Наслов о р п а л а :

СатсоОЈж
ЕЉзое? ПЈЕЦК1 5
Рзго. 2005

Змај хо.о_ Н ом С јј
Атлангвс хо.о_ Нов* Сал

За изоаваче
Нван К а к Ј
Пхпља Јаижовић
Г.твни и одеоворк* уреоник
Светлава Велкмцкквћ
Гехнички грес-.их
Арпал Тгрск

Строго је вбравсаосаако репролуковање. ликовног

приоп д и и и дггошчно пли п о т т т било каквим
.7 -• .^нклЈгуре салржавс у овој кнтн
ксј* с> :з жи^зача.

/7г- -■ - и гмручна супервизија

дг ?®ол на. Бранпслава Буторац, научни сарадник

Лгктор
Емилија Миланковић
Шпшмпа
Нов\м. Сегедпн
Гираж: 3000

15ВК 978-86-489-0627-4

I СГР - Каталогизација у публикацији

ј Бпблиотека Матице српске. Нови Сад

911.2:551.432(02.062)

БОМОН. Емили
Планине света / коицепција Емили Бомон ; текст Пјер
Лефевр : цртежи Ц. Антинори ... [и др.] ; превод Бранислава
Буторац. - Нови Сад : Змај : Атлантис, 2008 (Сегедин :
Ч ј . лп |. - 125. стр. : илустр. ; 25 еш
2 3 3 * :; к л а : 1а топћ^пе. - Тираж 3000.

•: '• -''-'•--1^9-0627-4
1 ~-±чевр. Пјер
: ~ - -нине (популарна наука)
: >7.-Ј) 230482695
ПЛАНИНЕ СВЕТА Концепција
Ем или Б о м о н (Е тШ е Веашпоп1)

Т ек ст
Пјер Л еф евр (Рјегге ЕеГе\те)

Ц р теж и
М1А: Ц. Антинори (С. АпНпогЈ), Л. Брунели (1_.ВгипеН),
Р. Мориђија (К. Мо裏 1а), М. Пијато (М. ИаПо),
ММ. Сотишсагшпе,
Жак Дајан (Јасциез Г)ауап)

К орице
М ари-К ристин Л ем ајер (М апе-Сћш Ппе [.етауеиг)
Б ерн ар А лини (Ветагс1 А1ипш)

П р ев од
др Б ранислава Б утор ац

ЗМ АЈ
УЈ
Н аш а планета ј е жива.
Н аст ала ј е пре 4,5 милијарди
година. Њена кора хлади се
и ст врдњ ава, али
унут раш њ ост ј е јо ш
увек т опла и акт ивна.
То објаш њ ава феномене
попут зем љ от реса и
вулканских ерупција.
Земљине плоче у покрету
Проучавајући земаљску
куглу почетком 20. века,
немачки геолог Алфред
Вегенер запазио је да
континенти формирају
саставне делове џиновске
слагалице. Јужна Америка
савршено се уклапа са
А фриком. Да ли је то
случајност? Није! Од 1912.
године, научник је изнео
идеју да су Земљина кора
и горњи део њеног омотача
издељени на циновске плоче,
које подсећају на сплавове на
води. Теорија плоча је
рођена, али требало је
сачекати 1965. годину да
она постане призната.
Џиновска
Горњи део Земљиног омошача, заједно
са Земљином кором, чини литосферу.
У том чврстом слоју, дебљине од 150
до 200 кт. делују унутрашње Земљине
силе.
Планета изграђена од
слојева
Данас се зна да Земљ а није
велика чврста лопта. Она је
састављена од различитих
слојева. У њеном центру
налази се језгро велике
густине (1), састављено од
гвожђа и никла, чија
температура никада није
мања од 5.000° С . Окружено
је спољним језгром (2) које
је простран океан течног
гвожђа. Обавија га доњи
Земљин омотач (3) изузетно
велике дебљине, изграђен од
усијаиих стена које се могу
обликовати. Тај омотач
представља 80% запремине
целокупне Земаљ ске кугле.
Земљ а одаје своју топлоту
захваљујући спором мешању
метала у том доњем
Земљином омотачу. То
непрекидно кружно кретање
(4) одвија се током неколико
стотина милиона година.
Усијане стене, које су л акпте
од околних, издижу се ка
површини Земљине кугле,
слагалица
хладе се у додиру са горњим
слојем омотача и поново
спуштају према језгру. Ти
покрети су унутрашње силе
који проузрокују померања
Земљине коре (5) и ломе је,
изазивајући земљотресе.
Дуго путовање
Земљина кора је много тања
и не прелази 70 к т . Она је
подељена на 7 огромних
плоча и 12-ак мањих, које се
померају највише неколико
центиметара годишње.
Потребно им је најмање
милион година да би се
помериле десетак
километара. Тако се
аме
ам евичка
пре 450 милиона година настаЈу планински ланци
данашња Сахара налазила и појављују се вулкани.
на нивоу Јужног пола. О То не спречава плоче да
томе сведоче, данас још увек следе правац свог кретања.
видљиве, фосилне ледничке Тако напредује спајање
реке. Аустралије са Азијом.
Европа и Америка
На помолу другачија настављају да се удаљавају,
Земаљска кугла док се А фрика креће ка
Н еке плоче удаљавају се северу, постепено
једна од друге. Од пукотина затварајући Медитеранско
које их раздвајају даље их море. Индија без престанка
потискује растопљена магма. притиска Азију, што све
Друге пливају у Земљином више издиже Хималаје
омотачу. То је веома спор (1 сга годишње).
„балет“ током ког се плоче З а стотину милиона
сударају, а понекад једна година, ови покрети
подилази под другу. Због изазваће појаву нових
ових непрестаних покрета планинских ланаца.
Основне плоче које чине спољни
Земљин слој су: Евроазијска,
Афричка, Северноамеричка,
Јужноамеричка,
Евроазијска Пацифичка,
Антарктичка
плоча
и Индо-
-аустралијска
плоча.
А фричка
'ч^и^жЈПЛОЧа
И ндо-
аустралиј
\ плоча
^ А н т а р к т и ч к а п лоча
7

Конт инент алне плоче
које чине Зем љ ину кору
сучељ авају се без престанка.
Услед огромне силе, из те
битке п о ја вљ ују се планине.
Геолози р азл и кују три могућа
у зр о к а њиховоГ порекла.
Дуг процес
Постанак једне планине
траје између 50 и 100
милиона година. Она не
настаје континуираним
начином. већ у складу са
ритмом Земље, која има
периоде снажне активности
и периоде тренутног
смиривања.
Изнад-испод (1)
Прп сусрету океанске и
контпненталне плоче, битка
Како настају
није уједначена. Прва, мање
дебљине, подилази под другу
плочу у Земљином омотачу.
Образује се магма, која се
подиже кроз Земљину кору.
Тамо где се појављује на
површини, настаје ланац
вулкана. У том великом
померању, набира се
континентална плоча.
Издижу се нове планине.
Тако је у Јужној Америци,
пре 80 милиона година,
створен дуги планински
венац Анда. Океанска плоча
наставља данас да напредује
темпом од 10 с т годишње.
Судбоносан судар (2)
Захваљујући томе што је
уроњена у омотач, океанска
плоча која раздваја два
континента, понекад
потпуно урања и нестаје
под омотачем. Судар
између две континенталне
плоче тада је неминован и
наступа битка титана.
Земљине плоче се
деформишу, стварајући
џиновске наборе, затим
огромне ;,љуштуре
ш кољки“ - нове планине.
И Алпи свој настанак
дугују сусрету Европске
и А фричке плоче,
пре 40 милиона година.
То је имало за последицу
нестанак Алпског мора.
Француски Алпи, који су
много западније и којима
припада врх Мон Блан,
издижу се сваке године
још по 2 т т !
планине
Попут лепезе (3)
Планински венац Атлас,
у Мароку, појавио се усред
континенталне плоче, исто
као и Пиринеји. Ове планине
индиректан су резултат
судара суседних плоча. Тако
Поглед из ваз^уха на
п.шниш ки аенаи
притиснута, Земљина кора
издигла се на месту где је
била најкрхкија и тако је
постао рељеф. У случају
Ппринеја, планински венац
настао је пре 50 милиона
година на месту расцепа
'
широког стотинак
километара. К ад је
континентална плоча
збијена, ивичне линије
расцепа приближиле су се.
Земљина кора потиснута је
на површину са дна расцепа
и отворила се попут лепезе.

В улкани - други сведоци
огромне енерГије коју скрива
З ем љ а - т акође су планине
које моГу достићи висину
од 6.000 т.
Температуре достојне пакла
П орекло вулкана треба
тражити у горњем слоју
Земљиног омотача (види
стр. 6), до 100 т дубине. Део
стена толико је врео (неких
1.300° С) да оне чине густу,
ужарену течност звану
магма. То су, у ствари, на
површину издигнуте расто-
пљене стене, које доприносе
стварању вулкана. Магма
настаје и када плоче зара-
њају једна под другу. Тако
се већина вулкана појављује
на граници две плоче (1).
Фонтане магме
Магма себи крчи пут кроз
неравнине Земљине коре и
нагомилава се у шупљинама
(магматским коморама),
понекад смештеним на више
десетина километара испод
површине тла. Ту може
остати више стотина година.
Вода и гас који се
ослобађају, непрекидно
повећавају притисак који
влада у магматској комори.
Вулкани:
Када притисак постане веома
снажан, магма излази на
површину у облику гаса,
пепела, вулканских бомби
и лаве. Значајна запремина
материја које се тако
таложе, ствара виттте
или мање изражен рељ еф
на падинама вулкана.
Попут димњака
Вулкани се појављују исто
тако и у центру плоче (2).
Из доњег Земљиног омотача
издижу се крајње ужарене
кугле магме увек са истог
места, названог „перјаница“
или „врела тачка“. Крећући
се кроз „димњак“, магма
пробија кору Земље.
Хладећи се, формира вулкан
који води порекло од
ватрене планине
Земљине плоче. Будући да
је „врела тачка“ стална, у
складу са правцем кретања
плоче, формира се прави низ
„вулканских бројаница“
(подводних вулканских
купа). Најбољи пример
су Хаваји, група вулкана у
Тихом океану на архипелагу,
коју чине 130 вулканских
острва. Њихов део је и
Кш ауеа на Хавајима.
Мауна ЈТоа, која достиже
висину од 4.170 ш изнад мора.
Како се морско дно налази
на 5.000 т дубине, овај
вулкан достиже укупну виси-
ну од невероватних 9.000 ш!
Велико удаљавање
У неким деловима планете,
магма која се издиже носи
такву количину топлоте да
деформише Земљину кору.
Она постаје испупчена и на
крају се ломи.
Континентална плоча
постепено се одваја на
два дела (3). Горњи слој
Земљиног омотача слеже се
по средини. стварајући
џиновску долину, зачетак
будућег океана. Магма
продире у пукотине
и проузрокује настанак
вулкана. У источној Африци,
једно такво велико
удаљавање две плоче
Земљине коре, створило је
Велику раседну долину пре
отприлике 35 до 25 мшшона
година; џиновску пукотину
дужине око 7.000 к т . Н а тој
Великој афричкој раседној
долини налази се већина
вулкана овог континента,
међу којима је најчувенији
Килиманџаро.
Портрет вулкана
Планине које образују
вулкане имају различит
рељеф. Он зависи од
њиховог порекла(врела
тачка, раседна долина, судар
плоча...) и од чврстине лаве.
Тако су највиши вулкани,
попут Фуџијаме у Јапану,
настали од сасвим житке
(вискозне) лаве, која се
нагомилала на планинским
странама. Други вулкани, као
што је врх високе планине
Фурнез на острву Рејнион
(Индијски океан), напротив,
избацују скоро текућу лаву,
која истиче обично брзо
и врло далеко. Они, дакле,
нуде благе падине и често
нису МНОГО ВИСОКИ.

