Марс

Марс је четврта планета по удаљености од Сунца и друга најмања у Сунчевом систему, након Меркура. До ила је име по
римском огу рата — Марсу. Такође се назива и „Црвеном планетом”, јер на површини преовладава гвожђе(III) оксид који
Марс
планети даје црвенкасту оју. Марс је терестричка планета са танком атмосфером, и површинским одликама које подсећају на
Месец — ударни кратери, и на Земљу — вулканске купе, долине, пустиње и поларне ледене капе. Период ротације и годишња
до а на Марсу су такође слична онима на Земљи, а сличан је и наги осе ротације планете који условљава годишња до а. На
Марсу се налази Олимп (Олим ус Монс) — највећи вулкан и за сада друга највиша планина у Сунчевом систему (највиша на
некој од планета),[b] као и Долина Маринера — један од највећих кањона у Сунчевом систему. Депресија Бореалис на северној
полулопти заузима 40 % површине планете и могуће је да је настала великим ударом другог не еског тела у Марс током
формирања Сунчевог система.[9][10] Марс има два природна сателита — Фо ос и Дејмос, који су малих димензија и
неправилног о лика. Могуће је да су они у ствари ухваћени астероиди,[11][12] налик астероиду 5261 Еурека који је Марсов
тројанац.

Све до првог успешног пролета сонде Маринер 4 поред Марса 1965. године, много се причало о присуству воде у течном стању
на површини. Ова нагађања ила су заснована на периодичним променама светлих и тамних предела на површини, нарочито
око поларних региона; посматрачи, предвођени Ђованијем Скјапарелијем и Персивалом Лоуелом, закључили су да су то мора
и континенти. За дуге, тамне линије које су посматрачи видели кроз своје телескопе сматрало се да су канали за наводњавање
који су се протезали преко целе површине, и да их је изградила цивилизација далеко напреднија од људске на Земљи. За ове Компјутерски генерисана слика из података које је
линије се касније показало да су иле оптичка варка, мада ареолошки докази прикупљени ро отизованим сондама послатим на прикупила мисија МГГ агенције Наса
површину указују да је Марс у далекој прошлости до рим делом ио прекривен воденим пространствима.[13] Током 2005.
Орбиталне карактеристике
године радарски подаци прикупљени из ор ите указали су на велике количине леда на половима,[14] али и на нижој
ареографској ширини.[15][16] Марсовски ровер С ири открио је 2007. године у прикупљеним узорцима хемијска једињења Афел 1,6660 АЈ
која садрже водене молекуле. Лендер Феникс је 31. јула 2008. прикупио директне узорке леда који се налазио непосредно испод 249,23[1] × 106 км
површине на месту на којем се сонда спустила.[17] Агенција Наса је 28. септем ра 2015. о јавила доказе о присуству течне Перихел 1,3814 АЈ
слане воде на површини Марса у летњим месецима.[18] 206,62[1] × 106 км
Велика полуоса 1,523679 АЈ
Марс тренутно истражује седам свемирских сонди: пет из ор ите — О исеј, Марс екс рес, MRO, Мејвен, Ман алијан, и две на
227,939[1] × 106 км
површини — ровери О ор јуни и и Кјуриоси и. Фотографије сонде MRO откриле су сезонске токове воде у најтоплијим
месецима на Марсу.[19] Ровер Кјуриоси и је 2013. открио да 1,5—3 % тла чини вода (мада је та вода везана за друга једињења Екцентрицитет 0,0935±0,0001[1]
и није сло одно доступна).[20] Сидерички 1,8808 Јулијанских
период година
У току су многа истраживања везана за настањеност Марса живим организмима у прошлости, али и у садашњости.
668,5991 сола[a]
Испитивања на самом тлу Марса спроведена су сондама Викин 1 и 2, роверима С ири и О ор јуни и, лендером Феникс и
686,980 дана
ровером Кјуриоси и. У изградњи је још неколико сонди опремљених астро иолошким инструментима — Инсај , Марс 2020.
иЕ зомарс.[21][22][23][24] Током 2020-их је планирана и међународна мисија повратка узорака тла на Земљу. Слетање људи на
Синодички 2,135 Јулијанских година
Марс агенција Наса тренутно има у плану око 2040. године.
период 779,96 дана
Марс је лако видљив са Земље голим оком, и лако се уочава његова црвенкаста оја. Његова привидна магнитуда је –2,91,[4] Средња 24,077[1] км/сек
тако да су од њега на не у сјајнији само Јупитер, Венера, Месец и Сунце. Оптички земаљски телескопи имају ограничене орбитална
могућности при посматрању Марса — могуће је разазнати одлике на површини веће од 300 km, и то када су Марс и Земља брзина
нај лижи у својим ор итама; ове потешкоће јављају се з ог Земљине атмосфере.
Максимална 26,50 км/сек
Како је Марс ио римски ог рата, а грчко име за Марс је Арес, за појмове везане уз Марс користи се префикс арео- уместо орбитална
ео-; на пример, уместо „географска ширина” користимо појам „ареографска ширина”. брзина
Минимална 21,97 км/сек
орбитална
брзина
Садржај
Средња 19,3564°
Географска мапа аномалија
Физичке карактеристике
Инклинација 1,850° од еклиптике)
Унутрашња структура
Површинска ареологија 5,65° (од Сунчевог
Тло екватора)
Хидрологија 1,67° (од неваријабилне
Поларне капе равни)[2]
Ареографија и називи површинских одлика
Ударна топографија Лонгитуда 49,562°
Вулкани узлазног чвора
Тектонске одлике Аргумент 286,537°
Пећине перицентра
Атмосфера
Аурора Сидерички 24,6229[1] сати
Клима период ротације

Орбита и ротација Трајање дана 24,6597[1] сати

Потрага за животом Природни 2[1]
Настањивост сателит
Истраживање Марса Физичке карактеристике
Лансирни прозори
Средњи 3.389,5 ± 0,2[3] км
Прошле мисије
полупречник
Садашње мисије
Будуће мисије
 Људске мисије Екваторијални 0,533 Земљиног
Посматрање полупречник 3.396,2 ± 0,1[1] км
Историјске опсервације Поларни 0,531 Земљиног
Античка и средњовековна посматрања полупречник 3.376,2 ± 0,1[1] км
Марсовски „канали”
Елиптицитет 0,00589 ± 0,00015[1]
Посете свемирских сонди
Маса 0,64171[1] × 1024 кг
У култури
Интелигентни „Марсовци” Запремина 16,318[1] × 1010 км3
Астрономија на Марсу Густина 3,9355 ± 0,0004[1] гр/цм3
Природни сателити Површинска 3,711[1] м/сек2
Далека будућност гравитација
Галерија Друга космичка 5,027[1] км/сек
Види још брзина
Напомене Албедо 0,25 ( Бонд)[4]
Референце 0,17 (геом.)[5]
Литература
Привидна +1,6 до –3[1]
Спољашње везе магнитуда
Соларна 589,2[1] W/m²
озраченост
Географска мапа
Tемпература 210,1[1] K
НАСА Одисеј непрекидно кружи око Марса, узимајући велики рој слика. Одисеј је искористио Термални Емисиони Сликовни црног тела
Систем (THEMIS) који користи инфраред камеру којом је сликао разне материјале који се загрејавају и хладе. Испод је слика
Момент 0,3662 ± 0,0017[1]
која користи 20.000 THEMIS слика.[25]
инерције
Удаљеност 78,39[1] × 106 км
Максимална 401,3[1] × 106 км
удаљеност
Минимална 55,7[1] × 106 км
удаљеност
Ректасцензија 317,68143°[1]
Северног пола
Деклинација 52,88650°[1]
Северног пола
Атмосфера
Атмосферски 0,636 (0,4–0,87) kPa
притисак
Састав ваздуха 95,97% угљен-диоксида
1,93% аргона

Физичке карактеристике 1,89% азота

0,146% кисеоника
Марс има полупречник при лижно једнак половини Земљиног и само десети део
њене масе, пошто му је густина мања, али је његова површина тек нешто мања од
0,0557% угљен-
површине копна на Земљи.[4] И док је Марс већи и масивнији од Меркура, Меркур
моноксида
је гушћи. Ово резултује тиме да ове планете имају при лижне јачине гравитационих 210 делова у милион
сила, где је гравитациона сила Марса чак и јача за нешто мање од 1%. Црвенкасто- водене паре
наранџаст изглед површине Марса је последица гвожђе(III) оксида, познатијег као 100 делова у милион
Марс наспрам Земље
рђа.[26] азот-моноксида
15 делова у милион
молекуларног
Унутрашња структура
водоника[6]
Као што је то случај и код Земље, унутрашњост Марса је слојевита — у центру се
Play media 2,5 делова у милион
налази метално језгро окружено слојевима материјала мање густине.[27] Најновији
Анимација са главним одликама неона
модели унутрашње структуре Црвене планете, поткрепљени подацима
прикупљеним свемирским сондама крајем 20. и почетком 21. века, указују на језгро 850 делова у милијарду
пречника 3.580 ± 130 km, састављено углавном од гвожђа и никла, и око 16–17% сумпора.[28] Сматра се да овакво језгро, HDO
састављено од гвожђе(II) сулфида, има дупло већу концентрацију лаких елемената од Земљиног језгра.[29] Језгро је окружено 300 делова у милијарду
силикатним мантлом који је оформио многе тектонске и вулканске одлике на планети, али се чини да је данас тај мантл криптона
неактиван („успаван”). Осим силицијума и кисеоника, најраспрострањенији елементи у кори Марса су гвожђе, магнезијум, 130 делова у милијарду
алуминијум, калцијум и калијум. Просечна де љина коре планете је око 50 km, док је максимална де љина око 125 km.[29] формалдехида
Земљина кора, са просечном де љином од 40 km, је када се узме у о зир величина о е планете три пута тања од коре Црвене 80 делова у милијарду
планете. Наса ће 2018. године лансирати лендер Инсај опремљен сеизмометром, који ће прикупити значајно прецизније и ксенона
детаљније податке о унутрашњем саставу.[30]
18 делова у милијарду
водоник-пероксида[7]
Површинска ареологија 10 делова у милијарду
Марс је терестричка планета која се састоји од минерала који садрже силицијум и кисеоник, метале, и друге елементе који се метана[8]
о ично могу пронаћи у стенама. Површину планете углавном чини толиетски азалт,[31] мада су поједини делови огатији
силицијумом него типичан азалт и сличнији су андезитним стенама на Земљи или силицијумском стаклу. Региони са ниским ал едом поседују трагове плагиокласа, док региони на
северној полулопти са ниским ал едом указују на концентрацију силиката знатно изнад нормалних
вредности. На деловима површине на јужној полулопти, које углавном чине висије, детектовано је
присуство пироксена огатих калцијумом. На појединим локалитетима детектовани су и хематит и
оливин.[32] Површина планете је највећим делом прекривена де елим слојем гвожђе(III) оксидне
прашине (рђе).[33][34]

Иако нема доказа о постојању гло алног магнетског поља на Марсу,[35] из података прикупљених
сондама јасно се види да су поједини делови коре планете намагнетисани, као и да је у прошлости
долазило до замене магнетских полова магнетног дипола. Ова појава назива се палеомагнетизам и јавља
се у минералима који су подложни магнетисању, и имају осо ине сличне наизменичним линијама које се
формирају на дну океана на Земљи. Према једној теорији, о јављеној 1999. и преиспитаној 2005. године
(уз помоћ података прикупљених сондом Марсов ло ални еоме ар), ова појава демонстрира постојање
тектонских плоча на Марсу пре 4 милијарде година, пре него што је планетарни динамо престао да ради,
након чега је и магнетско поље планете „из ледело”.[36]

При формирању Сунчевог система, Марс је настао стохастичким процесом акреције из протопланетарног
диска који се налазио у ор ити око Сунца.[c] Марс поседује јединствене хемијске одлике чији је узрок
позиција планете унутар Сунчевог система. Хемијски елементи са нижом тачком кључања, попут хлора,
фосфора и сумпора, су знатно присутнији на Марсу него на Земљи; ови елементи су вероватно нестали из
Марсова топографија (јужни пол горе лево, северни пол горе
региона лиже Сунцу јер их је „одувао” соларни ветар младе и енергетичне звезде.[37] десно); доња слика приказује Меркаторову пројекцију Марса до
70° ареографске ширине; висина терена је означена разним
По завршетку формирања планета, све су прошле кроз „касно тешко ом ардовање” (енгл. Late Heavy бојама
Bombardment). Око 60% површине Марса поседује доказе о ударима из тог периода,[38][39][40] док остатак
површине чине велике депресије ( асени) настали као последица тих удара. Подаци прикупљени
ор итерима указују на огроман ударни асен на северној полулопти планете, димензија 10.600 x 8.500 km, или четири пута већи од асена Јужни пол — Ејткен на Месецу — другог
највећег ударног асена откривеног до сада.[9][10] Према овој теорији у Марс је ударило не еско тело величине Плутона пре око 4 милијарде година. Овај удар, који се сматра узроком
Марсове хемисферичне дихотомије, оформио је раван асен Бореалис који заузима 40% површине планете.[41][42]

Ареолошка историја Марса може се поделити на многе периоде, али се могу издвојити следећа три значајнија:[43][44]

Нојев период (енгл. Noachian period) — назван по региону Нојева земља (лат. Noachis Terra) — током којег је
формирано најстарије тло на Марсу, од пре 4,5 до 3,5 милијарди година. Кора из овог периода је раштркана по целој
површини данашњег Марса и прошарана је многим ударним кратерима. Испупчење Тарсис, вулканског порекла, је
вероватно настало у овом периоду. Крајем овог периода јављале су се честе и обилне поплаве (тада је на Марсу
вероватно владала топлија клима па је било обиље воде у течном стању).
Хисперијски период (енгл. Hesperian period) — назван по Хисперијском платоу (лат. Hesperia Planum) — трајао је од
пре 3,5 до 3,3/2,9 милијарди година. Хисперијски период обележило је формирање великих поља лаве.
Амазонски период — назван по Амазонским равницама (лат. Amazonis Planitia) — од пре 3,3/2,9 милијарди година до
данас. Региони формирани у овом периоду имају мали број ударних кратера, али су иначе доста разноврсни.
Планина Олимп је формирана током овог раздобља историје планете, као и неки други токови лаве.
И на данашњем Марсу је присутна одређена ареолошка активност. У долини А а аска (названој по реци у Канади) ило је токова
лаве до пре 200 милиона година. Водених токова ило је у рововима названим Кер ерова у у љења (енгл. Cerberus Fossae) пре мање
Уметничко виђење како је Марс можда
од 20 милиона година, што указује и на вулканску активност у истом временском периоду.[45] На фотографијама сонде MRO од 19. изгледао пре 4 милијарде година
фе руара 2008. године видљиве су лавине на литици високој 700 m.[46]

Тло
Лендер Феникс прикупио је податке из којих се видело да је тло на Марсу лаго алкално и садржи елементе попут магнезијума, натријума, калијума и
хлора. Ове хранљиве материје могу се наћи и у аштама на Земљи, и неопходне су при узгајању иљака.[47] Експерименти спроведени током ове
мисије показали су да тло Марса има азну pH вредност 7,7, и садржи 0,6% соли перхлората.[48][49][50][51]

Пруге су честе на Марсу и често се појављују нове на стрмим падинама кратера, исушених корита и долина. Ове пруге су тамне када се појаве, а затим
с временом постану светлије. Понекад, ове пруге се појаве на мањем подручју да и се затим прошириле и на неколико стотина метара. Такође је
уочено да прате контуре стена и других препрека које им се нађу на путу. Теорија о пореклу ових пруга која је најшире прихваћена у научним
круговима је да су оне тамне јер су то у ствари тамни слојеви подповршинског тла који су откривени када одрон или мањи торнадо уклони леђи
површински слој тла.[52] Према другим теоријама, настанак ових пруга о јашњава се деловањем воде или чак растом живих организама.[53][54] Прашина богата
силицијумом откривена
ровером Спирит
Хидрологија
Вода се у течном агрегатном стању не може наћи на површини Марса з ог изузетно ниског атмоосферског притиска — 100 пута нижег од
атмосферског притиска на Земљи, осим у низијама где је притисак мало виши и то на врло кратак временски период. Две поларне ледене капе су, према за сада доступним подацима,
сачињене углавном од воденог леда. Запремина леда у јужној поларној капи довољна је да, уколико и се цела отопила, поплави целу површину планете водом до ду ине од 11 m.
Мантл пермафроста простире се од полова све до ареографске ширине од 60°.

Сматра се да су велике количине воденог леда заро љене у криосфери Марса. Током 2005. године радарски подаци прикупљени из ор ите указали су на велике количине леда на
половима,[14] али и на нижој ареографској ширини.[15][16] Марсовски ровер С ири открио је 2007. године у прикупљеним узорцима хемијска једињења која садрже водене молекуле.
Лендер Феникс је 31. јула 2008. прикупио директне узорке леда који се налазио непосредно испод површине на месту на којем се сонда спустила.[17]

Изглед рељефа на Марсу сугерише да је вода у прошлости текла по површини. Велики захвати из разданог терена, који су названи одводни канали, пресецају површину на око 25
места. Сматра се да су ове формације настале ерозијом при катастрофалном осло ађању воде из подземних издана, мада постоје и теорије да су неке од њих настале деловањем глечера
или лаве.[55][56] Један од већих примера је Ma'adim Vallis (Ma'adim значи Марс на хе рејском), дуг 700 km, и много је већи од Великог кањона са ширином од 20 km и ду ином на
појединим местима и до 2 km. Сматра се да је настао деловањем водених токова у ранијој историји Марса. Процењује се да је најмлађи од ових канала настао пре само неколико
милиона година.[57] На другим местима, нарочито на најстаријим пределима површине Марса, мање, дендритске мреже долина су раштркане по великом делу површине. Одлике ових
долина, као и њихов распоред сугеришу да су настале токовима воде чији је извор ила киша и снег у далекој историји. Подповршински водени токови и извори можда су играли
значајну улогу у формирању неких од ових мрежа, али су атмосферске падавине највероватније иле главни извор ових токова у већини случајева.[58]
 На зидовима кањона и кратера такође су уочене хиљаде формација које највише подсећају на вододерине на Земљи. Ове вододерине се
најчешће срећу на већим висинама јужне полулопте и усмерене су ка екватору. Многи аутори навели су да је за формирање ових
вододерина одговорна течна вода, највероватније од отапања леда,[59][60] док други аутори сматрају да вододерине настају другим
процесима попут мраза угљен-диоксида или кретањем суве прашине по површини.[61][62] На површини нису пронађене вододерине
оштећене временским приликама, нити неке на којима су видљиви свежи ударни кратери, па се закључује да су ове одлике младе, и врло
је могуће да су и данас активне.[60]

Друге ареолошке одлике, попут речних делти и алувијалних делти очуваних у кратерима,[63] су додатни докази да су у прошлости
владали топлији, влажнији услови на Марсу.[64] У таквим условима морала су да се оформе кратерска језера на великом делу површине
планете, за шта су такође пронађени независни минералошки, седиментолошки и ареоморфолошки докази.[65] Научници су на основу
термалних фотографија северних равница изнели теорију да су у далекој прошлости, када је планета ила далеко влажнија и вероватно
поседовала велики океан слане, хладе воде, плаже Марса запљускивали велики цунамији.[66]
Микроскопски снимак ровера
Опортјунити приказује конкрецију Додатни докази да је на површини Црвене планете некада ило воде у течном стању је откриће специфичних минерала, попут хематита
хематита, која указује на присуство и гетита, који се понекад формирају у присуству воде.[67] Марсовски ровер О ор јуни и је 2004. године детектовао минерал јарозит.
течне воде у прошлости Овај минерал јавља се само у присуству киселе воде, што директно указује на некадашње присуство воде на површини.[68] Исти
минерал детектовао је ор итер MRO у новем ру 2015. године, у региону Noctis Labyrinthus.[69] Од скоријих открића везаних за воду
тре а навести детекцију гипса, меког минерала, на површини ровером О ор јуни и агенције НАСА, у децем ру 2011. године.[70][71] Уз
то, вођа овог истраживања Френсис Меку ин, планетарни научник на Универзитету Новог Мексика у Ал укеркију, је након прегледа података везаних за минерале пронађене на Марсу
изјавио да је количина воде у горњем мантлу планете једнака или већа од оне на Земљи — 50—300 делова у милион, што је довољно да се цео Марс прекрије слојем воде ду ине 200–
1.000 m.[72]

Наса је 18. марта 2013. године о јавила доказе са инструмената ровера Кјуриоси и везане за хидратацију минерала, највероватније
хидрираног калцијум-сулфата, у неколико узорака стена, као и детекцију жица и нодула у другим стенама.[73][74][75] Анализе
извршене инструментом DAN (динамички ал едо неутрона) на роверу пружају доказе о присуству воде у подповршинском слоју, где
се тло састоји од око 4% воде до ду ине од 60 cm.[73]

Почетком 2015. научници су на основу података прикупљених телескопима VLT (део Европске јужне опсерваторије) и Кек на
Хавајима о јавили да је на Марсу у раној историји, пре око 4,5 милијарди година, постојао океан који је садржао више воде од
северног леденог океана на Земљи. Та количина воде, која се процењује на 20 милиона ку них километара, ила је довољна да се
цела површина планете прекрије слојем воде де љине око 137 m, али је највероватније вода ила сконцентрисана у северној
хемисфери з ог конфигурације терена. На основу компјутерских модела се сматра да је та водена површина прекривала 19%
површине планете (поређења ради, на Земљи Атлантски океан прекрива 17% укупне површине планете), што је око половине
северне хемисфере, и на неким местима је ду ина износила преко 1,5 km. Закључује се и да је у то време на Марсу ило 6,5 пута Токови у летњим месецима на
више воде него што је данас складиштено у поларним капама, што значи да је Марс изгу ио преко 87% некадашњих залиха воде.[76] зидовима кратера Њутн

Поједини научници ипак упозоравају да теорије о о иљу воде на Марсу у прошлости тек тре а доказати, и истичу да модели климе
још увек не показују да је планета некада у прошлости ила довољно топла да подржи велике водене површине, попут мора или
океана.[77]

НАСА је 28. септем ра 2015. о јавила да су потврђени докази о присуству токова хидрираних раствора соли на топлим падинама Марса, прикупљених спектрометарским очитавањима
тамних предела на падинама.[78][79][80] Ова посматрања потврдила су претходне теорије, азиране на посматрањима времена настанка и степена ширења, да ове тамне црте настају
током воде непосредно испод површинског слоја тла.[81] Ови токови садрже хидриране соли, перхлорате, који садрже молекуле воде у својој кристалној структури.[82] Токови се
јављају на падинама планете у летњем периоду, када се температуре пењу изнад −23°C, а затим се поново леде када температура падне.[83] У јулу 2016. научници су изнели нову
теорију да вода у овим токовима потиче директно из атмосфере.[84]

Џулс Голдспил, са Института за планетарну науку у Аризони, је крајем новем ра 2015. о јавио да је на основу симулација које је његов тим спровео могуће да вода опстане у течном
стању на данашњем Марсу. Уколико је извор непресушан (вода тече дуже време) могуће је да се вода краткотрајно задржи у течном стању на површини, пре него што се претвори у гас
или се заледи. Поред тога, у симулацију је укључен и сценарио када се вода скупља у аре (језерца), и уколико се ради о хидротермалном извору (извору топле воде), вода и се ледила
на површини, али и се након формирања слоја леда де љине око 20 m она испод тог слоја задржала у течном стању и више од годину дана, а потенцијално 3 до 4 године.[85]

Поларне капе
На Марсу постоје две перманентне поларне ледене капе. Током зимског периода поларна капа се налази у трајном мраку, што
условљава да на површини значајно опадне температура и да се 25–30% атмосфере наталожи на поларну капу у о лику сувог
леда (леда сачињеног од CO2).[86] Када се затим током лета пол поново изложи сунчевој светлости, замрзнути CO2 се отапа и
испарава, стварајући снажне ветрове који дувају са полова рзином и до 400 km/h. Ови сезонски процеси транспортују велике
количине прашине и водене паре, па се на Марсу стварају мраз и високи о лаци — цируси, одлике које се јављају и на Земљи.
О лаци воденог леда фотографисани су ровером О ор јуни и 2004. године.[87]

Ледене капе на о а пола углавном се састоје из воденог леда (70% је водени лед). Залеђени CO2 акумулира се као релативно
танак слој де љине једног метра на северној леденој капи и то само токо зиме на северној полулопти, док се на јужној поларној
капи налази слој залеђеног CO2 де ео око 8 m. Овај стални покривач сувог леда на јужној поларној капи је прошаран плитким
јамама кружног о лика, за које се на основу узастопних фотографија из ор ите установило да се шире за по неколико метара Северна поларна капа почетком лета (1999)
сваке године. Ово сугерише да трајни покривач сувог леда изнад воденог леда на јужној капи деградира и полако нестаје.[88]
Северна капа има пречник од око 1.000 km током лета на северној полулопти,[89] и садржи око 1,6 милиона km³, што значи да је
лед де ео око 2 km (уз претпоставку да је расподела по целој површини прилично равномерна).[90] Ради поређења, запремина
леденог покривача на Гренланду, који је највећи на Земљи после оног на Антарктику, је 2,85 милиона km³. Јужна поларна капа
има пречник од око 350 km, а ледени покривач де ео је око 3 km.[91] Укупна запремина леда у овој поларној капи је, заједно са
околним слојевитим наслагама, такође око 1,6 милиона km³.[92] На о е поларне капе примећене су спиралне увале, чији су узрок
настанка ката атички ветрови који дувају спирално услед Кориолисовог ефекта. До овог открића дошло се након прегледа
података прикупљених радаром SHARAD сонде MRO.[93][94] Јужна поларна капа средином лета (2000)
Сезонски мраз у неким пределима у лизини јужне поларне капе условљава стварање тањих провидних плоча сувог леда на површини, де љине један метар. Доласком пролећа,
температура почне да расте, па долази до загревања површинског и подповршинског слоја тла које условљава испаравање сувог леда и настанак џепова CO2 под притиском. Притисак у
овим џеповима расте све до критичне тачке када лед изнад пуца. Овако настају ерупције налик гејзирима, а поред CO2 из ацује се и тамни азалтни песак и прашина, па се овакве
ерупције могу видети на фотографијама из ор ите.[95] Ови процеси су рзи, и одигравају се за свега пар дана или седмица, понекад и месеци, што је веома рзо гледано са ареолошке
тачке гледишта. Гас који се креће испод површине леда ка гејзиру урезује у леду радијалне канале налик пауковој мрежи, процес који је инверзан процесу ерозије која и се јавила када
вода отиче са неке површине у један централни отвор.[96][97][98][99]

Агенција ЕСА је 10. септем ра 2015. о јавила фотографију високе резолуције јужне поларне капе. Фотографија је снимљена у фе руару исте године сондом Марс екс рес, током лета
на јужној полулопти, са висине од 9.900 km изнад површине планете. Фотографија је снимљена у највишој тачки ор ите (сонда се спушта на само 300 km у најнижој тачки) како и се
видела разлика у рефлексији светлости са различитих делова површине при истим условима осветљења.[100] На основу података прикупљених радаром SHARAD сонде MRO,
научници су потврдили претходна предвиђања да је последње ледено до а на Марсу завршено пре око 400.000 година и да гло ална температура Црвене планете од тада лаго опада.
За разлику од Земље, где се у време леденог до а лед (глечери) услед пада температуре шири ка местима на нижој ареографској ширини, на Марсу је супротно; за време леденог до а
температура је већа, тако да се већа количина леда са поларних капа топи и доспева у атмосферу, па тако водена пара доспева лиже екватору где пада у о лику снега и мрзне се на
површини; када се ледено до а заврши температура полако поново опада па се лед повлачи у поларне ледене капе.[101]

Ареографија и називи површинских одлика

Иако су познатији по мапирању Месеца, Јохан Хајнрих фон Медлер и Вилхелм Бир или су и први „ареографи”. Почели су тако што су утврдили да је већина одлика на површини
Марса стална (непроменљива кроз време гледано кроз телескопе) и први су прецизније измерили период ротације планете. Године 1840. Медлер је ком иновао податке прикупљене
током претходних десет година посматрања и саставио прву детаљну мапу Марса. Уместо да дају имена појединачним површинским одликама, Бир и Медлер просто су их о ележили
словима; тако је Меридијански залив (лат. Sinus Meridiani) до ио ознаку „а”.[102]

Данас се имена овим одликама на површини Црвене планете дају из више извора. Одлике које имају карактеристичан ал едо
називају се по класичној митологији (грчкој и римској). Кратери пречника већег од 60 km називају се по научницима и писцима, и
другим људима који су допринели у изучавању Марса. Кратери пречника мањег од 60 km називају се по градовима и местима на
Земљи са мање од 100.000 становника. Велике долине до ијају назив по речи „Марс” или „звезда” на различитим језицима; мале
долине називају се по рекама.[103]

Многе велике одлике које карактерише ал едо задржале су своја стара имена, али се и она често допуњавају или мењају са новим
открићима о њиховој природи и одликама. На пример, Nix Olympica (снегови Олимпа) преименовани су у Olympus Mons (планина
Олимп).[104] Када се гледа са Земље, површина Марса може се поделити на две врсте о ласти, које карактерише њихов ал едо. За
леђе равнице прекривене прашином и песком, огате црвенкастим гвожђе(III) оксидом, се раније сматрало да су „континенти” на
Марсу, и до или су имена попут Arabia Terra (Ара ијска земља) или Amazonis Planitia (Амазонска равница). За тамније о ласти се Кратер Викторија, пречника 750 м,
мислило да су мора, па су зато назване Mare Erythraeum, Mare Sirenum и Aurorae Sinus. Највећа тамна одлика видљива са Земље је добио је назив по главном граду
Syrtis Major Planum.[105] Перманентна северна поларна капа названа је Planum Boreum, док је јужна названа Planum Australe. Сејшела

Екватор Марса дефинисан је ротацијом планете, али је локација примарног меридијана одређена, као и на Земљи (Гринич), из ором
ар итрарне локације. Медлер и Бир су иза рали линију 1830. године за своје прве мапе Црвене планете. Када је сонда Маринер 9 снимила детаљеније фотографије површине планете
1972. године, мали кратер, касније назван Airy-0, у региону Sinus Meridiani (у преводу Сре њи или Мери ијански залив) иза ран је за дефиницију 0,0° ареографске дужине како и се
испоштовала претходна дефиниција.[106]

Пошто Марс нема океане, па самим тим ни ниво мора, ило је потре но утврдити и нулту висину површине планете као референтну тачку (на Земљи се од нивоа мора мери апсолутна/
надморска висина). Ова референтна тачка назива се и ареои Марса,[107] аналогно земаљском геоид. Нулта висина дефинише се као висина на којој атмосферски притисак износи
610,5 Pa (6,105 mbar).[108] Овај притисак одговара тројној тачки воде, и износи око 0,6% атмосферског притиска на новоу мора на Земљи (0,006 atm).[109] Данас се у пракси нулта
висина дефинише директно из гравитационих мерења сонди из ор ите.

