Географска свеска за пети разред основне школе

Географска
свеска
за пети разред
основне школе

Гордана Васић
Списак лекција:

1
 Географска свеска за пети разред основне школе

1. Човек и географија...................................................................... 3
2. Васиона и Сунчев систем............................................................ 3
3. Небеска тела у Сунчевом систему.............................................. 4
4. Облик и величина Земље........................................................... 5
5. Ротација Земље и њене последице........................................... 6
6. Револуција Земље и њене последице....................................... 7
7. Настанак и унутрашња грађа Земље......................................... 8
8. Литосферне плоче....................................................................... 8
9. Вулкани и земљотреси................................................................ 9
10. Унутрашње силе Земље............................................................ 10
11. Спољашње силе Земље............................................................ 11
12.Човек и рељеф........................................................................... 12
13. Атмосфера – основне одлике.................................................. 12
14. Климатски елементи и фактори.............................................. 13
15. Основни типови климе............................................................. 14
16. Човек и клима........................................................................... 15
17. Светско море............................................................................. 15
18. Особине и кретање воде.......................................................... 16
19. Воде на копну – реке................................................................ 16
20. Воде на копну – језера............................................................. 17
21. Човек и вода............................................................................. 18
22. Биљни и животињски свет на Земљи..................................... 18
23. Човек и биосфера..................................................................... 19

Лекција број 1

Човек и географија
2
 Географска свеска за пети разред основне школе

Име географија први је употребио Ератостен у 3. веку пре нове ере. Потиче
од две грчке речи: ГЕА – Земља и ГРАФЕИН – писање, описивање;
Географија проучава објекте, појаве и процесе у географском омотачу.
Њега чине четири сфере:
1. литосфера – стеновити омотач Земље;
2. атмосфера – ваздушни омотач Земље;
3. хидросфера – водени омотач Земље;
4. биосфера – живи свет на Земљи;

Подела географије према предмету проучавања:

Физичка географија Друштвена географија Регионална географија
проучава природу: проучава друштво: проучава природу и
рељеф, климу, воде, становништво, насеља и друштво мање целине –
земљиште,биљни и привредну делатност географске регије;
животињски свет; људи;
Оснивач научне географије у свету је Александар фон Хумболт, а
најпознатији српски географ је Јован Цвијић.
Кристофер Колумбо, Васко де Гама, Фернандо Магелан

Лекција број 2

Васиона и Сунчев систем

Васиона, космос или свемир је бескрајан простор испуњен небеским

телима – звездама, планетама, сателитима, кометама, астероидима,
метеорима.
Растојања се у васиони мере светлосним годинама. То је растојање које
светлост пређе за годину дана крећући се брзином од 300.000 km/s.
Сазвежђа су скупине звезда (88) а галаксије су звездани системи. Наша
галаксија се зове Галактика, Млечни пут или Кумова слама.

3
 Географска свеска за пети разред основне школе

Звезде су усијана, гасовита небеска тела која имају сопствену светлост и

топлоту. Наша звезда је Сунце.
Планете су хладна небеска тела која светлост и топлоту добијају од својих
звезда.
Планете Сунчевог система:
1. Меркур
2. Венера Унутрашње планете, малих димензија,
3. Земља стеновите, са мало сателита.
4. Марс
5. Јупитер
6. Сатурн Спољашње планете, гасовити џинови,
7. Уран са пуно сателита.
8. Нептун

Лекција број 3

Небеска тела у Сунчевом систему

Сунчев систем чине бројна небеска тела:

1. Звезда – Сунце
2. 8 планета – Земља
3. Сателити – природни пратиоци планета. Земљин сателит је Месец
Месечеве мене – млад месец, прва четврт, пун месец и
последња четврт, свака траје 7 дана, 9 сати и 11 минута
4. Комете – „звезде репатице“ – Халејева комета 76 год. (2062.год.)
5. Астероиди – „звезде луталице“ , појас између Марса и Јупитера
6. Метеори – „звезде падалице“ – камење које пада на Земљу

Лекција број 4

4
 Географска свеска за пети разред основне школе

Облик и величина Земље

- Питагора, Аристотел, Платон

- Фернандо Магелан (1519 – 1522.година) – пут око света;

