1. Građa atoma? Sastav atoma?

Atom se sastoji od jezgra i omotača. U jezgru se nalaze pozitivno naelektrisane čestice-protoni i

neutralne čestice-neutroni. Oko jezgra po energetskim nivoima kruže negativno naelektrisane
čestice-elektroni. Elektroni koji se nalaze na poslednjem elektronskom nivou se nazivaju valentni
el. Atom je kao celina neutralan i ima isti broj protona i elektrona.

2. Poluprovodnici?
Poluprovodnici imaju 3 do 5 valentnih elektrona.
Tipični predstavnici poluprovodnika od kojih se prave elektronske komponente (diode,
tranzistori...) su silicijum (Si) i germanijum (Ge). Oni imaju po 4 valentna elektrona.

3. Kristalna struktura poluprovodnika?

Kristalna rešetka silicijuma se sastoji od 4 atoma silicijuma. Svaki atom se kovalnetnim vezama
vezuje za 4 susedna atoma.

4. Kako kruže elektroni u kovalnetnoj vezi?

U kovalentnoj vezi elektroni kruže oko oba jezgra vezanih atoma.

5. Šta su šupljine?
Već na sobnim temperaturama neki elektroni će dobiti dovoljnu energiju da napuste kovalnetnu
vezu i postanu slobodni. Na njihovim mestima ostaće pozitivno naelektrisane čestice- šupljine.

6. Šta utiče na provodnost poluprovodnika?

Na provodnost poluprovodnika utiču: slobodni elektroni i šupljine.
7. Šta je generacija?
Proces u kojem se stvaraju parovi elektron šupljina se naziva generacija.

8. Šta je rekombinacija?
To je proces suprotan generaciji u kojem slobodni elektroni popunjavaju šupljine.

9. Šta je čist poluprovodnik?

Čist poluprovodnike je loš provodnik struje jer ima mali broj slobodnih elektrona u šupljini.

10. Kako možemo poboljšati provodnost poluprovodnika?

Provodnost poluprovodnika možemo poboljšati unosom primesa-nečistoća.

11. Šta su primese?

Primese su atomi sa 3 ili 5 valentnih elektrona.

12. Dobijanje poluprovodnika N tipa?

Poluprovodnici N tipa dobijaju se unošenjem petovalnetnih primesa u poluprovodnik.

Petovalnetne primese se drugačije nazivaju donori. Svaki atom donora unosi po 1 slobodni
elektron.

13. Vrste naelektrisanja u N tipu?

U N tipu poluprovodnika postoje sledeće vrste naelektrisanja:
1) većinsko naelektrisanje čine slobodni el.
2) manjinsko naelektrisanje čine šupljine
3) vezano naelektrisanje čine pozitivni joni koji nastaju kada 5 elektrona napusti atom
14. Dobijanje poluprovodnika P tipa?

Poluprovodnici P tipa dobijaju se unošenjem trovalentnih primesa u poluprovodnik (Si). Nazivaju

se akcentori trovalentne primese. Svaki atom akcentora unosi po 1 novu šupljinu.

15. Vrste naelektrisanja u P tipu? Nosioci naelektrisanja u P tipu?

Vrste naelektrisanja u P tipu su:
- šupljine
- slobodni elektroni
- negativni joni

16. Struje koje postoje u poluprovdniku?

- struja difuzije
- struja drifta

17. Struja difuzije?

Struja difuzije je usmereno kretanje naelektrisanja sa mesta veće koncentracije ka mestu manje
koncentracije naelektrisanja.
18. Struja drifta?

Struja drifta je usmereno kretanje naelektrisanja pod uticajem el. polja koje potiče od baterije (izvor
jednosmernog napona). Slobodni el. se usmereno kreću u smeru suprotnom od smera el. polja, dok
se šupljine kreću u smeru el. polja. Električno polje je usmereno uvek od + ka - kraju baterije.

19. Izgled PN spoja?

20. Dobijanje PN spoja?

PN spoj dobijamo tako što sa jedne strane poluprovodnika unosimo trovalentne primese a sa druge
strane petovalentne primese.
Šupljine iz P tipa se kreću difuzno ka N tipu, gde se rekombinuju sa elektronima u blizini N
spoja.
Slično tome elektroni iz N tipa difuzijom prelaze u P tip gde se rekombinuju sa šupljinama u
blizini P spoja.
Usled ovog procesa formira se oblast prostornog tovara koju čine nagomilani pozitivni i
negativni joni. Ovi joni se ponašaju kao ugrađena baterija koja stvara svoje električno polje.
Ovo el. polje potiskuje šupljine dublje u P tip a elektrone u N tip čime sprečava dalji prelazak
šupljina iz P u N oblast i elektrona iz N u P oblast.

21. Šta je oblast prostornog tovara?

Usled procesa prelaska šupljina i elektrona pri stvaranju PN spoja, formira se oblast prostornog
tovara koju čine nagomilani pozitivni i negativni joni. Ovi joni se ponašaju kao ugrađena baterija
koja stvara svoje električno polje.
Ovo el. polje potiskuje šupljine dublje u P tip a elektrone u N tip čime sprečava dalji prelazak
šupljina iz P u N oblast i elektrona iz N u P oblast.
21. Polarizacija PN spoja?
Polarizacija je priključenje na bateriju. Polarizacija može biti direktna ili inverzna.

22. Direktna polarizacija PN spoja?

Kod direktne polarizacije koristi se baterija , pozitivni pol je priključen na P oblast a negativni na N
oblast.