Ударна топографија
Дихотомија топографије на Марсу је веома упечатљива. На северу преовладавају велике равнице заравњене токовима лаве, док на југу
владају висије прошаране кањонима и ударним кратерима из далеке прошлости. Истраживање из 2008. године је предочило доказе везане
за теорију први пут представљену 1980. која постулира да је пре 4 милијарде година у северну полулопту Марса ударило не еско тело
пречника између 350 и 2.300 km (1/10 и 2/3 пречника Месеца). Уколико се ова теорија покаже као тачна, то и значило да је северна
полулопта на Марсу у ствари ударни кратер димензија 10.600 x 8.500 km, или ради поређења површине као Европа, Азија и Аустралија
заједно, чиме и претекао равницу У о ија, такође на Марсу, и постао највећи ударни кратер у Сунчевом систему.[9][10]

Површина Марса прошарана је великим ројем кратера — укупно је пронађено 43.000

Свеж удар астероида (MRO)[110]
3.34° СГШ; 219.38° ИГД
пре: 27. март 2012, после: 28. март 2012
пружа заштиту од удара мањих метеороида. Морфологија појединих кратера сугерише да је тло постало влажно након удара метеороида.[116]
кратера пречника већег од 5 km.[111] Највећи потврђени од њих је ударни асен У о ија Кратер Боневил и лендер
марсовског ровера Спирит
пречника 3.300 km.[112][113] Највећи и данас видљиви ударни асен је Хелас — леђа одлика
са вишим ал едом, која је јасно видљива и са Земље.[114] Пошто Марс има мању масу од
Земље, вероватноћа да се неки о јекат судари са планетом је дупло мања у односу на Земљу. Марс је такође лижи главном астероидном
појасу, па је већа вероватноћа да га удари о јекат (астероид) који се на тој удаљености креће око Сунца. Такође је већа вероватноћа да га
погоди кратко-периодична комета, односно комета чија се ор ита налази унутар ор ите Јупитера.[115] Упркос свим овим чињеницама, на
Марсу има далеко мање кратера него на Месецу (где их има више од 300.000 само на страни окренутој Земљи), јер Марсова атмосфера

Вулкани
Вулканска активност имала је значајну улогу у ареолошкој еволуцији Марса.[117] Научници још од пролета сонде Маринер 9 поред Црвене планете 1972. знају да вулканске одлике
прекривају велике пределе на површини Марса. Међу овим одликама су велики токови лаве, „поља” лаве, као и највећи вулкани у Сунчевом систему.[118][119] Старост ових одлика
креће се од >3,7 милијарди година (Нојев период) до <500 милиона година (касни Амазонски период), што указује да је планета ила вулкански активна од самог настанка,[120] а
поједини научници сматрају да је активна и данас.[121] Западну полулопту Црвене планете прекрива велики вулканско-тектонски комплекс познат под називом Тарсис. Ова огромна,
издигнута формација протеже се неколико хиљада километара у пречнику, и прекрива скоро 25% планете.[122] Просечна висина региона је 7–10 km изнад нулте тачке. У правцу
североисток-југозапад преко овог региона протежу се три огромна вулкана: Аскреус, Павонис и Арсиа, који су познати и под заједничким називом ланине Тарсис. На северном крају
региона налази се вулкан Ал а.
Штитасти вулкан Олим ус Монс (планина Олимп) је угашени вулкан који се налази у западном крају региона Тарсис, 1.200 km од планина
Тарсис. Олим на Марсу је отприлике три пута виши од Монт Евереста, највише тачке на Земљи, високог 8.848 m.[123] Олим ус Монс је
највећа и највиша или друга највиша планина у Сунчевом систему, зависно од начина мерења, и различити извори наводе висину од 21 до
27 km.[124][125] Пошто је вулкан штитаст, његове падине нису стрме, у просеку свега 4–5°. Падине вулкана формиране су током више
хиљада индивидуалних ерупција изузетно „ретке” (течне) лаве. У подножју вулкана налази се велика литица, на појединим местима
висока и до 8 km, која на изглед формира постоље на којем се налази вулкан.

Тектонске одлике
Велики систем кањона, названих олина Маринера (лат. Valles Marineris, по летелици Маринер 9 која их је открила 1971. г.; познат је и под
називом А а а имон–Agathadaemon на старим мапама канала), дугачак је око 4.000 km и на појединим местима ду ок и до 7 km. Дужина
овог система кањона може се упоредити са „ширином” Европе (авионски лет од Москве до Лиса она), и простире се преко једне петине Снимак Олимпа сондом Викинг
о има планете. Поређења ради, Велики кањон Колорада дугачак је „само” 446 km и ду ок непуна 2 km. Долина Маринера настала је
издизањем целог региона Тарсис, услед чега је дошло до пуцања и пропадања коре и настанка кањона. Током 2012. године представљена
је теорија да долина Маринера није само гра ен, већ и граница између тектонских плоча на којој је дошло до трансверсног кретања у дужини од 150 km, што и значило да је Марс
можда планета са две тектонске плоче.[126][127]

Пећине
На фотографијама снимљеним из ор ите инструментом THEMIS сонде О исеј откривено је седам потенцијалних улазних отвора пећина на падинама вулкана Арсија Монс (лат. Arsia
Mons).[128] Ове пећине, назване по вољним осо ама научника који су их открили, заједно су познате и под називом „седам сестара”.[129] Процењује се да су улази ширине између 100 и
250 m и ду ине најмање 73–96 m. Пошто светлост не допире до дна ових пећина, велика је вероватноћа да су оне значајно ду ље, а могуће је и да се шире даље од улаза. Једини
изузетак је пећина Дина, чије је дно видљиво и налази се на ду ини од 130 m. Остале пећине остаће мистерија највероватније до првих људских мисија на Црвену планету. Пећине су
значајне јер пружају заштиту од микро-метеорида, УВ зрачења, сунчевих акљи и високоенергетских честица које ом ардују површину планете. То значи да су услови унутар њих
знатно гостољуивији од остатка површине, па постоји могућност, мада мала, да тамо има воде у подземним токовима или живих организама. Ове локације и такође могле да се
искористе као склоништа за космонауте током пионирских мисија на Марс. У неким концептима наводи се да и људи или изложени далеко мањим дозама штетног зрачења уколико
и оравишне одаје иле прекривене слојем тла де елим неколико метара, па и мање, или ако и се налазиле унутар оваквих пећина.[130]

Атмосфера

Нестанак атмосфере на Марсу (угљеник, кисеоник, и водоник), снимљено сондом Мејвен у

UV[131]

Марс је изгу ио магнетосферу пре 4 милијарде година,[132] за шта је могући кривац велики рој удара астероида,[133] тако да сунчев ветар има директну интеракцију са јоносфером
планете, односећи атоме из њених спољашњих слојева и тако јој се смањује густина. Ор итери Марсов ло ални еоме ар и Марс екс рес детектовали су јонизоване атмосферске
честице које еже и формирају „реп” у свемиру иза планете (гледано од Сунца),[132][134] а овај феномен детаљно изучава ор итер Мејвен који кружи око Марса у издуженој елиптичној
ор ити како и детектовао честице на различитим удаљеностима од планете (6.200 km x 150 km). У поређењу са Земљином атмосфером, атмосфера на Марсу је знатно разређенија.
Атмосферски притисак на површини данас се креће од 30 Pa (0,030 kPa) на планини Олим до преко 1.155 Pa (1,155 kPa) у долини Хелас, док је средња вредност притиска на површини
око 600 Pa (0,6 kPa).[135] Највећа густина атмосфере на Марсу еквивалентна је густини Земљине атмосфере на надморској висини од 35 km.[136] Притисак на Марсу износи само 0,6%
атм. притиска на Земљи — 101,3 kPa. Висина скале[d] атмосфере Марса је 10,8 km[137] — 11,1 km,[138] што је већа вредност од оне на Земљи (8,5 km[139]) з ог ниже силе гравитације
на Марсу (38% Земљине), ниже температуре и 50% више просечне молекуларне тежине атмосфере Марса.

Атмосферу Марса чини 96% угљен-диоксид, 1,93% аргон, 1,89% азот и у траговима кисеоник (0,13%), неона (0,00025%).[4][140]
Такође садржи и и воду/водену пару (0,03%), а у поларним крајевима је нађен озон. Атмосфера је поприлично прашњава, са
честицама прашине величине 1,5 μm у пречнику, што не у даје жутосмеђу оју када се гледа са површине.[141]

У атмосфери Марса је детектовано и присуство метана, са молном фракцијом од 30 делова у милијарду.[8][142] Дистри уција метана
није уједначена на целој планети, већ се јавља у великим о лацима, и по климатским моделима се претпоставља да до осло ађања
овог гаса долази само са одређених, мањих региона. Средином лета на северној полулопти највећи о лак садржао је око 19.000 тона
метана, и процењено је да извор осло ађа 0,6 килограма метана у секунди.[143][144] Модел предвиђа да се већина гаса осло ађа са
два локалитета, први на координатама 30°N 260°W, а други лизу 0°N 310°W.[143] По истим моделима процењује се да се на Марсу
за годину дана мора произвести 270 тона метана.[143][145]

Метан који се јавља у Марсовој атмосфери постоји само одређени временски период пре него што ива уништен — процењује се да
је тај период између 0,6 и 4 године.[143][146] Појава метана, упркос врло кратком „животном веку”, указује да мора постојати активан
извор овог гаса негде на површини планете. Међу потенцијалне изворе у рајају се вулканска активност, удари комета и
потенцијално присуство метаногеничних микроорганизама. Могуће је да метан настаје и путем не иолошког процеса названог
серпентинизација, у којем учествују вода, угљен-диоксид, и минерал оливин, за који је утврђено да се често јавља у тлу планете.[147] Танка атмосфера Марса видљива на
хоризонту из орбите
Ровер Кјуриоси и, који је слетео на површину Марса (у Гејл кратер) у августу 2012. године, поседује инструменте којима је могуће
спровести мерења различитих изотополога метана,[148] али чак и у случају да инструмент детектује да је узрок настанка гаса нека
врста живих микроорганизама, ти микроорганизми и вероватно о итавали испод површине тла, тако да ровер не и могао детаљније да их изучи.[149] Прва мерења подесивим
ласерским спектрометром (енгл. Tunable Laser Spectrometer, TLS) указивала су да на месту слетања има мање од 5 честица у милијарду метана.[150][151][152][153] Научници агенције
НАСА су 19. септем ра 2013. године о јавили да након додатних мерења ровером Кјуриоси и није детектован метан у атмосфери. Према тим подацима, у атмосфери је измерено
0,18±0,67 честица у милијарду, и на основу тога научници су закључили да је могућност присуства живих метаногених микроорганизама на Марсу значајно умањена.[154][155][156]

Индијски ор итер Ман алијан, који је у ор иту око Црвене планете ушао 24. септем ра 2014. године, поседује
инструменте који трагају за метаном у атмосфери.[157] Ор итер Е зомарс, развијен од стране агенције ЕСА у
сарадњи са Роскосмосом, иће лансиран у марту 2016. године и опремљен је сифистицираним инструментима за
детекцију метана, али и нуспроизвода његовог разлагања, попут формалдехида и метанола.[158]

НАСА је 16. децем ра 2014. о јавила да је ровер Кјуриоси и детектовао десетоструко увећање, највероватније
локалног карактера количине метана у атмосфери. У узорцима атмосфере, који су узети 12 пута током периода од
20 месеци, видљив је пораст крајем 2013. и почетком 2014. године у износу од 7 делова у милијарду. Пре и после
овог периода очитавања су показивала само једну десетину ових вредности.[159][160]

На Марсу је детектован и амонијак ор итером Марс екс рес, али пошто је његов „животни век” врло кратак, није
Play media
јасно шта га је произвело. Амонијак није ста илан у Марсовој атмосфери и разлаже се у року од неколико сати.
Симулација која приказује како Сунчев ветар полако
Један од могућих извора је вулканска активност.[161]
односи атмосферу Марса у свемир

Аурора
Сонда Европске свемирске агенције Марс екс рес детектовала је 2004. ултраљу ичасти одсјај који је долазио из о ласти магнетских „кишо рана” на јужној полулопти.[162][163][164][165]
Марс не поседује гло ално магнетно поље које и усмеравало наелектрисане честице које улазе у атмосферу, али зато поседује више магнетских поља налик кишо ранима, углавном на
јужној полулопти, која представљају остатке гло алног магнетског поља које је нестало пре више милијарди година.

Крајем децем ра 2014. године ор итер Мејвен агенције НАСА детектовао је ауроре на великом делу северне полулопте, које се спуштају све до 20–30° ареографске ширине од екватора.
За настанак аурора одговорне су честице које улазе у Марсову атмосферу и тако настају светлосни ефекти на мање од 100 km изнад површине планете. Поређења ради, на Земљи се
ауроре јављају између 100 и 500 km изнад површине. Магнетско поље сунчевог ветра наилази на планету, улази у атмосферу, и наелектрисане честице прате магнетне линије сунчевог
ветра, па тако настају ауроре по о одима и изван магнетних кишо рана.[166]

Марта 2015. године НАСА је пријавила детекцију ауроре која није у потпуности схваћена, и о лак прашине у атмосфери за који научници тренутно немају о јашњење.[167] Ове ауроре
јављају се у регионима Црвене планете који не поседују магнетно поље (што је научницима веома чудно јер се на Земљи ауроре јављају услед интеракције сунчевог ветра са магнетним
пољем Земље), и детектоване су инструментом сонде Мејвен који посматра ултраљу ичасту светлост. Иако људско око не може видети у том делу спектра, научници сматрају да
постоји могућност да и ове ауроре ипак иле видљиве и голим оком, и прекривале и цело не о. Сонда је такође детектовала и краткотрајне ауроре које се јављају услед мањих
магнетних коле ања на Марсу.[168]

Клима
Од свих планета у Сунчевом систему, годишња до а на Марсу су најсличнија онима на Земљи з ог сличности у наги у осе Пешчана олуја
ротације — на Земљи је та вредност 23,4°, док је на Марсу 25,19°. Годишња до а на Црвеној планети трају скоро дупло
дуже од годишњих до а на Земљи јер Марс ор итира око Сунца на већој удаљености, з ог чега једна година траје скоро две
земаљске. На Марсу се јављају велике разлике у температури током дана и ноћи јер је атмосфера танка и разређена, и не
може да складишти већу количину топлоте; још један разлог је и низак атмосферски притисак, као и ниска топлотна
инертност марсовског тла.[169] Удаљеност од Сунца је још један фактор — планета кружи око звезде на 1,52 пута већој
18. новембар 2012.
удаљености у односу на Земљу, тако да до Црвене планете стиже 57% мање енергије.[170]

Када и Марс око Сунца ор итирао на истој удаљености као Земља, на њему и годишња до а ила готово иста као што су
данас на Земљи, јер о е планете имају сличан наги осе ротације. Једна од разлика између Марса и Земље је већи
ексцентрицитет ор ите Црвене планете, што има утицаја на количину топлотне енергије која допире до површине, па самим
тим и на температуру. Марс је лизу перихела када је лето на јужној а зима на северној полулопти, и лизу афела када је
25. новембар 2012.
зима на јужној а лето на северној полулопти. Зато су годишња до а на јужној полулопти оштрија (са већим екстремима),
Означени су ровери Опортјунити и Кјуриосити
док су на северној лажа. Летње температуре на јужној полулопти су и до 30 °C више него на северној. На Земљи нема
оваквих варијација јер је ексцентрицитет ор ите мањи.[171]

На Марсу се јављају и највеће пешчане олује у Сунчевом систему. Ове олује могу захватити само мању о ласт, али могу ити и џиновских размера, о ухватајући понекад и целу
планету. Најчешће се јављају када је Марс у својој ор ити нај лиже Сунцу, и из мерења се показало да утичу на пораст гло алне температуре планете.[172]

Временске прилике

Температура и временске прилике на Марсу варирају од године до године, што је очекивано код сваког не еског тела које поседује
атмосферу. На Марсу не постоје океани који на Земљи изазивају велике промене у току године, јер складиште велику количину
топлоте. Из података прикупљених камером MOC (енгл. Mars Orbiter Camera) током периода од две и по године, почевши од марта
1999,[173] види се да се временске прилике на Марсу често понављају, па их је тако лакше предвидети од оних на Земљи. Ако се
неки догађај одигра у одређеном региону у једној години, из прикупљених података се види да ће се сличан догађај поновити на
истој локацији годину дана касније, уз одступање од једне или две седмице.

Лендер Феникс је 29. септем ра 2008. године снимио снег који је падао из о лака са висине од 4,5 km изнад његовог места слетања.
Пахуље су испариле пре него што су стигле до површине, феномен који је познат под називом вирга.[174] На интернет страници
Mars Weather (http://marsweather.com/) доступни су свакодневни подаци о временским условима на површини Црвене планете, који
потичу са инструмента REMS ровера Кјуриоси и.

Облаци
Кретање облака изнад лендера Феникс
Пешчане олује на Марсу подижу ситне честице прашине у атмосферу, око којих се могу формирати о лаци. О лаци се формирају на
током периода од 10 минута
веома високо изнад површине, на висини и до 100 km.[175] Веома су леди и не могу се видети током дана, већ само у свитање или
сумрак када је не о тамније. Слични су ноћним светлећим о лацима (лат. Noctilucent) на Земљи, који се јављају на висини од око 80
km.
Сваке марсовске године у северном поларном региону јавља се кружни о лак са рупом у средини (налик крофни), и сваке године је
при лижно исте величине.[176] Формира се сваког јутра, и нестане до поднева.[176] Спољашњи пречник о лака је око 1.600 km, док
је пречник рупе у средини (ока) око 320 km.[177] Научници мисле да се о лак састоји од ситних честица воденог леда, и да је з ог
тога еличаст, за разлику од о лака који настају током пешчаних олуја и Црвенкасте су оје. Највише личи на циклоне на Земљи, али
нема ротацију. О лак се јавља током лета на северној полулопти и на великој ареографској ширини. Научници сматрају да се
формира услед специфичних услова који владају у региону лизу северног пола. Олује налик циклонима детектоване су још
ор итерима Викин , али је овај о лак скоро три пута већи од тих олуја. Овакви о лаци детектовани су и другим свемирским сондама,
као и телескопом Ха л.[176][177]
Снимак великог кружног облака (Хабл)
Температура

Температура на површини планете варира од −153 °C на поларним капама зими,[178][179] па све до +35 °C у екваторијалним пределима лети.[180] Ове температурне варијације су
нај лиже онима на Земљи од свих других не еских тела у Сунчевом систему — на нашој планети те вредности се крећу од −89,2 °C[181] до 56,7 °C за ваздух, и −93,2 °C[182][183] до
93,9 °C[184] за површину тла.

Температура на Марсу мерена је и пре „Свемирског до а” (лансирања С у њика и почетка Свемирске трке). Међутим, та почетна мерења радио-телескопима ила су непрецизна и
често са великим одступањима.[185][186] Са првим свемирским сондама почели су да стижу ољи подаци о температури, мерени прво из ор ите а касније и на површини — лендери
Викин ,[187][188] који су за ележили и температуру на различитим висинама током фазе слетања.[189] Подаци са свих мисија које су слетеле на површину указују на просечну
температуру на површини од око −55 °C.[190][191] Лендери Викин измерили су температуру у околини свог места слетања у распону од −17,2 °C до −107 °C. Ор итер исте мисије
измерио је температуру површине од око 27 °C.[192] Ро ер С ири измерио је максималну температуру током дана, у хладу, од 35 °C, и редовно је ележио температуру изнад нуле
осим у зимским месецима.[180]

Клима Марса (подаци након 2012. године)

Показатељ \ Месец Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.
Апсолутни максимум, 6 6 1 0 7 14 20 19 7 7 8 8 20
°C (°F) (43) (43) (34) (32) (45) (57) (68) (66) (45) (45) (46) (46) (68)
Средњи максимум, −7 −18 −23 −20 −4 0 2 1 1 4 −1 −3 −5,7
°C (°F) (19) (0) (−9) (−4) (25) (32) (36) (34) (34) (39) (30) (27) (21,7)
Средњи минимум, −82 −86 −88 −87 −85 −78 −76 −69 −68 −73 −73 −77 −78,5
°C (°F) (−116) (−123) (−126) (−125) (−121) (−108) (−105) (−92) (−90) (−99) (−99) (−107) (−109,3)
Апсолутни минимум, −95 −127 −114 −97 −98 −125 −84 −80 −78 −79 −83 −110 −127
°C (°F) (−139) (−197) (−173) (−143) (−144) (−193) (−119) (−112) (−108) (−110) (−117) (−166) (−197)

Извор: CAB (https://archive.is/zyqAg),[193] NASA,[194][195] Mars Weather[196]

Ветар

Површина Марса има веома малу топлотну инерцију, што значи да се врло рзо загрева када се о асја Сунчевим зрацима.
Температурне разлике у току једног дана, ван поларних региона, крећу се и до 100 °C. На Земљи се ветар често ствара између две
о ласти са великом температурном разликом, на пример између мора и тла. На Марсу нема великих водених површина, али има
региона са различитом топлотном инерцијом који се загревају различитим темпом, па долази до ветрова налик ветровима са мора на
Мањи вртлог на Марсу (Спирит)
копно на Земљи.[197]

На Марсу се повремено јављају и мали вртложни ветрови. Детектовани су још 1970-их сондама Викин . Лендер Па фајн ер
детектовао их је 1997. године када је један од тих вртлога прешао преко њега.[198] Вртложни ветрови на Марсу могу ити педесет пута шири и до
десет пута виши од оних на Земљи, а они највећи могу представљати опасност по сонде послате на површину.[199] Па ипак, сусрет лендера и
ровера са овим ветровима може ити и до ра појава. Ровери С ири и О ор јуни и остали су оперативни далеко дуже од предвиђеног делом и
з ог тога што су им ветрови повремено чистили прашину са соларних панела.[200][201] У новем ру 2015. сеизмолози су о јавили да су током
испитивања у исушеном кориту језера у Калифорнији детектовали сеизмолошке таласе које праве вртложни ветрови. Унутар ових малих торнада
Панели пре налета ветра
долази до знатног пада атмосферског притиска услед чега се тло преко којег врлог пролази незнатно уздиже, а затим спушта. Испоставило се да су
сензори које су научници користили осетљивији него што је очекивано, и успели су да региструју ове минијатурне промене у тлу које су реда 12 x
10−6 степени. Након овог открића на Земљи, научници се надају да ће уз помоћ сензора сонде Инсај успети да сниме исте сеизмичке таласе
вртложних ветрова на Марсу, који су још снажнији од оних на Земљи.[202]

Панели после налета ветра

 Фотографије вртложних ветрова снимљене орбитерима
250px

Ор ита и ротација
Просечна удаљеност Марса од Сунца је при лижно 230 милиона километара, док је период револуције око Сунца 687 (земаљских) дана.
Соларни дан, или сол, на Марсу је мало дужи од дана на Земљи — 24 сата 39 минута и 35,244 секунде. Година на Марсу еквивалентна је
1,8809 земаљских година, или 1 година 320 дана и 18,2 сата.[4]

Наги осе ротације Црвене планете износи 25,19° у односу на ор италну раван.[4] Тренутно, северни пол Марса уперен је при лижно према
звезди Дене .[203] Марс је у афелу ио у марту 2010.[204] а затим у фе руару 2012. године,[205] док је у перихелу ио у марту 2011.[205] и
јануару 2013. године.[205]

Марс има поприлично изражен ексцентрицитет ор ите од 0,0934.[206][207] Од осталих седам планета у Сунчевом систему само Меркур има
већи ексцентрицитет.[208] Зна се да је у прошлости Марс имао далеко кружнију ор иту него данас. У једном тренутку, пре 1,35 милиона
земаљских година, ексцентрицитет ор ите Марса износио је око 0,002, што је много мање од данашњег ексцентрицитета Земљине
ор ите.[209] Циклус ексцентрицитета ор ите Марса траје 96.000 земаљских година, у поређењу са цикслусом Земље од 100.000 година.[210] Марс је удаљен око 230
Марс поседује и далеко дужи циклус ексцентрицитета који траје 2,2 милиона земаљских година. У последњих 35.000 година ор ита Марса милиона километара од Сунца;
орбитални период му је око 687
постајала је издуженија з ог гравитационих утицаја осталих планета. Најмања удаљеност Марса и Земље наставиће да се лаго смањује у
(земаљских) дана, приказан
наредних 25.000 година (планете ће ити све лиже једна другој, али је та вредност и даље минијатурна у поређењу са величином
црвеном; орбита Земље је
ор ита).[211] плава

Потрага за животом
Према тренутном схватању планетарне настањивости — спосо ности не еског тела (планете) да развије услове под којима може настати
живот — предност имају планете које поседују воду у течном агрегатном стању на површини. Ово најчешће изискује да се ор ита планете
налази унутар зоне настањивости, која се у случају наше звезде протеже од мало иза ор ите Венере све до велике полуосе Марса.[212]
Током перихела, Марс „упада” унутар ове зоне, али танка атмосфера са ниским атмосферским притиском спречава настанак воде на већем
подручју на површини у дужем временском периоду. Пошто је на Црвеној планети у прошлости ило течне воде, то демонстрира
спосо ност планете за настањеност живим организмима. Према неким скорашњим доказима, поједини научници сматрају да је та вода,
Лендер Викинг 1 — роботском која је у далекој прошлости текла по површини, можда ила преслана и прекисела, и није могла да подрживе живе организме попут оних
руком ископани су дубоки ровови
на Земљи.[213]
за прикупљање материјала
Недостатак магнетосфере и изузетно танка атмосфера планете представљају велики изазов — на површини планете долази до врло мале
размене топлоте, нема заштите од ом ардовања сунчевог ветра и атмосферски притисак је пренизак да и постојање воде у течном
агрегатном стању (уместо тога, вода су лимира у гасовито стање). Марс је такође скоро, а могуће и у потпуности, геолошки неактиван. Са престанком вулканске активности изгледа да
је дошло до престанка рециклаже хемикалија и минерала између површине и унутрашњости планете.[214]

До данас прикупљени докази сугеришу да је планета у прошлости ила далеко гостољу ивија него данас, али остаје непознато да ли је икада
дошло до развоја живих организама. Сонде Викин 1 и 2 из 1970-их (лендери) поседовале су инструменте дизајниране за детекцију
микроорганизама у тлу Марса на местима слетања, и вратиле су позитивне резултате. У њима се видео и привремен пораст нивоа CO2 када су
узорци или изложени води и хранљивим материјама. Ови, наизглед позитивни, знаци живота касније су оспорени од стране појединих научника,
што је ио само почетак дуге де ате, а научник агенције НАСА Гил ерт Левин тврдио је да је на Марсу пронађен живот. Накнадне анализе
података прикупљних сондама Викин , а у светлу нових сазнања о екстремофилима, утврдиле су да инструменти сонди нису или довољно
напредни да открију ове о лике живих организама. Експеримент спроведен на лендерима и чак и у ио (потенцијални) живи организам.[215]
Тестови спроведени лендером Феникс показали су да тло има алкалну pH вредност, и да садржи магнезијум, натријум, калијум и хлорид.[216]
Хранљиве материје у тлу могле и да подрже живе организме, али и ти организми и даље морали да уду заштићени од штетног ултраљу ичастог
зрачења.[217] Недавном анализом метеорита EETA79001 откривено је 0,6 делова у милион (скраћено „дум”) ClO4−, 1,4 дум ClO3− и 16 дум NO3−,
највероватније марсовског порекла. Присуство ClO3− сугерише присуство других високо оксидационих оксихлорида попут ClO2− или ClO, који
настају ултраљу ичастом оксидацијом хлора и рендгенском радиолизом ClO4−. Стога само најупорнији и/или до ро заштићени (подповршински)
живи организми имају шансу да преживе.[218] Поред тога, недавна анализа узорака сонде Феникс показала је да једињење Ca(ClO4)2 у тлу које је Селфи ровера Кјуриосити
сонда прикупила није имало интеракцију са течном водом можда и целих 600 милиона година. Да је имало, једињење Ca(ClO4)2, које је веома (31. октобар 2012)
растворљиво у контакту са водом, произвело и само CaSO4. Ово указује на изузетно пусто окружење, у којем има минималне или никакве
интеракције са водом у течном стању.[219]
 Неки научници сматрају да су гло уле кар оната нађене у метеориту ALH84001, за који се сматра да је потекао са Марса, у ствари
фосилизовани микро и који су о итавали на својој планети и који су у свемир доспели након удара метеора у површину Марса пре око 15
милиона година. Већина научника скептични су према овом предлогу, и сматрају да су ове творевине иксључиво неорганског порекла.[221]

Мање количине метана и формалдехида детектоване сондама из ор ите се такође наводе као докази о животу на површини, јер и се ова
хемијска једињења рзо разложила у атмосфери.[222][223] Алтернативни извор ових материја могу ити вулканска активност или
серпентинизација.[147]

Кратер Алга — детекција наслага Ударно стакло, које настаје приликом силовитих удара метеорита, које на Земљи моде да садржи доказе о живим организмима из
ударног стакла — потенцијална прошлости, пронађено је унутар ударних кратера на Марсу.[224][225] Стога, ово ударно стакло можда у се и крије доказе о животу у
локација на којој је очуван живот из прошлости на Црвеној планети, ако га је ило.[226][227][228]
давне прошлости[220]

Настањивост
Истраживање Немачког аеросвемирског центра (нем. Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt e.V.) открило је да земаљски лишајеви могу да преживе у симулираним марсовским
условима, па су научници закључили да постоји могућност за присуство живота на Црвеној планети.[229] У симулацији су рекреирани температура, атмосферски притисак, минерали и
осветљеност на основу података које су прикупиле многе сонде послате ка Марсу.[229] Инструмент REMS (енгл. Rover Environmental Monitoring Station) дизајниран је да пружи свеже и
детаљније податке о временским условима на Марсу, локалним хидролошким циклусима, деструктивном утицају ултраљу ичастог зрачења, и подповршинској настањивости на основу
интеракције између површине и атмосфере. Овај инструмент послат је на Марс у оквиру научног пакета ровера Кјуриоси и, и прикупља податке од слетања на површину у августу
2012. године.[230][231]

Истраживање Марса
Поред података прикупљеним посматрањима са Земље ( оптичким и радио-телескопима), за изучавање Црвене планете коришћен је и свемирски телекоп Ха л. На фотографијама
снимљеним овим свемирским телекопом јасно су видљиве поларне капе и неке од већих површинских одлика. Снимљене крајем 1990-их, иле су далеко детаљеније од ило којих
фотографија снимљених земаљским телекопима до тада.[232][233] Скорије, уз употре у адаптивне оптике, и земаљски телескопи су у могућности да постигну сличан ниво детаља као
Ха л, мада се за то ретко користе јер постоје свемирске сонде које прикупљају далеко детаљније фотографије површине Марса.[234]

Пројектовање међупланетарних мисија је веома компликован задатак, па је у почетни година истраживања Марса ило
доста неуспеха.[235] До 2016. године, ка Марсу је послато 56 мисија, од чега је само 53% проглашено успешним. Неке сонде
престале су са радом пре предвиђеног рока, док су друге отказале и пре него што су почеле са научним посматрањима.
Одређен рој сонди (9) доживеле су неуспех при лансирању (квар или експлозија ракете-носача). И поред почетних
неуспеха, временом су сонде постајале све поузданије, тако да је дошло и до великих успеха. Поједине сонде, попут ровера
С ири и О ор јуни и, далеко су премашиле очекивања инжењера и научника — уместо пар месеци, на површини су
опстале више година, а ровер О ор јуни и наставља да истражује и данас, више од десет година по слетању на Марс.

Земље које су послале сонде ка Марсу су САД, СССР (касније Русија), Европа (Европска свемирска агенција), Јапан, Кина
и Индија. Русија и Кина технички и даље нису истраживале Марс — Русија од распада Совјетског Савеза није послала Play media
ниједну успешну мисију, а два покушаја завршила су се езуспешно; Кина је први покушај имала са руском мисијом Фо ос- Анимација која приказује места слетања мисија
Грун која није успела да напусти Земљину ор иту.