Облик Земље лопта елипсоид геоид

Северни пол Површина P = 510 милиона km 2

P копна = 149 мил km 2 или 29%
Земљина оса P океана= 361 мил km2 или 71%
Обим О = 40.000 km
Пречник R = 12.740 km
Јужни пол Полупречник r = 6.370 km

Светско копно чине: Светско море чине:

1. Азија* 1. Велики Тихи океан (Пацифик)
2. Африка* 2. Атлантски океан
3. Северна Америка 3. Индијски океан
4. Јужна Америка 4. Северни ледени океан
5. Антарктик – ненасељен 5. Јужни океан
6. Европа*
*
7. Аустралија Континенти Старог света
Полуострва су делови копна који дубоко продиру у море. Највеће
полуострво на свету је Арабијско полуострво. Ми живимо на Балканском
полуострву.
Острва су делови копна са свих страна окружени водом. Највеће острво је
Гренланд. Већи број острва чине архипелаг.

Лекција број 5

5
 Географска свеска за пети разред основне школе

Ротација Земље и њене последице

Геоцентрични систем света (Земља је у центру) – Клаудије Птоломеј

Хелиоцентрични систем света (Сунце је у центру) – Никола Коперник,
Галилео Галилеј, Ђордано Бруно
Ротација је кретање Земље око њене замишљене осе. Она се изврши за 24
часа или један дан. За то време Земља обиђе пун круг или 360 о. Земља
ротира од запада према истоку.
Последице ротације су:
1. Смена обданице и ноћи
2. Привидно дневно кретање Сунца
3. Часовне зоне

24 h = 360о
1 h = 15о
4 минута = 1о

60oW 45oW 30oW 15oW 0ogd 15oE 30oE 45oE 60oE

-4h -3h -2h -1h +1h +2h +3h +4h

8h 9h 10h 11h 12h 13h 14h 15h 16h

Датумска граница
180о

Азија среда уторак Северна Америка

Србија лежи у средњоевропској часовној зони (15 oE). Има +1h у односу на
Гринич (Лондон) – нулти меридијан.

Лекција број 6

6
 Географска свеска за пети разред основне школе

Револуција Земље и њене последице

Путање по којима се небеска тела крећу називају се орбите. Земљина

орбита се назива еклиптика.
Револуција је кретање Земље око Сунца. Она се изврши за 365 дана и 6
сати или једну годину. Свака четврта година има 366 дана (29.фебруар) и
назива се преступна – 2020, 2024, 2028...
Последице револуције и нагнутости Земљине осе су:
1. неједнака дужина обданице и ноћи
2. годишња доба
3. топлотни појасеви на Земљи
Годишња доба на северној полулопти/хемисфери:
20. март – почетак пролећа – равнодневица
21. јун – почетак лета – дугодневица
22. септембар – почетак јесени – равнодневица
21. децембар – почетак зиме – краткодневица
Јужна полулопта/хемисфера има супротна годишња доба од северне.
Топлотни појасеви на Земљи:

Србија лежи у северном умереном топлотном појасу скоро на средини

између Екватора и Северног пола.
Грегоријански календар – свет – Нова година почиње 1. јануара
Јулијански календар – Србија – Нова година почиње 14. јануара
Лекција број 7

7
 Географска свеска за пети разред основне школе

Настанак и унутрашња грађа Земље

Унутрашња грађа Земље (нацртати за домаћи цртеж из уџбеника)

1. Земљино језгро – унутрашње и спољашње
2. Омотач језгра – унутрашњи и спољашњи (астеносфера)
3. Земљина кора
Континентална кора је старија, дебља и сложенијег састава (гранитна,
дебљине око 30 до 70 км) а океанска кора је млађа, тања и једноставнијег
састава (базалтна, дебљине 5 до 10 км).
Врсте стена:
1. магматске или вулканске стене настају хлађењем и очвршћавањем магме.
Најпознатије су гранит и базалт;
2. седиментне или таложне стене настају таложењем биљних и животињских
остатака. Најпознатије су кречњак и пешчар;
3. метаморфне стене настају метаморфозом (променом) магматских и
седиментних стена под великим притисцима и температурама. Најпознатије
су мермер (од кречњака) и шкриљац.
Фосили су окамењени остаци изумрлих биљака или животиња. Најчешће се
могу наћи у седиментним стенама – кречњацима.