Д а ли планина тешко
подноси вет ар, мраз,
лед и воду, који непрекидно
обликују стене? О во стално
природно ст ругањ е ст ворило
ј е бројне рељ еф ске облике
који нас окруж ују.
Највећи вајари
Вода је неоспорно највећи
вајар пејсажа. Она
милионима година делује на
префињен и неумољив
начин. Споро продире у
стену, користи је, раствара,
дроби... Стена завршава
клизањем или одвајањем
од громаде. Отичући по
падинама, вода урезује
дубоке провалије, а бујице
које она ствара, издубљују
и обликују долине у виду
Пејсаж извајан
форме латиничног слова
„У“. Вода, која делује
тако безазлено, може чак
издробити стену ако успе да
се увуче у пукотину. Наиме,
вода залеђивањем повећава
своју запремину. Лед
притиска стену са свих
страна и понекад изазива
њено пуцање.
Ледена доба (глацијације)
Ови феномени стално
се јављају, међутим,
најзначајнији су били током
периода глацијације (ледених
доба). Клима наше планете
није увек била иста као
данашња, јер је на Земљи
било неколико ледених доба.
Током трајања последњег,
пре 20.000 година, Европа и
Пејсаж из доба великих глацијација (1)
и после загревања које је уследило (2).
северна Канада биле су
покривене дебелом леденом
„капом“. Много јужније,
посебно у Француској,
пејсажом су доминирала
непрегледна нискотравна
пространства и патуљаста
вегетација. Планински
ледници (глечери)тада су
били џиновски и простирали
су се на више стотина
километара.
Загревање
Како је клима постала
топлија, пре 11.000 година,
неки ледници су нестали,
а неки једноставно постали
много мањи. Огромне
временом
количине леда, које су
клизиле са висина, истргле
су и са собом носиле огромне
блокове стена. Након
отопљавања, ледници су
их нагомилали на својим
странама, формирајући тзв.
морене. Н еке од њих биле
су однете на више стотина
километара, далеко
у равницу.
Клизање терена оставља џиновски
траг на пејсажу, као да је кашика
џина издубила планину.
планине. Кад постану
много лакш е, оне се издижу,
као што се то дешава и са
леденим бреговима када се
топе. Тако, чак и ако плоче
Земљине коре престану да
потискују планине увис,
оне ће задржати исту висину
упркос ерозији. Међутим,
након милион година,
ерозија преовладава и
доприноси да старији
масиви буду нижи.
Одрони
Рад ветра Мраз је узрок бројних
Ветар посредује након воде одрона који покривају
и леда, који су претворшш косине на планинама.
стену у фине комаде или је Он изазива пуцање стене
учинили веома трошном.
Попут воде која отиче по
Ерозија односи земљиште и стене (1).
рељефу, снажно дување
Планина постаје ,лно1о лакш а“,
ветра подиже трошне делове поново се издиже (2).
и одваја здраву стену.
Попут леденог брега
Разарајући планине на
делове, ерозија помаже и
њихово подизање. Попут
ледених брегова, планине
заиста имају и скривени део,
више десетина километара
уроњен у Земљин омотач.
Све се дешава као да оне
пливају на Земљином
омотачу. Односећи земљу
и стене, ерозија олакшава
13

и чини је трошном.
Тако су се у кречњачким
стенама одвојиле унутрашње
стране окомитих одсека.
При дну падине тада су
формирани џиновски
одрони. Ови феномени
понекад су се одвијали
хиљадама година.
Међутим, није реткост
наћи у пејсажу много
новије „ожиљке“
оваквих појава.
..Вилински димњаци“
Ове велике силуете, зване
п ..госпођице са шеширима“,
које понекад могу достићи
и 30 т висине, у стварности
су чудновати стубови
покривени великим стенама
попут ..шешира“ .
Њихова појава последица
је спорог и сталног дејства
воде. Веома лагано, киша је
издубила и однела земљу,
изузев испод стена које су
играле улогу природног
кишобрана. У подножју
тих стена, временом, земља
се осушила и стврднула,
захваљујући минералима
које садржи, а који су
преобразили земљу тих
стубова у прави бетон!
одрони (урвине,
плазине, сливци
или сипари)
Падање кише понекад обликује стену
у необичне стубове са „шеширима“:
„вилинске димњаке“.
Природни мостови
Пешчар је стена од које
се могу обликовати
најфантастичније форме.
Национални парк „Природни
мостови“ у Сједињеним
Америчким Државама,
смештен на 1.500 т
надморске висине, нуди
скулптуре које спадају у
најспектакуларније: рачуна
се да ту има више од 2.000
природних мостова. Велики
су, а достижу и до 100 т
дужине. Пре 300 милиона
година, повукло се море
које је тада постојало у том
региону, и за собом оставило
дебео слој соли, прекривен
слојем песка. Део соли
издигао се у слој песка,
стварајући грумене соли.
Временом, песак се стврднуо
да би се трансформисао
Одрони и одроњавања су комади
планинских стена.

у пешчар. Вода је полако
растварала со и допринела
да она нестане, остављајући
велике мехуре ваздуха.
Због њих су делови стена
шупљикави и трошни.
Свуда около, пешчар је
остао скоро нетакнут. Тако
су се појавили велики лукови
моста, такви какви се виде
још и данас.
Џиновски лонци
У свом току, вода моћних
бујица може обликовати
чудне базене - „џиновске
лонце“. Они се стварају када
се вода бујице окреће као
вртлог, због рељефа. Песак
и облуци које бујица носи,
следе тада кретање и полако,
али сигурно, стружу стену.
Они тада, мало по мало,
Национални парк „Природни
мост ови“ у Сједињеним Америчким
Државама, представља скуп
величанствених мостова какав је
и Деликатни мост. Он је дуг 10 т,
а висок 14 т. Стар 70.000 година,
нестаће за 10.000 до 15.000 година,
због дејства ерозије.
удубљења типа вртача у
којима се задржавају вода
и снег. Гипс се веома лако
раствара у води. Стена се ту
дроби, дакле, више него на
другом месту. Воде је носе,
мало по мало, остављајући
само дубоке рупе.
Ледничка башта у Швајцарској, скрива
многе џиновске лонце од којих највећи
дубе дубоку, округлу и често има 9,5 т дубине и 8 т у пречнику.
атрактивну јаму, чија дубина
може достићи
више метара.
Попут последица
бомбардовања
Вода, као и
обично, понекад
дуби тло у виду
необичног левка,
као да је планина
трпела жестоко
бомбардовање.
Овај тип рељефа
налази се на веома
мекој подлози од
седиментне стене -
гипса. Стварају се
облици левка јер
планинске падине
никад нису потпуно
глатке. Оне садрже
15

Ледници се налазе на
свим планинским ланцима,
укљ учујућ и и оним на
подручју екват ора. В ода
ових дугих ледених река
предст ављ а 2 % свих
вод а З ем аљ ске куГле.
Стварање ледника
На највишим планинским
врховима, у пределу вечитог
снега и леда, снег се не топи
потпуно. Он се нагомилава
из године у годину, збија се
због своје сопствене тежине
у чврст снег, познат као
снежник. Постепено се
претвара у компактан лед,
Дуге ледничке
који клизи полако према
долини. Ова ледничка река
тече неприметном брзином,
не витпе од 10 т годишње,
када се ради о најмањим
ледницима. Насупрот томе,
највећи ледник, на Монт
Евересту, клизи пак 800 т
годишње! Напредовање ка
долини не одвија се на исти
начин на целој ширини
леденог језика: центар
ледника напредује много
брже него бочне стране,
које се тару о стене. Такође,
померање ледника није исто
на целој његовој дужини.
јер зависи од нагиба падине и
*
дебљине
леда. Што је он ^
дебљи, што је
тежи, и што је више
потиснут, то брже
напредује низводно. Најзад,
леднички језик спорије се
помера кад је долина широ-
ка, а када се она сужава, већа
је његова моћ и притисак, па
убрзава кретање.
Када се лед цепа
У свом померању према
долини, ледник настоји да
следи што је више могуће
реке
рељ еф стена уз који приања.
Али, кад падина промени
нагиб, дешава се да се лед
одваја од ледника, који се
цепа по својој ширини.
Појављују се пукотине које
могу достићи више од 50 ш
дубине. Оне се шире у оној
мери у којој се ледник креће
напред. Дубинске пукотине
које се отварају, испрепле-
тене су и пресецају лед у
свим правцима. Оне
образују
изоловане блокове леда,
познате као „серак“.
Живот у складу са
смеиом годишњих доба
ЈТедници у Европи имају два
добро дефинисана годишња
доба. Од октобра до маја,
ледници добијају на запре-
мини, снежне падавине су
обилне и снег се мало топи.
Од јуна до септембра, деша-
ва се обрнуто. Дебљина
ледника смањује се од 3 до
4 сш дневно. Ништа од тога
„Море леда“је највећи француски
не постоји на екватору, јер ледник дуг 11 кт. Пружа се између
ту нема ни смене годишњих 3.900 т и 1.500 т надморске висине.
доба. Ледници су овде много
мањи (5 к т 2). Током топи у доњем делу ледника.
целе године, снег Н а А нтарктику су снежне
, се нагомилава падавине уобичајене током
ј \ на врховима, целе године, али топљење
| -4 док се ледника је слабо. Међутим,
4 Ш лед ледник се не увећава и не
дебља бесконачно, већ
завршава свој пут у мору,
виду ледених брегова.
Повучен својом
сопственом
лед сиоро
напредује
ирема
долини.
17
 Снег у свим

Чак и ако се успе набројати десетак

П ланина ј е истинско царст во чини облаке. Упркос томе
великих категорија кристала
белине. Снег мајст орски што се никад не могу наћи (игличаст, стубаст, плочаст,
вл ада изнад изот ерме нула два потпуно иста кристала, звездаст...), сваки од њих
(висине на ко јо ј ј е средња они се ипак могу груписати је јединствен.
годиш ња т емперат ура 0° С). у десетак већих категорија:
И спод ње, снег уст упа место стубаст, игличаст, у виду лепљиви и спајају по њих
киши. О ва висина разл и кује дугмета за манжетну... десетак да би формирали
се од мест а на Зем љ и и од Најпознатији међу њима снежну пахуљицу.
Годишњих доба. јесте величанствена звезда
са 6 кракова. Кад постану Чврсто повезане снежне
Настанак облака исувише тешки, кристали пахуљице
Снег настаје у скровитости падају према земљи. Они Кад једном падне, нови снег
облака. У почетку, облак се успут загревају, постају се дуже или краће задржава
је само водена пара која
садржи ситне честице
прашине. Око њих, пара се
постепено кондензује у лед
током проласка облака
кроз хладне ваздушне масе.
Тада се образује језгро леда,
које се увећава све док не
постане кристал. Ови „ситни
дијаманти“ могу попримити
бесконачно много облика,
зависно од температуре и
садржаја водене паре, која
својим облицима
на стрмим падинама,
у зависности од облика
снежних пахуљица. Победу
односи снег образован од
кристала звездастог облика.
Његови кристали на земљи
се распоређују један уз други,
попут црепова на крову.
Краци звезде представљају
чврсте тачке њиховог
међусобног повезивања,
на начин као када се
више људи држи за руке.
Та особина омогућава
снежном плашту да се
задржи чак и на скоро
вертикалним одсецима.
Овако формиран снежни
омотач представља врло
добар изолатор. Живот
који се успавао под земљом
тако је заштићен од веома
ниских температура.
Најзад, скорашњи снег
има једну крајње значајну
вредност: веома је одбојан
када је у питању светлост,
апсорбује врло мало сунчеве
енергије. Он скоро све
сунчеве зраке враћа према
небу. Сунце га врло мало
загрева. Због тога се снег
веома споро топи. Сав
снег не претвара се
у воду, један велики део
нестаје чак много брже
Снег нападао у олуји, ношен ветром,
прекрио је јеле, стварајући ове
необичне фантастичне облике.
испаравањем него
топљењем.
Пут снежне пахуљице
Снег не престаје да се
преображава у складу са
метеоролош ким условима.
Чим падне из облака,
пахуљица се мења; снажан
ветар изазива шокове међу
кристалима који нпр. могу
разорити краке звездастих
кристала. Ако се пахуљица
током свог пада нађе у мање
хладном ваздуху, изнад 0° С,
она може почети лако да се
топи. Кад једном падне на
земљу, пахуљица је не
напушта никад, али ветар
' је може поново однети и на
исти начин разбити веома
крхке делове, као што су
краци. Због тежине новог
снежног слоја, претрпеће
штету. И, на крају, промене
температуре веома ће
изменити облик пахуљица.
И оне могу бити смањене
само на ситна зрнца. Сви
ови облици пахуљица дају
властите карактеристике
снежном покривачу (и чине
га више-мање опасним).