Отприлике две трећине свих мисија је завршило неуспехом. На пример, ниједан лендер из Совјетског Савеза није успео да пошаље податке са површине Марса дуже од неколико
секунди. САД су прошле нешто оље, али читав низ њихових летелица је исто ио неуспешан. З ог тога што велики рој мисија које се упуте ка Црвеној планети заврше неуспехом,
међу научницима и инжењерима постоји прича о Марсовој или Марсовској кле ви.[236] Израз Галак ички зли ух или Велики алак ички зли ух,[237] који се односи на измишљено
свемирско чудовиште које се „храни” свемирским сондама упућеним ка Марсу, скован је 1997. године од стране новинара часописа Тајм Доналда Нефа, и повремено се користи за
о јашњење када нека од мисија пође по злу.[238][239][240][241] Испод је та ела која приказује све покушаје мисија ка Марсу:[242]

Стопа Укупно Делимичних Неуспело Неуспех Неуспешан улазак

Тип мисије Успеха
успеха покушаја успеха лансирање у путу у орбиту/слетање
Пролет 45 % 11 5 0 4 2 0
Орбитер 50 % 24 10 2 5 3 3
Лендер 53 % 15 8 0 0 3 4
Ровер 66 % 6 4 0 0 0 2
Укупно 53 % 56 27 2 9 8 9

Лансирни прозори
Лансирни прозори који захтевају најмање енергије за досезање Марса јављају се отприлике на сваке две
Лансирни прозори (2013—2020)[243]
године и два месеца, односно 780 земаљских дана (синодички период Марса у односу на Земљу).[244] Поред
тога, на сваких 16 година се јављају лансирни прозори који захтевају најмање енергије за достизање Црвене Год. Лансирање Сонда
планете. На пример, минимум енергије ио је потре ан током прозора 1969. и 1971. године, након чега је 2013. новембар 2013. Мејвен, Мангалијан
уследио максимум крајем 1970-их, праћен још једним минимумом 1986. и 1988. године.[244] 2016. јан. 2016 — апр. 2016. Егзомарс орбитер
2018. апр. 2018 — мај 2018. Инсајт, Red Dragon
Прошле мисије Марс 2020, Егзомарс ровер,
2020. јул 2020 — сеп. 2020.
Нада, Кинеска мисија
Почевши од 1960. године СССР је ка Марсу лансирао серију сонди, међу којима је ио и први покушај
пролета и тврдог спуштања (удара) на тло Марса (мисија Марс 1962B).[245] Први успешан пролет поред
Црвене планете догодио се 14/15. јула 1965. године сондом Маринер 4 агенције Наса.[246] Сонда је снимила само мали део површине; фотографије су иле сла ог квалитета и могли су
се разазнати једино кратери и површина слична Месечевој. Сонда Маринер 9 постала је прва свемирска сонда која је успешно ушла у ор иту око неке друге планете (први ор итер око
Марса) када је успешно ушла у ор иту око Марса 14. новем ра 1971. године.[247] Након неколико месеци током којих се површина планете није видела услед велике пешчане олује,
сонда је напокон успела да фотографише површину планете и пошаље „чисте“ слике површине. Укупно је снимљено 7.329 фотографија током своје мисије, која је окончана у окто ру
1972. године. Количина података коју су сонде слале ка Земљи драматично се увећала са развојем технологије.[245]
Први контакт са површином Марса имале су две совјетске сонде — лендери Марс-2 (27. новем ра) и Марс-3 (2. децем ра 1974. године).
Сонда Марс-2 престала је са слањем података у фази уласка у атмосферу, док је сонда Марс-3 ила оперативна двадесетак секунди по првом
успешном меком слетању на Марс.[248] Уследила је сонда Марс-6 која је такође отказала при уласку атмосферу 1974. године, али је успела да
пошаље малу количину података.[249] Затим су САД 1975. ка Марсу лансирале два идентична ор итера Викин , од којих је сваки носио по
лендер. О а лендера успешно су се спустила на површину Црвене планете 1976. године. Викин 1 наставио је да ради на површини пуних
шест година, док је Викин 2 радио три године. Проналажење микро а у тлу Марса није дало јасне резултате, јер је нетипично марсовско тло
производило гасове који су могли да уду протумачени и неорганском хемијском активношћу узорака. Ове две сонде на Земљу су послале
Совјетска сонда Марс-2
прве панорамске фотографије површине Марса у оји,[250] док су два ор итера фотографисала површину у тако високој резолуцији да се ти
подаци и четири деценије касније користе.

Совјетске сонде Фо ос 1 и 2 послате су 1988. године ка Марсу како и изучиле његове природне сателите, са фокусом на Фо осу. Са сондом Фо ос 1 контакт је изгу љен у путу ка
Марсу, док је сонда Фо ос 2 успешно ушла у ор иту и полала фотографије Марса и Фо оса, али је и са њом контакт изгу љен пред спуштање лендера на површину Фо оса.[251]

Око ⅔ свих мисија упућених ка Марсу завршиле су се ез остваривања задатих циљева мисије, и Црвена планета има репутацију веома тешке дестинације за истраживање.[252] Мисије
које су се завршиле неуспехом након мисија Фо ос 1 и 2 су: Марс о зервер[253][254] (лансиран 1992), Марс 96[255][256] (1996), Марсов клима ски ор и ер[257][258] (1999), Марсов
оларни лен ер[259] са импакторима Ду оки свемир 2[260] (1999), Нозоми (2003), Би л 2[261][262][263] (2003), и најскорије Фо ос- рун са кинеским ор итером Јинхо-1
(2011).[264][265][266][267]

По неуспеху мисије Марс о зервер 1993. сонда агенције НАСА Марсов ло ални еоме ар је успешно ушла у ор иту 1997.
године. Ова мисија ила је потпуни успех и завршила је своју примарну мисију 2001. године. Контакт са ор итером
изгу љен је тек 2006. током трећег продужења мисије, када је сонда ила оперативна у ор ити око Марса пуних десет
година. Затим је лендер Марс а фајн ер, опремљен новом врстом возила за истраживање Марса — ровером, успешно
слетео на површину 1997. године. Током ове мисије ровер Соџурнер постао је први оперативни ровер на Марсу. Сам ровер
ио је конструисан за мисију у дужини од 7 сола, уз могући продужетак мисије уколико све прође ез про лема до 30 сола,
па ипак ровер је остао активан читавих 83 сола. Мисија је проглашена великим успехом, а на Земљу је послат велики рој
фотографија.[268]

Лендер Феникс спустио се у северни поларни предео Марса 25. маја 2008. године.[269] Лендер је ио опремљен ро отском Ровер Соџурнер испитује стену близу места
руком којом је успешно закопао тло Црвене планете, и испод површине је потврђена детекција воденог леда 20. јуна 2008. слетања лендера Патфајндер
године.[270][271] Мисија је завршена 10. новем ра исте године, када је са лендером изгу љен контакт.[272] Током 2008.
процењено је да транспорт једног килограма материјала са површине Земље до површине Марса кошта 309.000$.[273]

Сонда Розе а Европске свемирске агенције пролетела је 2007. године око 250 km од површине Марса на свом путу ка комети 67П/Чурјумов-Герасименко.[274] Сонда Зора пролетела је
поред Марса искористивши његову гравитацију за додатно у рзање на свом међупланетарном путу ка Вести и Церери.[275]

На следећој мапи планете Марс уграђене су хипервезе ка неки значајнијим ареографским одликама поред места на којима су слетели лендери и ровери. Само кликните на везу и
отвориће вам се чланак на ту тему [напомена: тренутно је написан само чланак о планини Олим ]. Север је у горњем делу. Висина терена — црвена (виша), жута (нула) и плава (нижа).
 < Феникс (2008)

Викинг 2 (1976) >

Викинг 1 (1976) > < Патфајндер/Соџурнер (1997)

< Бигл 2 (2003)

Опортјунити (2004) > Кјуриосити (2012) >

Спирит (2004) >

< Марс 3 (1971)

Садашње мисије
Године 2001. агенција НАСА је лансирала сонду О исеја на Марсу 2001, која је и даље у ор ити око Марса.[276] Ова сонда, користећи свој спектрометар гама зрака, открила је високу
концентрацију водоника у површинском слоју тла Црвене планете (до једног метра ду ине), и претпоставља се да је то водоник из замрзнуте воде у тлу.[277]

Европска свемирска агенција лансирала је сонду Марс екс рес 2003. године, са ор итером и лендером. Сонда је лансирана руском
ракетом Сојуз са космодрома Бајконур у Казахстану. Са лендером Би л 2 контакт је изгу љен приликом слетања на површину, и
након неуспешних покушаја ступања у контакт проглашен је изгу љеним у фе руару 2004. године. Би л 2 пронађен је на
фотографијама које је снимио Ор и ални ис раживач Марса. Почетком 2015. године, 16. јануара, о јављено је да је тим агенције
ЕСА претражујући фотографије које је снимила ова сонда из ор ите, највероватније пронашла лендер. Овим је окончана мистерија о
томе шта се са њим десило. На основу ових снимака, научници сматрају да је лендер слетео на површину Марса, али није у
потпуности отворио своје соларне панеле и антену.[278][279][280][281][282][283] Почетком 2004. године тим који је руководио
инфрацрвеним спектрометром сонде Марс екс рес о јавио је детекцију метана у горњим слојевима атмосфере Марса.[284] У јуну
2006. године ЕСА је о јавила и детекцију аурора на Марсу.[285]

Такође 2003. године, НАСА је послала С ири и О ор јуни и — ровере на Марс. О а су се успешно спустила почетком 2004.
Уметничко виђење ровера за
године на површину. Примарна мисија ровера тре ало је да траје пар месеци, али су они далеко премашили та очекивања инжењера.
истраживање Марса (Спирит и
Повремени налети ветра и мањих торнада односили су прашину са соларних панела ровера чиме им се продужавао радни век.[286] Опортјунити) на површини
Ровер С ири је престао са радом у марту 2010. године, док је ровер О ор јуни и и даље активан и до јула 2014. године је
превалио преко 40 km истражујући површину Марса. На о а места спуштања су нађени докази о постојању воде на површини
Марса у прошлости.

Агенција НАСА је 2005. године лансирала Ор и ални ис раживач Марса. Стигао је у ор иту 2006. године са задатком да снима
површину у веома високој резолуцији да и ило лакше пронаћи удућа места за спуштање сонди. Ова мисија је снимила и прве
лавине на Марсу лизу северног пола,[287] као и прве доказе о сезонској текућој сланој води тик испод површине.[288][289][290][291]
Ор итер је опремљен великим ројем инструмената нове генерације, попут велике антене за комуникацију са Земљом,
подповршинским радаром, а најзначајнији инструмент је камера HiRISE (мањи телескоп) којим је сонда фотографисала површину у
до тада невиђеним детаљима. У фе руару 2015. године сонда је достигла 40.000 ор ита око Црвене планете. До тог тренутка сонда је
на Земљу послала 247 TB података, различитих мерења и фотографија високе резолуције, што је више од ило које мисије која је
послата у ду оки свемир. Током својих 40.000 ор ита, сонда је превалила скоро дупло већи пут од оног који је прешла у транзиту
између Земље и Марса након лансирања 2005. године (око 500.000.000 km).[292] (Десе о ина сон е MRO (https://www.youtube.com/ Уметничко виђење сонде MRO у орбити
око Црвене планете
watch?v=PaEyWB4pvB8), Јутју )

Дана 26. новем ра 2011. успешно је ласниран ровер Кјуриоси и агенције НАСА, ракетом А лас V-541. У августу 2012. године,
након више месеци путовања кроз међупланетарни простор, ровер се успешно спустио на површину планете, у Гејл кратер, са до тада невиђеном
прецизношћу.[293][294] Кјуриоси и је еволуција претходних успешних ровера — С ири и О ор јуни и. Већи је и масивнији, и садржи већи рој
научних инструмената. Напајање је такође другачије, јер за разлику од претходних ровера који су користили соларне панеле за пуњење атерија,
Кјуриоси и има мултимисиони радиоизотопни термоелектрични генератор. Ровер је пронашао доказе да је на овој локацији некада ило воде у
течном стању, да је у лизини текла река и уливала се у велико језеро. Касније је ровер пронашао трагове метана на површини,[295][296] а у рзо
затим су детектована и органска једињења.[295][296] Кјуриоси и поседује чак 17 камера: 8 камера за из егавање препрека монтираних по четири на
предњу и задњу страну ровера, 4 навигационе камере монтиране на сту које служе за фотографисање путање којом се ровер креће и одређивање
нај ез еднијег пута, две камере високе резолуције које служе за фотографисање удаљених о јеката, једна камера налази се на ро отској руци и
научницима служи као микроскоп, и последња камера је у ствари веома моћан ласер који испаљује пулсеве енергије услед којих стена испарава а
затим камера ту пару анализира и тако се утврђује састав стене.[297][298][299][300]

Индијска организација за истраживање свемира (ISRO) лансирала је 5. новем ра 2013. ор итер Ман алијан. Сонда је успешно ушла у ор иту око
Селфи ровера Кјуриосити
Црвене планете 24. септем ра 2014.[301] Тиме је ISRO постала четврта свемирска агенција која је успешно поставила сонду у ор иту око Марса,
(6. октобар 2015)
након Совјетског космичког програма, агенције НАСА и агенције ЕСА.[302] Индија је постала прва нација која је успешно поставила сонду у
ор иту око Марса из првог покушаја,[303] и прва азијска држава која је стигла до Марса.[304][305][306][307] Ман алијан је првенствено демонстрација
технологија потре них за достизање других планета и њиховог изучавања,[308] и опремљен је са пет научних инструмената.[309]

Наса је 2013. лансирала нови ор итер под називом Мејвен. Примаран циљ сонде је да истражи његову атмосферу.[310] Опремљен је инструментима који ће помоћи у разумевању зашто
је Марс изгу ио већи део своје атмосфере и воде, чиме је планета постала негостоњу ива за живот.[311] Поред тога, Мејвен ће служити за пренос података од лендера и ровера на
површини Црвене планете ка Земљи.[312][313] Планирано је да ову функцију о авља око 10 година.[314]
У слопу пројекта Е зомарс, агенције Еса и Роскосмос лансирале су Е зомарс ор и ер и лендер Скја арели 14. марта 2016. године. Ор итер ће истраживати гасове у атмосфери Марса, а
лендер демонстрирати технологију за слетање на површину.[315] Ор итер је успешно ушао у ор иту око Црвене планете 19. окто ра 2016, док је са лендером изгу љен контакт око 50
секунди пред слетање на површину.[316]

Будуће мисије
Индијска свемирска агенција планира да лансира наследника сонди Магалијан до 2020. године. Мисија је добила назив Мангалијан
2,[317][318][319] и чиниће је лендер и ровер.[320]
У августу 2012. године агенција Наса изабрала је лендер Инсајт за следећу мисију на Марс. Инсајт ће бити лансиран у мају 2018.
године,[321] коштаће око 825 милиона долара и биће опремљен сеизмометром и бушилицом како би боље истражио унутрашњу
структуру Марса.[322][323][324] Полетање је било планирано за почетак 2016. али је на једном од инструмената пронађена грешка
(рупа, тако да није могао да се одржи неопходан вакуум), па је лансирање одложено.[325] Агенција је у марту 2016. одлучила да
сонда буде лансирана током следећег лансирног прозора,[326][327] иако је било могуће да буде потпуно отказана.[328] Са овом
сондом биће лансирана и два мала CubeSat-а[e], који ће само пролетети поред планете и преносити податке приликом слетања Лендер Инсајт
лендера. Ови мали сателити одвојиће се од ракете-носача и до Марса путовати одвојено од лендера Инсајт.[329][330][331]
У склопу пројекта Егзомарс агенције Еса и Роскосмос ће 2020. године лансирати Егзомарс ровер, који ће бити опремљен
софистицираним инструментима којима ће трагати за прошлим или садашњим живим организмима на површини или испод
површине.
Агенција Наса за 2020. годину планира лансирање новог ровера базираног на дизајну ровера Кјуриосити. Радни назив је Марс 2020.
Инструменти овог ровера биће фокусирани на астробиологију.[332] Један од експеримената је и MOXIE, који ће из атмосфере Марса
извлачити CO2 и претварати га у кисеоник.[333] Овај инструмент је значајан јер би тим процесом будући космонаути могли да се
Егзомарс ровер
снабдеју кисеоником за дисање као и горивом за повратак на Земљу.[334]
Кина је 10. новембра 2014. године представила концепт марсовског ровера базираног на роверу Јуту послатом на Месец. Кинеска
свемирска агенција је том приликом објавила да се планира мисија која ће садржати орбитер, лендер и ровер, и да ће бити
лансирана 2020. године.[335] У новембру 2015. јавности је први пут приказана макета будуће сонде.[336][337]
Уједињени Арапски Емирати најавили су слање орбитера на Марс 2020. године. Орбитер назван Нада изучаваће атмосферу Црвене
планете.[338][339]
Марсовски орбитер 2022. је планирана мисија на Марс агенције Наса. Агенција је почетком 2015. године објавила да су прикупљени
предлози за изглед самог орбитера и научне инструменте. Планира се да ово буде први орбитер послат ка Црвеној планети који ће Орбитер 2022.
користити јонски погон, панеле са новог генерацијом соларних ћелија као и ласерски систем за комуникацију са
Земљом.[340][341][342][343][344]

Враћање узорака

Још 1970-их су постојали планови да се прикупе узорци тла Црвене планете и врате на Земљу ради детаљне анализе. СССР је конструисао мисију Марс-5НМ, која је тре ало да полети
ракетом Н-1, али је та мисија отказана након четири узастопна неуспеха ракете. Западни научници већ више деценија заговарају овакву мисију, јер ла ораторије на Земљи могу
детаљније и свестраније да одраде анализу узорака тла.[345] Једна мисија агенције НАСА, која је тре ало да врати узорке до 2008. године,[346] отказана је.[347]

НАСА—ЕСА — Америчка и европска свемирска агенција удружиле су се 2006. како би лансирале мисију око 2018. године, која би
узорке вратила око 2023.[348][349][350] Међутим, овај план отказан је 2012. године, и научници који су на њему радили описали су ту
одлуку као „трауматично” искуство.[351]
Планови агенције Наса — У септембру 2012. Америка свемирска агенција објавила је планове са различитим архитектурама за
враћање узорака.[352] Постоји опција са једним,[353] два[354] или три лансирања са Земље.[355]
Француска је такође укључена у развој овакве мисије. У склопу тих планова је опремање лабораторија на Земљи за анализу
враћених узорака, и рад на орбитеру заједно са САД или другим европским државама.[356]
Враћање узорака
Јапанска агенција JAXA је 9. јуна 2015. обелоданила планове за враћање узорака са једног од природних сателита Марса.[357][358] (уметничко виђење)
Јапан је и раније учествовао у планирању и развоју оваквих мисија у сарадњи са другим државама.
Марс-грунт је концепт мисије повратка узорака тла са Марса на Земљу руске агенције Роскосмос.[359][360][361][362] Планирано је да
дизајн буде сличан са мисијом Фобос-грунт уз одређена побољшања.[360] Према плановима из 2011. мисију ће чинити орбитер и
лендер (без ровера),[363] а узорци би се прикупили роботском руком из околине места слетања.[359]
Русија планира да половином 2020-их лансира наследника мисије Фобос-грунт, који ће вратити узорке тла Марсовог сателита на
Земљу. Европска свемирска агенција је такође изразила жељу да учествује у овој мисији, а први разговори на ту тему одржани су на Посуда за складиштење
аеромитингу МАКС 2015. године у Москви.[364][365] узорака тла

Међу другим предлозима мисија ка Марсу су и поларне сонде, летелице које и из ваздуха истраживале површину и атмосферу, као и мрежа малих
метеоролошких станица.[366] У дугорочне циљеве истраживања у рајају се и цеви настале токовима лаве, пећине и искоришћавање материјала
доступних на површини и у подповршинском тлу.[367][368] Разматра се и слање мањих мисија са нижом ценом, користећи лансирање великих ракета-носача а затим уз гравитациони
маневар поред Месеца.[369]

Људске мисије
Већ дуго се предлаже људска мисија на Марс као логични наредни корак у истраживању свемира након
мисија Аполо које су слетеле на Месец. Поред престижа којег и таква мисија донела нацији/нацијама
које и учествовале у таквом подухвату, заговореници људских мисија истичу да и људски истраживачи
много ефикасније и детаљније истраживали површину Црвене планете од ро отизованих сонди, и тако и
иле и исплативије. Сва научна открића која су до сада постигли лендери и ровери својим инструментима
на површини Марса, људи и могли да одраде највише за пар дана. Један од заговореника људских мисија
је аеросвемирски инжењер Ро ерт Зу рин. Други ипак износе да су ро отске мисије далеко јефтиније од
људске мисије, и да могу вратити исте научне резултате. У случају људске мисије, постоји и могућност да
дође до контаминације Марса микро има са Земље, па је то један од разлога за слање свемирских
сонди.[370] Код људских мисија ка Црвеној планети у о зир се поред физичке спремности космонаута Концепт људске мисије на површини Марса (Наса, 2009)
мора узети и њихово психичко и емотивно стање. Током оравка на МСС космонаути најчешће истичу да
им недостаје свеж ваздух, отворен простор, породица и пријатељи (иако се они налазе у ниској Земљиној
ор ити и са њима могу да комуницирају у реалном времену). Истраживачи наводе да је веома итно да се те ставке узму у о зир јер је пут до Марса дупло дужи од најдужег оравка на
МСС, тако да ће ефекти ити израженији. Предлажу узгој иљака и хране унутар свемирског рода како и астронаути имали пријатније услове и имали чиме да се занимају. За
психичко и емотивно стање иће далеко теже наћи решење, а како је један научник изјавио „ ланери мисије не мо у је нос авно у аци и ас ронау е у о ољену ме алну конзерву и о
њих очекива и а се се омире са свим им о рицањима”.[371]

Европска свемирска агенција

Агенција ЕСА поставила је за циљ слетање људске мисије на Марса између 2030. и 2035. године.[372] Овој мисији претходиће серија сонди које ће ити све сложеније, почевши са
Е зомарс ор и ером и ровером,[373] а затим и мисијом повратка узорака тла са Марса у сарадњи са агенцијом НАСА.[374]

НАСА

Унутар агенције Наса планови за слање људи на Марс појавили су се још 1970-их, по окончању мисија А оло. Многи научници сматрали су да је то логичан следећи корак. Ипак,
пошто је СССР одустао од свемирске трке у том смеру и окренуо се станицама у НЗО, ови планови се никада нису остварили. Планови су се поново појавили 2004. године када је
председник САД Џорџ Буш, у склопу Визије за истраживање свемира (енгл. Vision for Space Exploration), предложио да се развије нова капсула Орион којом и астронаути прво поново
слетели на Месец 2020. године, а затим и наставили ка Марсу у наредним годинама.[375] Администратор агенције НАСА Мајкл Грифин је 28. септем ра 2007. изјавио да та агенција
планира да астронаути кроче на површину Марса 2037. године.[376]

Џејсон Крусан и Џејмс Ројтер из агенције НАСА су 2. децем ра 2014. о јавили прелиминарну подршку за
план компаније Боинг — „Приступачан дизајн мисије на Марс” (енгл. Affordable Mars Mission Design),
који је између осталог користио напредну заштиту од зрачења, центрифугалну вештачку гравитацију,
сна девање намирницама у транзиту ка Црвеној планети и лендер који ће моћи да врати посаду ка
Земљи.[379][380] Ројтер је изјавио да и уз адекватно финансирање из уџета, таква мисија могла да се
реализује почетком 2030-их.[381]

НАСА је 8. окто ра 2015. године о јавила званичне планове за људско истраживање и колонизацију
Марса. План се састоји из три фазе које воде ка потпуно одрживој колонији на Марсу.[382] Прва фаза —
„Зависни од Земље”, је већ у току; њом је планирано да се Међународна свемирска станица користи
најмање до 2024. године, да се развију и потврде технологије за ду оки свемир и да се детаљније истражи
утицај дугорочног оравка у свемиру на људско тело. Друга фаза — „Полигон за доказивање”, о ухвата
делимично одвајање од Земље и премешта се из НЗО у лизину Месеца. НАСА планира да у ор иту око Уметничко виђење баште за производњу хране и кисеоника на
површини Марса[377][378]
Месеца „довуче” астероид са којим ће се астронаути састати и тестирати нове технологије, попут модула
за дугорочни оравак посаде у ду оком свемиру. На крају, трећа фаза „Независност од Земље” планира
удаљавање од зависности од земаљских ресурса. У склопу ње су планиране азе на површини Месеца које ће захтевати само повремено сна девање ресурсима и одржавање, и
искоришћавање ресурса доступних на Марсу за до ијање воде, горива и грађевинског материјала. НАСА и даље планира људску мисију на Црвену планету крајем 2030-их, али ће за
„Независност од Земље” вероватно ити потре но неколико деценија.[383]

Зубрин

Марс Директ, ниско уџетна архитектура за слање људи на Марс коју је осмислио оснивач Марсовског друштва Ро ерт Зу рин, подразумева коришћење ракета-носача тешке категорије
(попут ракете SLS, која је тренутно у развоју) и прескакање конструкције у НЗО и резервоара за допуњавање горивом у месечевој ор ити. Касније је о јавио и модификовани предлог,
Mars to Stay, у склопу којег се први астронаути не и одмах, а можда и уопште, враћали на Земљу.[384][385][386][387]

Илон Маск

Оснивач компаније С ејс екс, Илон Маск, о јавио је да та компанија тренутно развија ракетни мотор Ра ор, који ће се користити у новој ракети-носачу супер тешке категорије која ће
моћи да достави око 100 тона корисног терета на површину Марса.[388] Планирано је да та ракета уђе у употре у крајем 2020-их.[389][390] Маск је и раније рекао да је компанију
основао како и драстично смањио цену лансирања терета у свемир и тако олакшао колонизацију Марса.[391][392]

Почетком јуна 2016. Маск је изјавио да се нада да ће прва људска мисија ка Марсу ити лансирана новом генерацијом ракета-носача око 2024. године.[393][394] Детаљну архитектуру за
летове ка Црвеној планети откриће у септем ру 2016. на Астронаутичком конгресу у Мексику.

Посматрање
Пошто је ор ита Марса ексцентрина, његова привидна звездана величина при опозицији од Сунца креће се између −3,0 и −1,4. Минимални
сјај планете на не у је магнитуда +1,6 када је у конјукцији са Сунцем.[395] Марс је о ично црвен, жут или наранџаст; права оја Марса је
светло раон, док се црвенило јавља услед прашине у атмосфери планете. Ровер С ири агенције НАСА снимио је фотографије на којима се
види терен зеленкасто- раон оје, сличне лату, са плавкасто-сивим стенама и регионима светло црвеног песка.[396] Када је најудаљенији од
Земље, Марс је седам пута удаљенији него када се налази у нај лижој тачки нашој планети. У најнезгоднијем положају је када се налази у
лизини Сунца, и тада се не може посматрати и по неколико месеци. У најповољнијем положају за посматрање — који се јавља на сваких 15
до 17 година, и увек између краја јула и краја септем ра — многе површинске одлике могу се видети телескопом. Нарочито су видљиве, чак и
апаратуром са мањим увеличањем, поларне ледене капе планете.[397]

Како се при лижава опозицији, Марс започиње период привидног ретроградног кретања, што значи да ће се кретати уназад кружном
путањом у односу на позадинске звезде. Трајање овог ретроградног кретања је око 72 дана, и планета достиже највећи сјај средином тог
Анимација привидног
периода.[398]
ретроградног кретања Марса,
гледано са Земље
Тачка у којој се Марс налази тачно иза Земље, гледано са Сунца, назива се опозиција, и та тачка је лизу времена нај лижег проласка поред
Земље. Марс се може наћи у опозицији и више од осам дана пре или после нај лижег проласка поред Земље. Удаљеност
при нај лижем проласку варира између 54[399] и 103 милиона километара з ог елиптичних ор ита планета, з ог чега долази
до приметних промена у угаоним величинама.[400] Последња опозиција Марса догодила се 8. априла 2014. године на
удаљености од 93 милиона километара.[401] Наредна ће се догодити 22. маја 2016. године, на удаљености од око 76 милиона
километара.[401] Просечно време између два нај лижа пролета Марса поред Земље, његов синодички период, је 780 дана,
мада рој дана може варирати од 764. до 812.[402]

Марс је имао свој нај лижи пролет поред Земље и највећи сјај на не у у последњих 60.000 година 27. августа 2003. године
у 9.51.13 UTC — 55.758.006 km (0,37271925 АЈ), магнитуда –2,88. У том тренутку ио је око једног дана од опозиције, и око
три дана од перихела, услед чега је ило изузетно повољно посматрати га са Земље. Процењено је да је последњи пут ио
тако лизу Земље 12. септем ра 57617. године п. н. е. док ће следећи пут ити тако лизу 2287. године.[403] Овај лиски Снимак телескопа Хабл из Земљине орбите
пролет ио је незнатно лижи од осталих — нпр. минимална удаљеност 22. августа 1924. ила је 0,37285 АЈ, док ће 24.
августа 2208. године ити 0,37279 АЈ.[210]
Историјске опсервације
Историјска посматрања највише се везују за опозицију Марса, када је планета нај лижа Земљи и самим тим најсветлија на ноћном не у, а која се догађа на сваких пар година. Још
израженија је опозиција Марса при перихелу, која се догађа на сваких 15 до 17 година, а разликује се по томе што је тада Марс нај лижи Сунцу у својој ор ити па је самим тим још
лижи Земљи, а његов сјај на не у још израженији.

Античка и средњовековна посматрања

Постојање Марса као лутајућег о јекта по ноћном не у за ележили су још астрономи у старом Египту, и до 1534. п. н. е. или су упознати са његовим ретроградним кретањем.[404] У
периоду када је постојало Нововавилонско царство, вавилонски астрономи редовно су ележили позиције планета на ноћном не у и систематски пратили њихово кретање. У случају
Марса, знали су да планета направи 37 синодичких периода, или 42 круга зодијака, сваких 79 година. Такође су изумели аритметичке методе којима су вршили мање исправке у
предвиђањима позиција планета.[405][406]

У четвртом веку п. н. е. Аристотел је за ележио да је Марс нестао иза Месеца током окултације, и закључио да је Црвена планета удаљенија од Месеца.[407] Грк Птолемеј, који је живео
у Александрији,[408] покушао је да се ухвати у коштац са про лемом ор италног кретања Марса. Птолемејев модел и његов свеукупан рад везан за астрономију о јављен је у склопу
дела из више томова названог Алма ес , које је постало основа западњачке астрономије у наредних 14 векова.[409] Литература из древне Кине потврђује да су кинески астрономи или
упознати са кретањем Марса најкасније у четвртом веку п. н. е.[410] У петоm веку нове ере, у тексту индијске астрономије под називом Surya Siddhanta процењен је пречник Марса.[411]
У источноазијским културама, за Марс је уо ичајен назив „ватрена звезда” (火星), на основу филозофије пет елемената.[412][413][414]

Током 17. века астроном Тихо Брахе измерио је паралаксу Марса, коју је Јохан Кеплер искористио да одради прелиминарне калкулације релативне удаљености Црвене планете од
Земље.[415] Када су први телескопи постали доступни, поново је измерена паралакса Марса у настојању да се одреди тачна удаљеност између Земље и Сунца. Ово је први урадио
Ђовани Доменико Касини 1672. године. Прво итна мерења паралаксе ила су непоуздана з ог лошег квалитета инструмената.[416] За сада једина посматрана окултација Марса
Венером догодила се 13. окто ра 1590. године, и посматрао ју је немачки астроном Мајкл Местелин из Хајдел ерга.[417] Галилео Галилеј постао је први човек који је Марс видео кроз
телескоп 1610. године.[418] Прве мапе Црвене планете, на којима су уцртане ар неке површинске одлике, нацртао је холандски астроном Кристијан Хајгенс.[419]

Марсовски „канали”
До 19. века резолуција телескопа достигла је ниво довољан да се могу разазнати
одређене површинске одлике на Марсу. Опозиција у перихелу Црвене планете
догодила се 5. септем ра 1877. године. Исте године, италијански астроном Ђовани
Скјапарели је у Милану, уз помоћ свог телескопа пречника 22 cm, направио прву
детаљну мапу површине Марса. На овим мапама иле су уцртане и праволинијске
одлике које је он назвао итал. canali, а за које се касније испоставило да су иле
оптичка варка. Овим „каналима”, који су већином или дуге, праве линије које су Мапа Ђованија Скјапарелија
пресецале скоро целу површину планете, дао је имена по рекама на Земљи. Термин
који је он употре ио — canali, а који у преводу са италијанског може значити и
„канал” и „жле / разда”, на енглески је преведен као канал (вештачки),[420][421] па
се з ог тога мислило да на Марсу постоји цивилизација која их је створила.

