EVOLUCIJA

ZVEZDA
KAKO SE ZVEZDE RAĐAJU, ŽIVE I UMIRU

• Zvezde predstavljaju usijana nebeska tela koja se sastoje od gasa kog na okupu drži njena sopstvena
gravitacija. Kao i čovek, zvezde imaju svoj sopstveni životni vek, tokom koga se rađaju, evoluiraju i na
kraju umiru.
NEBULA

• Možemo je zvati i kolevkom zvezda, mesto gde će se zvezda stvoriti i živeti. Nebula predstavlja oblak
gasa i prašine koji se nalazi u svemiru.
• Najzastupljeniji element je vodonik, koji pod uticajem gravitacije zajedno sa česticama prašine počinje
da se sabija i rotira sve intenzivnije kako se sama masa uvećava. Vodonik počinje da se zagreva do
neverovatnih 10 miliona stepeni celzijusa.
• Pri ovim neverovatnim temperaturama, doći će do takozvane nuklearne fuzije, gde se vodonikovi atomi
sudaranjem pretvaraju u molekule helijuma pri čemu dolazi do emitovanja fotona, elektromagnetnih
talasa koji imaju kvant energije čineći da zvezda svetli.
ZVEZDA

• Zahvaljujući nuklearnoj fuziji, zvezda postaje telo koje stvara toplotu i energiju. Gravitacija uvek teži da
sabije i uruši zvezdu ali ona odoleva zahvaljujući dovoljnoj koncentraciji vodonikovih atoma koji će se
pretvarati u helijum i na taj način opirati tom procesu, zato zvezda poprima okrugli oblik.
• Možete zvezdu zamisliti kao naduvani balon, gde sila elasticiteta na površini uvek deluje protiv pritiska
vazduha unutar balona i obratno.
• Ti procesi traju milijardama godina u zavisnosti od veličine zvezde, jer veće zvezde sagorevaju više goriva
od svojih manjih rodjaka. Najmanja zvezda može biti oko 8% od veličine Sunca, a ako je manja, procesi
fuzije se neće odigrati.
CRVENI DŽIN

• Zvezda srednje veličine, kao što je naše Sunce, će goreti polako oko 10 milijardi godina a kada joj
konačno ponestane vodonika, gravitacija će dodatno sabiti jezgro, temperatura će se jako povećati a
spoljšnji slojevi će se proširiti zauzimajući površinu od 10 do 100 puta veću od našeg Sunca.
• Kasnije će doći do odbacivanja spoljašnjih slojeva zvezde koji će formirati oblake zvezdane prašine,
nebule dok jezgro koje je jako sabijeno evoluira u belog patuljka, koji teži kao naše Sunce ali zauzima 1%
njegove površine.
BELI PATULJAK

• To je veoma mala umiruća zvezda, koja nastaje kod onih zvezda, srednje veličine, koje su iskoristile svoje
rezerve goriva. Oni se milijardama godina hlade i polako gase.
CRVENI PATULJAK

• To su male zvezde, veličine polovine površine našeg Sunca i znatno manje temperature.
• Prosečan životni vek im je oko 100 milijardi godina, jer troše mnogo manje goriva od svojih većih
rodjaka.
• Najbliža zvezda planeti Zemlji, sem našeg Sunca, Proxima Centauri, udaljena 4,2 svetlosne godine, spada
u crvene patuljke.
CRVENI SUPERDŽIN

• Ovo su najveće zvezde u univerzumu, ogromnog volumena, koje sagore svoje gorivo relativno brzo jer su
veliki potrošači, traju par stotina hiljada godina do milion.
• Crveni superdžinovi nastaju slično kao i crveni džinovi, s’tim što ove zvezde nisu srednje veličine kao
naše Sunce već im je početna masa mnogo veća, deset puta veća.
• Najveća poznata zvezda otkrivenog dela univerzuma je VY Canis Majoris 1800 puta veličine našeg Sunca,
poređenja radi, ovakva zvezda bi se protezala od našeg Sunca pa do Saturnovih prstenova! Crveni
superdžinovi završavaju svoj život u vidu supernove, tip II.
SUPER NOVA

• Predstavlja eksplozivnu smrt zvezde kojom ona oslobađa ogromnu količinu energije. Može biti tip I i tip
II.
• Tip I nastaje usled nasilne smrti prilikom kompresije jezgra belog patuljka, dok tip II nastaje prilikom
urušavanja većih zvezda (minimum 8 puta veće od našeg Sunca) pod uticajem gravitacije. Daljim
sabijanjem jezgra masivnih zvezda doći će do fuzionog stvaranja težih elemenata, ugljenika, gvožđa itd.
• Kako se zvezda sve više komprimuje, tako se jezgro sve više zagreva I postaje gušće, kada proces dođe do
krajnje tačke doći će do enormne eksplozije kada zvezda odbacuje svoju zvezdanu prašinu u svemir.
Smatra se da su upravo ovim načinom nastali I drugi hemijski elementi u svemiru sem vodonika I
helijuma.
CRNA RUPA

• Prostor-vreme su ovde jako zakrivljeni, zakoni fizike prestaju da važe. Gravitacija je toliko jaka da čak ni
svetlost ne može pobeći, pa su tako i dobile svoje ime.
• Poslednji stadijum jedne masivne zvezde je crna rupa. Načelo isključenja u tom slučaju nije dovoljno
jako da se odupre gravitaciji, pa zvezda kolabira u jednu tačku (singularitet) koja zadržava masu te
zvezde, ali sa zapreminom jednakoj nuli.
HVALA NA PAŽNJI!