Снежни покривач делује
потпуно непокретно. То ј е
заблуда, је р се у стварности,
ова крхка равнот еж а може
нарушити, а да се не стигне
изговорит и ни ,Л а з и ! “
Н ајчеш ће непредвидиве,
лавине се сур ва ва ју у виду
ја к и х снежних бујица. Оне
су сврст ане у три типа, у
складу са природом снега и
мет еоролош ким условима.
Растресите лавине
Оне спадају у изузетно
спектакуларне лавине, оне
које највише пустоше, јер
се снег спушта низ падине
у виду огромних „таласа“ и
до 20 т висине. Ове лавине
јављају се почетком зиме, по
веома хладном времену, и то
20
Опасност,
Расшресшиа лавина (1), илочасша (2)
током падања снега. и лавина влажног снега (3).
П ош то је температура
веома ниска, снег је
састављен од пахуљица Плочасте лавине
са крацима, који Оне су страх и трепет за
га чине веома лаким. скијаше и алпинисте који су
Он може да се одржи и на њихове прве жртве. Стварају
јако нагнутим падинама, се после дугог периода лепог
али у врло несигурној и веома хладног времена.
равнотежи. Кад снег који Пре тога, обилан снег
се нагомилао, постане наталожио се у виду првог
исувише теж ак, снежни слоја по подлози. У контакту
покривач се откида са много топлијом земљом,
и клизи по падини пахуљице су се постепено
у виду растресите масе. претвориле у мала
У мери у којој напредује, самостална зрна леда, попут
лавина се храни снегом ситних кликера. Н еколико
који среће на свом дана касније, други слој
путу. Њ ена силина снега, чије се пахуље
се повећава и она насрће спајају док прекривају онај
вртоглавом брзином од првобитан слој, изграђују
100 до 400 кт/ћ! чврсту плочу постављену као
лавина!
Лавина влажног снега
Тешке и моћне, ове лавине
релативно су предвидиве.
Оне се покрећу после благог
периода, још док траје зима.
или на почетку пролећа.
Стропоштавање се дешава
у гомилама, вођеним
рељефом, попут бујица.
Понекад је то само
безазлена, мала „клизећа"
маса. Међутим, ако се ради
о одвајању целог снежног
покривача, лавина премешта
џиновску масу снега, некада
брзином и од 100 кгп/ћ. За
ову непогоду крива је вода:
она настаје топљењем снега
или једноставно од кише.
Веома теж ак и врло мек,
снежни покривач завршава
клизањем наниже.
У неким планинским областима
по тепиху од кликера. успоставља се противлавинска
служба, посвећена заустављању
У таквим условима,
лавина и заштити становништва
довољна је ситница, и скијашких стаза.
пролаз једног скијаша
на пример, да покрене
клизање плоче.
Тада се, у страшној
тутњави, плоча ломи на
више комада, који јуре
брзином и до 300 кт/ћ!
Снага тих плоча је таква,
да оне могу поломити
стабла дрвећа, тако лако,
као да су шибице!

М ат еријали од којих су
изграђене планине и стене,
прави су т резори за ГеолоГе.
Оне предст ављ ају
непоновљ иве архиве које,
попут књ т е, причају
ист орију планине.
Разликујем о 3 типа стена.
Магматске
(еруптивне)стене
У свом настанку, пре
4,5 милиона година,
Земљ а је била само океан
од растопљених стена. Ова
магма полако се хладила
и створила прве магматске
стене. Гранит је један њихов
чувени пример. То је стена
која изграђује главне врхове
Алпа. Друге стене појавиле
су се помоћу магме која се
подизала. Она је себи
22
Минерална
прокрчила пут кроз
Земљину кору да би
дошла на површину
током вулканске ерупције.
Магма се брзо хладила
и створила, на пример,
базалт, или опсидијан,
који личи на црно стакло
(зове се и „вулканско
стакло“). Све ове стене
настале су од магме која
се кристализовала.
Величина кристала
зависи од брзине којом
се магма хладила.
Што је овај процес био
спорији, то су кристали
бивали већи. Тако је
настало најлепше благо
Земљ е, драго камење
чудноватих облика, за
којим су жудели трагачи
за златом и драгим камењем.
Магматске стене: базалт (1),
опсидијан (2), гранит (3).
Метаморфне стене: шкриљац (4),
мермер (5). Седиментне стене:
кречњак (6), пешчар (7).
Трагови древннх океана
Н еке стене настале на дну
мора и океана називају се
седиментне стене. Настале
су нагомилавањем љуштура
угинулих ШКОЉКИ и СИТНИХ
животиња, које је трајало
милионима година. И Земљ а
је дала свој допринос, јер је
вода, еродирајући рељеф,
односила честице минерала
који су се на крају нашли
на дну мора. Ове наслаге
неуморно су се гомилале.
Под утицајем њихове
тежине, горњи слојеви
притискали су затрпаније
Боја кристала зависи од једног
или више минерала који га изграђују.
Кристал кварца бео је и провидан.
богатства Земље
слојеве. Минерали су
се постепено међусобно
спајали да би се формирале
компактне стене, неке
веома чврсте, као пешчар,
друге веома меке, као креда
или кречњак. У кречњаку се
налазе фосили ситних
шкољки, што је
неочекивано на планини.
То су ипак трагови
дна старих мора који су
некада били на тим
висинама.
Метаморфне стене
Земљ а је жива. Њена
активност дубоко мења
стене њене коре. Оне
Граниш ионекад иокрива иадине
у облику тупо заобљених маса.
И гранит је стена која изграђује
већину великих планинских врхова,
попут врха Дру, у Алпима.
подносе потресе који
их преображавају за
веома дуги период.
Под притиском, оне
су загрејане, понекад чак и
истопљене. Оне тада више
нису исте. Глина, на пример.
може постати шкриљац, а
кречњак мермер.
Тај процес обично
изискује мшшоне година,
нарочито ако су то
покрети континенталних
плоча који наносе
штету стени. Међутим,
и преображај може бити
веома брз, на пример,
када је узрок пад
метеорита.

Ледници пролазе кроз језе р а
у виду потока, па ј е вода
присутна свуда у планини.
Узрок т оме ј е то што
врхови несто предст ављ ају
препреку за облаке, који се ту
нагом илавају и изручују своју
воду у виду кигие, Града или
снежних падавина.
Велико кружење
Пут једне капи воде почиње
у океанима, који су највећи
резервоар воде на планети.
Под утицајем сунца, ова
вода испарава и подиже се у
ваздух. Ношена ветром, ова
Непрекидно
маса хладног и влажног
ваздуха упућује се према
континентима. А ко стигне
до планина, она прати
рељ еф, који се постепено
издиже. У оној мери у
којој се температуре са
надморском висином
смањују, водена пара се
кондензује. Она формира
капљице које се скупљају у
капи. Када се накупи сувише
њих, оне постају теш ке и
падају на земљу у облпку
кише. Уколико су
температуре веома ниске,
водена пара постаће снег,
Кружење воде - неирекидно крешање.
лед или врло ситан снег зван
„циганчићи“. На високим
врховима, она храни леднике
који представљају огромне
резервоаре слатке воде. Ова
смрзнута вода у ствари је
залиха, која се тако током
зиме чува у подручјима
умереног појаса. Када стигне
пролеће, она се топи, настаје
поток, а затим се више њих
спаја у реку која отиче
у море. Ово непрекидно
кружење воде нема ни
почетка ни краја.
кружење воде
Препрека за кишу
Кише и снежне падавине
нису расподељене на исти
начин на различитим
странама падина једне
планине. Пристигле масе
топлог и влажног ваздуха
не могу савладати планински
рељеф. Оне се подижу као
„усисане“ према врховима,
где изручују сву своју влагу.
Ваздух, који следи свој пут
изнад планинске баријере
успорава кретање и поново
се загрева. Због тога што је
много сувљи и топлији, овај
ваздух не доноси ни кишу ни
снежне падавине када стигне
на другу страну планинске
падине. То је феномен звани
„фен“ на Алпима. И венац
Хималаја представља
баријеру за кишу. Непал
прима атмосферске талоге,
док је Тибет, смештен са
супротне стране планине,
сушан. Анди заустављају
велике облаке са Атланског
океана на истоку, а у Европи,
аустријски Алпи препрека су
топлом и влажном ваздуху из
Италије.
Када се круг заустави
Вода која се као резерва
налази у глечерима у
долини није увек успешно
обновљена. Понекад, ледник
обухвата истинске „џепове“
снабдевене водом током
пролећног топљења. Кад је
притисак воде исувише јак,
Глацијална језера настају кад је
вода задржана ледничким језиком (1)
или мореном (2).
може доћи до прскања леда,
што изазива страховите
бујице које стижу до долине,
руше путеве, мостове и куће.
Кружно кретање воде може
се зауставити и када
леднички језик или морена
закрче најближу долину.
Природна препрека тако
створена спречава отицање
воде. Настаје језеро и
притисак које оно врши
може се завршити
пробијањем природне бране.
Фантастичне масе воде,
помешане са земљом и
стенама, спуштају се тада
падином и плаве долину.
 Језера
Чим рељ еф ст вори препреку
за воду, она се скупљ а и
об разује језеро. ЗбоГ тоГа их
у планини има т олико м н о г о .
Изнад 2.400 ш
Већина језера настала
је повлачењем ледника,
који је издубио валове
или формирао препреке
премештајући велике
блокове стена. Сасвим су
различита по свом облику,
површини и дубини. Што су
језера на већој висини. то су
хладнија и толико у њима
има мање живота. Тако на
Алпима и Пиринејима
26
Ж И М к Л V
ниједна риба не живи у
водама које се налазе на
висинама већим од 2.800 т .
Једине које ту живе су ситне
алге. Треба рећи да су од
укупно 12 месеци, та језера
залеђена годишње више
од 10 месеци! Њихова
температура лети не
прелази 5° С.
Најгостољубивија језера
Што се језера налазе ниже,
то су услови за живот
повољнији. Тако, тек испод
2.400 т висине почињу у
њима да се појављују рибе.
Међутим. у овим језерима
залеђеним 9 месеци током
године, живот је још увек
ограничен. Н а 1.500 т висине
прилике су већ много боље:
лети вода достиже чак 12° С.
Кад су у питању велика
језера, образована на
граници ледничких долина,
она су пребивалиште за
веома густ и сложен живи
свет. То су права мала мора,
настала пре 18.000 година,
при крају последњег леденог
доба.
Језера свих боја
Често се говори о провидним
планинским језерима.
Шампион у томе се налази у
Јапану. Језеро Масху побија
све рекорде у провидности
планинских језера. У њему
се још увек разликује
предмет и на 42 т дубине!
Међутим, чистоћа вода може
бити помућена минералима.
Велики садржај гвожђа
учиниће воде помало
жућкастим. И вегетација
и алге могу проузроковати
обојеност. Језеро Товел
у Алпима добија чудесну
црвену боју крви када се
лети, захваљујући томе што
воде постају много топлије,
појављују сићушне алге:
еуглене.

Д но океана предст ављ а
рељ еф који се може
упоредит и са оним на копну.
Н ајвећи планински ланац
свет а ј е баш испод м ора!
Подморске планине
Више десетина хиљада
планина диже се са дна
океана, а да се њихови
врхови не помаљају на
површини. Већина је
вулканског порекла. Њихови
шиљасти стеновити врхови
прелазе 1.000 ш висине.
Н еке су повезане, као што је
планински ланац Император
на северу Тихог океана,
а протежу се на 6.000 к т
дужине, чији највиши врх
И под морем...
има скоро 5.000 т . Друге су
изоловане, као нпр. Планина
великог метеора у северном
делу Атланског океана,
која се уздиже на 4.000 т .
Подморски гребени
(Океански гребени)
Са укупном дужином од
60.000 к т , огромни ланац
који они формирају 4 пута
је дужи од Андских
Кордиљера, Стеновитих
планина и Хималаја заједно.
Ради се о скупу подморских
гребена, подморског рељ ефа
који је сведок растезања
подморских плоча. Од
растопљене магме, на месту
њиховог контакта, хлађењем
"Ч Н Н М
вулканско
се ствара океанска кора која
са обе стране потискује
плоче. Оне се удаљавају
брзином од 1 до 2 с т
годишње усред Атланског
океана, до 16 с т годишње
у Тихом океану. Ово моћно
и непрекидно кретање
образује планине од 2.000
до 3.000 т висине, на ширини
од 1.000 до 2.000 к т!
Оазе живота
Подморски рељ еф скреће
дубинске струје према
површини. Оне носе обиље
хранљивих материја, које
ће допринети успешнијем
размножавању флоре и
фауне у овим срединама.