Мапе које је Скјапарели направио имале су велики утицај на оријенталисту Скица Персивала Лоуела, направљена пре 1914. (југ је горе)
Персивала Лоуела, који је основао опсерваторију опремљену телескопима пречника
30 и 45 cm. Ова опсерваторија изграђена је наменски за посматрање Марса 1894.
године, када је положај планете ио изузетно повољан, али је коришћена и за каснија
посматрања. Лоуел је о јавио неколико књига о Марсу и животу на њему, које су
имале великог утицаја на јавност.[422][423] Канале су видели и остали астрономи
широм света, попут Анрија Перотена и Луја Тулона са опсерваторије у Ници, која је Мапа Марса снимљена телескопом Хабл близу опозиције 1999. године. (север је горе)
поседовала један од највећих телескопа у то време.[424][425]

Сезонске промене (од којих су најизраженије иле смањивање поларних капа и формирање црних региона током лета) у ком инацији са каналима довеле су до многих спекулација о
животу на Марсу, и дуго се веровало да на његовој површини постоје велика мора и ујна вегетација. Међутим, земаљски телескопи никада нису достигли неопходну резолуцију да и
се доказале те спекулације. Са даљим развојем телескопа, посматрачи су уочавали све мање канала на површини Црвене планете. Током својих посматрања 1909. године астроном
Камиј Фламарион, користећи телескоп пречника 84 цемтиметра, уочио је неправилне о лике, али није видео никакве канале.[426]

Чак и током 1960-их о јављивани су чланци о марсовској иологији, који су за сезонске промене на Марсу од ацивали свако друго о јашњење осим живота. О јављивани су детаљни
сценарији за мета олизам и хемијске циклусе функционалног екосистема на планети.[427]

Посете свемирских сонди

Када су прве свемирске сонде посетиле Марс у склопу мисија Маринер агенције НАСА, 1960-их и 1970-их, све раније наде о животу на Црвеној планети су раз ијене. Поред тога,
сонде Викин прикупиле су доказе из којих су научници закључили да је површина планете изузетно негостољу ива и мртва.[428]

Сонде Маринер 9 и ор итери Викин прикупиле су податке из којих су састављене нове, детаљније мапе површине планете. Следећи велики корак ио је ор итер Марсов ло ални
еоме ар, лансиран 1996. и ио у употре и до 2006. године, који је својим инструментима снимио изузетно детаљне гло алне мапе топографије, магнетног поља и површинских
минерала Марса.[429] Ове мапе су данас доступне јавности (сајт Гу л Марс (https://www.google.com/mars/)). Сонде Марс екс рес и MRO наставиле су да истражују планету новим
инструментима, и из тих података направљене су за сада најдетаљније мапе Црвене планете, уз помоћ којих су одређиване занимљиве локације за спуштање лендера и ровера. Агенција
НАСА направила је два сајта којима је истраживање Марса при лижила јавности — Mars Trek (http://marstrek.jpl.nasa.gov/), на којем су доступне визуелизације Црвене планете
направљене из података прикупљених током задњих 50 година истраживања, и Experience Curiosity (http://eyes.nasa.gov/curiosity/), који симулира кретање ровером Кјуриоси и по
површини у три димензије.[430]

У култури
Марс је до ио назив по римском огу рата. У различитим културама Марс је представљао сим ол мужевности и младости. Његов сим ол — круг са стрелицом која
показује на горе-десно, такође је сим ол мушког пола.
З ог великог роја изгу љених сонди које су упућене да истраже Црвену планету, у култури су се појавила алтернативна о јашњења попут „Бермудског троугла” у међупланетарном
простору између Земље и Марса, постојања „Марсовске клетве” или „Великог галактичког злог духа” који се храни марсовским сондама.[431]

Интелигентни „Марсовци”
Крајем 19. века идеја о постојању интелигентних Марсоваца врло рзо се проширила у јавности. Скјапарелијеви „канали” у ком инацији са Лоуеловим књигама на ту тему допринели
су томе да се Марс у јавности замишља као сув, хладњикав, изумирући свет, на којем су напредне цивилизације изградиле огромну мрежу канала за наводњавање.[432]

Многа друга посматрања и изјаве популарних личности из тог до а допринели су ономе што се називало „марсовска грозница”.[433] Истражујући атмосферску радио- уку у својој
ла ораторији у Колорадо Спрингсу 1899. године, проналазач Никола Тесла је приметио сигнале који се понављају, а за које је закључио да су можда радио-сигнали који допиру са друге
планете, потенцијално Марса. У једном интервјуу 1901. године Тесла је изјавио:

„Тек након неког времена синула ми је идеја да су поремећаји које сам уочио можда настали интелигентном контролом. Мада нисам могао да одгонетнем њихов смисао,
ило ми је немогуће да о њима размишљам само као о насумичним сигналима. У мени расте осећај да сам ио прва осо а која је чула поздрав са једне планете упућен
другој планети.[434]”

Теслине теорије до иле су подршку лорда Келвина који је, приликом посете Сједињеним Државама 1902. године, наводно изјавио да је Тесла вероватно примио сигнале са Марса
упућене САД.[435] Келвин је „недвосмислено” од ацио ове наводе непосредно пре него што је напустио САД, рекавши: „Оно што сам у ствари рекао је да су становници Марса, ако их
уопште има, ез сумње или у стању да виде Њујорк, а нарочито одсјај електричног осветљења.”[436]

У чланку Њујорк тајмса из 1901. године, Едвард Чарлс Пикеринг, директор опсерваторије универзитета Харвард, изјавио је да су примили телеграм од Опсерваторије Лоуел у Аризони
у којем је наводно потврђено да Марс покушава да комуницира са Земљом.[437]

„Почетком децем ра 1900. примили смо телеграм од Опсерваторије Лоуел у Аризони у којем се наводи да је примећено да је са површине Марса емитован светлосни
сноп у трајању од неколико минута. Ово сам проследио преко жице у Европу, а копије сам послао широм ове земље. Посматрач који ради у тој опсерваторији је пажљив,
поуздан човек и нема разлога да сумњам у постојање тог светла. Наведено је да је светло потекло са до ро познате географске тачке на Марсу. То је ило све. Сада је
прича о ишла читав свет. У Европи су почели да пишу да сам у стању да комуницирам са Марсом, и појавила су се свакаква претеривања. Каква год да су то ила светла,
ми не поседујемо средства да то сазнамо. Да ли је у то ила умешана интелигенција, нико не зна. Потпуно је нео јашњиво.[437]”

Пикекринг је касније предложио да се у Тексасу конструишу велика огледала, којима и се сигнализирало Марсовцима.[438]

Протеклих пар деценија сонде у ор ити око Марса прикупиле су велики рој фотографија високе резолуције, из којих су састављене детаљне мапе целе површине. Посе но се истичу
сонде Марсов ло ални еоме ар, а скорије и мисија Ор и ални ис раживач Марса, која је опремљена највећим телескопом (камером) икада послатом у ду оки свемир. На овим
мапама нису уочљиви никакви остаци „интелигентног” живота, али псеудонаучне спекулације о интелигентним ићима на Марсу и даље круже од стране појединаца, попут Ричарда
Хоугланда. Поједине спекулације су, попут контроверзе са марсовским „каналима”, азиране на малим површинским одликама које се виде на старијим фотографијама из ор ите, попут
’пирамида’ и ’лица на Марсу’. На каснијим, детаљнијим фотографијама из ор ите видело се да су то у ствари само чудни о риси терена[439][440][441] ком иновани са углом сунчевих
зрака,[442] и опште је прихваћено да су или оптичка варка, пример пареидолије — психолошког феномена у ком се случајни упитни стимулуси третирају као значајни.[443][444][445]
Планетарни астроном Карл Сејган је написао:

„Марс је постао некаква митска арена на коју смо ми Земљани пројектовали своје наде и страховања.[421]”

Приказ Марса у фикцији стимулисан је његовом црвенкастом ојом на ноћном не у, као и научним спекулацијама током 19. века у
којима се наводило да на површини Марса владају услови који могу подржати интелигентан живот.[446] Из тога су проистекли многи
научнофантастични сценарији, међу којима је и роман енглеског књижевника Х. Џ. Велса из 1898. године Ра све ова, у којем
Марсовци настоје да напусте своју умирућу планету и притом врше инвазију на Земљу. Каснија адаптација овог романа као радио-
драма Ра све ова, од стране Орсона Велса, о јављена је 30. окто ра 1938. године као пренос уживо и изазвала је панику у јавности
јер су многи слушаоци помислили да је истинита.[447]

Међу другим утицајним делима истичу се Марсовске хронике Реја Бред ерија, у којима људски истраживачи случајно униште
марсовску цивилизацију, Барсум серија Едгара Рајса Бароуза, роман К. С. Луиса Са нечујне лане е (1938),[448] и више прича
Ро ерта Хајнлајна из прве половине 1960-их.[449]

Џонатан Свифт споменуо је природне сателите Марса, око 150 година пре њиховог открића од стране Асафа Хола, описујући са
поприличном тачношћу њихове ор ите у 19. наставку романа Гуливерова у овања.[450]

Комична представа везана је за интелигентног Марсовца по имену Марвин, који се појавио на телевизијским екранима 1948. године
као лик у Looney Tunes анимираним цртаћима које је створио Warner Bros, и остао део популарне културе (налази се на логоу мисије Илустрација марсовских трипода
(троножаца) у француском издању
марсовског ровера С ири ).[451]
романа Рат светова из 1906. године
Када су сонде Маринер и Викин на Земљу послале фотографије на којим се заиста видело какав је Марс, еживотан и свет ез
„канала”, све претходне идеје о Црвеној планети морале су да се напусте, и појавиле су се све тачније представе људских колонија.
Најпознатија од ових представа можда је Марсовска рило ија (Црвени, Плави и Зелени Марс) америчког књижевника Кима С. Ро инсона. Псеудонаучне спекулације о „лицу” на Марсу
и другим загонетним површинским одликама на фотографијама свемирских сонди и даље су популарна тема у делима научне фантастике, нарочито у филмовима.[452]

Тема о марсовској колонији која се ори за независност од Земље главна је у романима Грега Бера, као и у филму То ални о озив (1990) азираном на краткој причи Филипа Дика, и тв
серији Вавилон 5. Марс, Фо ос и Дејмос појављују се и у појединим видео-играма.

Међу скоријим филмовима о Марсу и истраживању Марса истичу се Мисија на Марс (2000), Црвена лане а (2000), Џон Кар ер (2012) и Марсовац: С асилачка мисија (2015), за који
су научници и инжењери рекли да је најреалнији приказ мисије на Марс до сада.[453]

Астрономија на Марсу
Пошто је ка Марсу послат велики рој свемирских сонди (ор итера, лендера и ровера), данас је могуће спроводити астрономска осматрања са Марса. Када се гледа са површине
планете, сателит Фо ос заузима само ⅓ угаоног пречника који Месец заузима када се гледа са Земље (када и космонаут стајао на површини Марса, Фо ос и на не у ио три пута
мањи у односу на изглед пуног Месеца са Земље). Други Марсов природни сателит — Дејмос, са површине више личи на звезду, и само је мало сјајнији од планете Венере гледано са
Земље.[454]

Постоје разни феномени, до ро познати на Земљи, који се дешавају и на Марсу, попут метеора и аурора.[455] Транзит Земље гледано
са Марса догодиће се 10. новем ра 2084. године.[456] Долази и до транзита Меркура и Венере преко Сунчевог диска, а и природни
сателити Фо ос и Дејмос су довољно малог угаоног пречника да њихов прелазак преко Сунчевог диска више личи на транзит него
на помрачење.[457][458]

Комета Сајдинг Спринг је 19. окто ра 2014. године прошла веома лизу Марса (око 138.000 km од површине), толико лизу да је
кома можда о ухватила целу планету. Све сонде које су у том тренутку иле оперативне на Марсу ангажоване су да посматрају
Комета Сајдинг Спринг виђена
комету, а нај оље фотографије снимила је сонда MRO камером HiRISE. И поред жеље да комету што оље изуче, научници су или камером ровера Кјуриосити
принуђени да превентивно поставе сонде иза планете (гледано од комете) како случајно не и дошло до оштећења ударима честица
које се осло ађају са њене површине.[459][460][461][462][463][464]

Природни сателити
Марс има два релативно мала природна сателита — Фо ос (пречника око 22 km) и
Дејмос (пречника око 12 km), који се налазе у релативно ниској ор ити око планете.
Данас је најшире прихваћена теорија о њиховом пореклу да су „ухваћени” астероиди,
мада није искључено и неко друго порекло.[465] О а не еска тела открио је амерички
астроном Асаф Хол, 1877. године. Названи су по ликовима Фо у (паника/страх) и
Диму (терор/ужас) који су, у грчкој митологији, пратили свог оца, ога Ареса, у итку.
Марс је ио римски пандан грчком Аресу.[466][467] У модерном грчком језику, планета
је ипак задржала свој стари назив — Арес (грч. Άρης).[468]

Са површине Марса, кретање Фо оса и Дејмоса по не у разликује се од кретања Фотографија Фобоса камером HiRISE на којој се виде кратери
Месеца гледано са Земље. Фо ос излази на западу, и залази на истоку, да и се поново
појавио на западу само 11 сати касније. Дејмос, чија се ор ита налази мало изван
синхроне ор ите — где и период ротације ио идентичан периоду ротације планете
око своје осе, излази на истоку али веома споро. Иако је Дејмосу потре но око 30 сати
да о иђе једном око Марса, између изласка на истоку и заласка на западу потре но је
2,7 дана, гледано са екватора, јер лаго „каска” за ротацијом планете.[469]

Пошто је ор ита Фо оса лижа планети од

синхроне ор ите, плимска сила Марса лагано
привлачи Фо ос и спушта му ор италну висину. За
Фотографија Дејмоса (није у размери), на којој се види равни прекривач реголита.
око 50 милиона година могао и или да удари у
површину, или да се раз ије у прстен који ће
наставити да ор итира око планете.[469][470]

Орбите Фобоса и Порекло два Марсова природна сателита није најјасније. Имају мали ал едо и састав сличан угљеничним хондритима, одлике које имају и
Дејмоса (у размери)
астероиди, па то доприноси теорији да су ухваћени астероиди. Неста илна ор ита Фо оса указује на могућност да је релативно скоро (у
астрономским појмовима) ухваћен. Међутим, о а сателита имају кружне ор ите, лизу екватора, што је веома нео ично за ухваћена не еска тела, и
динамика потре на да се таква ор ита постигне након хватања је изузетно сложена. Акреција сателита у раној историји Марса је такође могућа, али тиме се не може о јаснити састав
сателита који више личе на астероиде него на сам Марс.

Трећа теорија је постојање трећег тела или поремећај узрокован ударом.[471] Скорашњи докази који указују да је ентеријер Фо оса високо порозан,[472] и да се састоји углавном из
силиката и других минерала који постоје и на Марсу,[473] указују да је Фо ос можда настао акрецијом материјала који је из ачен са површине планете ударом другог не еског тела,[474]
слично за сада најшире прихваћеној теорији о формацији Земљиног Месеца. Иако анализа показује да о а сателита личе на астероиде који се налазе у спољашњем делу главног
астероидног појаса када се гледају у видљивим и инфрацрвеним таласним дужинама, топлотни инфрацрвени отисак Фо оса не подудара ни са једним хондритима који су до сада
посматрани.[473]

Марс можда поседује још сателита пречника мањег од 100 или 50 метара, а предвиђено је и постојање прстена прашине између Фо оса и Дејмоса.[12]

Далека удућност
Иако се никада са потпуном сигурношћу не може предвидети далека удућност,[475] на основу тренутних научних сазнања из различитих о ласти могуће је предвидети са
задовољавајућом тачношћу одређене догађаје који ће се догодити.

за 25.000 година — северна поларна капа на Марсу могла би да се већим делом отопи јер ће тај регион планете достићи максимум загревања током прецесије
перихела у склопу Миланковићевих циклуса, који трају 50.000 година.[476][477]
за 1,5 до 1,6 милијарди година — пошто ће Сунце бити све светлије и топлије, настањива зона око њега ће се померити на већу удаљеност (и захватити Марс);
ниво угљен-диоксида у атмосфери Марса ће порасти, и температуре на површини Црвене планете достићи ће вредности сличне онима које су владале на Земљи
у време ледених доба.[478][479]
за 7,5 милијарди година — Земља и Марс ће можда ући у синхрону ротацију са Сунцем које ће бити далеко веће него данас.[479]
за 7,9 милијарди година — Сунце ће достићи врхунац црвеног џина на Херцшпрунг—Раселовом дијаграму, и тада ће имати пречник око 256 пута већи него
данас.[480] У том процесу, биће уништени Меркур, Венера, врло вероватно Земља, а могуће и Марс.[481]

Галерија
 Тамне линије на падинама региона Лавина на падини високој 700 m Унутрашњи канал
Acheron Fossae (северни пол) региона Nanedi Valles

Долина Маринера (сонда Одисеј) Отвори пећина на Марсу (потенцијални) Вихор прашине виђен из орбите

Отвор на потенцијалним Регион око северне

цевима лаве на Марсу поларне капе на Марсу

Види још
Истраживање Марса
Колонизација Марса
Ванземаљски живот
Тераформирање Марса

Напомене
a. Сол је соларни дан на Марсу; износи 24 сата, 39 минута и 35,244 секунде.
b. 2011. године откривено је да једна од планина на астероиду и протопланети 4 Веста има приближну висину као Олимп на Марсу. Међутим, Олимп има далеко већу
површину врха и основе — пречник Олимпа у основи је чак већи од пречника целе Весте.
c. У најранијој фази, одмах по рођењу Сунца, око њега се налазио диск прашине; временом су, под утицајем слабе међусобне гравитације, ове честице почеле да се
скупљају у веће грумене камења, што је условило да поседују још јачу гравитацију и привуку још прашине и камења; на крају су стене прерасле у небеска тела
величине астероида, који су се затим скупљали, сударали и оформили протопланете, а касније и планете које су и данас у орбити око Сунца; овај поступак назива
се акреција.
d. Висина скале је удаљеност током које се количина умањи за фактор e (приближно 2,71828; основа природног логаритма).
e. CubeSat је назив за мали модуларни сателит, састављен из више коцкастих модула димензија 10 × 10 × 10 cm; ови сателити имају широку примену, и опремљени
су камерама и другим инструментима за надгледање; CubeSat који се састоји из само једног модула има ознаку 1U, док су најчешће комбинације 3U (три на ред) и
6U (два спојена 3U).