Лекција број 8

Литосферне плоче

Литосфера је чврсти, стеновити омотач Земље коју чини 7 великих и

мноштво малих литосферних плоча.
Литосферне плоче могу да се
1. удаљавају једна од друге
2. да се мимоилазе
3. да се крећу једна према другој

8
 Географска свеска за пети разред основне школе

Размицање и удаљавање Мимоилажење (смицање) Сударање и субдукција

(подвлачење)

Последице кретања и контаката литосферних плоча јесу земљотреси и

вулканске ерупције.

Лекција број 9

Вулкани и земљотреси

Вулкани су узвишења у копну одакле избијају врели гасови, лава и пепео

током вулканских ерупција.

Елементи вулкана 2
1. вулканска купа;
2. вулканска ерупција; 5 6

3. магматско огњиште;
4. гротло; 1 4
5. кратер;
6. лава;
3
Вулканске зоне на Земљи:
1. Ватрени појас Пацифика;
2. Атлантска вулканска зона;
3. Средоземна вулканска зона;
4. Источноафрички ров;

Земљотреси или трусови су изненадна, снажна и краткотрајна подрхтавања

делова Земљине коре.
Хипоцентар је место у дубини Земље где настаје земљотрес, а епицентар је
место на Земљиној површини (вертикално изнад хипоцентра) где се
земљотрес најјаче осећа.
Сеизмографи су инструменти који мере јачину земљотреса.

9
 Географска свеска за пети разред основне школе

Рихтерова скала мери јачину земљотреса у хипоцентру и има 10 степени, а

Меркалијева скала мери јачину земљотреса у епицентру тј. степен оштећења
и/или разарања на Земљиној површини и има 12 степени.
Цунами таласи су смртоносни таласи који настају услед подморског
земљотреса, подморских вулканских ерупција или подморских одрона, као и
приликом удара астероида.

Лекција број 10

Унутрашње силе Земље

Рељеф чине све неравнине на Земљиној површини – узвишења, равнице,

удубљења. Он настаје непрекидним и узајамним деловањем унутрашњих и
спољашњих сила. Унутрашње силе стварају рељеф а спољашње га мењају.
Према надморској висини рељеф се дели на:
1. низијски (до 200 мнв);
2. брдски (од 200 до 500 мнв);
3. планински (преко 500 мнв);
Планине се према надморској висини деле на:
1. ниске (од 500 до 1000 мнв);
2. средње (од 1000 до 2000 мнв);
3. високе (преко 2000 мнв);
Низије су равнице до 200 мнв. Побрђа су делови рељефа од 200 до 500 мнв.
Висоравни су равнице на планинама, на преко 500 мнв.
Котлине су удубљења у копну окружена брдима и планинама.
Надморска или апсолутна висина је вертикална удаљеност неке тачке од
нивоа мора. Релативна висина је разлика између две надморске висине.
УНУТРАШЊЕ СИЛЕ ЗЕМЉЕ
1. Земљина тежа или гравитација
2. Унутрашња топлота Земље
Унутрашње силе покреће сама Земља и оне изазивају покрете у литосфери.
Покрети могу бити епирогени и орогени (планине и котлине).
Хоризонтални орогени покрети изазивају набирање

10
 Географска свеска за пети разред основне школе

Земљине површине и настанак набраних планина.

Оне имају стрме стране, оштре врхове и пружају
се у венцима хиљадама километара.

Вертикални орогени покрети изазивају раседање

Земљине површине и настанак раседних планина.
Оне имају благе стране, уравњене врхове и усамљене су.