У планини, врем е се спрема олуја и да ће ускоро
непресШано мења. Прелеп ударити гром. Планински
сунчан дан може брзо биШи масив тад је прекривен
смењен уж асном олујом. великим тамним, олујним
облацима, кумуло-
Песма пчела нимбусима, који образују
Понекад се стиче утисак да огромне перјанице на висини
планинске стране и гребени од више километара. Оваква
певају. Они испуштају ситуација једна је од
непрекидно зујање слично најопаснијих и од ње страхују
оном које се чује испод сви алпинисти. Многе је убио
електричног стуба током гром. У тим тренуцима
влажног времена. Могу се ваздух је „наелектрисан“.
појавити ситне, плавкасте На стеновитим врховима
варнице. То је знак да се образују се ситне муње од
Ћудљиве
Олује у планинама могу бити
изненадне и жестоке. Зато треба
бити опрезан и пре поласка у шетњу
увек сазнати метеоролошку прогнозу.
свега неколико
сантиметара. Оне
емитују карактеристично
брујање. Та пуцкетања
често су претече
циновске муње
која ће прошарати небо
од врха планине до облака.
Температура грома може
достићи два пута ону коју
има Сунце!
Врло нестабилно време
Сунце и планински рељ еф
удружено доприносе
кретању ваздушних маса.
Тако лети, током лепог
преподнева, први зраци
Сунца загревају ваздух у
долини. Он се издиже дуж
планинских падина и носи
са собом влагу. На висини,
где је много хладније, могу
се при крају дана створити
велики олујни облаци.
Ако нема олује, ваздух се
расхлађује и увече се
спушта према долини.
То је то непрекидно
кретање ваздуха горе-доле,
које доприноси
да време буде
нестабилно.
метеоролошке прилике
Необични летећи тањири
Понекад се изнад планинских
врхова виде непокретни
чудновати облаци који
подсећају на летеће тањире.
М етеоролози их зову
сочивасти, облаци у о
блику сочива. Има их
често изнад Мон Блана, у
француској. Људи из долине
зову их „прстен“. Рељ еф је
тај који је условио њихов
чудан облик. Ваздух који
стиже на планину подигнут је
до врха. Потом се не спушта
одмах поново према долини
него се таласа. Тако ваздух,
који се одвлачи час према
горе час према доле,
формира облак који се
појављује и нестаје без
престанка на једном истом
месту неба.
1Ш
Сочиваст облак ствара се захваљујући
кретању ваздушних маса које
изазивају таласање облака на
У мајици на планини, планинском рељефу.
Ујакни у подножју!
Унапред се зна да што се да се пробије, и зато
више пење на планину то се дрхти од хладноће
температура више пада: у долини.
6,5° С просечно на сваких
1.000 ш. Међутим, зими се
понекад може дрхтати од
зиме у долини, мада је тада
на висинама много блажа Метеоролошки услови доприносе да
клима. Температурна температура између планине и долине
понекад буде различита од очекиване.
разлика може износити
чак и 20° С! У неким
условима, зими се дешава
да хладан атмосферски
ваздух постане веома тежак.
Он тада пада и притиска
ваздух који је доле.
Температуре на планини
расту. Много ниже, на око
1.000 ш надморске висине,
величанствено море
облака спречава Сунце
 Планине
П ланине су присутне на
свакој планети. Оне ви дљ иве
покривају четвртину
Зем љ ине површине, СЕВЕР
али планински ланци # АМ ЕВИ
посШоје и испод океана.

Сличности и разлике
Ниједиа планина не личи
на другу. Њ ихова висина,
вегетација, клима и њихова
АФ РИКА
фауна се разликују. Планине
показују и невероватну
разноликост живог света,
облика и боја. Оне поседују
и доста заједничких тачака, АМЕРИКА
почевши од суровости
и осетљивости животне
средине. Пејсажи са
ледницима присутни су
на већини планина у свету,
чак се могу срести планинске
животиње које припадају
сродним врстама са
различитих континената.
Јарац са Хималаја тако је
веома близак свом рођаку Монт Еверест, издиже се целе западне обале
са Алпа (види стр. 46). до 8.850 ш. Ипак, већина америчког континента.
И вегетација такође показује планина не прелази 4.000 ш Она се пружа од Аљаске
зачуђујуће сличности. висине. Оне се дижу као до Огњене земље у виду
несавладиви зидови, два велика планинска ланца:
Најмлађи планински ланци накострешене од врхова и Стеновитих планина и
Планине настају и старе гребена. Оне тако оцртавају Андских Кордиљера. Друга
нападнуте ерозијом. две велике пруге повучене велика пруга води од југа
Најмлађе су се појавиле по површпни Земље. Прва Европе до југа Азије. Она
пре 50 до 70 милиона година. представља једну огромну обухвата посебно Пиринеје,
Највиши од њихових врхова. линију од севера до југа дуж Алпе, Кавказ и Хималаје.
30
света
... и најстарије иланине
Најстарије планине показују
само потпуно заобљене
врхове и веома благе падине.
Њихова висина не прелази
1.500 ш. Ове старе даме имају
више од 300 милиона година.
Ветар, киша и мраз
постепено су их еродирали.
Ш котска висораван
(Н1§ћ1апЉ) у Шкотској,
чији је највиши врх Бен
Невис, достиже једва 1.343 т ,
а чини је ланац старих
планина. И зразито нижи,
Арморикански масив
у западној Француској,
не прелази 300 т ! Други
планински ланци почели
су да се „заравњују“ , још од
појаве на Земљи, па надаље
милионима година. Међу
5.000 т
4.000 т
2.000 т
1.000 т
500 т
200 т
0
њима су Вогези и Централни
масив у Француској, Хогар
(тј. Аћаццаг) у Африци
и Апалачи у Сједињеним
Америчким Државама.
Вулкани
На земаљској кугли има
их више од 1.500. Неки
су већ дуго угашени, други
су насупрот томе, веома
активни. Могу да се појаве
изоловани у пејсажу,
или, што се чешће дешава,
груписани у окриљу једног
истог ланца. Најдужи
вулкански ланац изграђује
Ватрени појас Пацифика.
Он чини џиновски лук ОКО
Тихог океана. Пружајући се
дуж обала Азије, наставља се
у Стеновите планине и Анде.
 Хималаји:
Са својих 8.848 т, Монт Еверест је
највиши врх, не само Хималаја него
и планете. Због тога се назива и
„Кров света“.

север Индије. Широк 240 до

500 к т , пружа се у дужини
од 2.800 к т , од Таџикистана
до Кине, пролазећи кроз
Непал, Бутан и Пакистан.
Север тог ланца продужава
се једним високом платоом,
скоро потпуно заравњеном
висоравни, која максимално
достиже 4.000 т висине.
Овај непрекидан зид тј.
„бедем“ није несавладив,
јер је ерозија у њему
издубила долине и клисуре,
Венац Х им алаја обухват а сучељавања ове две плоче. који такође представљају
највш ие врхове планете. Ударац је био страховит, могуће пролазе за човека.
М еђу њима ј е 30 виших две плоче су се издигле
од 7.500 т, док њ их 13 и набрале. Тетис је нестао Ланац који додирује небо
прелази 8.000 т висине. у оној мери, у којој су се Овај ланац има 3 врха већа
издигле веома младе од 8.500 т , међу којима Монт
Страховити судар планине: Хималаји. Еверест обара све рекорде
Н астанак Хималаја потиче Индија још и данас наставља са својих 8.848 т . Непалци
од пре 100 милиона година. да се углављује у азијски га називају Саргаманта
Тада се Индија налазила континент, темпом од 5 с т („Онај који додирује небо“).
близу Африке. Она је годишње, изазивајући Гледан из Непала, подсећа
одвојена од Азије океаном издизање хималајског ланца на горостасну пирамиду.
званим Тетис. Индијска за 1 до 10 т т сваке године. Висина његових врхова
плоча и данас се неумитно несумњиво је допринела
приближава азијској плочи „Бедем“ који изазива да овај ланац добије име
брзином од једног метра вртоглавицу Хималаји, што на санскриту,
годишње. Пре 50 милиона Ланац Хималаја је џиновски једном индијском језику,
година дошло је до полумесец који оивичава значи „станиште снега“.
32
станиште снега
Царство џинова
Хималаји су царство
бескрајности. Оштри
гребени врхова се, попут
џинова, скоро окомито
надносе над планинске
падине. То су најчешће
најзалеђеније стрмине.
Ледници образују ледничке
реке дуге више километара,
од којих настају импресивни
бујни потоци, широки као
реке у Европи. Ове бујице
истесале су у стенама
дубоке кланце. Никакав
пејсаж исте вредности не
постоји нигде другде на
свету.
Пљускови
Ова „васиона“ снега и леда
потчињена је монсунима.
Клима је сушна од октобра
до априла, док се од маја и
јуна, дебели облаци „каче“
за планинске врхове. То је
почетак сезоне монсуна.
Они изазивају жестоке олује
које могу трајати 2 или 3
дана. Огромна количина
воде изручује се на равнице,
а на планинама снег пада у
изобиљу. Ледници се у
највећој мери снабдевају
атмосферским талозима
током ове влажне сезоне.
Хималаји су истинска
баријера, која зауставља
облаке. Ваздух који стиже
са океана изручује своју
воду на јужне падине
Хималаја.
Н а северу ланца, ваздух
је исувише сув да би
донео довољно воде.
Због тога је Тибетска
висораван подручје
пустињског карактера.

Од Антилског мора
до АнШарктичког
океана, вијуГају Андски
Кордиљери 8. 000 кт
дуж Јужне Америке.
То је најдужи планински
ланац света. ЊеГова
највећа висина је 7.000 пи
Вулкански ланац
и висораван
Пре 100 милиона година,
плоча Назца подвукла се
под јужноамеричку плочу,
на начин на који то чини
булдожер. Земљина кора
се набрала, па су се појавиле
планине. Када се притисак
34
зауставио, јужноамеричка
плоча се повукла, набори су
се слегли да би образовали
долине и јако уздигнуте
површи попут висоравни
Алтиплано. Млади венац
планина неумитно наставља
притисак и данас. О томе
директно сведоче снажна
активност вулкана и чести
земљотреси у региону.
Високи планински прелази
Андски Кордиљери
оивичавају западну обалу
читаве Латинске Америке
и пролазе кроз 7 земаља.
П ротежу се од Колумбије до
Андски
Анди, планински венац други по
величини у свету. Његово име води
порекло из језика Кечуа на ком реч
,днди“ означава високе планинске
гребене.
Аргентине пролазећи кроз
Екватор. Венецуелу, Перу,
Боливију и Чиле. На истом
планинском ланцу присутна
је изванредна разноврсност
климе, а самим тим и флоре
и фауне. Са отприлике
хиљаду врхова, који прелазе
5.000 т , Анди су други
највиши планински ланац
на Земаљској кугли,
после Хималаја.
Најдужи планински ланац са
ледницима у тропском појасу
су тзв. „Бели кордиљери“.
Назив „Бели“ добили су
захваљујући ледницима,
јер их имају укупно 722,
распоређених у дужини
од 200 к т .
Највећи вулкани
Са висином од 6.962 т ,
вулкан Аконкагва, на
граници Аргентине и Чилеа,
надвисује све андске врхове.
Он је видљив чак са обале
удаљене одатле 200 к т .
Њ егов назив на кечуа
(индијанском) језику значи
„камени страж ар“. Овај врх
највиши је вулкан на свету,
Кордиљери
али угашен је најмање пре
9 милиона година. На
Андима се налазе многи
други вулкани који су још
увек активни, попут
Котопаксија. Смештен у
Еквадору, овај вулкан висине
5.897 ш, највиши је активан
вулкан на нашој планети.
Земља изобиља
Анди представљају и царство
сребра, калаја, бакра и,
наравно, злата. Злато
је привлачило шпанске
освајаче који су освојили
Јужну Америку у XV веку,
Вулкан Аконкагва који се налази
у Аргентини, највиши је планински
врх целе Јужне Америке (6.962 т).
Када је у питању Колумбија,
она је светски шампион
у производњи смарагда,
како по квантитету тако
и по квалитету. Њихова
дивна зелена боја,
јединствена у свету,
доприноси да су
колумбијски смарагди
најтраженије драго
камење на свету.
Рудник злата Д ’Инти Раими,
у Боливији. Земљина утроба Анда
изузетно је богата металима.
после открића Новог света
од стране Кристифора
Колумба 1492. године.
Они су ове нове земље
прозвали Елдорадо, што на
шпанском значи злат не
тј. обећане земље. У
Земљиној кори налазе се
значајни минерални слојеви
са веома драгоценим,
племенитим рудама
(минералима).
З а три века, рудници
Потоси, у Боливији, дали су
тоне сребра, од којих су се
обогатили становници
истоименог града.
35