Референце
1. „Mars Fact Sheet” (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/marsfact.html).
NASA. Приступљено 28. 11. 2012.
2. „The MeanPlane (Invariable plane) of the Solar System passing through the
barycenter” (https://archive.today/20130624220528/http://home.surewest.net/kheid
er/astro/MeanPlane.gif). 3. 4. 2009. Архивирано из оригинала (http://home.surew
est.net/kheider/astro/MeanPlane.gif) на датум 24. 6. 2013. Приступљено
10. 4. 2009. (produced with Solex 10 (https://archive.today/20030413055159/http://
chemistry.unina.it/~alvitagl/solex/) written by Aldo Vitagliano; see also en:invariable
plane
3. Seidelmann, P. Kenneth; Archinal, Brent A.; A'Hearn, Michael F.; et al. (2007).
„Report of the IAU/IAG Working Group on cartographic coordinates and rotational
elements: 2006”. Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy. 98 (3): 155—
180. Bibcode:2007CeMDA..98..155S (http://adsabs.harvard.edu/abs/2007CeMDA..
98..155S). doi:10.1007/s10569-007-9072-y (https://doi.org/10.1007%2Fs10569-00
7-9072-y).
4. Williams, David R. (1. 9. 2004). „Mars Fact Sheet” (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/plan
etary/factsheet/marsfact.html). National Space Science Data Center. NASA.
Приступљено 24. 6. 2006.
5. Mallama, A. (2007). „The magnitude and albedo of Mars”. Icarus. 192 (2): 404—
416. Bibcode:2007Icar..192..404M (http://adsabs.harvard.edu/abs/2007Icar..192..4
04M). doi:10.1016/j.icarus.2007.07.011 (https://doi.org/10.1016%2Fj.icarus.2007.0
7.011).
6. Krasnopolsky, Vladimir A.; Feldman, Paul D. (2001). „Detection of Molecular
Hydrogen in the Atmosphere of Mars”. Science. 294 (5548): 1914—1917.
Bibcode:2001Sci...294.1914K (http://adsabs.harvard.edu/abs/2001Sci...294.1914
K). PMID 11729314 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11729314).
doi:10.1126/science.1065569 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1065569).
 7. Clancy, R. T.; Sandor, B. J.; Moriarty-Schieven, G. H. (2004). „A measurement of
the 362 GHz absorption line of Mars atmospheric H2O2”. Icarus. 168 (1): 116—
121. Bibcode:2004Icar..168..116C (http://adsabs.harvard.edu/abs/2004Icar..168..1
16C). doi:10.1016/j.icarus.2003.12.003 (https://doi.org/10.1016%2Fj.icarus.2003.1
2.003).
8. Formisano, V.; Atreya, S.; Encrenaz, T.; Ignatiev, N.; Giuranna, M. (2004).
„Detection of Methane in the Atmosphere of Mars”. Science. 306 (5702): 1758—
1761. Bibcode:2004Sci...306.1758F (http://adsabs.harvard.edu/abs/2004Sci...306.
1758F). PMID 15514118 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15514118).
doi:10.1126/science.1101732 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1101732).
9. Yeager, Ashley (19. 7. 2008). „Impact May Have Transformed Mars”.
ScienceNews.org. Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
10. Sample, Ian (26. 6. 2008). „Cataclysmic impact created north-south divide on
Mars”. London: Science @ guardian.co.uk.
11. Millis, John P. „Mars Moon Mystery” (http://space.about.com/od/mars/a/Mars-Moon
-Mystery.htm). space.about.com.
12. Adler, M.; Owen, W. & Riedel, J. (2012). „Use of MRO Optical Navigation Camera
to Prepare for Mars Sample Return” (http://www.lpi.usra.edu/meetings/marsconcep
ts2012/pdf/4337.pdf) (PDF). Concepts and Approaches for Mars Exploration, held
June 12–14, 2012 in Houston, Texas. LPI Contribution No. 1679, id.4337. 1679:
4337. Bibcode:2012LPICo1679.4337A (http://adsabs.harvard.edu/abs/2012LPICo1
679.4337A).
13. „NASA Images Suggest Water Still Flows in Brief Spurts on Mars” (http://www.nas
a.gov/mission_pages/mars/news/mgs-20061206.html). NASA/JPL. 6. 12. 2006.
Приступљено 4. 1. 2007.
14. „Water ice in crater at Martian north pole” (http://www.esa.int/SPECIALS/Mars_Exp
ress/SEMGKA808BE_0.html). ESA. 28. 7. 2005. Приступљено 19. 3. 2010.
15. „Scientists Discover Concealed Glaciers on Mars at Mid-Latitudes” (https://web.arc
hive.org/web/20110725200229/http://www.jsg.utexas.edu/news/rels/112008.html).
University of Texas at Austin. 20. 11. 2008. Архивирано из оригинала (http://www.
jsg.utexas.edu/news/rels/112008.html) на датум 25. 7. 2011. Приступљено
19. 3. 2010.
16. Staff (21. 2. 2005). „Mars pictures reveal frozen sea” (http://news.bbc.co.uk/2/hi/sci
ence/nature/4285119.stm). ESA. Приступљено 19. 3. 2010.
17. „NASA Spacecraft Confirms Martian Water, Mission Extended” (http://www.nasa.go
v/mission_pages/phoenix/news/phoenix-20080731.html). Science @ NASA. 31. 7.
2008. Приступљено 1. 8. 2008.
18. Anderson, Gina (28. 9. 2015). „NASA confirms evidence that liquid water flows on
today Mars” (https://www.nasa.gov/press-release/nasa-confirms-evidence-that-liqui
d-water-flows-on-today-s-mars/). NASA. Приступљено 5. 11. 2015.
19. „NASA – NASA Spacecraft Data Suggest Water Flowing on Mars” (http://www.nas
a.gov/mission_pages/MRO/news/mro20110804.html). Nasa.gov. 4. 8. 2011.
Приступљено 19. 9. 2011.
20. Jha, Alok. „Nasa's Curiosity rover finds water in Martian soil” (http://www.theguardi
an.com/science/2013/sep/26/nasa-curiosity-rover-mars-soil-water).
theguardian.com. Приступљено 6. 11. 2013.
21. Jarell, Elizabeth M (26. 2. 2015). „Using Curiosity to Search for Life” (http://www.m
arsdaily.com/reports/Using_Curiosity_to_Search_for_Life_999.html). Mars Daily.
Приступљено 9. 8. 2015.
22. „The Mars Exploration Rover Mission” (https://web.archive.org/web/201510101306
53/http://mars.nasa.gov/mer/home/resources/MERLithograph.pdf) (PDF). NASA.
новембар 2013. стр. 20. Архивирано из оригинала (http://mars.nasa.gov/mer/ho
me/resources/MERLithograph.pdf) (PDF) на датум 10. 10. 2015. Приступљено
9. 8. 2015.
23. Wilks, Jeremy (21. 5. 2015). „Mars mystery: ExoMars mission to finally resolve
question of life on red planet” (http://www.euronews.com/2015/05/21/mars-mystery
-exomars-mission-to-finally-resolve-question-of-life-on-red-planet/). EuroNews.
Приступљено 9. 8. 2015.
24. Howell, Elizabeth (5. 1. 2015). „Life on Mars? NASA's next rover aims to find out.”
(http://www.csmonitor.com/Science/2015/0105/Life-on-Mars-NASA-s-next-rover-ai
ms-to-find-out). The Christian Science Monitor. Приступљено 9. 8. 2015.
25. „Feast Your Eyes on the Most Detailed Map of Mars Ever | Nerdist” (https://web.arc
hive.org/web/20180328231210/https://nerdist.com/feast-your-eyes-on-the-most-det
ailed-map-of-mars-ever/). Nerdist (на језику: енглески). 22. 7. 2014. Архивирано
из оригинала (https://nerdist.com/feast-your-eyes-on-the-most-detailed-map-of-ma
rs-ever/) на датум 28. 3. 2018. Приступљено 28. 3. 2018.
26. Peplow, Mark. „How Mars got its rust” (http://www.bioedonline.org/news/news-print.
cfm?art=953). Приступљено 10. 3. 2007.
27. Nimmo, Francis; Tanaka, Ken (2005). „Early Crustal Evolution Of Mars”. Annual
Review of Earth and Planetary Sciences. 33 (1): 133—161.
Bibcode:2005AREPS..33..133N (http://adsabs.harvard.edu/abs/2005AREPS..33..1
33N). doi:10.1146/annurev.earth.33.092203.122637 (https://doi.org/10.1146%2Fan
nurev.earth.33.092203.122637).
28. Rivoldini, A.; Van Hoolst, T.; Verhoeven, O.; Mocquet, A.; Dehant, V. (јун 2011).
„Geodesy constraints on the interior structure and composition of Mars”. Icarus.
213 (2): 451—472. Bibcode:2011Icar..213..451R (http://adsabs.harvard.edu/abs/20
11Icar..213..451R). doi:10.1016/j.icarus.2011.03.024 (https://doi.org/10.1016%2Fj.i
carus.2011.03.024).
29. Jacqué, Dave (26. 9. 2003). „APS X-rays reveal secrets of Mars' core” (https://archi
ve.today/20121215003133/http://cars9.uchicago.edu/gsecars/LVP/publication/New
s/X-rays%20reveal%20secrets%20of%20Mars'%20core.htm). Argonne National
Laboratory. Архивирано из оригинала (http://cars9.uchicago.edu/gsecars/LVP/pu
blication/News/X-rays%20reveal%20secrets%20of%20Mars%27%20core.htm) на
датум 15. 12. 2012. Приступљено 1. 7. 2006.
30. Webster, Guy; Brown, Dwayne; Napier, Gary (19. 5. 2014). „Construction to Begin
on 2016 NASA Mars Lander” (http://www.jpl.nasa.gov/news/news.php?release=20
14-156&1). NASA. Приступљено 2. 4. 2015.
31. McSween, Harry Y.; Taylor, G. Jeffrey; Wyatt, Michael B. (мај 2009). „Elemental
Composition of the Martian Crust”. Science. 324 (5928): 736—739.
Bibcode:2009Sci...324..736M
(http://adsabs.harvard.edu/abs/2009Sci...324..736M).
doi:10.1126/science.1165871 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1165871).
32. Bandfield, Joshua L. (јун 2002). „Global mineral distributions on Mars”. Journal of
Geophysical Research (Planets). 107 (E6): 9—1. Bibcode:2002JGRE..107.5042B
(http://adsabs.harvard.edu/abs/2002JGRE..107.5042B).
doi:10.1029/2001JE001510 (https://doi.org/10.1029%2F2001JE001510).
33. Christensen, Philip R.; et al. (27. 6. 2003). „Morphology and Composition of the
Surface of Mars: Mars Odyssey THEMIS Results”. Science. 300 (5628): 2056—
2061. Bibcode:2003Sci...300.2056C (http://adsabs.harvard.edu/abs/2003Sci...300.
2056C). PMID 12791998 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12791998).
doi:10.1126/science.1080885 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1080885).
34. Golombek, Matthew P. (27. 6. 2003). „The Surface of Mars: Not Just Dust and
Rocks”. Science. 300 (5628): 2043—2044. PMID 12829771 (https://www.ncbi.nlm.
nih.gov/pubmed/12829771). doi:10.1126/science.1082927 (https://doi.org/10.112
6%2Fscience.1082927).
35. Valentine, Theresa; Amde, Lishan (9. 11. 2006). „Magnetic Fields and Mars” (http://
mgs-mager.gsfc.nasa.gov/Kids/magfield.html). Mars Global Surveyor @ NASA.
Приступљено 17. 7. 2009.
36. Neal-Jones, Nancy; O'Carroll, Cynthia. „New Map Provides More Evidence Mars
Once Like Earth” (http://www.nasa.gov/centers/goddard/news/topstory/2005/mgs_p
lates.html). NASA/Goddard Space Flight Center. Приступљено 4. 12. 2011.
37. Halliday, A. N.; Wänke, H.; Birck, J.-L.; Clayton, R. N. (2001). „The Accretion,
Composition and Early Differentiation of Mars”. Space Science Reviews. 96 (1/4):
197—230. Bibcode:2001SSRv...96..197H (http://adsabs.harvard.edu/abs/2001SSR
v...96..197H). doi:10.1023/A:1011997206080 (https://doi.org/10.1023%2FA%3A10
11997206080).
38. Zharkov, Chambers & Morbidelli 2003, стр. 7–17
39. Lunine, Jonathan I.; Chambers, John; Morbidelli, Alessandro; Leshin, Laurie A.
(2003). „The origin of water on Mars”. Icarus. 165 (1): 1—8.
Bibcode:2003Icar..165....1L (http://adsabs.harvard.edu/abs/2003Icar..165....1L).
doi:10.1016/S0019-1035(03)00172-6 (https://doi.org/10.1016%2FS0019-1035%28
03%2900172-6).
40. Barlow, N. G. (5—7. 10. 1988). Frey, H., ур. Conditions on Early Mars: Constraints
from the Cratering Record. MEVTV Workshop on Early Tectonic and Volcanic
Evolution of Mars. LPI Technical Report 89-04. Easton, Maryland: Lunar and
Planetary Institute. стр. 15. Bibcode:1989eamd.work...15B (http://adsabs.harvard.e
du/abs/1989eamd.work...15B).
41. „Giant Asteroid Flattened Half of Mars, Studies Suggest” (http://www.sciam.com/art
icle.cfm?id=giant-asteroid-flattened). Scientific American. Приступљено
27. 6. 2008.
42. Chang, Kenneth (26. 6. 2008). „Huge Meteor Strike Explains Mars's Shape,
Reports Say” (http://www.nytimes.com/2008/06/26/science/space/26mars.html?em
&ex=1214712000&en=bd0be05a87523855&ei=5087%0A). New York Times.
Приступљено 27. 6. 2008.
43. Tanaka, K. L. (1986). „The Stratigraphy of Mars”. Journal of Geophysical Research.
91 (B13): E139—E158. Bibcode:1986JGR....91..139T (http://adsabs.harvard.edu/a
bs/1986JGR....91..139T). doi:10.1029/JB091iB13p0E139 (https://doi.org/10.1029%
2FJB091iB13p0E139).
44. Hartmann, William K.; Neukum, Gerhard (2001). „Cratering Chronology and the
Evolution of Mars”. Space Science Reviews. 96 (1/4): 165—194.
Bibcode:2001SSRv...96..165H (http://adsabs.harvard.edu/abs/2001SSRv...96..165
H). doi:10.1023/A:1011945222010 (https://doi.org/10.1023%2FA%3A10119452220
10).
45. Mitchell, Karl L.; Wilson, Lionel (2003). „Mars: recent geological activity : Mars: a
geologically active planet”. Astronomy & Geophysics. 44 (4): 4.16—4.20.
Bibcode:2003A&G....44d..16M (http://adsabs.harvard.edu/abs/2003A&G....44d..16
M). doi:10.1046/j.1468-4004.2003.44416.x (https://doi.org/10.1046%2Fj.1468-400
4.2003.44416.x).
46. „Mars avalanche caught on camera” (http://dsc.discovery.com/news/2008/03/04/ma
rs-avalanche.html). Discovery Channel. Discovery Communications. 4. 3. 2008.
Приступљено 4. 3. 2009.
47. „Martian soil 'could support life' ” (http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/747731
0.stm). BBC News. 27. 6. 2008. Приступљено 7. 8. 2008.
48. Chang, Alicia (5. 8. 2008). „Scientists: Salt in Mars soil not bad for life” (http://www.
usatoday.com/tech/science/space/2008-08-04-mars-soil_N.htm). USA Today.
Associated Press. Приступљено 7. 8. 2008.
49. „NASA Spacecraft Analyzing Martian Soil Data” (http://www.jpl.nasa.gov/news/pho
enix/release.php?ArticleID=1816). JPL. Приступљено 5. 8. 2008.
50. Kounaves, S. P.; et al. (2010). „Wet Chemistry Experiments on the 2007 Phoenix
Mars Scout Lander: Data Analysis and Results”. J. Geophys. Res. 115: E00—E10.
Bibcode:2009JGRE..114.0A19K (http://adsabs.harvard.edu/abs/2009JGRE..114.0
A19K). doi:10.1029/2008JE003084 (https://doi.org/10.1029%2F2008JE003084).
51. Kounaves, S. P.; et al. (2010). „Soluble Sulfate in the Martian Soil at the Phoenix
Landing Site”. Icarus. 37: L09201. Bibcode:2010GeoRL..37.9201K (http://adsabs.h
arvard.edu/abs/2010GeoRL..37.9201K). doi:10.1029/2010GL042613 (https://doi.or
g/10.1029%2F2010GL042613).
52. „Dust Devil Etch-A-Sketch (ESP_013751_1115)” (http://hirise.lpl.arizona.edu/ESP_
013751_1115). NASA/JPL/University of Arizona. 2. 7. 2009. Приступљено
1. 1. 2010.
53. Schorghofer, Norbert; Aharonson, Oded; Khatiwala, Samar (2002). „Slope streaks
on Mars: Correlations with surface properties and the potential role of water”.
Geophysical Research Letters. 29 (23): 41—1. Bibcode:2002GeoRL..29w..41S (htt
p://adsabs.harvard.edu/abs/2002GeoRL..29w..41S). doi:10.1029/2002GL015889
(https://doi.org/10.1029%2F2002GL015889).
54. Gánti, Tibor; et al. (2003). „Dark Dune Spots: Possible Biomarkers on Mars?”.
Origins of Life and Evolution of the Biosphere. 33 (4): 515—557.
Bibcode:2003OLEB...33..515G (http://adsabs.harvard.edu/abs/2003OLEB...33..51
5G). doi:10.1023/A:1025705828948 (https://doi.org/10.1023%2FA%3A1025705828
948).
55. Kerr, Richard A. (4. 3. 2005). „Ice or Lava Sea on Mars? A Transatlantic Debate
Erupts”. Science. 307 (5714): 1390—1391. PMID 15746395 (https://www.ncbi.nlm.
nih.gov/pubmed/15746395). doi:10.1126/science.307.5714.1390a (https://doi.org/1
0.1126%2Fscience.307.5714.1390a).
56. Jaeger, W. L.; et al. (21. 9. 2007). „Athabasca Valles, Mars: A Lava-Draped
Channel System”. Science. 317 (5845): 1709—1711. Bibcode:2007Sci...317.1709J
(http://adsabs.harvard.edu/abs/2007Sci...317.1709J). PMID 17885126 (https://ww
w.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17885126). doi:10.1126/science.1143315 (https://doi.o
rg/10.1126%2Fscience.1143315).
57. Murray, John B.; et al. (17. 3. 2005). „Evidence from the Mars Express High
Resolution Stereo Camera for a frozen sea close to Mars' equator”. Nature. 434
(703): 352—356. Bibcode:2005Natur.434..352M (http://adsabs.harvard.edu/abs/20
05Natur.434..352M). PMID 15772653 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15772
653). doi:10.1038/nature03379 (https://doi.org/10.1038%2Fnature03379).
58. Craddock, R. A.; Howard, A. D. (2002). „The case for rainfall on a warm, wet early
Mars”. Journal of Geophysical Research. 107 (E11).
Bibcode:2002JGRE..107.5111C (http://adsabs.harvard.edu/abs/2002JGRE..107.5
111C). doi:10.1029/2001JE001505 (https://doi.org/10.1029%2F2001JE001505).
59. Malin, Michael C.; Edgett, KS (30. 6. 2000). „Evidence for Recent Groundwater
Seepage and Surface Runoff on Mars”. Science. 288 (5475): 2330—2335.
Bibcode:2000Sci...288.2330M (http://adsabs.harvard.edu/abs/2000Sci...288.2330
M). PMID 10875910 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/10875910).
doi:10.1126/science.288.5475.2330 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.288.5475.
2330).
60. „NASA Images Suggest Water Still Flows in Brief Spurts on Mars” (http://www.nas
a.gov/mission_pages/mars/news/mgs-20061206.html). NASA. 6. 12. 2006.
Приступљено 6. 12. 2006.
61. „Water flowed recently on Mars” (http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/621483
4.stm). BBC. 6. 12. 2006. Приступљено 6. 12. 2006.
62. „Water May Still Flow on Mars, NASA Photo Suggests” (http://www.npr.org/templat
es/story/story.php?storyId=6587226). NASA. 6. 12. 2006. Приступљено
30. 4. 2006.
63. Loff, Sarah (24. 3. 2016). „Alluvial Fans in Saheki Crater, Mars” (http://www.nasa.g
ov/image-feature/alluvial-fans-in-saheki-crater-mars). Наса. Приступљено
27. 3. 2016.
64. Lewis, K. W.; Aharonson, O. (2006). „Stratigraphic analysis of the distributary fan in
Eberswalde crater using stereo imagery”. Journal of Geophysical Research. 111
(E06001). Bibcode:2006JGRE..11106001L (http://adsabs.harvard.edu/abs/2006JG
RE..11106001L). doi:10.1029/2005JE002558 (https://doi.org/10.1029%2F2005JE0
02558).
65. Matsubara, Y.; Howard, A. D.; Drummond, S. A. (2011). „Hydrology of early Mars:
Lake basins”. Journal of Geophysical Research. 116 (E04001).
Bibcode:2011JGRE..11604001M (http://adsabs.harvard.edu/abs/2011JGRE..1160
4001M). doi:10.1029/2010JE003739 (https://doi.org/10.1029%2F2010JE003739).
66. Choi, Charles (19. 5. 2016). „Mega Tsunamis Rocked Mars Oceans Billions of
Years Ago” (http://www.space.com/32917-mars-tsunamis-ancient-oceans.html).
Space.com. Приступљено 20. 5. 2016.
67. „Mineral in Mars 'Berries' Adds to Water Story” (https://web.archive.org/web/20071
109185031/http://www.jpl.nasa.gov/releases/2004/88.cfm) (Саопштење). NASA.
3. 3. 2004. Архивирано из оригинала (http://www.jpl.nasa.gov/releases/2004/88.c
fm) на датум 9. 11. 2007. Приступљено 13. 6. 2006.
68. „Mars Exploration Rover Mission: Science” (http://marsrover.nasa.gov/science/goal
1-results.html). NASA. 12. 7. 2007. Приступљено 10. 1. 2010.
69. Loff, Sarah (19. 2. 2016). „Jarosite in the Noctis Labyrinthus Region of Mars” (htt
p://www.nasa.gov/image-feature/jarosite-in-the-noctis-labyrinthus-region-of-mars).
Наса. Приступљено 19. 2. 2016.
70. „NASA – NASA Mars Rover Finds Mineral Vein Deposited by Water” (http://www.na
sa.gov/mission_pages/mer/news/mer20111207.html). Nasa.gov. 7. 12. 2011.
Приступљено 14. 8. 2012.
71. „Rover Finds "Bulletproof" Evidence of Water on Early Mars” (http://news.nationalg
eographic.com/news/2011/12/111208-mars-water-nasa-rover-opportunity-gypsum-l
ife-space-science/). News.nationalgeographic.com. 8. 12. 2011. Приступљено
14. 8. 2012.
72. „Mars Has "Oceans" of Water Inside?” (http://news.nationalgeographic.com/news/2
012/06/120626-mars-water-mantle-oceans-meteorites-space-science/).
News.nationalgeographic.com. 26. 6. 2012. Приступљено 14. 8. 2012.
73. Webster, Guy; Brown, Dwayne (18. 3. 2013). „Curiosity Mars Rover Sees Trend In
Water Presence” (http://mars.jpl.nasa.gov/msl/news/whatsnew/index.cfm?FuseActi
on=ShowNews&NewsID=1446). NASA. Приступљено 20. 3. 2013.
74. Rincon, Paul (19. 3. 2013). „Curiosity breaks rock to reveal dazzling white interior”
(http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-21340279). BBC. Приступљено
19. 3. 2013.
75. Staff (20. 3. 2013). „Red planet coughs up a white rock, and scientists freak out” (ht
tps://web.archive.org/web/20130323164757/http://now.msn.com/white-mars-rock-c
alled-tintina-found-by-curiosity-rover). MSN. Архивирано из оригинала (http://now.
msn.com/white-mars-rock-called-tintina-found-by-curiosity-rover) на датум 23. 3.
2013. Приступљено 20. 3. 2013.
76. Brown, Dwayne (5. 3. 2015). „NASA Research Suggests Mars Once Had More
Water than Earth’s Arctic Ocean” (http://www.nasa.gov/press/2015/march/nasa-res
earch-suggests-mars-once-had-more-water-than-earth-s-arctic-ocean/index.html#.
VPl7I_nF98M). НАСА. Приступљено 6. 3. 2015.
77. Kaufman, Marc (5. 3. 2015). „Mars Had an Ocean, Scientists Say, Pointing to New
Data” (http://www.nytimes.com/2015/03/06/science/mars-had-an-ocean-scientists-s
ay-pointing-to-new-data.html). The New York Times. Приступљено 5. 3. 2015.
78. „NASA News Conference: Evidence of Liquid Water on Today’s Mars” (https://www.
youtube.com/watch?v=bDv4FRHI3J8&ab_channel=NASA.govVideo). NASA. 28. 9.
2015. Приступљено 28. 9. 2015.
79. „NASA Confirms Evidence That Liquid Water Flows on Today’s Mars” (http://www.n
asa.gov/press-release/nasa-confirms-evidence-that-liquid-water-flows-on-today-s-
mars). NASA. Приступљено 28. 9. 2015.
80. Ojha, L.; Wilhelm, M. B.; Murchie, S. L.; McEwen, A. S.; Wray, J. J.; Hanley, J.;
Massé, M.; Chojnacki, M. (2015). „Spectral evidence for hydrated salts in recurring
slope lineae on Mars”. Nature Geoscience. doi:10.1038/ngeo2546 (https://doi.org/1
0.1038%2Fngeo2546).
81. McEwen, Alfred; Lujendra, Ojha; Dundas, Colin; Mattson, Sarah; Bryne, S; Wray, J;
Cull, Selby; Murchie, Scott; Thomas, Nicholas; Gulick, Virginia (5. 8. 2011).
„Seasonal Flows On Warm Martian Slopes.”. Science. 333 (6043): 743—743.
PMID 21817049 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21817049).
doi:10.1126/science.1204816 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1204816).
82. Drake, Nadia; 28, National Geographic PUBLISHED September. „NASA Finds
'Definitive' Liquid Water on Mars” (http://news.nationalgeographic.com/2015/09/150
928-mars-liquid-water-confirmed-surface-streaks-space-astronomy/). National
Geographic News. Приступљено 29. 9. 2015.
83. Moskowitz, Clara. „Water Flows on Mars Today, NASA Announces” (http://www.sci
entificamerican.com/article/water-flows-on-mars-today-nasa-announces/).
Приступљено 29. 9. 2015.
84. Mathewson, Samantha. „Salty Streaks of Flowing Water Could Morph Mars'
Surface” (http://www.space.com/33404-dark-streaks-mars-canyon-possible-water.h
tml). Space.com. Приступљено 25. 7. 2016.
85. Nola Taylor Redd, ур. (20. 11. 2015). „Could Liquid Lakes Form on Mars Today?”
(http://www.space.com/31170-mars-liquid-water-lakes.html). Space.com.
Приступљено 20. 11. 2015.
86. Mellon, J. T.; Feldman, W. C.; Prettyman, T. H. (2003). „The presence and stability
of ground ice in the southern hemisphere of Mars”. Icarus. 169 (2): 324—340.
Bibcode:2004Icar..169..324M
(http://adsabs.harvard.edu/abs/2004Icar..169..324M).
doi:10.1016/j.icarus.2003.10.022 (https://doi.org/10.1016%2Fj.icarus.2003.10.022).
87. „Mars Rovers Spot Water-Clue Mineral, Frost, Clouds” (http://marsrovers.jpl.nasa.g
ov/gallery/press/opportunity/20041213a.html). NASA. 13. 12. 2004. Приступљено
17. 3. 2006.
88. Malin, M. C.; Caplinger, M. A.; Davis, S. D. (2001). „Observational evidence for an
active surface reservoir of solid carbon dioxide on Mars” (http://www.mars.asu.edu/
christensen/advancedmarsclass/malin_co2_science.pdf) (PDF). Science. 294
(5549): 2146—8. Bibcode:2001Sci...294.2146M (http://adsabs.harvard.edu/abs/20
01Sci...294.2146M). PMID 11768358 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11768
358). doi:10.1126/science.1066416 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1066416).
89. „MIRA's Field Trips to the Stars Internet Education Program” (http://www.mira.org/ft
s0/planets/097/text/txt002x.htm). Mira.or. Приступљено 26. 2. 2007.
 90. Carr, Michael H. (2003). „Oceans on Mars: An assessment of the observational
evidence and possible fate”. Journal of Geophysical Research. 108 (5042): 24.
Bibcode:2003JGRE..108.5042C (http://adsabs.harvard.edu/abs/2003JGRE..108.5
042C). doi:10.1029/2002JE001963 (https://doi.org/10.1029%2F2002JE001963).
91. Phillips, Tony. „Mars is Melting, Science at NASA” (https://web.archive.org/web/200
70224153145/http://science.nasa.gov/headlines/y2003/07aug_southpole.htm).
Архивирано из оригинала (http://science.nasa.gov/headlines/y2003/07aug_south
pole.htm) на датум 24. 2. 2007. Приступљено 26. 2. 2007.
92. Plaut, J. J; et al. (2007). „Subsurface Radar Sounding of the South Polar Layered
Deposits of Mars”. Science. 315 (5821): 92—5. Bibcode:2007Sci...316...92P (htt
p://adsabs.harvard.edu/abs/2007Sci...316...92P). PMID 17363628 (https://www.nc
bi.nlm.nih.gov/pubmed/17363628). doi:10.1126/science.1139672 (https://doi.org/1
0.1126%2Fscience.1139672).
93. Smith, Isaac B.; Holt, J. W. (2010). „Onset and migration of spiral troughs on Mars
revealed by orbital radar”. Nature. 465 (4): 450—453.
Bibcode:2010Natur.465..450S (http://adsabs.harvard.edu/abs/2010Natur.465..450
S). doi:10.1038/nature09049 (https://doi.org/10.1038%2Fnature09049).
94. „Mystery Spirals on Mars Finally Explained” (http://www.space.com/8494-mystery-s
pirals-mars-finally-explained.html). Space.com. 26. 5. 2010. Приступљено
26. 5. 2010.
95. „Starburst Spider” (http://www.nasa.gov/mission_pages/MRO/multimedia/mro2009
0325b.html). NASA. Приступљено 11. 1. 2016.
96. „NASA Findings Suggest Jets Bursting From Martian Ice Cap” (http://www.jpl.nasa.
gov/news/news.cfm?release=2006-100). Jet Propulsion Laboratory. NASA. 16. 8.
2006. Приступљено 11. 8. 2009.
97. Kieffer, H. H. (2000). „Mars Polar Science 2000” (http://www.lpi.usra.edu/meetings/
polar2000/pdf/4095.pdf) (PDF). Приступљено 6. 9. 2009.
98. Portyankina, G., ур. (2006). „Fourth Mars Polar Science Conference” (http://www.lp
i.usra.edu/meetings/polar2006/pdf/8040.pdf) (PDF). Приступљено 11. 8. 2009.
99. Kieffer, Hugh H.; Christensen, Philip R.; Titus, Timothy N. (30. 5. 2006). „CO2 jets
formed by sublimation beneath translucent slab ice in Mars' seasonal south polar
ice cap”. Nature. 442 (7104): 793—796. Bibcode:2006Natur.442..793K (http://adsa
bs.harvard.edu/abs/2006Natur.442..793K). PMID 16915284 (https://www.ncbi.nlm.
nih.gov/pubmed/16915284). doi:10.1038/nature04945 (https://doi.org/10.1038%2F
nature04945).
100. „Sweeping over the south pole of Mars” (https://archive.today/20151013180611/htt
p://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/Mars_Express/Sweeping_over_the_
south_pole_of_Mars). ESA. 10. 9. 2015. Архивирано из оригинала (http://www.es
a.int/Our_Activities/Space_Science/Mars_Express/Sweeping_over_the_south_pole 121. „Hunting for young lava flows” (http://redplanet.asu.edu/?p=501). Geophysical
_of_Mars) на датум 13. 10. 2015. Приступљено 13. 10. 2015.
101. Tony Greicius, ур. (26. 5. 2016). „NASA Radar Finds Ice Age Record in Mars' Polar 122. Solomon, Sean C.; Head, James W. (1982). „Evolution of the Tharsis Province of
Cap” (http://www.nasa.gov/feature/jpl/nasa-radar-finds-ice-age-record-in-mars-pola
r-cap). NASA. Приступљено 26. 5. 2016.
102. Sheehan, William. „Areographers” (https://web.archive.org/web/20170701062415/h
ttp://www.uapress.arizona.edu/onlinebks/MARS/CHAP04.HTM). The Planet Mars:
A History of Observation and Discovery. Архивирано из оригинала (http://www.ua
press.arizona.edu/onlinebks/mars/chap04.htm) на датум 1. 7. 2017.
Приступљено 13. 6. 2006.
103. Planetary Names: Categories for Naming Features on Planets and Satellites (htt
p://planetarynames.wr.usgs.gov/Page/Categories). Planetarynames.wr.usgs.gov.
Приступљено 1. 12. 2011.
104. „Viking and the Resources of Mars” (http://history.nasa.gov/monograph21/Chapte
r%206.pdf) (PDF). Humans to Mars: Fifty Years of Mission Planning, 1950–2000.
Приступљено 10. 3. 2007.
105. Frommert, H.; Kronberg, C. „Christiaan Huygens” (http://messier.seds.org/xtra/Bio
s/huygens.html). SEDS/Lunar and Planetary Lab. Приступљено 10. 3. 2007.
106. Archinal, B. A.; Caplinger, M. (јесен 2002). „Mars, the Meridian, and Mert: The
Quest for Martian Longitude”. Abstract #P22D-06. American Geophysical Union.
22: 06. Bibcode:2002AGUFM.P22D..06A (http://adsabs.harvard.edu/abs/2002AGU
FM.P22D..06A).
107. NASA (19. 4. 2007). „Mars Global Surveyor: MOLA MEGDRs” (http://geo.pds.nas
a.gov/missions/mgs/megdr.html). geo.pds.nasa.gov. Приступљено 24. 6. 2011.
Mars Global Surveyor: MOLA MEGDRs (http://geo.pds.nasa.gov/missions/mgs/me
gdr.html)
108. Zeitler, W.; Ohlhof, T.; Ebner, H. (2000). „Recomputation of the global Mars control-
point network” (https://web.archive.org/web/20111113102454/http://www.asprs.org/
a/publications/pers/2000journal/february/2000_feb_155-161.pdf) (PDF).
Photogrammetric Engineering & Remote Sensing. 66 (2): 155—161. Архивирано
из оригинала (http://www.asprs.org/a/publications/pers/2000journal/february/2000
_feb_155-161.pdf) (PDF) на датум 13. 11. 2011. Приступљено 26. 12. 2009.
109. Lunine 1999, стр. 183
110. Webster, Guy; Brown, Dwayne (22. 5. 2014). „NASA Mars Weathercam Helps Find
Big New Crater” (http://www.jpl.nasa.gov/news/news.php?release=2014-162).
NASA. Приступљено 22. 5. 2014.
111. Wright, Shawn (4. 4. 2003). „Infrared Analyses of Small Impact Craters on Earth
and Mars” (https://web.archive.org/web/20070612190405/http://ivis.eps.pitt.edu/pro
jects/MC/). University of Pittsburgh. Архивирано из оригинала (http://ivis.eps.pitt.e
du/projects/MC/) на датум 12. 6. 2007. Приступљено 26. 2. 2007.
112. McGill, G. E. (10. 3. 1989). „Buried topography of Utopia, Mars: Persistence of a
giant impact depression”. Journal of Geophysical Research. 94: 2753—2759.
doi:10.1029/JB094iB03p02753 (https://doi.org/10.1029%2FJB094iB03p02753).
113. „Utopia Planitia” (https://web.archive.org/web/20161219201440/https://planetaryna
mes.wr.usgs.gov/Feature/6260). Gazetteer of Planetary Nomenclature. USGS
Astrogeology Science Center. Архивирано из оригинала (http://planetarynames.w
r.usgs.gov/Feature/6260) на датум 19. 12. 2016. Приступљено 10. 3. 2015.
114. „Mars Global Geography” (https://web.archive.org/web/20060615161453/http://ww
w.windows.ucar.edu/tour/link=/mars/interior/Martian_global_geology.html).
Windows to the Universe. University Corporation for Atmospheric Research. 27. 4.
2001. Архивирано из оригинала (http://www.windows.ucar.edu/tour/link=/mars/int
erior/Martian_global_geology.html) на датум 15. 06. 2006. Приступљено
13. 6. 2006.
115. Wetherill, G. W. (1999). „Problems Associated with Estimating the Relative Impact
Rates on Mars and the Moon”. Earth, Moon, and Planets. 9 (1–2): 227—231.
Bibcode:1974Moon....9..227W (http://adsabs.harvard.edu/abs/1974Moon....9..227
W). doi:10.1007/BF00565406 (https://doi.org/10.1007%2FBF00565406).
116. Costard, Francois M. (1989). „The spatial distribution of volatiles in the Martian
hydrolithosphere”. Earth, Moon, and Planets. 45 (3): 265—290.
Bibcode:1989EM&P...45..265C (http://adsabs.harvard.edu/abs/1989EM&P...45..26
5C). doi:10.1007/BF00057747 (https://doi.org/10.1007%2FBF00057747).
117. Head, J.W. (2007). The Geology of Mars: New Insights and Outstanding Questions
in The Geology of Mars: Evidence from Earth-Based Analogs, Chapman, M., Ed;
Cambridge University Press: Cambridge UK. p. 10.
118. Masursky, H.; Masursky, Harold; Saunders, R. S. (1973). „An Overview of
Geological Results from Mariner 9”. J. Geophys. Res. 78 (20): 4009—4030.
Bibcode:1973JGR....78.4031C (http://adsabs.harvard.edu/abs/1973JGR....78.4031
C). doi:10.1029/JB078i020p04031 (https://doi.org/10.1029%2FJB078i020p04031).
119. Carr, Michael H. (1973). „Volcanism on Mars”. Journal of Geophysical Research.
78 (20): 4049—4062. Bibcode:1973JGR....78.4049C (http://adsabs.harvard.edu/ab
s/1973JGR....78.4049C). doi:10.1029/JB078i020p04049 (https://doi.org/10.1029%
2FJB078i020p04049).
120. Michalski, Joseph R.; Bleacher, Jacob E. (3. 10. 2013). „Supervolcanoes within an
ancient volcanic province in Arabia Terra, Mars” (https://archive.today/2013100413
1525/http://www.nature.com/nature/journal/v502/n7469/full/nature12482.html).
Nature. 502 (7469): 46—52. doi:10.1038/nature12482 (https://doi.org/10.1038%2F
nature12482). Архивирано из оригинала (http://www.nature.com/nature/journal/v5
02/n7469/full/nature12482.html) на датум 4. 10. 2013. Приступљено 4. 10. 2013.
Research Letters. Red Planet. 1. 6. 2011. Приступљено 4. 10. 2013.
Mars: The Importance of Heterogeneous Lithospheric Thickness and Volcanic
Construction”. J. Geophys. Res. 87 (B12): 9755—9774.
Bibcode:1982JGR....87.9755S (http://adsabs.harvard.edu/abs/1982JGR....87.9755
S). doi:10.1029/JB087iB12p09755 (https://doi.org/10.1029%2FJB087iB12p09755).
123. Chen, Junyong; et al. (2006). „Progress in technology for the 2005 height
determination of Qomolangma Feng (Mt. Everest)”. Science in China Series D:
Earth Sciences. 49 (5): 531—538. doi:10.1007/s11430-006-0531-1 (https://doi.org/
10.1007%2Fs11430-006-0531-1).
124. „Olympus Mons” (http://www.mountainprofessor.com/olympus-mons.html).
mountainprofessor.com.
125. Glenday 2009, стр. 12
126. Wolpert, Stuart (9. 8. 2012). „UCLA scientist discovers plate tectonics on Mars” (htt
ps://web.archive.org/web/20120812215548/http://newsroom.ucla.edu/portal/ucla/uc
la-scientist-discovers-plate-237303.aspx). UCLA. Архивирано из оригинала (htt
p://newsroom.ucla.edu/portal/ucla/ucla-scientist-discovers-plate-237303.aspx) на
датум 12. 08. 2012. Приступљено 13. 8. 2012.
127. Lin, An (4. 6. 2012). „Structural analysis of the Valles Marineris fault zone: Possible
evidence for large-scale strike-slip faulting on Mars” (http://lithosphere.gsapubs.or
g/content/4/4/286.abstract). Lithosphere. 4 (4): 286—330.
Bibcode:2012Lsphe...4..286Y
(http://adsabs.harvard.edu/abs/2012Lsphe...4..286Y). doi:10.1130/L192.1 (https://d
oi.org/10.1130%2FL192.1). Приступљено 2. 10. 2012.
128. Cushing, G. E.; Titus, T. N.; Wynne, J. J.; Christensen, P. R. (2007). „Themis
Observes Possible Cave Skylights on Mars” (http://www.lpi.usra.edu/meetings/lpsc
2007/pdf/1371.pdf) (PDF). Lunar and Planetary Science XXXVIII. Приступљено
2. 8. 2007.
129. „NAU researchers find possible caves on Mars” (https://web.archive.org/web/20070
828152139/http://www4.nau.edu/insidenau/bumps/2007/3_28_07/mars.htm).
Inside NAU. 4 (12). Northern Arizona University. 28. 3. 2007. Архивирано из
оригинала (http://www4.nau.edu/insidenau/bumps/2007/3_28_07/mars.htm) на
датум 28. 8. 2007. Приступљено 28. 5. 2007.
130. „Researchers find possible caves on Mars” (http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/natu
re/6461201.stm). Paul Rincon of BBC News. 17. 3. 2007. Приступљено
28. 5. 2007.
131. Jones, Nancy; Steigerwald, Bill; Brown, Dwayne; Webster, Guy (14. 10. 2014).
„NASA Mission Provides Its First Look at Martian Upper Atmosphere” (http://www.j
pl.nasa.gov/news/news.php?release=2014-351). NASA. Приступљено
15. 10. 2014.
132. Philips, Tony (2001). „The Solar Wind at Mars” (https://web.archive.org/web/20061
010015908/http://science.nasa.gov/headlines/y2001/ast31jan_1.htm).
Science@NASA. Архивирано из оригинала (http://science.nasa.gov/headlines/y2
001/ast31jan_1.htm) на датум 10. 10. 2006. Приступљено 8. 10. 2006.
133. „Multiple Asteroid Strikes May Have Killed Mars's Magnetic Field” (http://www.wire
d.com/2011/01/mars-dynamo-death/). WIRED. 20. 1. 2011.
134. Lundin, R; et al. (2004). „Solar Wind-Induced Atmospheric Erosion at Mars: First
Results from ASPERA-3 on Mars Express”. Science. 305 (5692): 1933—1936.
Bibcode:2004Sci...305.1933L
(http://adsabs.harvard.edu/abs/2004Sci...305.1933L). PMID 15448263 (https://ww
w.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15448263). doi:10.1126/science.1101860 (https://doi.o
rg/10.1126%2Fscience.1101860).
135. Bolonkin 2009, стр. 599–625
136. Atkinson, Nancy (17. 7. 2007). „The Mars Landing Approach: Getting Large
Payloads to the Surface of the Red Planet” (http://www.universetoday.com/7024/th
e-mars-landing-approach-getting-large-payloads-to-the-surface-of-the-red-planet/).
Приступљено 18. 9. 2007.
137. Carr 2006, стр. 16
138. „Mars Fact Sheet” (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/marsfact.html).
NASA. Приступљено 28. 9. 2013.
139. „Earth Fact Sheet” (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/earthfact.html).
NASA. Приступљено 28. 9. 2013.
140. „Abundance and Isotopic Composition of Gases in the Martian Atmosphere from
the Curiosity Rover” (http://www.sciencemag.org/content/341/6143/263.abstract).
Sciencemag.org. 19. 7. 2013. Приступљено 19. 8. 2013.
141. Lemmon, M. T.; et al. (2004). „Atmospheric Imaging Results from Mars Rovers”.
Science. 306 (5702): 1753—1756. Bibcode:2004Sci...306.1753L (http://adsabs.har
vard.edu/abs/2004Sci...306.1753L). PMID 15576613 (https://www.ncbi.nlm.nih.go
v/pubmed/15576613). doi:10.1126/science.1104474 (https://doi.org/10.1126%2Fsc
ience.1104474).
142. „Mars Express confirms methane in the Martian atmosphere” (http://www.esa.int/es
aMI/Mars_Express/SEMZ0B57ESD_0.html). ESA. 30. 3. 2004. Приступљено
17. 3. 2006.
143. Mumma, Michael J.; et al. (20. 2. 2009). „Strong Release of Methane on Mars in
Northern Summer 2003” (http://images.spaceref.com/news/2009/Mumma_et_al_M
ethane_Mars_wSOM_accepted2.pdf) (PDF). Science. 323 (5917): 1041—1045.
Bibcode:2009Sci...323.1041M (http://adsabs.harvard.edu/abs/2009Sci...323.1041
M). PMID 19150811 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19150811).
doi:10.1126/science.1165243 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1165243).
144. Hand, Eric (21. 10. 2008). „Plumes of methane identified on Mars” (http://esse.engi
n.umich.edu/psl/PRESS/Mars/NatureNews_2008.pdf) (PDF). Nature News.
Приступљено 2. 8. 2009.
145. Krasnopolsky, Vladimir A. (фебруар 2005). „Some problems related to the origin of 165. „Mars Express Observes Aurora On The Red Planet” (http://www.sciencedaily.com/
methane on Mars”. Icarus. 180 (2): 359—367. Bibcode:2006Icar..180..359K (http://
adsabs.harvard.edu/abs/2006Icar..180..359K). doi:10.1016/j.icarus.2005.10.015 (ht
tps://doi.org/10.1016%2Fj.icarus.2005.10.015).
146. Franck, Lefèvre; Forget, François (6. 8. 2009). „Observed variations of methane on
Mars unexplained by known atmospheric chemistry and physics”. Nature. 460
(7256): 720—723. Bibcode:2009Natur.460..720L (http://adsabs.harvard.edu/abs/20 167. Brown, Dwayne; Neal-Jones, Nancy; Steigerwald, Bill; Scott, Jim (18. 3. 2015).
09Natur.460..720L). PMID 19661912 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19661
912). doi:10.1038/nature08228 (https://doi.org/10.1038%2Fnature08228).
147. Oze, C.; Sharma, M. (2005). „Have olivine, will gas: Serpentinization and the
abiogenic production of methane on Mars”. Geophysical Research Letters. 32 (10):
L10203. Bibcode:2005GeoRL..3210203O (http://adsabs.harvard.edu/abs/2005Geo
RL..3210203O). doi:10.1029/2005GL022691 (https://doi.org/10.1029%2F2005GL0
22691).
148. Tenenbaum, David (9. 6. 2008). „Making Sense of Mars Methane” (http://www.astro
bio.net/news/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=2765&mod
e=thread&order=0&thold=0). Astrobiology Magazine. Архивирано (https://web.arc
hive.org/web/20080923195833/http://astrobio.net/news/modules.php?op=modload 170. Kluger, Jeffrey (1. 9. 1992). „Mars, in Earth's Image” (http://discovermagazine.com/
&name=News&file=article&sid=2765&mode=thread&order=0&thold=0) из
оригинала на датум 23. 9. 2008. Приступљено 8. 10. 2008.
149. Steigerwald, Bill (15. 1. 2009). „Martian Methane Reveals the Red Planet is not a
Dead Planet” (http://www.nasa.gov/mission_pages/mars/news/marsmethane.html).
NASA's Goddard Space Flight Center. NASA. Архивирано (https://web.archive.or
g/web/20090117141425/http://www.nasa.gov/mission_pages/mars/news/marsmeth
ane.html) из оригинала на датум 17. 1. 2009. Приступљено 24. 1. 2009.
150. „Mars Curiosity Rover News Telecon” (http://www.ustream.tv/nasajpl). 2. 11. 2012.
151. Kerr, Richard A. (2. 11. 2012). „Curiosity Finds Methane on Mars, or Not” (https://ar
chive.today/20121209084525/http://news.sciencemag.org/sciencenow/2012/11/cur
iosity-finds-methane-on-mars-.html). Science. Архивирано из оригинала (http://ne 173. „Weather at the Mars Exploration Rover and Beagle 2 Landing Sites” (http://www.m
ws.sciencemag.org/sciencenow/2012/11/curiosity-finds-methane-on-mars-.html) на
датум 9. 12. 2012. Приступљено 3. 11. 2012.
152. Wall, Mike (2. 11. 2012). „Curiosity Rover Finds No Methane on Mars —Yet” (http://
www.space.com/18333-mars-rover-curiosity-methane-measurements.html).
Space.com. Приступљено 3. 11. 2012.
153. Chang, Kenneth (2. 11. 2012). „Hope of Methane on Mars Fades” (http://www.nyti
mes.com/2012/11/03/science/space/hopes-for-methane-on-mars-deflated.html).
New York Times. Приступљено 3. 11. 2012.
154. Webster, Christopher R.; Mahaffy, Paul R.; Atreya, Sushil K.; Flesch, Gregory J.;
Farley, Kenneth A. (19. 9. 2013). „Low Upper Limit to Methane Abundance on
Mars” (http://www.sciencemag.org/content/early/2013/09/18/science.1242902.abstr
act). Science. 342: 355—357. Bibcode:2013Sci...342..355W (http://adsabs.harvar
d.edu/abs/2013Sci...342..355W). doi:10.1126/science.1242902 (https://doi.org/10.1
126%2Fscience.1242902). Приступљено 19. 9. 2013.
155. Cho, Adrian (19. 9. 2013). „Mars Rover Finds No Evidence of Burps and Farts” (htt
ps://archive.is/20130920191355/http://news.sciencemag.org/space/2013/09/mars-r
over-finds-no-evidence-burps-and-farts). Science. Архивирано из оригинала (htt
p://news.sciencemag.org/space/2013/09/mars-rover-finds-no-evidence-burps-and-f
arts) на датум 20. 9. 2013. Приступљено 19. 9. 2013.
156. Chang, Kenneth (19. 9. 2013). „Mars Rover Comes Up Empty in Search for
Methane” (http://www.nytimes.com/2013/09/20/science/space/mars-rover-comes-u
p-empty-in-search-for-methane.html). New York Times. Приступљено 19. 9. 2013.
157. „Mars Orbiter Mission – Payloads” (https://archive.today/20141223191607/http://isr
o.org/pslv-c25-mars-orbiter-mission/payloads). Indian Space Research
Organisation (ISRO). ISRO. децембар 2014. Архивирано из оригинала (http://isr
o.org/pslv-c25-mars-orbiter-mission/payloads) на датум 23. 12. 2014.
Приступљено 23. 12. 2014.
158. Mustard, Jack (July 9, 2009) MEPAG Report to the Planetary Science
Subcommittee (http://www.lpi.usra.edu/pss/july2009/presentations/05MEPAG.pdf).
lpi.usra.edu. p. 3.
159. Webster, Guy; Jones, Nancy Neal; Brown, Dwayne (16. 12. 2014). „NASA Rover
Finds Active and Ancient Organic Chemistry on Mars” (http://www.jpl.nasa.gov/new
s/news.php?release=2014-432). NASA. Приступљено 16. 12. 2014.
160. Chang, Kenneth (16. 12. 2014). „'A Great Moment': Rover Finds Clue That Mars
May Harbor Life” (http://www.nytimes.com/2014/12/17/science/a-new-clue-in-the-s
earch-for-life-on-mars.html). New York Times. Приступљено 16. 12. 2014.
161. Whitehouse, David (15. 7. 2004). „Dr. David Whitehouse – Ammonia on Mars could
mean life” (http://news.bbc.co.uk/2/hi/3896335.stm). news.bbc.co.uk. BBC News.
Приступљено 14. 8. 2012.
162. „Mars Express discovers aurorae on Mars” (http://www.esa.int/Our_Activities/Spac
e_Science/Mars_Express/Mars_Express_discovers_aurorae_on_Mars). ЕСА. 9. 6.
2005. Приступљено 13. 10. 2015.
163. CAIN, FRASER (18. 2. 2006). „Mars Express Finds Auroras on Mars” (http://www.u
niversetoday.com/11364/mars-express-finds-auroras-on-mars/). Universe Today.
Приступљено 13. 10. 2015.
164. „Discovery of an aurora on Mars” (http://www.nature.com/nature/journal/v435/n704
3/abs/nature03603.html). Nature.com. Приступљено 13. 10. 2015.
releases/2008/11/081121101001.htm). sciencedaily.com. 24. 11. 2008.
Приступљено 13. 10. 2015.
166. „Auroras on Mars – NASA Science” (http://science.nasa.gov/science-news/science
-at-nasa/2015/11may_aurorasonmars/). science.nasa.gov. Приступљено
12. 5. 2015.
„NASA Spacecraft Detects Aurora and Mysterious Dust Cloud around Mars” (http://
www.nasa.gov/press/2015/march/nasa-spacecraft-detects-aurora-and-mysterious-
dust-cloud-around-mars). NASA. Release 15-045. Приступљено 18. 3. 2015.
168. Lewin, Sarah (5. 11. 2015). „Gorgeous Auroras Could Light Up Entire Martian Sky”
(http://www.space.com/31043-mars-auroras-nasa-maven-mission.html).
Space.com. Приступљено 6. 11. 2015.
169. „Mars' desert surface...” (https://web.archive.org/web/20070707084938/http://www-
mgcm.arc.nasa.gov/mgcm/HTML/WEATHER/surface.html). MGCM Press release.
NASA. Архивирано из оригинала (http://www-mgcm.arc.nasa.gov/mgcm/HTML/W
EATHER/surface.html) на датум 7. 7. 2007. Приступљено 25. 2. 2007.
1992/sep/marsinearthsimag105). Discover Magazine. Приступљено 3. 11. 2009.
171. Goodman, Jason C. (22. 9. 1997). „The Past, Present, and Possible Future of
Martian Climate” (https://web.archive.org/web/20101110051940/http://www.mit.ed
u/people/goodmanj/terraforming/terraforming.html). MIT. Архивирано из
оригинала (http://www.mit.edu/people/goodmanj/terraforming/terraforming.html) на
датум 10. 11. 2010. Приступљено 26. 2. 2007.
172. Philips, Tony (16. 7. 2001). „Planet Gobbling Dust Storms” (https://web.archive.org/
web/20060613062647/http://science.nasa.gov/headlines/y2001/ast16jul_1.htm).
Science @ NASA. Архивирано из оригинала (http://science.nasa.gov/headlines/y
2001/ast16jul_1.htm) на датум 13. 6. 2006. Приступљено 7. 6. 2006.
sss.com/mars_images/moc/mer_weather/). Malin Space Science Systems.
Приступљено 8. 9. 2007.
174. „NASA Mars Lander Sees Falling Snow, Soil Data Suggest Liquid Past” (http://ww
w.nasa.gov/mission_pages/phoenix/news/phoenix-20080929.html). 29. 9. 2008.
Приступљено 3. 10. 2008.
175. „Mars Clouds Higher Than Any On Earth” (https://www.space.com/2812-mars-clou
ds-higher-earth.html). Space.com.
176. „Mars Pathfinder” (https://mars.nasa.gov/MPF/). mars.nasa.gov.
177. Brand, David & Villard, Ray (19. 5. 1999). „Colossal cyclone swirling near Martian
north pole is observed by Cornell-led team on Hubble telescope” (https://archive.to
day/20120805123312/http://www.news.cornell.edu/releases/May99/mars.cyclone.d
eb.html). Cornell News. Архивирано из оригинала (http://www.news.cornell.edu/re 203. Barlow 2008, стр. 21
leases/May99/mars.cyclone.deb.html) на датум 5. 8. 2012. Приступљено
6. 9. 2007.
178. „Mars Facts” (https://www.webcitation.org/616WUbQMs?url=http://quest.nasa.gov/
aero/planetary/mars.html). NASA. Архивирано из оригинала (http://quest.nasa.go 205. „Mars distance from the Sun from January 2011 to January 2015” (https://archive.t
v/aero/planetary/mars.html) на датум 21. 8. 2011. Приступљено 20. 6. 2013.
179. „What is the typical temperature on Mars?” (http://www.astronomycafe.net/qadir/q2
681.html). Astronomycafe.net. Приступљено 14. 8. 2012.
180. „Mars Exploration Rover Mission: Spotlight” (http://marsrover.nasa.gov/spotlight/20
070612.html). Marsrover.nasa.gov. 12. 6. 2007. Приступљено 14. 8. 2012.
181. Global Measured Extremes of Temperature and Precipitation. (https://archive.toda
y/20120525195312/http://www.ncdc.noaa.gov/oa/climate/globalextremes.html)
National Climatic Data Center. Приступљено 21. 6. 2007.
182. Coldest spot on Earth identified by satellite (http://www.bbc.com/news/science-envi
ronment-25287806), Jonathan Amos, BBC News, 9. 12. 2013.
183. The Coldest Place on Earth: −90 °C and below from Landsat 8 and other satellite
thermal sensors (http://fallmeeting.agu.org/2013/files/2013/12/ColdestPlaceOnEart
h.pdf), Ted Scambos, Allen Pope, Garrett Campbell, and Terry Haran, American
Geophysical Union fall meeting, 9. 12. 2013.
184. A possible world record maximum natural ground surface temperature, Paul
Kubecka, Weather, 56, #7 (July 2001), Weather. p. 218–221, doi:10.1002/j.1477-
8696.2001.tb06577.x (https://doi.org/10.1002%2Fj.1477-8696.2001.tb06577.x)
185. Pettit, E.; et al. (септембар 1924). „Radiation Measures on the Planet Mars”.
Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 36 (9): 269—272.
Bibcode:1924PASP...36..269P (http://adsabs.harvard.edu/abs/1924PASP...36..269
P). JSTOR 40693334 (https://www.jstor.org/stable/40693334).
186. Coblentz, W. (јун 1925). „Temperature Estimates of the Planet Mars”.
Astronomische Nachrichten. 224: 361—378. Bibcode:1925AN....224..361C (http://a 211. Baalke, Ron (22. 8. 2003). „Mars Makes Closest Approach In Nearly 60,000 Years”
dsabs.harvard.edu/abs/1925AN....224..361C). doi:10.1002/asna.19252242202 (htt
ps://doi.org/10.1002%2Fasna.19252242202).
187. „National Space Science Data Center: Infrared Thermal Mapper (IRTM)” (http://nss
dc.gsfc.nasa.gov/nmc/experimentDisplay.do?id=1975-075A-02). Приступљено
14. 9. 2014.
188. „National Space Science Data Center: Meteorology” (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/n
mc/experimentDisplay.do?id=1975-075C-07). Приступљено 14. 9. 2014.
189. „National Space Science Data Center: Atmospheric Structure” (http://nssdc.gsfc.na
sa.gov/nmc/experimentDisplay.do?id=1975-075C-02). Приступљено 14. 9. 2014.
190. Eydelman, Albert (2001). „Temperature on the Surface of Mars” (http://hypertextbo
ok.com/facts/2001/AlbertEydelman.shtml). The Physics Factbook.
191. „Focus Sections :: The Planet Mars” (http://www.marsnews.com/focus/mars/).
MarsNews.com. Приступљено 8. 9. 2007.
192. James E. Tillman Mars – Temperature Overview (http://www-k12.atmos.washingto
n.edu/k12/resources/mars_data-information/temperature_overview.html)
193. Staff (2015). „Mars Weather” (https://archive.today/20151025050810/http://cab.inta
-csic.es/rems/index.htm). Centro de Astrobiologia (CAB). Архивирано из
оригинала (http://cab.inta-csic.es/rems/index.htm) на датум 25. 10. 2015.
Приступљено 31. 5. 2015.
194. Staff. „Mars Facts” (https://www.webcitation.org/616WUbQMs?url=http://quest.nas
a.gov/aero/planetary/mars.html). NASA. Архивирано из оригинала (http://quest.n
asa.gov/aero/planetary/mars.html) на датум 21. 8. 2011. Приступљено
31. 5. 2015.
195. Hoffman, Nick (19. 10. 2000). „MarsDaily – White Mars: The story of the Red
Planet Without Water” (http://www.spacedaily.com/news/mars-water-science-00k1.
html). ScienceDaily. Приступљено 31. 5. 2015.
196. „Mars Weather (@MarsWxReport) | Twitter” (https://twitter.com/MarsWxReport).
twitter.com.
197. Mars General Circulation Modeling Group. „Mars' desert surface.” (https://web.arch
ive.org/web/20070707084938/http://www-mgcm.arc.nasa.gov/mgcm/HTML/WEAT
HER/surface.html). NASA. Архивирано из оригинала (http://www-mgcm.arc.nasa.
gov/mgcm/HTML/WEATHER/surface.html) на датум 7. 7. 2007. Приступљено
25. 2. 2007.
198. „Martian Dust Devils Caught” (https://web.archive.org/web/20061030133445/http://
www.ruhr-uni-bochum.de/climusa/dust.htm). Climate Research USA. Ruhr-
Universität Bochum. 21. 3. 2000. Архивирано из оригинала (http://www.ruhr-uni-b
ochum.de/climusa/dust.htm) на датум 30. 10. 2006. Приступљено 9. 8. 2010.
199. Smith, Peter; Renno, Nilton (6. 6. 2001). „Studying Earth Dust Devils For Possible
Mars Mission” (http://unisci.com/stories/20012/0606012.htm). UniSci News.
Приступљено 1. 12. 2006.
200. David, Leonard (12. 3. 2005). „Spirit Gets A Dust Devil Once-Over” (http://www.spa
ce.com/missionlaunches/spirit_dust_050312.html). Space.com. Приступљено
1. 12. 2006.
201. „Did You Know?” (http://athena.cornell.edu/kids/did_you_know.html). Mars
Exploration Rovers. Cornell University. Приступљено 1. 12. 2006.
202. Ian O'Neill (11. 11. 2015). „The Dust Devils of Mars Could Pack a Seismic Punch”
(http://news.discovery.com/space/the-dust-devils-of-mars-could-pack-a-seismic-pu
nch-151111.htm#mkcpgn=rssnws1). News.Discovery.com. Приступљено
16. 11. 2015.
204. „Mars 2009/2010” (http://spider.seds.org/spider/Mars/mars2010.html). Students for
the Exploration and Development of Space (SEDS). 2009. Приступљено
28. 12. 2007.
oday/20130112013835/http://home.surewest.net/kheider/astro/Mars2011.txt).
Архивирано из оригинала (http://home.surewest.net/kheider/astro/Mars2011.txt)
на датум 12. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2012.
206. Simon, J.L.; Bretagnon, P.; Chapront, J.; Chapront-Touzé, M.; Francou, G.; Laskar,
J. (фебруар 1994). „Numerical expressions for precession formulae and mean
elements for the Moon and planets”. Astronomy and Astrophysics. 282 (2): 663—
683. Bibcode:1994A&A...282..663S (http://adsabs.harvard.edu/abs/1994A&A...28
2..663S).
207. Jean Meeus, Astronomical Formulæ for Calculators. (Richmond, VA: Willmann-
Bell, 1988) 99. Elements by F. E. Ross
208. „Mercury Fact Sheet” (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/mercuryfact.h
tml). NASA Goddard Space Flight Center. 30. 11. 2007. Приступљено 28. 5. 2008.
209. Vitagliano, Aldo (2003). „Mars' Orbital eccentricity over time” (https://archive.today/
20120530021407/http://main.chemistry.unina.it/~alvitagl/solex/MarsDist.html).
Solex. Universita' degli Studi di Napoli Federico II. Архивирано из оригинала (htt
p://main.chemistry.unina.it/~alvitagl/solex/MarsDist.html) на датум 30. 5. 2012.
Приступљено 20. 7. 2007.
210. Meeus, Jean (март 2003). „When Was Mars Last This Close?” (https://web.archiv
e.org/web/20110516013312/http://www.ips-planetarium.org/planetarian/articles/wh
enmars.html). International Planetarium Society. Архивирано из оригинала (http://
www.ips-planetarium.org/planetarian/articles/whenmars.html) на датум 16. 5.
2011. Приступљено 18. 1. 2008.
(http://www.mail-archive.com/meteorite-
list@meteoritecentral.com/msg14044.html). meteorite-list. Приступљено
18. 1. 2008.
212. Nowack, Robert L. „Estimated Habitable Zone for the Solar System” (http://web.ics.
purdue.edu/~nowack/geos105/lect14-dir/lecture14_files/image022.jpg).
Department of Earth and Atmospheric Sciences at Purdue University.
Приступљено 10. 4. 2009.
213. Briggs, Helen (15. 2. 2008). „Early Mars 'too salty' for life” (http://news.bbc.co.uk/2/
hi/science/nature/7248062.stm). BBC News. Приступљено 16. 2. 2008.
214. Hannsson, Anders (1997). Mars and the Development of Life. Wiley. ISBN 978-0-
471-96606-7.
215. „New Analysis of Viking Mission Results Indicates Presence of Life on Mars” (http://
phys.org/news87401064.html). Physorg.com. 7. 1. 2007. Приступљено 2. 3. 2007.
216. „Phoenix Returns Treasure Trove for Science” (http://www.nasa.gov/mission_page
s/phoenix/news/phoenix-20080626.html). NASA/JPL. 6. 6. 2008. Приступљено
27. 6. 2008.
217. Bluck, John (5. 7. 2005). „NASA Field-Tests the First System Designed to Drill for
Subsurface Martian Life” (http://www.nasa.gov/centers/ames/research/exploringthe
universe/marsdrill_prt.htm). NASA. Приступљено 2. 1. 2010.
218. Kounaves, S. P. et al., Evidence of martian perchlorate, chlorate, and nitrate in
Mars meteorite EETA79001: implications for oxidants and organics, Icarus, 2014,
229, 206–213, doi:10.1016/j.icarus.2013.11.012 (https://doi.org/10.1016%2Fj.icaru
s.2013.11.012)
219. Kounaves, S. P.; et al. (2014). „Identification of the perchlorate parent salts at the
Phoenix Mars landing site and implications”. Icarus. 232: 226—231.
Bibcode:2014Icar..232..226K (http://adsabs.harvard.edu/abs/2014Icar..232..226K).
doi:10.1016/j.icarus.2014.01.016 (https://doi.org/10.1016%2Fj.icarus.2014.01.016).
220. Staff (8. 6. 2015). „PIA19673: Spectral Signals Indicating Impact Glass on Mars” (ht
tp://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA19673). NASA. Приступљено 8. 6. 2015.
221. Golden, D. C.; et al. (2004). „Evidence for exclusively inorganic formation of
magnetite in Martian meteorite ALH84001” (http://wayback.archive.org/web/201105
12155638/http://epswww.unm.edu/facstaff/brearley/Golden_p681-695_04%5B1%5
D.pdf) (PDF). American Mineralogist. 89 (5–6): 681—695. Приступљено
25. 12. 2010.
222. Krasnopolsky, Vladimir A.; Maillard, Jean-Pierre; Owen, Tobias C. (2004).
„Detection of methane in the Martian atmosphere: evidence for life?”. Icarus. 172
(2): 537—547. Bibcode:2004Icar..172..537K (http://adsabs.harvard.edu/abs/2004Ic
ar..172..537K). doi:10.1016/j.icarus.2004.07.004 (https://doi.org/10.1016%2Fj.icaru
s.2004.07.004).
223. Peplow, Mark (25. 2. 2005). „Formaldehyde claim inflames Martian debate”.
Nature. doi:10.1038/news050221-15 (https://doi.org/10.1038%2Fnews050221-15).
224. Nickel, Mark (18. 4. 2014). „Impact glass stores biodata for millions of years” (http
s://news.brown.edu/articles/2014/04/impactglass). Brown University.
Приступљено 9. 6. 2015.
225. Schultz, P. H.; Harris, R. Scott; Clemett, S. J.; Thomas-Keprta, K. L.; Zárate, M.
(јун 2014). „Preserved flora and organics in impact melt breccias”. Geology. 42 (6):
515—518. Bibcode:2014Geo....42..515S (http://adsabs.harvard.edu/abs/2014Ge
o....42..515S). doi:10.1130/G35343.1 (https://doi.org/10.1130%2FG35343.1).
226. Brown, Dwayne; Webster, Guy; Stacey, Kevin (8. 6. 2015). „NASA Spacecraft
Detects Impact Glass on Surface of Mars” (http://www.nasa.gov/press-release/nas
a-spacecraft-detects-impact-glass-on-surface-of-mars) (Саопштење). NASA.
Приступљено 9. 6. 2015.
227. Stacey, Kevin (8. 6. 2015). „Martian glass: Window into possible past life?” (https://
news.brown.edu/articles/2015/06/marsglass). Brown University. Приступљено
9. 6. 2015.
228. Temming, Maria (12. 6. 2015). „Exotic Glass Could Help Unravel Mysteries of
Mars” (http://www.scientificamerican.com/article/exotic-glass-could-help-unravel-m