Eu- unutrašnje el. polje, potiče od nagomilavanja jona u oblasti prostornog naelektrisanja
Es- spoljašnje el. polje, potiče od priključene baterije

- Kada je Es<Eu i U€(0-0,6 V) neće teći struja kroz PN spoj

-Povećanje napona od 0 do 0,6 V oblast prostornog naelektrisanja se sužava za napon U = 0,6 V
oblast prostornog tovara potpuno nestaće
- Kada je napon U>0,6 V tada je Es>Eu tada struja počinje da teče kroz PN spoj . Dalje povećanje
napona kroz P sloj naglo raste.

Ovaj napon od 0,6 V naziva se PRAG PROVOĐENJA silicijumskog PN spoja Up=0,6 V.

23. Inverzna polarizacija PN spoja?

Vrši se tako što + kraj baterije povežemo na N tip, a - kraj baterije na P tip poluprovodnika.

Eu i Es su sada istog smera pa će šupljine još više da se potiskuju u P oblast i elektroni u N oblast,
zbog čega će se oblast prostornog naelektrisanja širiti.

Pri inverznoj polarizaciji neće biti usmerenog kretanja većinskog naelektrisanja, to jest neće biti
struje u ovako polarisanom PN spoju.

Javlja se veoma mala inverzna struja koja potiče od manjinskog nosioca naelektrisanja. Nju čine
elektroni iz P tipa koji se usmereno kreću ka N tipu, i šupljine iz N tipa koje se usmereno kreću ka P
tipu. Kod silicijuma ova struja je nekoliko nano ampera pa se zanemaruje.
24. Proboj PN spoja?
Može biti:
- lavinski
- toplotni
- cenerov

25. Lavinski proboj PN spoja?

Ako na PN spoj priključimo bateriju sa prevelikim naponom, baterija će stvarati jako el. polje koje
će usmeravati i ubrzavati slobodne elektrone u smeru suprotnom od smera el. polja.
Ovi ubrzani elektroni udaraju u atome u kristalnoj rešetki, predaju im energiju i iz njih oslobađaju
nove elektrone.
Ovi novi slobodni elektroni se takođe usmeravaju i ubrzavaju, udaraju u nove atome, predaju im
energiju i iz njih oslobađaju nove elektrone...
Ovim procesom broj slobodnih elektrona raste tj. raste struja kroz PN spoj. Kad ova struja pređe
maksimalnu dozvoljenu vrednost dolazi do proboja PN spoja tj. do njegovog uništenja.

26. Toplotni proboj?

Pd= U I Pd - snaga disipacije

Ako povećamo napon na PN spoju povećaće se snaga disipacije a samim tim i temperatura PN
spoja.
Povećanjem temperature osobađaju se novi elektroni koji izazivaju povećanje struje. Ovo
povećanje struje ponovo izaziva povećanje snage pa opet temperature...Proces se ponavlja dok
temperatura ne pređe dozvoljenu granicu tada dolazi do razaranja PN spoja. Kod silicijuma je
ograničenje temperature 200 C0.

27. Cenerov proboj?

Cenerov proboj se javlja pri veoma velikoj koncentraciji primesa. Raste broj slobodnih elektrona jer
zbog primesa kristalna rešetka nije stabilna, a samim tim raste i struja. Kada struja pređe
maksimalnu dozvoljenu vrednost dolazi do proboja. Za poluprovodnike sa puno primesa potrebno
je manje el. polje.

28. Šta je dioda?

PN spoj sa metalnim priključcima predstavlja poluprovodnički element - diodu. Dioda ima 2
priključka - elektrode.

Priključak P-oblasti naziva se anoda i obeležava se sa A, a priključak n-oblasti se naziva katoda i

obeležava se sa K.

Na simbolu diode se odmah vidi u kom smeru teče struja – od P ka N-oblasti odnosno od anode do
katode.
29. Kako teče struja kroz diodu?
Struja mođe da teče kroz diodu samo u jednom smeru i to od anode ka katodi.

30. Strujno naponska karakteristika silicijumske diode?

Strujno naponska karakteristika silicijumske diode je zavisnost struje kroz diodu od napona na
diodu.

Up- prag provođenja silicijumske diode je 0,6 V.

31. Kakva je struja kroz SILICIJUMSKU diodu pri DIREKTNOJ polarizaciji?

Pri direktnoj polarizaciji struja kroz diodu je jednaka nuli sve dok napon na njoj ne dostigne
vrednost praga provođenja (0,6 V). Kada napon na diodi dostigne vrednost praga provođenja struja
počinje da teče kroz diodu, daljim povećanjem napona struja naglo raste.

32. Kakva je struja kroz SILICIJUMSKU diodu pri INVERZNOJ polarizaciji?

Pri inverznoj polarizaciji struja kroz diodu je zanemarljivo mala.

33. Strujno naponska karakteristika germanijumske diode?

Pri direktnoj polarizaciji struja kroz diodu je nula sve dok napon na njoj ne dostigne vrednosni
prag provođenja . Kada napon dostigne napon praga provođenja, struja počinje da teče kroz diodu.
Daljim povećanjem napona struja kroz diodu naglo raste. Nagib karakteristike je nešto blaži nego
kod silicijumske.

Pri inverznoj polarizaciji struja manjinskih nosilaca naelektrisanja linearno raste sve dok se ne
pokrenu svi manjinski nosioci naelektrisanja

34. Dioda u električnom kolu?

Dioda je propusno polarisana i kolo je zatvoreno pa u njemu

teče struja. Za ovo kolo II Kirkohof zakon ima oblik:
E-- UD --R ID = 0