Ст еновит е планине које
оивичавају западни део
Северне А мерике
п редст ављ ају најмлађе
планине на континенту.
Оне чине планински бедем дуг
5.000 кт између ТихоГ океана
на западу и Велике низије,
која се пружа докле поГлед
допире на истоку.
Регион пун живота
Историја Стеновитих
планина почиње пре
80 милиона година.
У свом кретању ка истоку.
Пацифичка плоча
подвлачила се испод
Северноамеричке плоче,
која се померала ка западу.
Стеновите планине:
Стеновите планине су
амерички рођаци Алпа.
Оне имају стрме падине и
оштре гребене, упркос много
скромнијој висини. Међутим,
више врхова достиже од
4.000 т висине у делу који
припада САД. Рекорд држи
планина Елберт, са врхом од
4.393 т , који доминира целим
ланцем. Скуп планина које
чине Стеновите планине
не зауставља се на једном
ланцу. Н а западу се налазе
венци Приморских планина,
а у центру су висоравни.
Док су канадске Стеновите
На месту њиховог планине повлашћене свежом
сучељавања, из дубине
Рудник злата Сен Андреас,
избија магма и ствара у Калифорнији, добро видљив доказ
вулкане. Континентална кретања континенталних плоча.
кора пуца, отварају се
пукотине, као што је
Сен Андреас: ожиљак
дуг 1.000 кш паралелан са
обалом. Континентална
плоча се набира и источније
ствара пространи ланац
Стеновитих планина.
Простран планински скуп
Идући од Аљаске до
мексичке границе, ширина
простора који захватају
Стеновите планине може
достићи 2.000 к т! Н а северу,
к о л и к о су сличне, канадске
препрека дуга 5.000 кш
Рељеф Јосемитског парка у САД,
освојен алпинистима. У задњем
плану појављује се зачуђујући
Халф Доум ( М олусвод"),
и влажном климом, случај
није исти са њима у САД.
Ту је овај ланац под утицајем
суве климе, на неким
местима чак и пустињске.
Јелоустон
Висораван Јелоустон у срцу
Стеновитих планина, која се
налази на 2.500 ш надморске
висине, сведок је померања
земљиног омотача.
Она обухвата највећу
концентрацију гејзира на
свету. Тамо их има око 300,
а чине 2/3 гејзира планете.
Жута стена, којом обилује
кањон који пролази кроз
Јелоустон, одредила је име
парку {уе11он> на енглеском
значи жут). Ова боја чини
контраст тамноплавој боји
једна од најлепших долина
на свету. Дуга 13 к т и
широка једва 1,5 к т , она је
„заробљ ена“ између две
стене високе 1.000 т .
Водопад Јосемит. који има
пад од 730 т , убраја се међу
највише на планети! Али,
симбол Јосемитског парка
није он него без сумње тзв.
Х алф Доум. Чини се као да
је неко пресекао ову огромну
стену на две, остављајући
само „полусвод“ .
Овај гејзир смештен на висоравни
три огромна језера. То су
Јелоустон, у срцу Стеновитих
калдере: „умиваоници“ које планина, најславнији је Гејзир на свету.
су формирали вулкани Он избија 50 т у висину и чини се
рушењем њихових купа непроменљив пуних 70 минута.
након експлозије. У
стварности, парк је у целини
само један угашени
исцрпљени вулкан. Њ егова
ерупција, пре 640.000 година,
била је без сумње апокалип-
тична. Њ ен пепео заиста је
покрио 2/3 САД. Сматра
се да ће се он једног дана
пробудити и експлодирати
на исти начин, али нико не
зна када ће то бити.
Јосемитска долина
Она је смештена на планини
Сијера Невада, која се
наслања на ланац
Приморских планина. То је

А лпи ф орм ирају огроман
кружни л ук (полумесец)
од М едит еранског м ора
до А уст рије у дужини од
1.200 кт. Њ има припада јед а н
од највиш их врхова Европе:
М он Блан.
Велики судар
Попут Хималаја, и Алпи су
настали сударом две велике
континенталне плоче:
Европе и Африке. Пре 40
милиона година, ове две
плоче сасвим су се прибли-
жиле. Алпски океан (Пара-
тетис), који их је раздвајао,
Алпи: масив у
тада је потпуно нестао у
Земљин омотач. Судар две
плоче био је жесток.
Н агло су се појавили
високи алпски врхови.
Тако је чувени врх
Сервен тј. Матерхорн,
у Швајцарској, који у
Европи достиже висину
од 4.478 т , у ствари, један
део Африке. А фричка
плоча и данас наставља
своје напредовање према
Европи,доприносећи
издизању западних Алпа
1 до 3 т т годишње.
Насупрот томе, део ланца
Мон Блан (4.807 т), овде поред,
највиши је врх Алпа, међутим,
врх Елбрус (5.642 т) на Кавказу,
појединци означавају као кров Европе.
који је на истоку има
тенденцију слегања.
Алиски полумесец
Венац Алпа пружа се по
целој Европи. Њ егов меди-
терански део рачва се према
истоку. Алпи формирају
огроман планински лук,
који пролази кроз
француску, Италију,
Швајцарску, Лихтенштајн,
Аустрију, Немачку и
Словенију. Планински венац
одликују атрактивни пејсажи
сачињени од ледом изједених
зупчастих врхова, дубоких
долина и мноштва ледника.
Алпи имају 128 врхова виших
од 4.000 т . Вода у њима
заузима значајно место, па
су зато Алпи означени и као
водени замак Европе. У овом
планинском ланцу извиру
реке као што су Рајна, Рона
или Дунав.
Област језера
Алпи имају неколико
великих резервоара воде,
огромна језера попут језера
Гарда у Италији и језера
облику полумесеца
Констанца (тј. Боденског
језера) у Аустрији. ЈТеманско
(Женевско) језеро највеће
је у западној Европи. Дубоко
310 ш, оно прави лук од
70 кш дужине, чинећи
природну границу између
Швајцарске и Француске.
Ронски ледник више пута је
напредовао од швајцарских
Алпа у долину. Он је полако
гребао и стругао стене,
издубљујући тако пространу
депресију у којој је настало
Леманско језеро.
Станиште ледника
По Алпима је расуто
најмање 1.300 ледника. Само
у Швајцарској их је пола од
тог броја, међу којима је
и највећи ледник Европе:
Алеч, дуг 25 к т и висок
900 т ! Он представља
огромну резерву слатке воде,
Ледник А леч у Швајцарској,
најдужи је ледник у Европи (25 кт).
с обзиром на то да, уколико
би се потпуно истопио, могао
би снабдети 1 1 воде све
становнике на Земљ и током
6 година. Ледник Босон, на
врху Мон Блан, рекордер је
на два начина: он представља
најнижи ледник у Европи јер
се спушта до 1.350 т висине,
а задржава и светски рекорд
у прелажењу великих
висинских разлика на малој
дистанци, пошто као
ледничка река силази са
3.500 т висине, до напред
поменуте, на висинској
удаљености од свега 8 к т .
А лп и у свом окриљу скривају прелепа
велика језера, као што је језеро
Мађоре, смештено на ободу масива
између Италије и Швајцарске.
 Пиринеји: од Атланског
Пиринеји предст ављ ају
природну границу од 420 кт
између Француске и Шпаније.
Скроман у с во јо ј висини,
њ ихов врх достиже
максимално 3.4 0 4 т.
Планински ланац који
је два пута настао!
Историја Пиринеја почиње
пре 500 милиона година.
Земљ а је тада имала само
два континента: Гондвану
и Лауразију. Њиховим
приближавањем, настао је
први планински ланац много
виши од садашњих Пиринеја,
Током стотину милиона
година, ерозија је урадила
свој посао и заравнила
врхове. Пре 110 милиона
година, шпанска плоча се
покренула и одвојила од
Француске, остављајући
огромну и дубоку пукотину.
Међутим, пре 40 милиона
година, афричка плоча се
покренула ка северу, што је
за последицу имало стварање
Алпа. Она је у свом кретању
померала шпанску плочу.
Расед који се појавио, поново
се затворио и ивице две
плоче углавиле су се једна
у другу. Стари масив тада је
изнова подигнут у облику
младих Пиринеја, таквих
какве данас знамо.
Врх Миди д 'Осо, на француским
Пиринејима, висок 2.884 т.
Од Атлантика
до Медитерана
Пиринеји се пружају
од Атланског океана до
Средоземног мора. Одликују
их разноврсни пејсажи и
клима. Много скучен, овај
планински ланац не прелази
60 к т ширине на западу и
140 к т у свом централном
делу. Мада млад к о л и к о и
Алпи, овај планински венац
има много ниже врхове.
Највпша тачка, врх Ането
у Шпанији, достиже само
3.404 т . Земљ а се још увек
помера под масивом, који
се годишње диже просечно
8 т т . Због тога се у овом
региону може набројати 500
земљотреса сваке године.
Међутим, већина је толико
слаба да их локално
становништво и не запажа.
Природни амфитеатар
Ледени цирк Гаварни, који
се налази у централном делу
Пиринеја, једно је од
најпознатијих места у овом
планинском ланцу, као и у
целом свету. Он обликује
један џиновски природни
амфитеатар са више од 6 к т
океана до Средоземног мора
Задивљујући цирк Гаварни.

Недодирљиви кањони који

изазивају вртоглавицу
Са друге стране цирка
Гаварни, налазе се три
кањона, који изазивају
вртоглавицу. Њихове
вертикалне стране су у виду
литица, које се подижу све до
1.000 ш. Много западније од
венца налазп се масив
Невижел (№шаје1). Он има
изванредну микроклиму у
Пиринејима, што омогућава
фаунп и флори да живе на
рекордним висинама.

обима, затвореног правим Имиресиван кањон Анискло у Шианији,

стеновитим зидовима који добија облик кланца дубоког 600 т.
се подижу и до 1.500 т
висине. Током топлог
годишњег доба, са врхова
шиљастих брегова сливају
се бројни водопади, од којих
је најимпресивнији онај који
је првак Европе са висином
од 420 т ! Призор је изузетан
и сваког лета привлачи
бројне туристе. Овај
очаравајући пејсаж
последица је набирања
кречњ ачког слоја, који је
настао пре 300 милиона
година и спорог стругања,
данас несталих, огромних
ледника.
41

А ф рика ј е континенШ
супротности, где се ж арке
пустиње планете додирују
са величанственим
планинама. Њ ихови ледници
м орају се супрот ст авит и
ја р к о м сунцу, њ ихов рељ еф
изазива на меГдан вод у
и вет ар.
Баријера према пустињи
Атлас је планински ланац
на северу на А фрике, који је
настао у исто време када и
Алпи у Европи. Издигао се
пре 10 милиона година,
захваљујући сучељавању
афричке и европске плоче.
Он је сачувао шиљате и
издигнуте врхове. Њ егова
највиша тачка налази се у
Неки врхови
Мароку. То је Џ ебел Тубкал
висине 4.167 ш. Планина
Атлас пролази кроз три
земље: М ароко, где је и
највиша, и Алжир и Тунис
где зарања у Средоземно
море. Ланац се пружа дуж
Сахаре на 2.000 к т и тако
ствара праву природну
баријеру за напредовање
пустиње према мору,
јер планине заустављају
облаке који изручују кишу
на њихове врхове.
Кров Африке
Са својих 5.895 т висине,
Килиманџаро је један од
најгоростаснијих вулканских
масива, и један од најширих
на свету. Он образује
Планински венац Ашлас,
баријера између мора и пустиње.
отромну од % \ш
у пречнику. Овај усамљени
колос диже се усред низије
Танзаније. Већа планина у
Африци не појављује се ни
у једном венцу. И
Килиманџаро је највиша
усамљена планина целе
Планете. Његов врх је,
у ствари, образован од две
купе, од којих је уздигнутија
Кибо, крунисана вечним
снегом. То је вулкан који
није потпуно угашен и који
још пушта понеки дим. Због
еф екта „стаклене баш те“,
услед загревања планете
Кибо. већ је изгубио 4/5
вечног снега. З а 15 година,
потпуно ће ишчезнути.
иланина
Кенија
 Ј1’Ол Доинјо Ленгаи, на масаји
језику „Божја п л а н и н а п о т п у н о је
обликована вулканска планина која
достиже висину од 2.890 т, а налази
се у области Велике афричке раседне
долине.