ysteries-of-mars/). Scientific American. Приступљено 15. 6. 2015.
229. „DLR – Surviving the conditions on Mars (26 April 2012)” (http://www.dlr.de/dlr/en/d
esktopdefault.aspx/tabid-10081/151_read-3409/). Dlr.de. 26. 4. 2012.
Приступљено 16. 12. 2012.
230. „MSL Science Corner: Rover Environmental Monitoring Station (REMS)” (http://msl
-scicorner.jpl.nasa.gov/Instruments/REMS/). NASA/JPL. Приступљено 9. 9. 2009.
231. „Mars Science Laboratory Fact Sheet” (http://mars.jpl.nasa.gov/msl/news/pdfs/MSL
_Fact_Sheet-20100916.pdf) (PDF). NASA/JPL. Приступљено 20. 6. 2011.
232. „Hubble's Sharpest View of Mars: ACS Image” (https://www.spacetelescope.org/im
ages/opo0322d/). spacetelescope.org. Приступљено 2. 11. 2015.
233. „Mars: Closest Encounter” (http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2003/
22/). hubblesite.org. Приступљено 2. 11. 2015.
234. Armandroff, Taft. „Keck Observers’ Newsletter” (https://www2.keck.hawaii.edu/real
public/inst/newsletters/Vol8/index.html). keck.hawaii.edu. Приступљено
2. 11. 2015.
235. The "Mars Curse": Why Have So Many Missions Failed? (http://www.universetoda
y.com/2008/03/22/the-mars-curse-why-have-so-many-missions-failed/).
Universetoday.com (22. 3. 2008). Приступљено 14. 8. 2012.
236. Knight, Matthew. „Beating the curse of Mars” (http://www.cnn.com/2006/TECH/scie
nce/12/23/mwonders.mars/index.html). Science & Space. Приступљено
27. 3. 2007.
237. Bothwell, William (23. 10. 2008). „Looking to Mars” (https://archive.today/20120703
021236/http://www.citizen.on.ca/news/2008-10-23/columns/032.html). Orangeville
Citizen. Архивирано из оригинала (http://www.citizen.on.ca/news/2008/1023/colu
mns/032.html) на датум 3. 7. 2012. Приступљено 29. 10. 2008.
238. "The Depths of Space: The Story of the Pioneer Planetary Probes (2004)" (http://w
ww.nap.edu/books/0309090504/html/41.html) from The National Academies Press
(http://www.nap.edu/). URL accessed April 7, 2006.
239. „Uncovering the Secrets of Mars” (http://www.time.com/time/archive/preview/0,109
87,986681,00.html) (first paragraph only). Time. 14. 7. 1997. 150: 2. Приступљено
7. 4. 2006.
240. Matthews, John & Caitlin. "The Element Encyclopedia of Magical Creatures".
Barnes & Noble Publishing.2005. ISBN 978-0-7607-7885-2.
241. Dinerman, Taylor (27. 9. 2004). „Is the Great Galactic Ghoul losing his appetite?” (h 265. „Russian space probe crashes into Pacific Ocean” (http://www.foxnews.com/scitec
ttp://www.thespacereview.com/article/232/1). The space review. Приступљено
27. 3. 2007.
242. Mars Exploration Program: Historical Log (http://mars.jpl.nasa.gov/programmission 266. "Did a U.S. radar mistakenly send Russia's $170m Mars probe into the Pacific?" (ht
s/missions/log/). Mars.jpl.nasa.gov. Приступљено 14. 8. 2012.
243. D. McCleese, et al. – Robotic Mars Exploration Strategy (http://mepag.jpl.nasa.gov/
reports/3715_Mars_Expl_Strat_GPO.pdf)
244. David S. F. Portree, Humans to Mars: Fifty Years of Mission Planning, 1950–2000,
NASA Monographs in Aerospace History Series, Number 21, February 2001.
Available as NASA SP-2001-4521 (http://history.nasa.gov/monograph21/humans_t
o_Mars.htm).
245. NASA PROGRAM & MISSIONS Historical Log (http://mars.jpl.nasa.gov/programmi
ssions/missions/). Mars.jpl.nasa.gov. Приступљено 14. 8. 2012.
246. „Mariner 4” (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1964-077A).
NSSDC Master Catalog. NASA. Приступљено 11. 2. 2009.
247. „Mariner 9: Overview” (http://solarsystem.nasa.gov/missions/profile.cfm?MCode=M
ariner_09). NASA.
248. Mars 2 Lander – NASA (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1
971-045D). Nssdc.gsfc.nasa.gov. Приступљено 10. 5. 2012.
249. Mars 6 – NASA (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1973-05
2A). Nssdc.gsfc.nasa.gov. Приступљено 10. 5. 2012.
250. „Other Mars Missions” (https://archive.today/20120530021429/http://burro.astr.cwr
u.edu/stu/20th_far_mars.html). Journey through the galaxy. Архивирано из
оригинала (http://burro.astr.cwru.edu/stu/20th_far_mars.html) на датум 30. 5.
2012. Приступљено 13. 6. 2006.
251. Sagdeev, R. Z.; Zakharov, A. V. (19. 10. 1989). „Brief history of the Phobos
mission”. Nature. 341 (6243): 581—585. Bibcode:1989Natur.341..581S (http://adsa
bs.harvard.edu/abs/1989Natur.341..581S). doi:10.1038/341581a0 (https://doi.org/1
0.1038%2F341581a0).
252. Dinerman, Taylor (27. 9. 2004). „Is the Great Galactic Ghoul losing his appetite?” (h
ttp://www.thespacereview.com/article/232/1). The space review. Приступљено
27. 3. 2007.
253. Wilford, John Noble (23. 8. 1993). „NASA Loses Communication With Mars
Observer” (http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9F0CE0D7163FF930A1
575BC0A965958260&sec=&spon=&pagewanted=1). New York Times.
Приступљено 17. 6. 2008.
254. „NASA Mars Observer Failure Board Press Release” (http://www.msss.com/mars/o
bserver/project/mo_loss/nasa_mo_loss.txt). www.msss.com. Приступљено
14. 1. 2019.
255. Oberg, James (6. 3. 1999). „The probe that fell to Earth” (http://www.jamesoberg.co
m/plutonium.html). New Scientist. Приступљено 9. 9. 2009.
256. Lissov, Igor; Oberg, Jim (19. 9. 1996). „What Really Happened With Mars-96?” (htt
ps://fas.org/spp/eprint/mars96lo.htm). Federation of American Scientists
(www.fas.org). Приступљено 9. 9. 2009.
257. Stephenson, Arthur G.; LaPiana, Lia S.; Mulville, Daniel R.; Rutledge, Peter J.;
Bauer, Frank H.; Folta, David; Dukeman, Greg A.; Sackheim, Robert; Norvig, Peter
(10. 11. 1999). Mars Climate Orbiter Mishap Investigation Board Phase I Report (ht
tps://wayback.archive-it.org/all/20091027001820/ftp://ftp.hq.nasa.gov/pub/pao/repo
rts/1999/MCO_report.pdf) (PDF). NASA. Архивирано из оригинала (ftp://ftp.hq.na
sa.gov/pub/pao/reports/1999/MCO_report.pdf) (PDF) на датум 27. 10. 2009.
Приступљено 28. 10. 2015.
258. „Metric mishap caused loss of NASA orbiter” (https://archive.today/2013011909211
3/http://articles.cnn.com/1999-09-30/tech/9909_30_mars.metric.02_1_climate-orbit
er-spacecraft-team-metric-system?_s=PM:TECH). CNN. 30. 9. 1999. Архивирано
из оригинала (http://articles.cnn.com/1999-09-30/tech/9909_30_mars.metric.02_1
_climate-orbiter-spacecraft-team-metric-system?_s=PM:TECH) на датум 19. 1.
2013. Приступљено 10. 1. 2011.
259. „Report on the Loss of the Mars Polar Lander and Deep Space 2 Missions” (ftp://ft
p.hq.nasa.gov/pub/pao/reports/2000/2000_mpl_report_1.pdf) (PDF). Jet
Propulsion Laboratory. 22. 3. 2000.
260. „Deep Space 2 (DEEPSP2)” (https://web.archive.org/web/20090724223359/http://n
ssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/masterCatalog.do?sc=DEEPSP2). NSSDC Master
Catalog. NASA – National Space Science Data Center. 2000. Архивирано из
оригинала (http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/masterCatalog.do?sc=DEEPSP2) на
датум 24. 07. 2009. Приступљено 8. 7. 2009.
261. „UK and ESA announce Beagle 2 inquiry” (http://www.esa.int/esaCP/SEMQ5C1PG
QD_index_0.html). ESA. 11. 2. 2004.
262. Webster, Guy (16. 1. 2015). „'Lost' 2003 Mars Lander Found by Mars
Reconnaissance Orbiter” (http://www.nasa.gov/jpl/lost-2003-mars-lander-found-by-
mars-reconnaissance-orbiter/). NASA. Приступљено 16. 1. 2015.
263. „Mars Orbiter Spots Beagle 2, European Lander Missing Since 2003” (http://www.n
ytimes.com/2015/01/17/science/space/missing-lander-beagle-2-finally-located-on-
mars.html). New York Times. Associated Press. 16. 1. 2015. Приступљено
17. 1. 2015.
264. "Russia's failed Phobos-Grunt space probe heads to Earth" (http://www.bbc.co.uk/n
ews/science-environment-16491457), BBC News, 14 January 2012
h/2012/01/15/russian-space-probe-to-crash-on-earth-within-hours/). Fox News
Channel. 15. 1. 2012.
tp://www.dailymail.co.uk/news/article-2088054/Phobos-Grunt-Did-US-radar-send-1
70m-Russian-Mars-probe-Pacific-Ocean.html?ito=feeds-newsxml), Daily Mail, 18
January 2012
267. "Russia asks if US radar ruined Phobos-Grunt space probe" (http://www.msnbc.ms
n.com/id/46027901/ns/technology_and_science-space/), msnbc.com, 17 January
2012
268. „Mars Global Surveyor” (https://web.archive.org/web/20060415081709/http://www.
cnn.com/TECH/9706/pathfinder/surveyor/). CNN- Destination Mars. Архивирано
из оригинала (http://www.cnn.com/TECH/9706/pathfinder/surveyor/) на датум 15.
4. 2006. Приступљено 13. 6. 2006.
269. „Mars Pulls Phoenix In” (https://web.archive.org/web/20080527230312/http://phoen
ix.lpl.arizona.edu/05_25_pr.php). University of Arizona Phoenix mission Website.
Архивирано из оригинала (http://phoenix.lpl.arizona.edu/05_25_pr.php) на датум
27. 5. 2008. Приступљено 25. 5. 2008.
270. „Phoenix: The Search for Water” (http://www.nasa.gov/missions/solarsystem/phoen
ix_water.html). NASA website. Приступљено 3. 3. 2007.
271. „Frozen Water Confirmed on Mars” (http://uanews.org/node/20276). UANews.org.
Приступљено 24. 8. 2008.
272. Amos, Jonathan (10. 11. 2008). „NASA Mars Mission declared dead” (http://news.b
bc.co.uk/2/hi/science/nature/7721032.stm). BBC. Приступљено 10. 11. 2008.
273. Mitchell, Cary L.; Purdue University. „Living in Space”. The Universe. Сезона
2008/09. Епизода 307.
274. Space probe performs Mars fly-by (http://news.bbc.co.uk/2/hi/6394141.stm). (25. 2.
2007). BBC News. Приступљено 14. 8. 2012.
275. Agle, D. C. (12. 2. 2009). „NASA Spacecraft Falling For Mars” (http://www.jpl.nasa.
gov/news/features.cfm?feature=2031). NASA/JPL. Приступљено 27. 12. 2009.
276. „NASA's Mars Odyssey Shifting Orbit for Extended Mission” (http://mars.jpl.nasa.g
ov/odyssey/newsroom/pressreleases/20081009a.html). NASA. 9. 10. 2008.
Приступљено 15. 11. 2008.
277. Britt, Robert (14. 3. 2003). „Odyssey Spacecraft Generates New Mars Mysteries” 301. Tucker, Harry (25. 9. 2014). „India becomes first country to enter Mars' orbit on
(https://web.archive.org/web/20060315103112/http://www.space.com/missionlaunc
hes/odyssey_update_030314.html). Space.com. Архивирано из оригинала (http://
www.space.com/missionlaunches/odyssey_update_030314.html) на датум 15. 3.
2006. Приступљено 13. 6. 2006.
278. „IZNENAĐENJE Na Marsu pronađena sonda izgubljena pre 11 godina” (http://ww
w.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/527119/IZNENADjENJE-Na-Marsu-pronadjena-son
da-izgubljena-pre-11-godina). Blic.rs. 16. 1. 2015.
279. „Lost Beagle 2 spacecraft found on Mars” (http://spaceflightnow.com/2015/01/16/lo
st-beagle-2-spacecraft-found-on-mars/). Spaceflight Now. 16. 1. 2015.
280. „UK's Beagle 2 Mars Lander Mission in Photos” (http://www.space.com/28292-mar
s-lander-beagle-2-photos.html). Space.com. 16. 1. 2015.
281. „UK's Lost Beagle 2 Mars Lander, Missing Since 2003, Found in NASA Photos” (htt
p://www.space.com/28286-europe-beagle-2-mars-lander-found.html). Space.com.
16. 1. 2015.
282. „'Lost' 2003 Mars Lander Found by Mars Reconnaissance Orbiter” (http://www.nas
a.gov/jpl/lost-2003-mars-lander-found-by-mars-reconnaissance-orbiter/#.VLlqTtKG
-Hg). NASA. 16. 1. 2015.
283. „Beagle 2 lander found on Mars” (http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/
Mars_Express/Beagle-2_lander_found_on_Mars). ЕСА. 16. 1. 2015.
284. Formisano, V.; Atreya, S.; Encrenaz, T.; Ignatiev, N.; Giuranna, M. (2004).
„Detection of methane in the atmosphere of Mars”. Science. 306 (5702): 1758—
1761. Bibcode:2004Sci...306.1758F (http://adsabs.harvard.edu/abs/2004Sci...306.
1758F). PMID 15514118 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15514118).
doi:10.1126/science.1101732 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.1101732).
285. Bertaux, Jean-Loup; et al. (9. 6. 2005). „Discovery of an aurora on Mars”. Nature.
435 (7043): 790—4. Bibcode:2005Natur.435..790B (http://adsabs.harvard.edu/abs/
2005Natur.435..790B). PMID 15944698 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/159
44698). doi:10.1038/nature03603 (https://doi.org/10.1038%2Fnature03603).
286. „Mars Exploration Rovers – Science” (http://marsrovers.jpl.nasa.gov/science/).307. Harris, Gardiner (24. 9. 2014). „On a Shoestring, India Sends Orbiter to Mars on Its
MER website. NASA. Приступљено 13. 6. 2006.
287. „Photo shows avalanche on Mars” (https://web.archive.org/web/20080419070652/h
ttp://edition.cnn.com/2008/TECH/space/03/03/mars.avalanche.ap/index.html). 308. „Mars Orbiter Mission: Mission Objectives” (https://web.archive.org/web/20131017
CNN. Архивирано из оригинала (http://edition.cnn.com/2008/TECH/space/03/03/
mars.avalanche.ap/index.html) на датум 19. 4. 2008. Приступљено 4. 3. 2008.
288. „NASA POTVRDILA: Potoci vode na Marsu (VIDEO)” (http://www.novosti.rs/vesti/n
aslovna/reportaze/aktuelno.293.html:569343-NASA-POTVRDILA-Potoci-vode-na-
Marsu-VIDEO). Вечерње новости. 28. 9. 2015. Приступљено 28. 9. 2015.
289. „НАСА: Потоци воде на Марсу” (http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/NAS
A-Potoci-vode-na-Marsu.sr.html). Политика. 28. 9. 2015. Приступљено
28. 9. 2015.
290. Chang, Kenneth (28. 9. 2015). „NASA Says Signs of Liquid Water Flowing on
Mars” (http://www.nytimes.com/2015/09/29/science/space/mars-life-liquid-water.ht
ml?_r=0). The New York Times. Приступљено 28. 9. 2015. »Christopher P.
McKay, an astrobiologist at NASA’s Ames Research Center, does not think the
R.S.L.s are a very promising place to look. For the water to be liquid, it must be so
salty that nothing could live there, he said. “The short answer for habitability is it
means nothing,” he said.«
291. Ojha, Lujendra; Wilhelm, Mary Beth; Murchie, Scott L.; McEwen, Alfred S.; et al.
(28. 9. 2015). „Spectral evidence for hydrated salts in recurring slope lineae on
Mars” (http://www.nature.com/ngeo/journal/vaop/ncurrent/full/ngeo2546.html).
Nature Geoscience. doi:10.1038/ngeo2546 (https://doi.org/10.1038%2Fngeo2546).
Приступљено 28. 9. 2015.
292. Webster, Guy (9. 2. 2015). „NASA Spacecraft Completes 40,000 Mars Orbits” (htt
p://www.nasa.gov/jpl/mro/spacecraft-completes-40000-mars-orbits/index.html#.VN
ouA_nF-jE). NASA. Приступљено 10. 2. 2015.
293. Staff, NASA (26. 11. 2011). „Mars Science Laboratory” (http://marsprogram.jpl.nas
a.gov/msl/). NASA. Приступљено 26. 11. 2011.
294. Associated Press (26. 11. 2011). „NASA Launches Super-Size Rover to Mars: 'Go,
Go!' ” (http://www.nytimes.com/aponline/2011/11/26/science/AP-US-SCI-Mars-Rov
er.html). New York Times. Приступљено 26. 11. 2011.
295. Webster, Guy; Jones, Nancy Neal; Brown, Dwayne (16. 12. 2014). „NASA Rover
Finds Active and Ancient Organic Chemistry on Mars” (http://www.jpl.nasa.gov/new
s/news.php?release=2014-432). NASA. Приступљено 16. 12. 2014.
296. Chang, Kenneth (16. 12. 2014). „‘A Great Moment’: Rover Finds Clue That Mars
May Harbor Life” (http://www.nytimes.com/2014/12/17/science/a-new-clue-in-the-s
earch-for-life-on-mars.html). New York Times. Приступљено 16. 12. 2014.
297. Malin, Michael C. „Mast Camera (Mastcam)” (http://msl-scicorner.jpl.nasa.gov/Instr
uments/Mastcam/). ЈПЛ. Приступљено 23. 2. 2012. »Стубна камера«
298. Edgett, Kenneth S. „Mars Hand Lens Imager (MAHLI)” (http://msl-scicorner.jpl.nas
a.gov/Instruments/MAHLI/). Приступљено 23. 2. 2012. »Камера роботске руке«
299. Malin, Michael C. „Mars Descent Imager (MARDI)” (http://msl-scicorner.jpl.nasa.go
v/Instruments/MARDI/). Приступљено 23. 2. 2012. »Камера за сликање при
слетању«
300. „Mastcam Instrument Description” (http://www.msss.com/msl/mastcam/MastCam_
description.html). Malin Space Science Systems. Приступљено 23. 2. 2012.
»Опис инструмента MastCam«
their first attempt” (http://www.heraldsun.com.au/technology/science/India-become
s-first-country-to-enter-mars-orbit-on-their-first-attempt/story-fnjwlbuf-12270688356
76?nk=20dfb6bbe7f9267fcf8572967c544066). Herald Sun. Agence France-Presse.
Приступљено 24. 9. 2014.
302. Majumder, Sanjoy (5. 11. 2013). „India launches spacecraft to Mars” (http://www.bb
c.co.uk/news/science-environment-24729073). BBC News. Приступљено
26. 1. 2014. »If the satellite orbits the Red Planet, India's space agency is the
fourth in the world after those of the US, Russia and Europe to undertake a
successful Mars mission«
303. „Isro's Mars mission successful, India makes history” (http://timesofindia.indiatimes.
com/india/Isros-Mars-mission-successful-India-makes-history/articleshow/4329648
4.cms). Приступљено 13. 12. 2014.
304. Burke, Jason (24. 9. 2014). „India's Mars satellite successfully enters orbit, bringing
country into space elite” (http://www.theguardian.com/science/2014/sep/24/india-m
ars-satellite-successfully-enters-orbit). The Guardian. Приступљено 24. 9. 2014.
»India has become the first nation to send a satellite into orbit around Mars on its
first attempt, and the first Asian nation to do so.«
305. Lakshmi, Rama (24. 9. 2014). „India becomes first Asian nation to reach Mars
orbit, joins elite global space club” (http://www.washingtonpost.com/world/india-is-t
he-first-asian-nation-to-touch-mars-orbit-joins-elite-global-space-club/2014/09/23/b
6bc6992-a432-4f1e-87ad-5d6fc4da3460_story.html). The Washington Post.
Приступљено 24. 9. 2014. »India became the first Asian nation to reach the Red
Planet when its indigenously made unmanned spacecraft entered the orbit of Mars
on Wednesday«
306. Park, Madison (24. 9. 2014). „India's spacecraft reaches Mars orbit ... and history”
(http://edition.cnn.com/2014/09/23/world/asia/mars-india-orbiter/index.html). CNN.
Приступљено 24. 9. 2014. »India's Mars Orbiter Mission successfully entered
Mars' orbit Wednesday morning, becoming the first nation to arrive on its first
attempt and the first Asian country to reach the Red Planet.«
First Try” (http://www.nytimes.com/2014/09/25/world/asia/on-a-shoestring-india-sen
ds-orbiter-to-mars.html). The New York Times. Приступљено 25. 9. 2014.
141751/http://www.isro.org/pslv-c25/mission-objective.aspx). ISRO. Архивирано
из оригинала (http://www.isro.org/pslv-c25/mission-objective.aspx) на датум 17.
10. 2013. Приступљено 8. 10. 2013.
309. Amos, Jonathan (24. 9. 2014). „Why India's Mars mission is so cheap – and
thrilling” (http://www.bbc.com/news/science-environment-29341850). BBC News.
Приступљено 25. 9. 2014. »Its measurements of other atmospheric components
will dovetail very nicely with Maven and the observations being made by Europe's
Mars Express. "It means we'll be getting three-point measurements, which is
tremendous."«
310. „NASA Selects 'MAVEN' Mission to Study Mars Atmosphere” (http://www.nasa.gov/
mission_pages/mars/news/maven_20080915.html). Nasa. Приступљено
20. 9. 2009.
311. Steigerwald, Bill (18. 11. 2011). „New NASA Missions to Investigate How Mars
Turned Hostile” (http://www.nasa.gov/topics/solarsystem/features/hostile_mars.htm
l). НАСА. Приступљено 13. 12. 2012. »Нова сонда за истраживање Марсове
атмосфере«
312. Stephen, Clark (27. 7. 2014). „NASA considers commercial telecom satellites at
Mars” (http://spaceflightnow.com/news/n1407/27marstelecom/#.VCHv_Wd0x4s).
Space Flight Now. Приступљено 23. 9. 2014. »It is due to arrive at Mars in
September, but MAVEN's planned orbit is not ideal for collecting and sending rover
data.«
313. Newest NASA Mars Orbiter Demonstrates Relay Prowess (http://www.jpl.nasa.gov/
news/news.php?feature=4370). November 10, 2014.
314. MAVEN – FAQ (http://lasp.colorado.edu/home/maven/about/faqs/). NASA.
315. „ExoMars: ESA and Roscosmos set for Mars missions” (http://www.esa.int/Our_Act
ivities/Space_Science/ExoMars_ESA_and_Roscosmos_set_for_Mars_missions).
European Space Agency (ESA). 14. 3. 2013. Приступљено 14. 3. 2013.
316. „ExoMars TGO reaches Mars orbit” (https://web.archive.org/web/20161020040710/
http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/ExoMars/ExoMars_TGO_reaches
_Mars_orbit_while_EDM_situation_under_assessment). ESA. Архивирано из
оригинала (http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/ExoMars/ExoMars_T
GO_reaches_Mars_orbit_while_EDM_situation_under_assessment) на датум 20.
10. 2016. Приступљено 20. 10. 2016.
317. „India plans another Mars mission in 2017-20” (http://timesofindia.indiatimes.com/in
dia/India-plans-another-Mars-mission-in-2017-20/articleshow/38565995.cms). The
Times of India. 18. 7. 2014. Приступљено 30. 7. 2014.
318. „Second mission to Mars may be by 2020: ISRO chief K Radhakrishnan” (http://eco
nomictimes.indiatimes.com/tech/second-mission-to-mars-may-be-by-2020-isro-chi
ef-k-radhakrishnan/articleshow/45126648.cms). The Economic Times. Press Trust
of India. 12. 11. 2014. Приступљено 12. 11. 2014.
319. Dodhiya, K.A. (4. 1. 2014). „Chandrayaan-II in full progress: Isro ex-chief” (https://a 343. Leone, Dan (24. 2. 2015). „NASA Eyes New Mars Orbiter for 2022” (http://spacene
rchive.today/20150215184056/http://www.asianage.com/india/chandrayaan-ii-full-p ws.com/nasa-eyes-new-mars-orbiter-for-2022/). Space News. Приступљено
rogress-isro-ex-chief-159). Tha Asian Age. Mumbai, India. Архивирано из 8. 3. 2015.
оригинала (http://www.asianage.com/india/chandrayaan-ii-full-progress-isro-ex-chi 344. Lock, R. E.; Bailey, Z. J.; Kowalkowski, T. D.; Nilsen, E. L.; Mattingly, R. L. (1—8. 3.
ef-159) на датум 15. 2. 2015. Приступљено 14. 2. 2015. 2014). Mars Sample Return Orbiter concepts using Solar Electric Propulsion for
320. „ISRO's MANGALYAAN-2 Mission to launch in 2018” (https://web.archive.org/web/ the post-Mars2020 decade. 2014 IEEE Aerospace Conference. Big Sky, Montana.
20150214203622/http://nitsparrows.com/isro-mangalyaan-2-mission-to-launch-in-2 doi:10.1109/AERO.2014.6836477 (https://doi.org/10.1109%2FAERO.2014.683647
018-nit-sparrows/). NIT Sparrows. 2014. Архивирано из оригинала (http://nitsparr 7).
ows.com/isro-mangalyaan-2-mission-to-launch-in-2018-nit-sparrows/) на датум 14. 345. Board, Space Studies; Council, National Research (2011). „Vision and Voyages for
2. 2015. Приступљено 14. 2. 2015. Planetary Science in the Decade 2013-2022” (http://solarsystem.nasa.gov/docs/Vis
321. Clark, Stephen (9. 3. 2016). „InSight Mars lander escapes cancellation, aims for ion_and_Voyages-FINAL.pdf) (PDF). National Academies Press. стр. 6—21.
2018 launch” (http://spaceflightnow.com/2016/03/09/insight-mars-lander-escapes-c 346. Return to Mars. National Geographic Magazine, August 1998 issue
ancellation-aims-for-2018-launch/). Spaceflightnow. Приступљено 11. 3. 2016.
347. „MarsNews.com :: Mars Sample Return[[Категорија:Ботовски наслови]]” (https://a
322. NASA will send robot drill to Mars in 2016 (http://www.washingtonpost.com/nationa rchive.today/20130128154837/http://www.marsnews.com/missions/sample_return/)
l/health-science/nasa-will-send-robot-drill-to-mars-in-2016/2012/08/20/43bf1980-ea . Архивирано из оригинала (http://www.marsnews.com/missions/sample_return/)
ef-11e1-9ddc-340d5efb1e9c_story.html), Washington Post, By Brian Vastag, на датум 28. 1. 2013. Приступљено 28. 1. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Monday, August 20
348. http://mepag.jpl.nasa.gov/reports/iMARS_FinalReport.pdf
323. Concepts and Approaches for Mars Exploration – LPI – USRA (2012) (http://www.l
349. „NASA and ESA Establish a Mars Exploration Joint Initiative” (http://www.nasa.gov/
pi.usra.edu/meetings/marsconcepts2012/). Lpi.usra.edu. Приступљено 10. 5.
mission_pages/mars/news/mars-20090708.html). NASA. 8. 7. 2009. Приступљено
2012.
9. 11. 2009.
324. „InSight: Mission” (http://insight.jpl.nasa.gov/mission/). Mission Website. NASA's
350. Christensen, Phil (април 2010). „Planetary Science Decadal Survey: MSR Lander
Jet Propulsion Laboratory. Приступљено 7. 7. 2011.
Mission” (http://www.nap.edu/reports/13117/App%20G%2009_Mars-Sample-Retur
325. „NASA Suspends 2016 Launch of InSight Mission to Mars, Media Teleconference n-Lander.pdf) (PDF). JPL. NASA. Приступљено 24. 8. 2012.
Today” (http://www.nasa.gov/press-release/nasa-suspends-2016-launch-of-insight-
351. International cooperation called key to planet exploration (http://www.msnbc.msn.c
mission-to-mars-media-teleconference-today). NASA. Приступљено 22. 12. 2015.
om/id/48753850/ns/technology_and_science-space/#.UDadbaBCQwQ)
326. Ramsey, Sarah (9. 3. 2016). „NASA Targets May 2018 Launch of Mars InSight
352. Wall, Mike (27. 9. 2012). „Bringing Pieces of Mars to Earth: How NASA Will Do It”
Mission” (http://www.nasa.gov/press-release/nasa-targets-may-2018-launch-of-mar
(http://www.space.com/17780-nasa-mars-sample-return-options.html). Space.com.
s-insight-mission). NASA. Приступљено 11. 3. 2016.
Приступљено 28. 9. 2012.
327. Wall, Mike (10. 2. 2016). „NASA to Decide Fate of Troubled Mars Lander Next
353. Oh, David Y.; et al. (2009). Single Launch Architecture for Potential Mars Sample
Month” (http://www.space.com/31890-nasa-mars-insight-lander-fate.html).
Return Mission Using Electric Propulsion (http://ia600605.us.archive.org/4/items/si
Space.com. Приступљено 10. 2. 2016.
nglelauncharchitecture/090915MSRwithHallDecadalSurvey.pdf). JPL/Caltech.
328. „Fate of InSight Mars Mission uncertain after 2016 Launch Cancellation” (http://spa
354. „Future Planetary Exploration: New Mars Sample Return Plan” (http://futureplanets.
ceflight101.com/nasa-insight-launch-suspended/). Spaceflight101.com.
blogspot.com/2009/12/new-mars-sample-return-plan.html). 8. 12. 2009.
Приступљено 23. 12. 2015.
355. 'Bringing back Mars life' (https://archive.today/20120711172006/http://cosmiclog.m
329. „NASA Prepares for First Interplanetary CubeSat Mission” (http://www.nasa.gov/pr
snbc.msn.com/_news/2010/02/24/4351191-bringing-back-mars-life) MSNBC
ess-release/nasa-prepares-for-first-interplanetary-cubesats-on-agency-s-next-missi
News, February 24, 2010 by Alan Boyle.
on-to-mars). Приступљено 12. 6. 2015.
356. „The french involvement in Mars sample return program” (http://adsabs.harvard.ed
330. „The CubeSat Era in Space”
u/abs/2002cosp...34E3166C). 14. 1. 2002. стр. 3166 — преко NASA ADS.
(http://www.jpl.nasa.gov/cubesat/missions/marco.php). Приступљено 20. 8. 2015.
357. „JAXA plans probe to bring back samples from moons of Mars” (https://www.japanti
331. „InSight” (http://www.nasa.gov/mission_pages/insight/main/index.html).
mes.co.jp/news/2015/06/10/national/science-health/jaxa-plans-probe-bring-back-sa
Приступљено 12. 6. 2015.
mples-martian-moons/). 10. Jun 2015 — преко Japan Times Online. Проверите
332. NASA Announces Mars 2020 Rover Payload to Explore the Red Planet as Never вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Before (http://www.nasa.gov/press/2014/july/nasa-announces-mars-2020-rover-pa
358. Torikai, Shinya (19. 6. 2015). „JAXAの「火星の衛星からのサンプル・リターン」計
yload-to-explore-the-red-planet-as-never-before/). July 31, 2014.
画とは” (http://news.mynavi.jp/series/jaxa_mars/001/). Mynavi News.
333. Borenstein, Seth (31. 7. 2014). „NASA to test making rocket fuel ingredient on Приступљено 6. 10. 2015.
Mars” (https://web.archive.org/web/20140808042333/http://apnews.excite.com/arti
359. Roscosmos – Space missions (http://www.thespacereview.com/archive/1980.pdf)
cle/20140731/us-sci-mars-mission-bd362b9528.html). AP News. Архивирано из
Published by The Space Review ) on. (2010). p. 9.
оригинала (http://apnews.excite.com/article/20140731/us-sci-mars-mission-bd362
b9528.html) на датум 08. 08. 2014. Приступљено 31. 7. 2014. 360. DayMonday, Dwayne A., November 28, 2011 (28. 11. 2011). „'Red Planet blues
(Monday, November 28, 2011)” (http://www.thespacereview.com/article/1980/1).
334. Webb, Jonathan (1. 8. 2014). „Mars 2020 rover will pave the way for future manned
The Space Review. Приступљено 16. 1. 2012.
missions” (http://www.bbc.com/news/science-environment-28582903). BBC News.
Приступљено 1. 8. 2014. 361. Kramnik, Ilya (18. 4. 2012). „Russia takes a two-pronged approach to space
exploration” (http://indrus.in/articles/2012/04/18/russia_takes_a_two-pronged_appr
335. [1] (http://m.timesofindia.com/home/science/China-unveils-its-Mars-rover-after-Indi
oach_to_space_exploration_15511.html). Russia & India Report. Приступљено
as-successful-Mangalyaan/articleshow/45099803.cms). новембар 2014.
18. 4. 2012.
336. China says it plans to land rover on Mars in 2020 (http://edition.cnn.com/2015/11/0
362. Russia To Study Martian Moons Once Again (http://www.marsdaily.com/reports/Ru
4/asia/china-mars-probe-2020/index.html). Shen Lu. CNN. 3. 11. 2015
ssia_To_Study_Martian_Moons_Once_Again_999.html). Mars Daily July 15, 2008.
337. China's 2020 Mars probe unveiled (http://gbtimes.com/china/chinas-2020-mars-pro
363. Harvey, Brian; Zakutnyaya, Olga (2011). Russian Space Probes: Scientific
be-unveiled). GB Times. 3. 11. 2015.
Discoveries and Future Missions (http://books.google.com/books?id=q6qyVkapjeo
338. UAE to explore Mars' atmosphere with probe named 'Hope' (http://apnews.excite.c C&pg=PA475). Springer Science & Business Media. стр. 475. ISBN 978-1-4419-
om/article/20150506/ml--emirates-mars_mission-a48c414829.html) Архивирано (h 8150-9.
ttps://web.archive.org/web/20150509000206/http://apnews.excite.com/article/2015
364. „"Роскосмос" и ЕКA в 2024 году привезут грунт со спутника Марса” (http://ria.ru/
0506/ml--emirates-mars_mission-a48c414829.html) на сајту Wayback Machine
space/20151224/1348040709.html). РИА Новости. Приступљено 24. 12. 2015.
(мај 9, 2015) (на језику: енглески). Adam Schreck, Excite News 0 May 2015.
365. „Flight around Moon to be carried out after 2025, according to new Russian space
339. Tharoor, Ishaan 2014/16/07. "U.A.E. plans Arab world’s first mission to Mars" (htt
program” (http://tass.ru/en/science/846562). ТАСС. Приступљено 24. 12. 2015.
p://www.washingtonpost.com/blogs/worldviews/wp/2014/07/16/u-a-e-plans-arab-w
orlds-first-mission-to-mars/). 366. Planetary Science Decadal Survey Mission & Technology Studies (http://sites.natio
nalacademies.org/SSB/SSB_059331). Sites.nationalacademies.org. Приступљено
340. Clark, Stephen (3. 3. 2015). „NASA eyes ion engines for Mars orbiter launching in
10. 5. 2012.
2022” (http://spaceflightnow.com/2015/03/03/nasa-eyes-ion-engines-for-mars-orbit
er-launching-in-2022/). Spaceflightnow.com. Приступљено 4. 3. 2015. 367. Title, Summary, PanelSelection, Institution&Sort=Author&SortDir=ASC&ShowAll=1
Decadal Survey Document Listing: White Papers (http://solarsystem.nasa.gov/201
341. Dunbar, B. (23. 10. 2014). „Benefits of Optical Communications” (http://www.nasa.g
3decadal/whitepapers.cfm?Display=Table&Category=WP&RestrictFields=Author,C
ov/directorates/heo/scan/engineering/technology/txt_opticalcomm_benefits.html).
oAuthors,) Архивирано (https://web.archive.org/web/20130514053429/http://solars
NASA TV. 6. 5. 2014. Приступљено 9. 9. 2015.
ystem.nasa.gov/2013decadal/whitepapers.cfm?Display=Table&Category=WP&Res
342. Stephen, Clark (3. 3. 2015). „NASA eyes ion engines for Mars orbiter launching in trictFields=Author,CoAuthors,) на сајту Wayback Machine (мај 14, 2013) (на
2022” (http://spaceflightnow.com/2015/03/03/nasa-eyes-ion-engines-for-mars-orbit језику: енглески) (NASA)
er-launching-in-2022/). Spaceflight Now. Приступљено 7. 3. 2015.
368. Balloons – NASA (http://mars.jpl.nasa.gov/programmissions/missions/missiontype
s/balloons/). Mars.jpl.nasa.gov. Приступљено 10. 5. 2012.
369. Oliver Morton – MarsAir – Air & Space magazine (http://www.airspacemag.com/sp
ace-exploration/mars.html?c=y&page=1) Archived (https://archive.is/20120717061
237/http://www.airspacemag.com/space-exploration/mars.html?c=y&page=1)
2012-07-17 at Archive.today (јануар 2000). Airspacemag.com. Приступљено 14.
8. 2012.
370. Lupisella, ML. "Human Mars Mission Contamination Issues." (http://www.lpi.usra.ed
u/publications/reports/CB-1089/lupisella.pdf) NASA.
371. Wall, Mike (23. 11. 2015). „Manned Mission to Mars Must Not Ignore Human
Struggles, Expert Stresses” (http://www.space.com/31193-manned-mars-mission-c 393. Clark, Stephen. „Elon Musk hopes SpaceX will send humans to Mars in 2024” (htt
ultural-issues.html). Space.com. Приступљено 24. 11. 2015. »Људска мисија на
Марс не сме изоставити напоре које трпе астронаути«
372. „The ESA-NASA ExoMars programme 2016–2018—an overview” (http://exploratio
n.esa.int/science-e/www/object/index.cfm?fobjectid=46048). European Space
Agency. 12. 12. 2009. Приступљено 30. 12. 2009.
373. „The ESA-NASA ExoMars programme 2016–2018—an overview” (http://exploratio
n.esa.int/science-e/www/object/index.cfm?fobjectid=46048). European Space
Agency. 12. 12. 2009. Приступљено 30. 12. 2009.
374. „Mars Sample Return” (http://exploration.esa.int/science-e/www/object/index.cfm?f
objectid=44995). European Space Agency. 8. 12. 2009. Приступљено
30. 12. 2009.
375. Britt, Robert. „When do we get to Mars?” (https://web.archive.org/web/2006020919
2146/http://www.space.com/news/bush_plan_faq_040115.html#whenmars).
Space.com FAQ: Bush's New Space Vision. Архивирано из оригинала (http://ww
w.space.com/news/bush_plan_faq_040115.html#whenmars) на датум 9. 2. 2006.
Приступљено 13. 6. 2006.
376. „NASA aims to put man on Mars by 2037” (http://www.marsdaily.com/reports/NASA
_aims_to_put_man_on_Mars_by_2037_999.html). AFP.
377. „Crew Members Sample Leafy Greens Grown on Space Station” (http://www.nasa.
gov/mission_pages/station/research/news/meals_ready_to_eat). NASA. 7. 8. 2015.
378. Bryan, William (25. 2. 2016). „The Real Martian Technologies: Our Little Green
Friends” (http://www.nasa.gov/offices/oct/feature/the-real-martian-technologies-our-
little-green-friends). NASA. Приступљено 25. 2. 2016.
379. K.Klaus, M. L. Raftery and K. E. Post (2014) "An Affordable Mars Mission Design"
(http://www.hou.usra.edu/meetings/lpsc2014/eposter/2258) Архивирано (https://w
eb.archive.org/web/20150507235406/http://www.hou.usra.edu/meetings/lpsc2014/
eposter/2258) на сајту Wayback Machine (мај 7, 2015) (на језику: енглески)
(Houston, Texas: Boeing Co.)
380. M. L. Raftery (May 14, 2014) "Mission to Mars in Six (not so easy) Pieces" (https://
www.dropbox.com/s/0gagd1dbyptnvwg/Raftery_05-14-14.pdf) (Houston, Texas:
Boeing Co.)
381. NASA (2. 12. 2014) „NASA's Journey to Mars News Briefing” (https://www.youtube.
com/watch?v=zBoj-1m-qLU). NASA TV.
382. Mahoney, Erin. „NASA Releases Plan Outlining Next Steps in the Journey to Mars”
(http://www.nasa.gov/press-release/nasa-releases-plan-outlining-next-steps-in-the-j
ourney-to-mars). NASA. Приступљено 12. 10. 2015.
383. „NASA's Journey To Mars: Pioneering Next Steps in Space Exploration” (http://ww
w.nasa.gov/sites/default/files/atoms/files/journey-to-mars-next-steps-20151008_50
8.pdf) (PDF). www.nasa.gov. NASA. 8. 10. 2015. Приступљено 10. 10. 2015.
384. Britt, Robert. „When do we get to Mars?” (https://web.archive.org/web/2006020919
2146/http://www.space.com/news/bush_plan_faq_040115.html#whenmars).
Space.com FAQ: Bush's New Space Vision. Архивирано из оригинала (http://ww
w.space.com/news/bush_plan_faq_040115.html#whenmars) на датум 9. 2. 2006.
Приступљено 13. 6. 2006.
385. „NASA aims to put man on Mars by 2037” (http://www.marsdaily.com/reports/NASA
_aims_to_put_man_on_Mars_by_2037_999.html). AFP.
386. „The Mars Homestead Project—Arrive, Survive, & Thrive!” (http://www.marshome.o 409. Hummel, Charles E. (1986). The Galileo Connection (http://books.google.com/book
rg/). Marshome.org. Приступљено 20. 9. 2009.
387. „Liftoff for Aurora: Europe’s first steps to Mars, the Moon and beyond” (https://web. 87784-500-3.
archive.org/web/20101002175305/http://www.esa.int/SPECIALS/Aurora/ESAONKT
HN6D_0.html). 11. 10. 2002. Архивирано из оригинала (http://www.esa.int/SPECI
ALS/Aurora/ESAONKTHN6D_0.html) на датум 2. 10. 2010. Приступљено
3. 3. 2007.
388. Musk, Elon. „I am Elon Musk, CEO/CTO of a rocket company, AMA!” (http://www.re
ddit.com/r/IAmA/comments/2rgsan/i_am_elon_musk_ceocto_of_a_rocket_compan
y_ama/cnfq9be?context=3). Приступљено 7. 1. 2015.
389. Pittman, Bruce; Rasky, Dan; Harper, Lynn (2012). „Infrastructure Based Exploration
– An Affordable Path To Sustainable Space Development” (https://cammpus.s3.am
azonaws.com/resource/file/5351/IAC_Paper_Commercial_Space.pdf) (PDF). IAC – 412. de Groot, Jan Jakob Maria (1912). „Fung Shui”. Religion in China – Universism: A
12, D3, 2, 4 , x14203: IAC. стр. 9. Приступљено 14. 10. 2014.
390. „Elon Musk: Just watch me – I'll put HUMAN BOOTS on Mars by 2026” (http://ww
w.theregister.co.uk/2014/06/18/spacex_can_get_mankind_on_mars_in_10_or_12_
years_claims_elon_musk/). Theregister.co.uk. Приступљено 19. 10. 2014.
391. Why Is Making A Reusable Rocket So Difficult? Elon Musk (https://www.youtube.c
om/watch?v=IIVCCaYWGpk). YouTube. 20. 12. 2011.
392. „Elon Musk: I'll Put a Man on Mars in 10 Years” (https://web.archive.org/web/20110
902234053/http://www.marketwatch.com/video/asset/elon-musk-ill-put-a-man-on-m
ars-in-10-years-2011-04-22/CCF1FC62-BB0D-4561-938C-DF0DEFAD15BA#!CCF
1FC62-BB0D-4561-938C-DF0DEFAD15BA). Market Watch. New York: The Wall
Street Journal. 22. 4. 2011. Архивирано из оригинала (http://www.marketwatch.c
om/video/asset/elon-musk-ill-put-a-man-on-mars-in-10-years-2011-04-22/CCF1FC
62-BB0D-4561-938C-DF0DEFAD15BA#!CCF1FC62-BB0D-4561-938C-DF0DEFA
D15BA) на датум 02. 09. 2011. Приступљено 1. 12. 2011.
p://spaceflightnow.com/2016/06/02/elon-musk-hopes-spacex-will-send-humans-to-
mars-in-2024/). Приступљено 3. 6. 2016.
394. „Elon Musk, Full interview, Code Conference 2016 (Youtube)” (https://www.youtub
e.com/watch?v=wsixsRI-Sz4). Приступљено 3. 6. 2016.
395. Mallama, A. (2011). „Planetary magnitudes”. Sky and Telescope. 121 (1): 51—56.
396. Lloyd, John; Mitchinson, John (2006). The QI Book of General Ignorance. Britain:
Faber and Faber Limited. стр. 102,299. ISBN 978-0-571-24139-2.
397. Peck, Akkana. „Mars Observing FAQ” (http://www.shallowsky.com/mars.html).
Shallow Sky. Приступљено 15. 6. 2006.
398. Zeilik, Michael (2002). Astronomy: the Evolving Universe (IX изд.). Cambridge
University Press. стр. 14. ISBN 978-0-521-80090-7.
399. Laskar, Jacques (14. 8. 2003). „Primer on Mars oppositions” (http://www.imcce.fr/E
quipes/ASD/mars/oppo_en.html). IMCCE, Paris Observatory. Приступљено
1. 10. 2010. (Solex results) (https://archive.today/20130222041603/http://home.sur
ewest.net/kheider/astro/SolexMars.txt)
400. „Close Encounter: Mars at Opposition” (http://hubblesite.org/newscenter/archive/rel
eases/2005/34/image/l). NASA. 3. 11. 2005. Приступљено 19. 3. 2010.
401. Sheehan, William (2. 2. 1997). „Appendix 1: Oppositions of Mars, 1901–2035” (http
s://web.archive.org/web/20100625043926/http://www.uapress.arizona.edu/onlinebk
s/mars/appends.htm). The Planet Mars: A History of Observation and Discovery.
University of Arizona Press. Архивирано из оригинала (http://www.uapress.arizon
a.edu/onlinebks/MARS/APPENDS.HTM) на датум 25. 6. 2010. Приступљено
30. 1. 2010.
402. The opposition of February 12, 1995 was followed by one on March 17, 1997. The
opposition of July 13, 2065 will be followed by one on October 2, 2067. Astropro
3000-year Sun-Mars Opposition Tables (http://www.astropro.com/features/tables/g
eo/su-ma/su-180-ma/SU180MA6.html)
403. Rao, Joe (22. 8. 2003). „NightSky Friday—Mars and Earth: The Top 10 Close
Passes Since 3000 B.C.” (https://web.archive.org/web/20090520075032/http://ww
w.space.com/spacewatch/mars_10_closest_030822.html). Space.com.
Архивирано из оригинала (http://www.space.com/spacewatch/mars_10_closest_0
30822.html) на датум 20. 5. 2009. Приступљено 13. 6. 2006.
404. Novakovic, B. (2008). „Senenmut: An Ancient Egyptian Astronomer”. Publications
of the Astronomical Observatory of Belgrade. 85: 19—23.
Bibcode:2008POBeo..85...19N (http://adsabs.harvard.edu/abs/2008POBeo..85...1
9N). arXiv:0801.1331 (https://arxiv.org/abs/0801.1331) .
405. North, John David (2008). Cosmos: an illustrated history of astronomy and
cosmology. University of Chicago Press. стр. 48—52. ISBN 978-0-226-59441-5.
406. Swerdlow, Noel M. (1998). „Periodicity and Variability of Synodic Phenomenon”.
The Babylonian theory of the planets. Princeton University Press. стр. 34—72.
ISBN 978-0-691-01196-7.
407. Poor, Charles Lane (1908). The solar system: a study of recent observations.
Science series. 17. G. P. Putnam's sons. стр. 193.
408. Harland, David M. (2007). Cassini at Saturn: Huygens Results (http://books.google.
com/books?id=ScORNbV0E8wC&pg=PA1). Springer Science & Business Media.
стр. 1. ISBN 978-0-387-73978-6.
s?id=2b3ab2ErEtUC&pg=PA38). InterVarsity Press. стр. 35—38. ISBN 978-0-
410. Needham, Joseph; Ronan, Colin A. (1985). The Shorter Science and Civilisation in
China: An Abridgement of Joseph Needham's Original Text. The shorter science
and civilisation in China. 2 (III изд.). Cambridge University Press. стр. 187.
ISBN 978-0-521-31536-4.
411. Thompson, Richard (1997). „Planetary Diameters in the Surya-Siddhanta” (https://
www.webcitation.org/5oJVKeqrj?url=http://www.scientificexploration.org/journal/jse
_11_2_thompson.pdf) (PDF). Journal of Scientific Exploration. 11 (2): 193-
200[193–6]. Архивирано из оригинала (http://www.scientificexploration.org/journa
l/jse_11_2_thompson.pdf) (PDF) на датум 18. 3. 2010. Приступљено 13. 3. 2010.
Key to the Study of Taoism and Confucianism (http://books.google.com/books?id=
ZAaP7dyjCrAC&pg=PA300). American Lectures on the History of Religions,
volume 10. G. P. Putnam's Sons. стр. 300. OCLC 491180 (https://www.worldcat.or
g/oclc/491180).
413. Crump, Thomas (1992). The Japanese Numbers Game: The Use and
Understanding of Numbers in Modern Japan (http://books.google.com/books?id=m
k3vxD3Ib_sC&lpg=PT169&pg=PT43). Nissan Institute/Routledge Japanese
Studies Series. Routledge. стр. 39—40. ISBN 978-0-415-05609-0.
414. Hulbert, Homer Bezaleel (1909) [1906]. The Passing of Korea (http://books.google.
com/books?id=fxwpAAAAYAAJ&pg=PA426). Doubleday, Page & Company.
стр. 426. OCLC 26986808 (https://www.worldcat.org/oclc/26986808).
415. Taton, Reni (2003). Taton, Reni; Wilson, Curtis; Hoskin, Michael, ур. Planetary
Astronomy from the Renaissance to the Rise of Astrophysics, Part A, Tycho Brahe
to Newton. Cambridge University Press. стр. 109. ISBN 978-0-521-54205-0.
416. Hirshfeld, Alan (2001). Parallax: the race to measure the cosmos. Macmillan.
стр. 60—61. ISBN 978-0-7167-3711-7.
417. Breyer, Stephen (1979). „Mutual Occultation of Planets”. Sky and Telescope. 57
(3): 220. Bibcode:1979S&T....57..220A (http://adsabs.harvard.edu/abs/1979S&T....
57..220A).
418. Peters, W. T. (1984). „The Appearance of Venus and Mars in 1610”. Journal of the
History of Astronomy. 15 (3): 211—214. Bibcode:1984JHA....15..211P (http://adsa
bs.harvard.edu/abs/1984JHA....15..211P).
419. Sheehan, William (1996). „2: Pioneers”. The Planet Mars: A History of Observation
and Discovery. uapress.arizona.edu. Tucson: University of Arizona.
420. Snyder, Dave (мај 2001). „An Observational History of Mars” (http://www.umich.ed
u/~lowbrows/reflections/2001/dsnyder.7.html). Приступљено 26. 2. 2007.
421. Sagan, Carl (1980). Cosmos. New York City: Random House. стр. 107. ISBN 978-
0-394-50294-6.
422. Basalla, George (2006). „Percival Lowell: Champion of Canals”. Civilized Life in the
Universe: Scientists on Intelligent Extraterrestrials. Oxford University Press US.
стр. 67—88. ISBN 978-0-19-517181-5.
423. Dunlap, David W. (2015). „Life on Mars? You Read It Here First.” (http://www.nytim
es.com/2015/09/30/insider/life-on-mars-you-read-it-here-first.html). New York
Times. Приступљено 1. 10. 2015.
424. Maria, K.; Lane, D. (2005). „Geographers of Mars”. Isis. 96 (4): 477—506.
PMID 16536152 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16536152).
doi:10.1086/498590 (https://doi.org/10.1086%2F498590).
425. Perrotin, M. (1886). „Observations des canaux de Mars”. Bulletin Astronomique,
Serie I. 3: 324—329. Bibcode:1886BuAsI...3..324P (http://adsabs.harvard.edu/abs/
1886BuAsI...3..324P).
426. Zahnle, K. (2001). „Decline and fall of the Martian empire”. Nature. 412 (6843): 209
—213. PMID 11449281 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11449281).
doi:10.1038/35084148 (https://doi.org/10.1038%2F35084148).
427. Salisbury, F. B. (1962). „Martian Biology”. Science. 136 (3510): 17—26.
Bibcode:1962Sci...136...17S (http://adsabs.harvard.edu/abs/1962Sci...136...17S).
JSTOR 1708777 (https://www.jstor.org/stable/1708777). PMID 17779780 (https://w
ww.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17779780). doi:10.1126/science.136.3510.17 (https://
doi.org/10.1126%2Fscience.136.3510.17).
428. Ward, Peter Douglas; Brownlee, Donald (2000). Rare earth: why complex life is
uncommon in the universe. Copernicus Series (II изд.). Springer. стр. 253.
ISBN 978-0-387-95289-5.
429. Bond, Peter (2007). Distant worlds: milestones in planetary exploration.
Copernicus Series. Springer. стр. 119. ISBN 978-0-387-40212-3.
430. „New Online Tools Bring NASA’s Journey to Mars to a New Generation” (http://ww
w.nasa.gov/press-release/new-online-tools-bring-nasa-s-journey-to-mars-to-new-g
eneration-of-explorers). Приступљено 5. 8. 2015.
431. Dinerman, Taylor (27. 9. 2004). „Is the Great Galactic Ghoul losing his appetite?” (h
ttp://www.thespacereview.com/article/232/1). The space review. Приступљено
27. 3. 2007.
432. „Percivel Lowell's Canals” (https://web.archive.org/web/20070219093537/http://prio
n.bchs.uh.edu/Mars/Percival_Lowell.htm). Архивирано из оригинала (http://prion.
bchs.uh.edu/Mars/Percival_Lowell.htm) на датум 19. 2. 2007. Приступљено
1. 3. 2007.
433. Fergus, Charles (2004). „Mars Fever” (http://www.rps.psu.edu/0305/mars.html).
Research/Penn State. 24 (2). Приступљено 2. 8. 2007.
434. Tesla, Nikola (19. 2. 1901). „Talking with the Planets” (http://earlyradiohistory.us/19
01talk.htm). Collier's Weekly. Приступљено 4. 5. 2007.
435. Cheney, Margaret (1981). Tesla, man out of time. Englewood Cliffs, New Jersey:
Prentice-Hall. стр. 162. ISBN 978-0-13-906859-1. OCLC 7672251 (https://www.wo
rldcat.org/oclc/7672251).
436. „Departure of Lord Kelvin”. The New York Times. 1902. стр. 29.
437. Pickering, Edward Charles (16. 1. 1901). „The Light Flash From Mars” (https://web.
archive.org/web/20070605105717/http://nbgoku23.googlepages.com/marslight.pdf)
(PDF). The New York Times. Архивирано из оригинала (http://select.nytimes.co
m/gst/abstract.html?res=F10D15FE3F5E137A8EDDAF0994D9405B818CF1D3)
(PDF) на датум 5. 6. 2007. Приступљено 20. 5. 2007.
438. Fradin, Dennis Brindell (1999). Is There Life on Mars?. McElderry Books. стр. 62.
ISBN 978-0-689-82048-9.
439. „Popular Landform in Cydonia Region” (https://web.archive.org/web/201606040221
12/http://hiroc.lpl.arizona.edu/images/PSP/diafotizo.php?ID=PSP_003234_2210).
HiRISE. Архивирано из оригинала (http://hiroc.lpl.arizona.edu/images/PSP/diafoti
zo.php?ID=PSP_003234_2210) на датум 4. 6. 2016. Приступљено 26. 4. 2007.
440. „Cydonia – the face on Mars” (http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Science/Ma
rs_Express/Cydonia_-_the_face_on_Mars). ESA. 21. 9. 2006. Приступљено
26. 4. 2007.
441. „Cydonia's 'Face on Mars' in 3D animation” (http://www.esa.int/Our_Activities/Spac
e_Science/Mars_Express/Cydonia_s_Face_on_Mars_in_3D_animation). ESA. 23.
10. 2006. Приступљено 26. 4. 2007.
442. „The Face on Mars” (http://www.nasa.gov/multimedia/imagegallery/image_feature_
60.html). Image of the Day Gallery. NASA. Приступљено 26. 4. 2007.
443. Britt, Robert Roy (18. 3. 2004). „Scientist attacks alien claims on Mars” (http://www.
cnn.com/2004/TECH/space/03/17/alien.debunk/index.html). CNN. SPACE.com.
Приступљено 12. 10. 2007.
444. Normand Baillargeon, A Short Course in Intellectual Self Defense: Find Your Inner
Chomsky. p. 177 (Seven Stories Press). 2007. ISBN 978-1-58322-765-7.
445. Charles M. Wynn, Arthur W. Wiggins, Quantum Leaps in the Wrong Direction:
Where Real Science Ends... and Pseudoscience begins (Joseph Henry Press).
2001. ISBN 978-0-309-17135-9.
446. Lightman, Bernard V. (1997). Victorian Science in Context. University of Chicago
Press. стр. 268—273. ISBN 978-0-226-48111-1.
447. Lubertozzi, Alex; Holmsten, Brian (2003). The war of the worlds: Mars' invasion of
earth, inciting panic and inspiring terror from H.G. Wells to Orson Welles and
beyond. Sourcebooks, Inc. стр. 3—31. ISBN 978-1-57071-985-1.
448. Schwartz, Sanford (2009). C. S. Lewis on the Final Frontier: Science and the
Supernatural in the Space Trilogy. Oxford University Press US. стр. 19—20.
ISBN 978-0-19-537472-8.
449. Buker, Derek M. (2002). The science fiction and fantasy readers' advisory: the
librarian's guide to cyborgs, aliens, and sorcerers. ALA readers' advisory series.
ALA Editions. стр. 26. ISBN 978-0-8389-0831-0.
450. Darling, David. „Swift, Jonathan and the moons of Mars” (http://www.daviddarling.in
fo/encyclopedia/S/Swift.html). Приступљено 1. 3. 2007.
451. Rabkin, Eric S. (2005). Mars: a tour of the human imagination. Greenwood
Publishing Group. стр. 141—142. ISBN 978-0-275-98719-0.
452. Miles, Kathy; Peters II, Charles F. „Unmasking the Face” (http://starryskies.com/Art
shtml/dln/5-98/mars.html). StarrySkies.com. Приступљено 1. 3. 2007.
453. Zubrin, Dr. Robert (6. 10. 2015). „How scientifically accurate is The Martian?” (htt
p://www.theguardian.com/film/2015/oct/06/how-scientifically-accurate-is-the-martia
n). The Guardian. Приступљено 7. 10. 2015.
454. „Deimos” (https://web.archive.org/web/20110605084317/http://www.planetary.org/e
xplore/topics/mars/deimos.html). Planetary Societies's Explore the Cosmos.
Архивирано из оригинала (http://www.planetary.org/explore/topics/mars/deimos.ht
ml) на датум 5. 6. 2011. Приступљено 13. 6. 2006.
455. Bertaux, Jean-Loup; et al. (2005). „Discovery of an aurora on Mars”. Nature. 435
(7043): 790—4. Bibcode:2005Natur.435..790B (http://adsabs.harvard.edu/abs/200
5Natur.435..790B). PMID 15944698 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/159446
98). doi:10.1038/nature03603 (https://doi.org/10.1038%2Fnature03603).
456. Meeus, J.; Goffin, E. (1983). „Transits of Earth as seen from Mars”. Journal of the
British Astronomical Association. 93 (3): 120—123. Bibcode:1983JBAA...93..120M
(http://adsabs.harvard.edu/abs/1983JBAA...93..120M).
457. Bell, J. F., III; et al. (7. 7. 2005). „Solar eclipses of Phobos and Deimos observed
from the surface of Mars”. Nature. 436 (7047): 55—57.
Bibcode:2005Natur.436...55B
(http://adsabs.harvard.edu/abs/2005Natur.436...55B). PMID 16001060 (https://ww
w.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16001060). doi:10.1038/nature03437 (https://doi.org/1
0.1038%2Fnature03437).
458. Staff (17. 3. 2004). „Martian Moons Block Sun In Unique Eclipse Images From
Another Planet” (http://www.spacedaily.com/news/mars-mers-04zzzd.html).
SpaceDaily. Приступљено 13. 2. 2010.
459. Webster, Guy; Brown, Dwayne; Jones, Nancy; Steigerwald, Bill (19. 10. 2014). „All
Three NASA Mars Orbiters Healthy After Comet Flyby” (http://www.jpl.nasa.gov/ne
ws/news.php?feature=4347). NASA. Приступљено 20. 10. 2014.
460. Agence France-Presse (19. 10. 2014). „A Comet's Brush With Mars” (http://www.ny
times.com/2014/10/19/science/a-comets-brush-with-mars.html). New York Times.
Приступљено 20. 10. 2014.
461. Denis, Michel (20. 10. 2014). „Spacecraft in great shape – our mission continues”
(http://blogs.esa.int/mex/category/comet-siding-spring/). European Space Agency.
Приступљено 21. 10. 2014.
462. Staff (21. 10. 2014). „I'm safe and sound, tweets MOM after comet sighting” (http://
www.thehindu.com/sci-tech/science/im-safe-and-sound-tweets-mom-after-comet-si
ghting/article6520803.ece). The Hindu. Приступљено 21. 10. 2014.
463. Moorhead, Althea; Wiegert, Paul A.; Cooke, William J. (1. 12. 2013). „The
meteoroid fluence at Mars due to comet C/2013 A1 (Siding Spring)” (http://www.sci
encedirect.com/science/article/pii/S0019103513005022). Icarus. 231: 13—21.
Bibcode:2014Icar..231...13M (http://adsabs.harvard.edu/abs/2014Icar..231...13M).
doi:10.1016/j.icarus.2013.11.028 (https://doi.org/10.1016%2Fj.icarus.2013.11.028).
Приступљено 7. 12. 2013.
464. Grossman, Lisa (6. 12. 2013). „Fiercest meteor shower on record to hit Mars via
comet” (http://www.newscientist.com/article/dn24715-fiercest-meteor-shower-on-re
cord-to-hit-mars-via-comet.html). New Scientist. Приступљено 7. 12. 2013.
465. „Close Inspection for Phobos” (http://sci.esa.int/science-e/www/object/index.cfm?fo
bjectid=31031). ESA website. Приступљено 13. 6. 2006.
466. „Ares Attendants: Deimos & Phobos” (http://www.theoi.com/Olympios/AresAttenda
nts.html). Greek Mythology. Приступљено 13. 6. 2006.
467. Hunt, G. E.; Michael, W. H.; Pascu, D.; Veverka, J.; Wilkins, G. A.; Woolfson, M.
(1978). „The Martian satellites—100 years on”. Quarterly Journal of the Royal
Astronomical Society. 19: 90—109. Bibcode:1978QJRAS..19...90H (http://adsabs.
harvard.edu/abs/1978QJRAS..19...90H).
468. „Greek Names of the Planets” (https://web.archive.org/web/20100509164917/htt
p://www.greek-names.info/greek-names-of-the-planets/). Архивирано из
оригинала (http://www.greek-names.info/greek-names-of-the-planets/) на датум 9.
5. 2010. Приступљено 14. 7. 2012. »Aris is the Greek name of the planet Mars,
the fourth planet from the sun, also known as the Red planet. Aris or Ares was the
Greek god of War.« See also the Greek article about the planet.
469. Arnett, Bill (20. 11. 2004). „Phobos” (http://www.nineplanets.org/phobos.html).
nineplanets. Приступљено 13. 6. 2006.
470. Redd, Nola Taylor (23. 11. 2015). „Mars May Become a Ringed Planet Someday”
(http://www.space.com/31195-mars-may-get-rings-like-saturn.html). Space.com.
Приступљено 24. 11. 2015. »Марс ће у будућности можда постати планета са
прстеновима«
471. Ellis, Scott. „Geological History: Moons of Mars” (https://web.archive.org/web/2007
0517181817/http://calspace.ucsd.edu/Mars99/docs/library/science/geological_histo
ry/moons1.html). CalSpace. Архивирано из оригинала (http://calspace.ucsd.edu/
Mars99/docs/library/science/geological_history/moons1.html) на датум 17. 5.
2007. Приступљено 2. 8. 2007.
472. Andert, T. P.; Rosenblatt, P.; Pätzold, M.; Häusler, B.; Dehant, V.; Tyler, G. L.;
Marty, J. C. (7. 5. 2010). „Precise mass determination and the nature of Phobos”.
Geophysical Research Letters. 37 (L09202): L09202.
Bibcode:2010GeoRL..3709202A (http://adsabs.harvard.edu/abs/2010GeoRL..3709
202A). doi:10.1029/2009GL041829 (https://doi.org/10.1029%2F2009GL041829).
473. Giuranna, M.; Roush, T. L.; Duxbury, T.; Hogan, R. C.; Geminale, A.; Formisano, V.
(2010). Compositional Interpretation of PFS/MEx and TES/MGS Thermal Infrared
Spectra of Phobos (http://meetingorganizer.copernicus.org/EPSC2010/EPSC2010-
211.pdf) (PDF). European Planetary Science Congress Abstracts, Vol. 5.
Приступљено 1. 10. 2010.
474. „Mars Moon Phobos Likely Forged by Catastrophic Blast” (http://www.space.com/s
cienceastronomy/martian-moon-forged-by-catastrophic-blast-100927.html).
Space.com. 27. 9. 2010. Приступљено 1. 10. 2010.
475. Rescher, Nicholas (1998). Predicting the future: An introduction to the theory of
forecasting. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-3553-3.
476. Schorghofer, Norbert (23. 9. 2008). „Temperature response of Mars to Milankovitch
cycles”. Geophysical Research Letters. 35 (18): L18201.
Bibcode:2008GeoRL..3518201S (http://adsabs.harvard.edu/abs/2008GeoRL..3518
201S). doi:10.1029/2008GL034954 (https://doi.org/10.1029%2F2008GL034954).
477. Beech, Martin (2009). Terraforming: The Creating of Habitable Worlds. Springer.
стр. 138—142.
478. Franck, S.; Bounama, C.; Von Bloh, W. (новембар 2005). „Causes and timing of
future biosphere extinction” (http://biogeosciences-discuss.net/2/1665/2005/bgd-2-
1665-2005.pdf) (PDF). Biogeosciences Discussions. 2 (6): 1665—1679.
Bibcode:2005BGD.....2.1665F (http://adsabs.harvard.edu/abs/2005BGD.....2.1665
F). doi:10.5194/bgd-2-1665-2005 (https://doi.org/10.5194%2Fbgd-2-1665-2005).
Приступљено 19. 10. 2011.
479. Kargel, Jeffrey Stuart (2004). Mars: A Warmer, Wetter Planet (http://books.google.c
om/?id=0QY0U6qJKFUC&pg=PA509&lpg=PA509&dq=mars+future+%22billion+ye
ars%22+sun). Springer. стр. 509. ISBN 978-1-85233-568-7. Приступљено
29. 10. 2007.
480. Rybicki, K. R.; Denis, C. (2001). „On the Final Destiny of the Earth and the Solar
System”. Icarus. 151 (1): 130—137. Bibcode:2001Icar..151..130R (http://adsabs.ha
rvard.edu/abs/2001Icar..151..130R). doi:10.1006/icar.2001.6591 (https://doi.org/10.
1006%2Ficar.2001.6591).
481. Schroder, K. P.; Connon Smith, Robert (2008). „Distant Future of the Sun and Earth
Revisited”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 386 (1): 155—163.
Bibcode:2008MNRAS.386..155S (http://adsabs.harvard.edu/abs/2008MNRAS.38
6..155S). arXiv:0801.4031 (https://arxiv.org/abs/0801.4031) . doi:10.1111/j.1365-
2966.2008.13022.x (https://doi.org/10.1111%2Fj.1365-2966.2008.13022.x).

