СУНЧЕВ СИСТЕМ

Сунчев систем чине:

Сунце,
планете,
сателити,
астероиди,
комете и
метеори
Сунце је извор светлости и топлоте на Земљи
Сунце је звезда средње величине.
Сунце чини 99,8% укупне масе Сунчевог система.
Има масу 330 000 пута већу од Земљине.
 Хемијски састав
Сунца:
Водоник 73,46 %
Хелијум 24,58 %
Кисеоник 0,77 %
Угљеник 0,29 %
Гвожђе 0,16 %
Неон 0,12 %
Азот 0,09 %
Силицијум 0,07 %
Магнезијум 0,05 %
Сумпор 0,04 %
 Сунце је изграђено од усијаног гаса који чине:

Кисеоник, угљеник, гвожђе,

азот и други елементи 1,6% Sales

Хелијум
25%

Водоник
73,4%
Колика је раздаљина између Сунца и Земље?

km
он а
ил и
0 м
15
Тамне, хладније области на површини Сунца познате су као Сунчеве пеге.
 Тотално
Сунце
Месец
Помрачење
Сунца
Земља

Сенка

Месец

Земља
Сенка Прстенасто
Помрачење
Сунца
Тотално помрачење Сунца
Делимично помрачење Сунца
Планете су хладна небеска тела лоптастог облика.
Планете се крећу око своје осе, око Сунца и заједно са
Сунцем око центра Галаксије.
Према удаљености од Сунца поређане су следећим редоследом:

Меркур Унутрашње планете (ближе Сунцу, мањих димензија,

Венера
мање масе, чврсте су, мали број сателита, немају
Земља прстенове).
Марс

Јупитер

Сатурн Спољашње планете (удаљеније од Сунца, већих

димензија, веће масе, гасовите су, велики број
сателита, имају прстенове).
Уран

Нептун
 Меркур је најмања планета и најближа Сунцу.
Меркур је био римски бог трговине и путовања.
Нема природних сателита.

Једном
 Венера је добила име према римској богињи лепоте.
Познатија је под именом звезда Даница.
Нема природних сателита.
На површини Венере постоје вулкани и очврсла лава.

Велика количина угљен-диоксида ствара ефекат стаклене баште,

због чега температура на површини достиже и 500°C.
Назив Земља потиче из грчке митологије - богиња Геа –
Мајка Земља.
Има један сателит.

,,Плава планета’’ – 71% воде

Планета Марс је добила име по римском богу рата.
Има два природна сателита.

На површини Марса
налазе се кратери
као на Месецу и
вулкани и пустиње
као на Земљи. На
Марсу се налази
Олимпус Монс,
највиша позната
планина у Сунчевом
систему (27 Km).
На Марсу дувају
снажни ветрови.

,,ЦРВЕНА ПЛАНЕТА’’
 Jупитер је највећа планета Сунчевог система.
Добио је име по врховном богу старих Римљана.
Планета са највећим бројем сателита (79).

Велика црвена пега на Јупитеру је огромни олујни ветар у његовој

атмосфери који траје вековима.
Сатурн је добио име по римском богу жетве.
Има девет прстенова и 62 сателита.

Окреће се великом брзином око своје осе.

 Уран је добио је име по старогрчком богу неба.
Има 27 сателита и 13 прстенова.

Његова оса ротације

положена је бочно.
Нептун је добио име по римском богу мора.
Најудаљенија планета од Сунца.
Има 14 сателита.
Поређајмо планете по величини – од најмање до највеће 

Јупитер Сатурн

Нептун
Уран
Земља
Венера
Марс Меркур
Плутон је сматран за девету планету у Сунчевом систему, све до
24. августа 2006. када му је статус промењен и од тада припада
новој класи објеката — патуљастих планета.
Има 5 сателита.
Сателити и мала тела
Сунчевог система
• Сателити
• Природни сателити су пратиоци планета.
• То су хладна небеска тела која обилазе око
планета.
Неки од многобројних Јупитерових сателита

Ио Европа Ганимед Калисто

 • Вештачке сателите лансирају људи са Земље у васиону.

Постоје разне врсте вештачких сателита, који се користе за:

- прикупљане података о времену (метеоролошки),
- осматрање удаљених небеских тела (астрономски),
- прецизно одређивање положаја на Земљи (навигациони),
- боравак људи у васиони (васионске станице),
- прикупљање података у војне сврхе (војни),
- пренос телевизијских, телефонских и интернет података
(телекомуникациони) и други.
Телескоп Хабл
Месец обиђе око Земље за 27,3 дана. Период за који обиђе око
Земље једнак је периоду за који се окрене око своје осе,
тако да увек видимо једну страну Месеца.
Месечева површина је прекривена кратерима.
• Месец је Земљин природни сателит.
• Хладно, тамно и чврсто небеско тело.
• Четири основне месечеве мене су:
1. млад месец,
2. прва четврт,
3. пун месец и
4. последња четврт
Млад Прва Пун Последња Млад
месец четврт месец четврт месец

За 29,5 дана смениће се све месечеве мене

на сваких 7 дана, 9 сати и 11 минута.
Мала тела Сунчевог система
• Астероиди су хладна небеска тела мања од
планета и сателита.
• Изгледају као камене громаде неправилног
облика које круже у Сунчевом систему.
- Највише их има између Марса и Јупитера.
Астероид Веста пречника 520 км
Астероид Ида
Астероиди су различитих величина и облика
 Комете (звезде репатице) се састоје од главе и репа.
Састављене су од честица прашине, гасова, леда и комада стена.
Халејева комета појављује се на сваки 76 година.
• Метеороиди – хладна и чврста небеска тела
различитих величина и састава која се крећу
васионом.
• Метеори (,,звезде падалице’’) – при додиру са
ваздухом почињу да горе.
• На ноћном небу остављају за собом светао траг.
• Метеорити – већи метеори који не сагоре у
потпуности, већ падају на Земљу.
Кратер настао ударом метеорита у Земљину површину, Аризона
Метеорит тежине 408 грама пронађен у Саудијској Арабији
Гвожђевити метеорит
Виламет метеорит
тежине 15 тона
пронађен је у
Орегону, САД.
Састоји се од гвожђа
и никла.
1957. ,,Спутњик 2’’ – пас Лајка – у космосу.
1961. ,,Восток 1’’ – Јуриј Гагарин – први човек у космосу.
1962. г. ,,Маринер 2’’ – прва међупланетарна летилица која је стигла до Венере
1963. ,,Восток 6’’ – Валентина Терјешкова – прва жена у космосу.
 1965. г. ,,Восход 2’’
Алексеј Леонов – први ход у васиони трајао је 12 минута
 1969. ,,Аполо 11’’ – први лет човека на Месец.

Нил Армстронг Мајкл Колинс и Едвин Олдрин

Задаци за ученике:

- Преписати у свеску све што је у презентацији написано жутом бојом.

- Научити из уџбеника географије лекцију Сунчев систем - од стране 23 до стране 33.

- Користите Е –издање уџбеника (погледајте све додатне садржаје и провежбајте питања

за проверу знања).

- У уџбенику одговорити на питања за проверу знања на страни 26, 31, 32, 34, 35.

- У оквиру саме лекције одговорите на додатна питања (геосазнање, геофокус, геомат)

- Нацртајте Сунчев систем из уџбеника (страна 24) и Месечеве мене (страна 29) у свесци.