Планине се према начину настанка, изгледу и пружању деле на:

1. раседне планине;
2. набране планине;
3. вулканске планине;

Лекција број 11

Спољашње силе Земље

Сунчева енергија покреће ветар и воду у течном и чврстом стању, а они

врше ерозију и акумулацију.
Ерозија је разарање и одношење стеновитог материјала са површине Земље,
а акумулација је таложење тог еродираног материјала.
Врсте ерозија и акумулација
1. разарање и распадање стена
- механичко, хемијско и биолошко под утицајем воде, топлоте и микроорганизама;
2. речна или флувијална ерозија и акумулација
- механичко деловање воде у рекама и настанак речних долина у планинама и низијама;
3. еолска ерозија и акумулација
- механичко деловање ветра у пустињским пределима – ЕОЛ – Бог ветра;
4. ледничка или глацијална ерозија и акумулација
- механичко деловање леда у високопланинским пределима;
5. абразија
- механичко деловање таласа на обалама језера, мора и океана;
6. крашка ерозија и акумулација
- хемијско растварање кречњачких стена под утицајем воде;
7. антропогена ерозија и акумулација
- утицај човека на преобликовање рељефа
ВРСТА ЕРОЗИЈЕ ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦИ АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ

11
 Географска свеска за пети разред основне школе

Речна ерозија Речно корито, речна долина (клисура, кањон), Аде (речна острва), делте,
водопади, слапови, брзаци; алувијалне равни;
Еолска ерозија Камените пустиње, еолске утолеглице, остењаци; Дине, бархани, лесне заравни и
платои, песковите пустиње;
Ледничка ерозија Цирк, валов (ледничка долина), фјордови; Морене, терминални басени
Абразија Клиф, таласна поткапина Жало. Лагуна, томболо (превлака),
спрудови
Крашка ерозија Површински – шкрапе, вртаче, увале и крашка поља; Сталагмити, сталактити, пећински
Подземни – пећине и јаме; стубови, бигрене кадице...

Лекција број 12

Човек и рељеф

Човек својим деловањем утиче на рељеф. Сечом шума ради добијања

плодног тла убрзава се ерозија земљишта. Тада настаје денудација (спирање
земљишта) и клизишта (брзо кретање земље низ падине због гравитације)
Таквим деловањем настају антропогени облици рељефа:
- бране и вештачка језера
- насипи и канали
- површински копови
- вештачка острва

Лекција број 13

Атмосфера – основне одлике

Атмосфера је ваздушни омотач Земље. У састав атмосфере улазе: азот (78%),

кисеоник (21%), остали гасови (1%).
Слојеви атмосфере:
1. тропосфера – најнижи и најгушћи слој атмосфере
2. стратосфера – слој са озонским омотачем који штити Земљу од УВ зрака
3. мезосфера – метеори;
4. термосфера – поларна светлост;
5. егзосфера – постепени прелаз у васиону;

12
 Географска свеска за пети разред основне школе

Сунце не греје ваздух директно. Оно загрева тло (подлогу) а тло загрева
ваздух изнад себе. Копно се брже загрева и хлади од воде.
Са порастом надморске висине за 100 метара температуре ваздуха опадају
за 0,6оC.

Лекција број 14

Климатски елементи и фактори

Време је тренутно стање климатских елемената изнад неког места, а клима
је вишегодишњи режим времена.
Климатски елементи:
1. Температура ваздуха – Показује колико је ваздух топао. Мери се термометром а
изражава у степенима Целзијуса (Cо).
2. Влажност ваздуха – Показује колико је ваздух влажан. Мери се хигрометром а
изражава у процентима (%).
3. Ваздушни притисак – Показује притисак ваздуха на тло. Мери се барометром а
изражава у милибарима (mb).
4. Ветар – Хоризонтално струјање ваздуха из области високог у области ниског
ваздушног притиска. Брзина ветра се мери анемометром а правац ветроказом. Изражава
се метрима у секунди (m/s) или километрима на час (km/h).
Подела ветрова
а) Стални ветрови - пасати, антипасати, западни и источни ветрови;
б) Периодични ветрови - зимски и летњи монсун;
в) Локални ветрови - југо, кошава, вардарац, бура...
5. Осунчаност (инсолација) – Показује дужину сијања Сунца у часовима. Мери се
хелиографом а изражава у часовима за годину дана (h/god).
6. Облачност – Прекривеност неба облацима. Изражава се у процентима (%) или
десетинама.
7. Падавине – Излучивање влаге на Земљину површину. Падавине се мере кишомером
а изражавају се у милиметрима (mm).
Подела падавина:
а) Високе -- киша, снег, град
б) Ниске – иње, слана, поледица, роса

13
 Географска свеска за пети разред основне школе

Климатски фактори или чиниоци:

1. Географска ширина;
2. Распоред копна и мора;
3. Рељеф
- надморска висина
- правац пружања планина
4. Морске струје и ветрови;
5. Вегетација;
6. Људска делатност;

Лекција број 15

Основни типови климе

1. Тропска влажна клима влада око екватора – увек је топло и влажно.