Литература
Poor, Charles Lane (1908). The solar system: a study of recent observations. Science series. 17. G. P. Putnam's sons. стр. 193.
Swerdlow, Noel M. (1998). „Periodicity and Variability of Synodic Phenomenon”. The Babylonian theory of the planets. Princeton University Press. стр. 34—72. ISBN 978-0-
691-01196-7.
North, John David (2008). Cosmos: an illustrated history of astronomy and cosmology. University of Chicago Press. стр. 48—52. ISBN 978-0-226-59441-5.
Zeilik, Michael (2002). Astronomy: the Evolving Universe (IX изд.). Cambridge University Press. стр. 14. ISBN 978-0-521-80090-7.
Lloyd, John; Mitchinson, John (2006). The QI Book of General Ignorance. Britain: Faber and Faber Limited. стр. 102,299. ISBN 978-0-571-24139-2.
Harvey, Brian; Zakutnyaya, Olga (2011). Russian Space Probes: Scientific Discoveries and Future Missions (http://books.google.com/books?id=q6qyVkapjeoC&pg=PA475).
Springer Science & Business Media. стр. 475. ISBN 978-1-4419-8150-9.
Hannsson, Anders (1997). Mars and the Development of Life. Wiley. ISBN 978-0-471-96606-7.
Barlow, Nadine G. (2008). Mars: an introduction to its interior, surface and atmosphere. Cambridge planetary science. 8. Cambridge University Press. стр. 21. ISBN 978-0-
521-85226-5.
Carr, Michael H. (2006). The surface of Mars. Cambridge planetary science series. 6. Cambridge University Press. стр. 16. ISBN 978-0-521-87201-0.
Bolonkin, Alexander A. (2009). Artificial Environments on Mars. Berlin Heidelberg: Springer. стр. 599—625. ISBN 978-3-642-03629-3.
Glenday, Craig (2009). Guinness World Records. Random House, Inc. стр. 12. ISBN 978-0-553-59256-6.
Lunine, Cynthia J. (1999). Earth: evolution of a habitable world. Cambridge University Press. стр. 183. ISBN 978-0-521-64423-5.
Zharkov, V. N. (1993). The role of Jupiter in the formation of planets. стр. 7—17. Bibcode:1993GMS....74....7Z (http://adsabs.harvard.edu/abs/1993GMS....74....7Z).