представљају најстарије
планине на континенту.
Оне су настале пре 380
милиона година, чак пре
пего је постојао афрички
континент, такав какав је
данас. Снажно еродиране.
оне не прелазе 2.000 ш
висине. Предео планине
Сто, која висином од 1.086 т
Велика раседна долина Кенија, другог по величини доминира изнад града
Килиманџаро је један сасвим врха А фрике (5.200 ш). Кептауна, у ствари је
млади вулкан од око милион изолована потпуно
година, који сведочи о Планина Сто хоризонтална висораван,
интензивној активности Капске планине смештене што јој даје изглед стола по-
земљиног омотача на истоку на крајњем југу А фрике, стављеног поред обале мора.
Африке. Смештен је преко
једне пукотине дуге 7.000 к т , ГVад Кептаун и планина Сто
(у позадини)
познате као Велика афричка
раседна долина (тј. Рифт).
Видљива из свемира, она се
пружа од Црвеног мора све
до Замбије. Овај огроман
„јарак“, дубине и до
2.500 ш, означава
раздвајање афричке и
арабијске плоче. Овим
раздвајањем, створени су
други вулкани, груписани
као масив Вирунга, или
усамљени попут планине
43
 Кавказ
П редст ављ ајућ и природну
границу између Европе и
Азије, К а вк а з обухват а
и планину Е лбрус и њених
5.642 ш висине, која ј е к ров
европско! континента.
Регион високог ризика
На карти, К авказ делује као
продужетак Алпа на истоку.
Постанак Кавказа је сложен.
Феномен који је највише
обележио овај планински
ланац јесте судар између
арабијске плоче и Европе,
у истом тренутку кад је
афричка плоча издизала
Алпе. Притисак из Арабије и
данас се наставља великом
жестином. Последице тога су
бројни земљотреси. Тако је
1988. страшан земљотрес
потресао Јерменију и
усмртио више од 50.000 људи.
Несавладиве препреке
К авказ се пружа на више
од 1.300 кш у скоро правој
линији између Црног мора
и Каспијског језера. Њ егова
ширина варира између 100
и 250 кш. Он пролази кроз
Грузију, Јерменију,
Азербејџан и Русију. Кавказ
се често пореди са Алпима,
али све појаве су
Планина Усхба у Грузији, на масиву
Кавказа. Пејсаж близак оном на
Алпима.
прекомерније изражене
у кавкаском венцу. Бројнији
су врхови који прелазе,
или се приближавају висини
од 5.000 т , и не може се
избројати мање од 165
врхова који се дижу на више
од 4.000 т висине. Већина
клисура се налази на висини
већој од 2.300 т .
Кров Европе
Планина Елбрус смештена
је у западном делу Кавказа,
оном у ком се дижу највиши
врхови. Ради се у ствари
о вулкану чија последња
ерупција датира пре више
од 1.500 година. Слаб дим
који се још види, сведочи о
његовој активности. Он је
састављен из две близаначке
купе, које достижу висине
вредне поштовања од
5.595 и 5.642 т . Њ егова
купола прекривена је
„главама снега“ тј. „капама“
вечног снега који снабдева
више од 20 ледника.

Брисан леденим вет ровима,
А нт аркт ик ј е континент
скривен под фант астичном
дебљином леда.
Најиздигнутији континент
на свету
Са просечном висином
од 2.400 1п, А нтарктик на
Јужном полу најиздигнутији
је континент на свету, много
виши и од Азије са њеним
венцем Хималаја. Због
тога је његово стеновито
подножје покривено
дебелим слојем леда,
једном калотом која може
достићи скоро 4.000 т
дебљине на неким местима.
Врхови планина понекад
Антарктик
успевају да се издигну изнад
овог слоја леда, образујући
зашиљене врхове од једва
600 ш висине.
Прекоантарктички венац
Простран планински венац,
назван Трансантарктички
(П рекоантарктички)дели
А нтарктик на два дела.
Он би могао представљати
продужетак Андских
Кордиљера, али доказ
још увек не постоји.
Дуг 4.000 к т , чини део
најдужег планинског
венца планете. Овај
планински венац
прелази цео континент
п тако ствара природну
препреку између источног
и западног Антарктика.
Највиши врхови
Највиши врх А нтарктика
има 4.897 т . То је планина
Винсон. Мање пздигнута.
планина Еребус (3.794 т ),
још увек је активан вулкан
који садржи језеро отопљене
лаве. Снег који се посипа
пепелом спв је од прашине
стена које избацује кратер
вулкана, а падине су посуте
вулканским бомбама,
лоптама стврднуте магме.
Најзад, на Антарктику се
налази и највећи ледник
земаљске кугле: ледник
Ламбер, дуг 400 кт!
45

Д и вок озе и козорози изузетно
добро су прилагођени
планинској средини.
О бдарени за пењање, кад
наступе хладноће, добијају
дебело зимско крзно.
Рогови за понос
Мужјак козорога
је величанствен. Н а његовој
глави су огромни рогови
тешки скоро 6 к§ а дугачки
1 ш. Да би успела подићи
рогове, ова животиња
поседује јаке мишиће.
Током сезоне парења,
у јесен, рогови су оружје
у борби са супарницима.
Женку одликују мали рогови
који не прелазе двадесетак
дивокозе
центиметара. Опасни,
зашиљени врхови служе
јој да одбрани своје младе.
Шамппон у пењању
Козорог је веома добар
пењач, способан за
невероватне подвиге
упркос својих 100 к§
тежине. Њ егови папци
поседују веома дебеле
јастучиће, чија је улога
да спрече клизање. Зато
може да се вере тако лако
по, наизглед, окомитим
каменитим литицама
и стрминама, које ни
најискуснији алпинисти
не могу савладати
без ужади.
Окретни
Зима, тешко годишње доба
Козорог има веома добар
апетит. Он лети поједе и до
5 к§ траве дневно! Зими је,
међутим, овим животињама
врло тешко јер се морају
супротставити ужасној
хладноћи. Они се исцрпљују
упадањем у снег. Најслабији
и најстарији (у добу са випте
од двадесетак година)
обично умиру. Упркос томе,
козорози остају на висинама.
Само ту, на исувише стрмим
падинама, на којим се снег
није могао задржати, они
налазе маховину, гранчице,
клеке или рододендроне
(горске руж е)...
Савршени атлета
И планинска дивокоза
(шамоа) је добар пењач.
пењачи
Свака од њених ногу
завршава се са два папка.
спојена попут делова
штипаљке. То јој помаже
да нађе најбољи могући
ослонац на нагнутим
падинама. Штавише, оштре
стране њених папака запињу
за снег на исти начин као
крампони алпиниста, да
би спречили клизање. Тако
дивокоза успева да се спушта
низ вртоглаво високе падине.
Скакач за пример
Снажна и окретна, дивокоза
може скакати и више од 2 т
у висину и прескочити
дубоке јаруге и кланце шире
од 5 т ! Она се уопште не
боји да скочи и са више од
8 т висине. Својим дугим
и гипким ногама, бежи
рекордном брзином према
планинским врховима. Треба
јој свега 5 минута да се попне
1.000 т , на висину до које би
човек утрошио сате и сате!
Сродник са Пиринеја
Много мања од дивокозе
јесте пиринејска дивокоза
(изар), њен сродник. Обе
припадају једној истој врсти,
али постоје одређене
разлике. Много лакша,
пиринејска дивокоза лакш а
је скоро 10 к§ од дивокозе.
Јаре дивокозе, или козорога,
представља идеалан плен
за краљевског орла који
га може однети у својим
канџама.
И њени рогови су
мањи. Педесетих година
20. века била је толико
угрожена, да јој је претило
ишчезавање. У међувремену,
захваљујући заштити у
оквиру Националног парка
„Пиринеји“, њена популација
је порасла.
Муфлон
Н а свету постоје бројне
врсте муфлона. Могу се наћи
у Азији, Европи и Северној
Америци. Муфлон често
одлази у планине чак и до
5.000 т висине, исто толико
му је по вољи и равница.
Он није исконски горштак.
Уосталом, он уопште не во-
ли ни стрме падине ни снег.
47

М рм от спада у фамилију
веверица. О ва велика
дл акава лопт а обож ава
спавањ е на сунцу после ручка.
П редст ављ а правог
Горштака који живи на
висинама између 1.300 и
2.8 0 0 т. Ј а вљ а се на већини
планинских м асива Европе,
А зи је и Северне Америке.
Ливадски ас
Мрмот поседује здепасто
тело, чија просечна дужина
износи 50 сш, сиво-жућкасто
крзно, кратке уши и четири
мале снажне шапе којима
копа земљу да би издубио
своју јазбину. Он обожава
слободне просторе попут
алпских ливада, које му
Мрмоти, господари
њега да би га однео и појео.
Из истог разлога, улаз у
јазбину мрмота увек пружа
непрегледан панорамски
поглед.
Увек на опрезу
Мрмот нема добар вид,
али његове очи, смештене
мало са стране, пружају му
видно поље и омогу-
ћавају да открије сваки
покрет у околини. Њ егов
видни угао је 300°, дакле,
дупло већи од човековог.
задња шаиа
омогућавају да види далеко
мрмота
на хоризонту. И ако не може
да разликује детаље, он
надгледа околину натенане
и брзо открива и најмању
опасност: орла на пример,
спремног да се обруши на

Обдарен крајње осетљивим
чулом слуха и мириса,
он открива све што се налази
на удаљености мањој од
300 ш од њега. Н а најмању
опасност, као што је
присуство неког предатора,
мрмот „стражар“ пушта
продоран звиждук као знак
за узбуну својим сроднпцпма.
Овај звиждук може се чути
више од једног километра
у пречнику. Мрмоти, увек
на опрезу, тада беже у своје
јазбине.
Ј1ето без дијете
Два велика предња зуба
(секутићи или глодњаци),
много моћнија него код
дивљег зеца, служе му за
сечење траве. Он се нагута
више од 500 § траве дневно,
што вреди исто као када
би човек појео 6 к§ хране!
М рмот посвети половину
свог дана овом „послу“.
Зато није чудно што се
његова тежина удвостручује
у периоду од пролећа и
јесени. Он тако нагомилава
резерве хране, да би поднео
дуг период зимског сна тј.
хибернације.
Дуг сан
Чим температура падне
испод 12° С, мрмот тоне
у зимски сан у ком остаје
6 месеци. Н а топлом, у дну
јазбине, његов организам
функционише
успорено. Током
септембра, он
брижљиво скупља
траву која му
служи да направи меки
душек за своју јазбину.
М рмоти преспавају зимски
сан породично: отац. мајка
и сви млади које су они
добили, током две или три
последње године. Тада у
јазбини може бити на окупу
око петнаестак мрмота.
Окот сваке две године
Сезона парења почиње по
престанку зимског сна. То
подразумева игре, парадна
показивања и узвике
одушевљења. Образују се
парови, али женке доносе
младе на свет само једанпут
у току две године. У сваком
окоту буде од 2 до 6 мрмота,
не већих од миша. Мајка их
доји месец и по дана.
49

С в е п л ан и н ске ж и вот и њ е
не с п а в а ју ч в р с т о т о к о м
т р а ја њ а зим е. З б о г т о га
им ј е п о т р е б н а измена,
д а би се о д у п р л и о ш т р о ј
х л а д н о ћ и и и зб егли да б у д у
о т к р и в ен и са т ам н и м
к р зн о м на б ел о м снегу.
Шокантан трио
То је случај са дивљим зецом,
алпском кокоши и хермели-
ном. Они зими задржавају
једну малу црну тачку да би
остали видљиви за своје срод-
нике. Све троје живе на висо-
ким планинама, премештајући
се све до 3.000 т висине.
Дивљи зец
Много мањи од свог
равничарског рођака, дивљег
Одећа за свако
зеца који мења боју, није Дивљи зец мења боју свог крзна шоком
од њега мање чувен тркач. годишњих доба, лети, у јесен и зими.
У случају опасности, може
шмугнути брзином од Зими се храни искључиво
60 кт/ћ. Он је и вешт пењач, кором дрвећа.
способан да побегне и Њ егове длаке, лети
по најстрмијим снежним тамнобраон боје, на неким
падинама. Ту покретљивост деловима тела
дугује својим широким током јесени, па
шапама које спречавају да
упадне у снег. Чврсти нокти Алпска
на шапама имају улогу кокош
крампона, јер омогућавају лети.
да се задржи на снежном
покрпвачу. Он је ноћна
луталица која се шета
у потрази за
пашњацима,
и враћа у своје
склониште
кад сване
зора.
годишње доба
дају утисак белих плоча.
Почетком децембра, он је
сасвим обучен у бело. Зато
га називају „белац“. Само му
врхови ушију остају црни.
Дебело крзно штити га од
хладноће.
Алиска кокош
зими.
Алпска кокош
Назпвана и снежарка или
бела јаребица, алпска кокош
испекла је занат у уметности
прерушавања. Са својим
скоро округлим телом,
она је веома опрезна у свим
годишњим добима. Може да
промени боју 3 до 4 пута у
години да би се уклопила у
животну средину. Током
лета, њено перје донекле је
браон боје. Са доласком
јесени оно посиви. Најзад,
са првим снегом, она постаје
велика бела лопта. Перје на
њеним ногама се издужује,
па вире само нокти. Тако
„обувене“, ноге алпске
кокоши заштићене су од
хладноће и боље се
ослањају на снег, као да
Хермелин, који такође зна да постане
невидљив у окружењу, веома је добар
ловац.
имају крпље. Због тога
алпска кокош само мало
упада у снег и креће се врло
лако. Овај неуморан пешак
може прећи велике
раздаљине у потрази за
храном. Зими се она
задовољава са неколико
пожутелих травчица или
лишајева које ногама вади
из снега.
Хермелин
Хермелин је страшан
месојед способан да
нападне плен већи од себе.
Он се увлачи чак и у
ходнике под снегом,
у којима се зими скривају
ливадске волухарице и
мишеви. Ту прави покољ.
У век на опрезу, хермелпн
постаје врло забринут,
понекад чак и копа
земљу близу пронађеног
склоништа, на месту где је
видљив траг посетилаца који
су кружили око легла. Овај
предатор постаје веома
обазрив кад стигне зима.
Њ егово браонкасто-риђе
крзно постаје сасвим бело.
изузев врха репа који
остаје црн.
51
 Вук, легендарна
месоједе попут хермелина,
али и крупне биљоједе као
што су муфлон или дивокоза
(шамоа), па чак и рибе.
Вук од 30 к§ поједе од 2 до
4 к§ меса дневно. У к о л и к о
вукови лове у чопору, не
постоје доказ којим би се
данас могло потврдити да
ће они радити заједно уз
прецизну поделу улога.

