи
халуцинација .............................................121
Стидљива биљ ка.......................................122
Отвори за дисање................................... 123
 Индекс
A Н
агаве ........ 87 заводница ..................................... .... 115
аконитин зазониЈа ......................................... . . . . 10^
112 з е м љ о т р е с и .................................. ......60
94 звезд а реп ати ц а (в. к о м е те) ..........7
ам онити ...................................... 16
ар ти ч о к а .................................... 199 И о а за ..................................................... 63
астероид ..................................... 11 им ела ............................................. ......98
Б олуја ....................................................21
бао баб ....................................7 1 ,7 3 ,7 5
једи ч .......................................................112
б а м б у с ..................................................... 81
Јелоустон ..................................... 56-57
б азалтн е о р г у љ е ................................ 58 јери хон ска руж а ................................. 93
безл и стац ............................................ 99
је зе р а ............................................. 39. 40
бодљ икави б о р ....................................82 ју к а ........................................................... 86
бо калч и ћ ........................................... 107
В К
велебиљ е кактуси ............... .83, 85, 87. 88, 121
(атроп и н ) ........................................... 111 кањ о н -кл и су р а ............................. 30
к о ка ...................... ............................. 43
велики бум (п расак) ...........................6
в е л в и ч и ја ............................................... 91 к о к о со ва палм а ...................... 78, 92
вилина косица ..................................... 99 к о м е те ................. ...................... 11, 13
вилински оцаци (в. е р о з и ја ) ........26 к о н т и н е н т и .................... 22. 29. 41. 83
в и с о р а в а н ................................................ 9 к о р ал и (дупљ ари) ..............................43
водени зумбул ................................. 100 к ор о п еги а (Ceropegia) ....................... 97
вулкани ............ 8, 9, 50, 52-54, 58, 59 к о с т р и к а ................................................. 83
к р ате р (в. в у л к а н и )..............................9
Г кр ављ ак .................................................. 93
галаксије ..................................................7 к р и с т а л и ................................................. 64
гејзири ....................................................59 к вргави бор .......................................... 72
ги нко ....................................................... 68
гл ечери ...................................................49 Л строматолит ................................... 16
гљ иве ................ 88, 115-117, 120, 121 ластави н а ............................................. 97
Г о л ф с к а струја ................................... 45 л ав а .................................................37. 50
лави н а ..................................................... 61
госпина папучица .............................. 96
грави тац и ја ............................................. 7 ли топ с ......................................................92
л о то с (л о к в а њ ) ........................90. 118
д М
делта ...............................................3 1,35
диф енбахија ....................................... 111 м аховине ........................................... 119
м ак (опијум) .................................... 113
д и н о с а у р и ............................................. 15
д р в е ћ е ........ 71, 713, 74, 76, 77, 79, 82 м а м у т о в а ц ..............................................70
д у г а ......................................................... 18 м ан д рагора .......................................... 80
м ангрове ............................................... 76
Е м асл ач ак ........................................... 102
еп и ф и те ..................................................94 м етеори . м е т е о р и т и ........................... 13
ерози ја .................................................... 26 м л е ч и к а .................................................. 84
е у к а л и п т у с .............................................71 м л еч н и п у т ............................................... 7
м очварни
Ж чем п рес ...................................................77
ж иви ф оси ли .............................. 49. 91 монсуни (ветрови . ки ш е) ............... 20
ж и во ти њ е .................. 17.43. 104. 105 м ухоловка ......................................... 106
небеска т ел а .................... 7-9, 11-13
нафта (в. црно злато).....................67
напрстак....................................... 114
О
облаци .............................................. 24
опунција ............................................ 83
орхидеје............................ 95, 96, 103
П
пећина,
пећински накит................................ 38
пешчане дине .............................. 9, 25
планете....................... 7-9. 11. 37. 53
планине .............................4. 29, 31, 41
племенити метали.......................... 66
полипи (дупљари) .......................... 43
пустиње ...................................... 62. 63
Р
рафлезија ......................................... 89
реке ..............................................30-32
рифти (вулкански ров) ..................41
росуља .............................................107
С
сталагмити, сталагтити
(в. пећински накит) ....................... 38
Т
торнадо..............................................19
тустика .......................................... 106
У
универзум ...........................................6
Ц
циклони ............................................. 19
Ф
фатаморгана .................................. 18
фјордови ......................................... 49
фосили ............................................. 16
фотосинтеза ................................. 109
X
хаворција......................................... 109
хридина (в. корали 43) ...................36
Христов венац .............................. 108
125
 ОТКРИ ВАЊЕ
С В ЕТ A

Да ли лавови могу да се хране видрама?

Има ли области у којима се мож е видети
неколико Сунца? Како од вулкана постају острва?
На којем мору се плута без напора?
Да ли цвет мож е да живи 2000 година?
Постоје ли фосфоресцентне печурке?
Где се налази вулкан висок 25 километара?
Да ли ће Средоземно море нестати?

На сва ова питања као и на доста других

зачуђујућих природних појава наћи ћете
одговоре у овој богато илустрованој књизи.

ИЗ ИСТЕ ЕДИЦИЈЕ

И ЊЕНЕ НЕОБИЧНЕ ПОЈАВЕ

IS B N 8 6 - 4 8 9 - 0 3 2 3 - 8

788648 903235