- Подтипови су екваторијална, тропска и монсунска клима.
2. Сува клима влада око повратника и у унутрашњости континената – пустиње.
3. Умерено топла клима у умереним појасевима – има сва 4 годишња доба.
- Подтипови су средоземна, океанска и континентална клима.
4. Умерено хладна клима влада око поларника – има доста снега и хладно је
- Подтипови су оштра континентална и субполарна клима.
5.Хладна клима влада око северног и јужног пола – вечити снег и лед
14
 Географска свеска за пети разред основне школе

Лекција број 16

Човек и клима
Атмосфера је веома осетљив географски омотач. Свака промена у једном
делу атмосфере се може осетити у свим осталим деловима због лаке и
свакодневне циркулације ваздуха на глобалном нивоу.
Истањени делови атмосфере – ОЗОНСКЕ РУПЕ
ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ - задржавање отпадних гасова у нижим слојевима
атмосфере.
Присуство гасова као што је угљен диоксид доводе до КИСЕЛИХ КИША.

Лекција број 17

Светско море
Хидросфера – водени омотач Земље, кружење воде у природи;
Хидрологија је наука о водама. Хидрологија мора и хидрологија копна.
СВЕТСКО МОРЕ чине 5 океана.
МОРА могу бити унутрашња (средоземна – Јадранско), ивична (Норвешко) и
међуострвска (Ирско море). Мора могу бити и међуконтинентална (Црвено,
Средоземно) и унутарконтинетална (Балтичко, Персијско).
Обала је узак копнени појас уз језеро, море или океан. Одступање обале од
праве линије зове се разуђеност. Континенти на северу су разуђени (Европа,
Азија, Северна Америка) а на југу су неразуђени (Јужна Америка, Африка,
Аустралија).
Елементи разуђене обале
1. Острва, архипелаг – Велика Британија, Сицилија, Исланд;
2. Полуострва – Скандинавско, Балканско, Апенинско;
3. Заливи – нормални, фјордови, естуари, ријаси - Бискајски, Ботнички;
4. Мореузи – Гибралтар, Босфор, Ла Манш;
5. Земљоузи, канали – Кил, Коринт, Суец, Панама;

15
 Географска свеска за пети разред основне школе

Лекција број 18

Особине и кретање морске воде

Особине морске воде
1. Температура (15 – 28оC);
2. Салинитет (количина соли, 35%о = 35g соли у 1l воде);
3. Боја – Бело, Црно, Жуто, Црвено море;
4. Провидност (70m Саргашко море);
Кретања морске воде
1. Морске мене (плима и осека). Плима је периодично надолажење и
издизање нивоа воде, а осека је спуштање и повлачење воде.
2. Морске струје (топла – Голфска; хладна- Хумболтова);
3. Морски таласи (цунами)

Лекција број 19

Воде на копну – реке

Хидрологија копна – подземне и површинске воде (реке, језера, ледници);
Подземне воде
Издан, артешка издан
Минералне воде су оне које садрже минимум 1g минералних материја у 1l
воде. Термалне су оне воде које су топлије од 20 оC. Ако имају и једно и друго
називају се термоминералним водама.
Извори су места где подземна вода избија на површину. Врела су јаки
крашки извори. Вруље, су подводни извори. Гејзири су водоскоци вреле
воде или водене паре. Места у пустињама где избија подземна вода зову се
оазе.
Површинске воде
Поточић, поток, речица, река;
Стални токови, повремени токови (крик, вади), периодични токови (крас,
понорнице);
Река – извор, ток, корито, ушће (меандар, делта);

16
 Географска свеска за пети разред основне школе

Речни систем чини река са свим својим притокама. Речни слив је територија
са које све површинске и подземне воде отичу у један речни систем. Речну
мрежу чине све реке на некој територији (држави, регији).
Развође је узвишење на копну које раздваја два слива (одређено,
неодређено). Протицај показује колико кубних метара воде протекне у
једном тренутку кроз неку тачку (m 3/s). Пад реке је висинска разлика између
извора и ушћа. Водостај је висина воде у речном кориту. Мери се водомером
и изражава у cm.