Чуло слуха и мириса

Вук има неупоредиво
чуло слуха. Он може чути
свог сродника како завија
на удаљености од 10 к т!
Његов нос изузетно је
В ук живи скоро свуда на пут виђен је 1992. осетљив. Мириси
Земљи, од Северне Америке, у Националном парку му указују на
преко Е вропе до А зије М еркантур, где је стигао са траг плена,
и лако се прилагођава италијанског венца Апенини. на присуство
на све средине. Шпански вукови са севера непознатог
Кастиље на свом путу могу вука и на
Привикавање иа планину доћи чак до Пиринеја. стање
Вук није посебан горштак.
Специфично је да је Различити укуси
способан да се настани Црни вук редак је
на већем броју планинских колико и бели вук.
масива, на висинама већим Крзно вука најчешће
од 5.000 ш. Тако се може је сиве боје. В укједе
наћи на Стеновитим све што пролази
планинама у Америци, испред његове
на Хималајима у Азији, њушке; птице,
или чак у Европи, на ситне
планинском венцу Кавказа.
У француским Алпима, први
животиња
његових сродника:
да ли су љути, да ли
су уплашени или да ли
су болесни, на пример.
Насупрот томе, вук има
лош вид. Он запажа само
покрете.
Абисински вук
На Етиопској висији, где су
надморске висине од 3.000 и
4.500 ш, могу се наћи најређе
животињске врсте Африке,
као на пример етиопски вук,
такође зван и абисински вук,
мада припада сродним
шакалима. Он живи у чопору
као и сиви вук, али насупрот
њему, лови сам. То је
вероватно због тога што
ту не постоји друга крупнија
№
Не прелазећи 1 ш дужине.
етиопски вук много је
мањи од сивог вука и,
наравно, много лакши. са
тежином мањом од 18 к§.
Животиња дужна
поштовања
У многим земљама, вука су
убијали ловци ради његове
коже, али и због тога што
су га сматрали за неподно-
шљивог ривала. Поред тога.
одгајивачи оваца га више
не поштују. Вук је нападао
њихову стоку која је понекад
дивљач. Етиопски вук била без надзора и расута по
храни се углавном дивљим планини. Да би то избегли.
зечевима и посебно пастпри су морали поново
глодарима као што је да употребе неке старе
џиновска пацовска кртица, методе нпр. да чувају овце уз
која се брзо размножава присуство пастирских паса.
у региону.
абисински вук
(етиопски вук)
 Јак
Ова импозантна животиња
тешка је скоро 1 1, тела дугог
и до 3 т, а рогова и до 90 ст.

Животиња за све послове

З б о г своГ масивноГ изГледа
и дуГе длаке, ја к ј е симбол
Х ималаја. Он живи на
подручју висоравни и на
планинама централне
Азије.
Привучен мирном снагом
јака, човек је од њега
начинио преко потребног
партнера, јер он може
носити веома теш ке терете
на уским и стрмим путевима.
Њ егова вуна користи се за
производњу тепиха и веома
топле одеће. Јаково месо
он поседује веома густо, краси тањире, а од млека
дебело вунасто крзно, се прави маслац. И његова
са крутим длакама дужине балега се скупља јер служи
и до 60 сш. као гориво.

Добро прилагођен
на средину
Као ж ртва лова и
припитомљавања, дивљи јак
је скоро потпуно ишчезао.
Данас их има свега неколико
стотина у најудаљенијим
областпма Тибета, на висини
од 4.800 до 5.800 ш.
Брижљиво избегавају
човека. Веома издржљив, јак
је, упркос својој маси, добар
пењач. Да би се одупро
изузетно оштрој зими, са
температуром и до -40° С,

М едвед најчешће живи
у планинским ш умама 7де
налази заклон и разноврсну
храну. То ј е јед н а од
најпаметнијих ж ивотиња
V сво јо ј ж ивот ној средини.
Велика луталица
Са својим масивним телом,
дебелим крзном, широком
главом и малим ушима,
мрки медвед личи на
велику плишану играчку.
У то, међутим, не треба
поверовати. Он је дивљи,
пргав и окретан, а када трчи,
и то брзином већом од
50 кт/Н, подсећа на коња
у галопу. То је уосталом
Угрожеи у Европи
Мрки медвед, зван и сури
медвед, некад је насељавао
целу Европу, северну
Африку, Северну Америку
и централну Азију. Још увек
обилно заступљен на ова два
последња континента, он је
нажалост нестао из северне
А фрике и практично из
западне Европе. Његов
је последица
прекомерног лова и
човековог постепеног
присвајања земљишта, пре
свега, за изградњу путева
кроз планинске масиве.
велика луталица, јер може
прећи скоро 25 к т дневно.
Необична снага
Поред изузетне снаге,
он поседује и моћне шапе
снабдевене дугим савијеним
канџама. Оне су понекад
ужасно оштро оружје које
сече. Осим тога, ова громада,
тешка између 100 и 350 к§,
међутим, највећи мрки
медведи са Аљаске и
Камчатке (Сибир) могу
достићи до 750 к§!
Када се подигну на своје
две задње ноге делују попут
колоса који достиже
2,50 т висине.

Упркос т оме што ј е
мрки м едвед најпознатији,
у планинама ж иве и друге
врст е м едведа о којима се
м ањ е Говори и које су пред
иш чезавањ ем уколико се
не буду заштитиле. То се
односи на м едведа са
оГрлицом и м едведа са
наочарима. Што се тиче
велике панде, која ј е веома
рет ка, она ј е од сад под
надзором.
Панда
Јапана. Осредњег стаса,
мужјак са огрлицом достиже
висину од 1,80 ш, а тежина му
не прелазп 125 кг. Он прово-
ди свој дан обично на дрвећу,
а буди се тек увече. Да би се
одмарао, прави своја гнезда
од грана на 20 ш висине!
Воли воће, пчелиње кошни-
Симбол „V"' од белог
це. инсекте, кору дрвенастих
крзна на његовом
телу донео му је биљака, од којих су нека
назив медвед веома скупоцена. Тиме
с огрлицом. изазива љутњу шумара. То је
разлог због ког сваке године
буде убијено око 3.000 ових
медведа. У Индији се медвед
с огрлицом сматра стоком.
Медвед са наочарима дугује своје име
круговима крем боје који оивичавају
његове очи попут наочара.
Црни азијски медвед
Н азива се исто тако и
медвед са огрлицом, или
поетски речено „месечев
медвед“. Бели полумесец
који носи „нацртан“ на
својим грудима, наденуо
му је ова имена. О статак
његовог крзна је лепе
тамноцрне боје. Живи
на планинама до 4.000 ш
висине, у шумама Азије
од Ирана, преко Хималаја,
Бангладеша и Кине до
и други медведи...
Медвед са наочарима
То је једини медвед који
живи у Јужној Америци.
Њ егова станишта смањена
су због уништења шума, са
циљем претварања шумских
подручја у пољопривредне
површине. Прибежиште је
налазио у пространим и
влажним шумама, на висини
између 1.800 и 2.300 т .
Медведи са наочарима могу
се срести на Андима чак и до
4.000 т висине, на граници
са вечним снегом! Врста је
угрожена, јер у свету није
остало више од 2.000 јединки
у дивљем стању. Ова врста
медведа може да се храни
кунићима(питомим
зечевима). птицама, па чак
и ламама или стоком. Ипак,
у највећој мери једе воће,
шећерну трску, мед и гајени
кукуруз. Зато што га
понекад прождире у
огромним количинама,
сељаци премазују класове
Велика панда је окретан акробата,
одличан пливач и веома добар
тркач.
кукуруза јаким
инсектицидом који може
убити целу фамилију
чедведа. Медвед са
наочарима је и одличан
пењач, који проводи већи
део свог дана на дрвећу.
Велика панда
То је најређа животиња
на свету и једна од
најугроженијих врста
уопште. У слободној
природи има свега
стотинак великих панда.
Велике панде живе у Кини
у појасу који оивичава
висораван Тибет, између
1.200 и 3.400 т надморске
висине. Ова животиња
храни се скоро искључиво
бамбусом, којег гута дневно
у количини од чак 38 к§!
М ора толико много да га
једе јер бамбус садржи
свега 20% хранљивих
материја. Панда не пада
у зимски сан и не мумла.
Јединствен је међу
медведима због шапа
са 6 прстију прстију,
тако развијених да их
користи на начин као
човек свој палац.

Ж ивот ињ е из р о д а м ачака
често су усамљене, моћне
и веом а паметне. О бдарене
страшним канцама и
чврст ом вилицом, оне су
најефикасније убице међу
свим месоједима.
Главни адути
Мачке имају оштар вид
и добар слух, што их чини
нарочито опасним за њихов
плен. Насупрот томе, чуло
мириса много је мање
развијено код мачака
него код паса и вукова.
Оно им, пре свега, служи,
за међусобно опхођење
нпр. у брисању трагова урина
неког рођака који је
обележио своје ловно
подручје.
Род снежних
Пуми је веома пријатно на стрмим
теренима. Поседује оштре очњаке због
којих се не боји да нападне већи плен.
Пума пужеве голаће и скакавце!
Звана и кугуар, ова витка Она не следи свој плен него
животиња прави је атлета се скрива, чека погодан
високих области. Она може тренутак да га
скочити и до 5 ш увис, и нападне и брзо убије,
прескакати с дрвета на дрво једним уједом
са великом лакоћом. Мале је за потиљак или
тежине, која не прелази 60 к§ ломљењем врата
али, с репом, може бити дуга једним снажним
и до 3 ш. Н а Стеновитим ударцем шапе.
планинама и Андима живи на Неуморан је
до 4.000 ш висине.
Лови ноћу, често
и велики плен
као што су вапити
(канадски јелени),
муфлони,-млади
лосови, медведићи,
а на Андима једну
врсту лама звану
гванако, Али,
подједнако воли и
мачакаЈу
путник, она прелази огромне
раздаљине да би пронашла
храну. Територија на којој
лови може имати 1.000 к т 2.
што је 10 површина Париза.
Рис
Рис је присутан на скоро
свакој планини на свету,
у Европи, Азији и Северној
Америци. У Француској
живи на Вогезима, Јури
и на Алпима. Постоји
више подврста, од којих
се разликују само две:
евроазијскп рис и
северноамерички рис, који
је много мањи. Сви имају
чуперак длака (кићанку) на
ушима, огрлицу око врата и
кратак реп. Евроазијски рис
поједе 2-3 к§ меса дневно.
Он нарочито цени дивље
зечеве, веверице, птице
и ситне глодаре. Може
нападати и много веће
животиње. попут јелена,
дивокоза (шамоа), па чак
и домаће животиње, као
што су овце и козе. Веома
избирљив, рис гули кожу
са плена у оној мери у којој
га прождире, а оставља
изнутрице.
Снежни пантер
Исто тако зове се и јагуар.
То је усамљена животиња
која воли стрме терене.
Живи на високим планинама
Човек је ловио снежне пантере
или јагуаре због њиховоГ крзна,
па су сведени на број од 3.000 до
5.000 јединки.
централне Азије, на
Хималајима, између 900 и
5.000 т висине. Захваљујући
свом дебелом крзну, он је
сасвим добро прилагођен
и на најоштрије зиме.
Веома покретан, може да
направи скок од 5 т
висине! Њ егове широке
шапе спречавају да
упадне у снег. Храни се
овцама и козама, али не
преза ни од ситнијих
животиња: мрмота. фазана
или јаребица. Дешава се и
обрнуто, да напада много
већи плен него што је он сам,
попут јака теж ег до 200 к§!
Тежина јагуара не прелази
75 к§. Достиже дужину
од 1,50 т , без репа, који
је дуг и 1 т . Овај му може
послужити као ешарпа у коју
се умотава да би се заштитио
од хладноће.
Манул или паладина мачка
Овај велики мачак из Азије,
стаса домаће мачке, нема
ништа што подсећа на
салонску мачку. Њ егово
дуго, „пахуљасто“ , крзно
омогућава му да поднесе и
 Будући да је био жртва човека који
Га је гонио и уништавао шуме у којима
живи, сибирски тигар постао је
предмет проГрама заитите.