Спољашње везе
Марс (https://dmoztools.net/) на сајту DMOZ
Програм за истраживање Марса (http://mars.jpl.nasa.gov/) на сајту NASA.gov
Гравитациона мапа Марса (http://www.nasa.gov/feature/goddard/2016/mars-gravity-map) на сајту NASA.gov
On Mars: Exploration of the Red Planet 1958–1978 (http://history.nasa.gov/SP-4212/on-mars.html), 1984
Google Mars (http://www.google.com/mars/), интерактивне мапе Марса
Mars Society (http://www.marssociety.org/), друштво

Фотографије

Планетарни фотожурнал Насе (http://photojournal.jpl.nasa.gov/targetFamily/Mars)

Програм истраживања Марса (http://mars.jpl.nasa.gov/multimedia/)
Малин спејс сајенс системс (http://www.msss.com/science-images/)
Каталог инструмента HiRISE (http://hirise.lpl.arizona.edu/)
Панорама Гејл кратера од 4 милијарде пиксела (http://www.wired.com/2013/03/4-billion-pixel-mars-panorama/) на сајту Wired.com
Панорамски снимци Марса (http://www.panoramas.dk/mars/) (Кјуриосити ровер 1 (http://www.360pano.eu/show/?id=733) и Кјуриосити ровер 2 (http://www.360pano.eu/
show/?id=731))

Видео

Ротирајући глобус Марса (http://sos.noaa.gov/Datasets/dataset.php?id=224)

Ротирајући ареолошки глобус Марса (http://gallery.usgs.gov/videos/822)
Лет долином Маринера (http://themis.mars.asu.edu/node/5470), Универзитет у Аризони
Cinematic Mars (https://www.youtube.com/watch?v=p1yDh0mLRjA), из података сонде Марс експрес
NASA's Curiosity Finds Ancient Streambed – First Evidence of Water on Mars (https://www.youtube.com/watch?v=Jr1Xu2i-Uc0) на сајту Јутјуб
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марс&oldid=22019269”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 12. јул 2019. у 19:24 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.