Лекција број 20

Воде на копну – језера

Језера су удубљења у копну испуњена водом. По начину настанка могу бити
природна и вештачка.
Депресије су места (језера) на копну која леже испод нивоа мора. Највећа
депресија је Мртво море – 423 мнв. Криптодепресије су скривене депресије
језера где је површина изнад а дно испод нивоа мора – Бајкалско језеро.
Природна језера
1. Тектонска – Велика Америчка језера, Бајкалско, Тангањика;
2. Ледничка – Алпска језера Комо, Мађоре, Гарда;
3. Вулканска језара у кратерима некадашњих вулкана;
4. Крашка – Скадарско језеро, Плитвичка језера;
5. Речна – Обедска бара, Царска бара, Русанда;
6. Еолска језера – Палић, Лудошко, Крваво, Слано језеро;
Вештачка језера
Настају преграђивањем река ради добијања електричне енергије,
наводњавања, снабдевања насеља и индустрије, риболова, туризма...
Језеро Волта је највеће вештачко језеро на свету. Ђердапско језеро је највеће
у Србији, а језера на реци Волги су највећа вештачка језера у Европи.
ЛЕДНИЦИ садрже 70% пијаће воде планете.Има их на Антарктику (84%),
Арктику (14%) и високим планинама (2%).

17
 Географска свеска за пети разред основне школе

Лекција број 21

Човек и вода
Воде имају изузетан значај у животу и раду људи. Прве цивилизације рођене
су на обалама река. Данас више од половине становништва живи на обалама
река, језера, мора и океана.
Иако је изузетно корисна човеку, вода може да нанесе и огромну штету. То су
поплаве – изливање река током високих водостаја и бујице – јаке поплаве у
брдско-планинским теренима.
Вода је угрожена сталним загађивањем.

Највећи загађивачи воде

1. Танкери нафте – 1 l нафте загади 1 милион l воде;
2. Индустрија – технолошка вода;
3. Насеља – канализација;
4. Пољопривреда – пестициди, инсектициди...;

Проблеми несташице воде

- 10 до 1 500 l воде по становнику на дан;
- Вода за пиће; Вода првог, другог, трећег и четвртог квалитета;
- Десалинизација;
- Заштита и пречишћавање отпадних вода;

Лекција број 22

Биљни и животињски свет на Земљи

Биосферу чини сав живи свет на Земљи;
Хоризонтална (од Екватора ка половима) и вертикална зоналност (од
подножја до врха планине).
Абиотички фактори – рељеф, клима, вода, земљиште;
Биотички фактори – биљке и животиње и њихови односи.

18
 Географска свеска за пети разред основне школе

Вертикална зоналност

- појас сталног снега и леда

(снежна граница)
- камењари

- планински пашњаци

- четинарске шуме
- мешовите шуме лишћара и четинара
- листопадне (лишћарске) шуме

Хоризонтална зоналност
1. Тропске кишне шуме – око екватора (селваси, џунгле, прашуме)
2. Саване – високе траве (љаноси и кампоси)
3. Пустиње
4. Средоземне шуме – макије (маслине, винова лоза и јужно воће)
5. Степе – ниске траве (прерије и пампе)
6. Шуме умереног појаса (листопадне – ниже и четинарске – више шуме)
7. Тајге – четинарске шуме (умерено хладна, субполарна клима)
8. Тундре – маховина и лишајеви (хладна клима)
9. Поларне пустиње (вечити снег и лед)

Лекција број 23

Човек и биосфера
Живи свет је угрожен негативним деловањем човека:
- Непосредно – бербом, ловом, риболовом
- Посредно – уништавањем природних станишта – загађењем вода, тла, ваздуха,
сечом шума, исушивањем мочвара, спаљивањем високих трава у саванама...
Одрживи развој подразумева развој који задовољава потребе човека а не
угрожава опстанак будућих генерација.
Свака држава покушава да заштити своја природна добра проглашавајући их
за Националне паркове (највиши вид заштите), резервате природе, паркове
природе, резервате биосфере итд.
По некима, налазимо се усред шестог великог изумирања јер се убрзава
нестанак многобројних биљних и животињских врста.
19