жестоких сибирских
хладноћа, где температура
може да се спусти испод
-50° С. Угрожен од стране
човека, налази се пред
ишчезавањем, јер у дивљини
има свега 400 ових тигрова.

Манул или иаладина мачка личи

на огромну европску дивљу мачку.
највеће хладноће, са Сибирски тигар
температуром и до -50° С. Снежни тигар највећи је од
Он мрзи снег. Чим почну свих врста из рода мачака.
падати пахуљице, брзо Он може достићи дужину
се враћа у долину. Овај од 2,80 ш не рачунајући реп!
горш так који настањује Највећи који је до сада нађен
падине са одронима све имао је више од 380 к§.
до 5.000 ш висине, цени Некада пространа,
и велика пространства његова територија данас
монголских равница. је ограничена на уске
Кад лови, он се појасеве на истоку
приљубљује уз земљу Сибира. Он живи
и пузи до свог плена да у четинарским
би га изненадио. Просто шумама. Њ егово
је луд за ситним глодарима крзно и слојеви
као што су мрмоти. сала који се
Крик манула је необичан. гомилају на
То не личи на мјаукање слабинама и
већ пре на хукање трбуху
сове. штите га од
60

М уж јак т ет реба руж авца
(малог т ет реба), становник
ш умовит их планина, има
предивно перје. О в а ј украс
показује се у сво ј својој
лепоти у сезони парења.
Начин борбе
против хладноће
Ова мала кока из вресишта
живи и до 2.300 т висине.
Одговарају јој четинарске
шуме са пропланцима. Ако
се чешће одлази на планину
у Сибиру, она се може наћи
и на отвореном. То је птица
која живи на веома
смањеном простору. Зими.
Тетреби
Његово црно перје са тегет одсјајем,
украшено са два црвена азраштаја
изнад очију, даје мужјаку тетреба
величанствен изглед.
изнад њихових очију толико
се надувају да се спајају на
врху лобање. Они шире своја
крила све до земље да би
задивили противнике. Перје
на њиховом врату и грудима
надувава се да би их учинило
много већим него што су у
ствари. Затим почиње борба.
Мужјаци скачу један на
другог. Када женка одабере
свог мужјака, враћа се мир.
Мали тетреб или ружавац има реп
који се отвара као лепеза. Он воли
мали тетреб (ружавац) копа ивице шумских пропланака и шуме
ходнике у снегу да би имао на висинама.
где ноћу да се заштити од
хладноће. Многи његови
рођаци спавају на исти
начин на неколико
метара једни поред других.
Кад осване дан, они
пробијају снег и одлећу.
Шепурење - игра
заљубљених
У пролеће, кад је сезона
парења, мужјаци малог
тетреба изводе крајње
занимљиву игру показивања,
тзв. шепурење, да би завели
женке. Црвени израштаји
 Планински
Ова импресивна грабљивица несто
обилази стрме падине Андских
Кордиљера где лебди у круг све
до 6.000 ш висине.

млади птић сваке друге

године. Он спада у стрвинаре
и храни се костурима
животиња, као што су
лама или лама викуња.

Жућкасто-мрки
белоглави орао
Присутан у планинама јужне
Европе и Азије, овај
Чим козорог или нека крава јужноамерички орао има величанствени „лебдећи
уГину од болести, или након велику тежину за животињу летач“ постаје велики
пада, ст рвинари са пакленом која живи у ваздуху, јер трапавац кад се спусти
буком почињу сво ј балет око може бити теж ак и до 12 к§. на земљу. Право оружје је
тела одеране коже. П осле Гнезди се у избочинама стена његов страшни кљун, којим
ком адањ а стрвине, сурово се неприступачних окомитих сецка месо и струже кости.
от имају само за скелет. Н а литица. Њ егово
крају од ж ивот иње не ост аје пространо гнездо Груиа кондора усред оброка.
ништа. дочекује
само
Андски кондор једно
(кордиљерски кондор)
Са својим огромним
крилима, у лету широким
око 3 ш, он представља
највећу птицу летачицу на
свету! Захваљујући њима,
он лако може да лебди
сатима на великим висинама
и да се подиже помоћу
топлих узлазних ваздушних
струја, које му служе као
праве дизалице. Овај
чистачи ш
Жућкасто-мрки белоглави орао воли
живот у групи и живи у колонијама од
више десетина, па чак и више стотина
јединки.

кост у својим канџама и баца

је на стене да би је разбио.
Затим гута комадиће такве
какви су. Њ егов желудац
лучи сокове налик киселини,
која их разједа да би
их омекшала, како би их
он лакш е појео.

Брадан је орао који је добио име

Н а лешини једне краве, Брадан захваљујући црном перју испод свог
кљуна, које образује перјану ресу
белоглави орлови могу се То је једна од највећих налик на брадицу.
у великом броју пронаћи и најређих птица Европе.
око костура, обично њих Присутна је и другде у свету,
тридесетак, а понекад чак као на Хималајима или у
и више од стотину! Африци. Ова грабљивица
Најгладнији белоглави данас је угрожена и налази
орлови наваљују на оброк, се пред ишчезавањем. Није
испруженог врата и напола лакома на месо јер више
отворених крила, воли кости и срж
заузимајући претећп став у њима.
да би одгурали најслабије. Брадан
Други их брзо следе. прилази
О ш тар впд омогућава живо-
белоглавом орлу да ТИЊСКОМ
разликује ситне сисаре лешу само једном, и то
са више од 3 к т висине! пошто су се сви други
Осим тога, ови орлови стрвинари послужили. Он
обдарени одличним може прогутати кост дугу
памћењем, могу пронаћи 30 с т . А ко то не постигне,
костур неке животиње разбија је и то необичном
више дана након тога што техником коју је савладао
су га угледали на земљи. годинама искуства. Носи
 Царски орао
Ц арски орао, господар
планинских врхова са
импозантним крилима,
која у лет у имају 2 ,50 ///
ширине, прави ј е м ајст ор
у умет ност и летења.
Пилот без премца
Кад запази плсн, орао се
претвара у летећи метеор.
Он спушта своја крила и
јуриша на њега брзином
већом од 200 кш/ћ. Способан
је за невероватне ваздушне
подвиге, летећи понекад чак
и на леђима. Да би штедео
своју снагу, он користи топле
ваздушне струје које се дижу
увис. Допушта да га оне
повуку према горе правећи
широку спиралу.
64
животињама: дивокозом
(шамоа), јаретом козорога,
младунчетом лисице...
Захваљујући снажним
канџама, он односи плен у
своје гнездо да би га појео.
Тако може подићи скоро два
пута већу тежину од своје
сопствене нпр. близу 8 к§!
Врста коју треба заштитити
Царски орао спречава
пренамножавање ситних
сисара, уклања болесне и
Изражен ловачки таленат сувише слабе животиње.
Захваљујући оштром виду, Зато је човек крив што је
царски орао може са даљине допринео да он нестане у
од 1 кш запазити мрмота. многим земљама. Нажалост,
Овај месојед има скроман врста је увек осетљива.
апетит: дневно му је довољно
Пар орлова добија сваке године
230 § меса. Он може постити обичнд по два младунца.
чак 2 или 3 недеље током
зиме, када је
дивљач ретка.
Царски орао
храни се
птицама,
змијама,
СИТНИМ
сисарима
као што је
ливадска
волу-
харица,
али и
много
већим

Блиски сродник Гаврана
и вране, алпска Галица,
шампион ј е планинских
врхова. Она живи на
највећим планинама и
може летети у висину
до от прилике 9.000 т.
Акробатски ас
Алпска галица гнезди се у
малим рупама смештеним на
неприступачним стеновитим
литицама. Летачки је ас јер
изводи петље, спирале,
пикирање... У ваздуху може
да направи и најтеже фигуре.
Она користи и топле узлазне
струје да би се подигла у
ваздух а да практично
и не залепрша крилима.
Понекад се баца у празно,
пикирајући брзином
од 100 кт/ћ.
Алпска галица М
Променљив начин живота
Лети се алпска галица
спушта током дана у јатима
на планинске пашњаке да
би на њима тражила храну.
М ала група ту из гнезда вади
инсекте који представљају
основу њихове исхране, али
и јаја малих врабаца
или илодове
Врло друштвена, алпска Галица живи
Vјатима са №(1 до 200 себи сличних
јеоинки. Они образују праве ескадриле.
Алпска галица има стас голуба,
али препознатљива је по свом жутом
кљуну и црвеним ногама. Планинари
је често грешком зову „чавка“,
која је, међутим, птица равнице.
брусница и боровница.
Кад стигну зима и хладноћа,
на пашњацима је све мање
хране. Због тога алпске
галице не остају у долинама.
Оне се задовољавају да се
у њих спусте у јатима током
дана. Зимски спортски
центри могу да представљају
неочекивану добит за ове
крилате животиње, које ту
налазе нешто да поједу,
нарочито у кантама
за смеће.

Ј1ама ј е ж ивот иња која
ј е симбол Анда. М ање су
познат е алпаке, викуњ е
и Гванако, које су им ја к о
сличне. О не предст ављ ају
сроднике из исте фамилије
камила. Ж иве на надм орској
висини до 5.000 т.
Божја животиња
Као и њен сродник алпака,
и лама је припитомљена пре
5.000 година у Јужној
Америци. Народ Инка
посебно ју је поштовао и
нудио њено месо боговима.
Већ тада, као и данас,
лама је служила као товарна
66
животиња. Она је могла
пренети 25 до 30 к§ терета
на двадесетак километара
током једног дана! Као и
њена рођака двогрба камила,
и она може да се задовољи са
веома мало воде и хране.
Рачунајући до гребена леђа,
она не прелази 1,25 т висине.
Покретне усне
Ламе имају горњу усну
подељену на две расцепом у
средини. Служе се са та два
дела усне као покретима
прстију, да би
пажљиво
Лама
дохватиле траву. Оне се
тако могу почастити неким
биљкама, пажљиво
избегавајући оне бодљикаве.
Њихових 6 секутића
омогућавају им да секу
траву коју гутају, а да је
не ж ваћу/У ствари, оне
располажу желуцем који је
оспособљен да их тако вари.
Затим, попут крава, дуго
преживају.
Пљувати ради
застрашивања
Уколико се посвађа са
другим сродницима, лама
спушта уши јако уназад и
упери главу према небу
да би изгледала виша.
груиа
гванако лама
и њени сродници
Колико Год да су ламе и алпаке
бројније (2 до 3.000.000 од сваке
врсте), то су Гванако ламе све ређе.
Н ајчешће је навала
пљувачке довољна
да смири напетост па
нема потребе да се
ламе потуку.
Алпака
Увек се стиче утисак да
је алпака обукла вунени
огртач који јој сеже до врата.
Њ ено руно изузетно је густо,
а осим тога, фино и меко
попут свиле. И алпаке се
гаје, пре свега, због
квалитета њихове вуне.
Са стасом велике овце,
оне су ипак мале за
ношење терета.
М ного мање од ламе, и алпаке су биле
одомаћене веома рано, у највећој мери
збоГ квалитета њихове свиленкасте
вуне.
Дивље „ламе“
Гванако и лама викуња две
су дивље камиле са Анда.
Гванако ламе крећу се
великим пространствима
Патагоније, на висини
у нивоу мора, затим све
до севера Перуа према
висинама које су негде
између 3.000 и 4.500 ш, да би
побегле од човека. Гванако
лама је највећа андска
камила теш ка 120 к§ и
висока 1,30 ш. Њ ено месо
и кож а веома су цењени.
Због тога је много ловљена,
па је чак и ишчезла из неких
области Аргентине. Друга
врста (лама викуња) може
се наћи у Перуу, у Боливији
и на крајњем северу
Аргентине, између 3.000
и 4.500 ш висине. Данас
је заштићена врста. Ламе
викуње дуго су убијане
због квалитетне вуне, јер је
њихова длака још финија
него длака алпаке.

У срцу аф ричког континента
у КонГу, налази се вулкански
ланац ВирунГа, који се
прост ире око стот инак
километ ара у правцу
ист ок-запад. Он достиже
максималну висину од
4.0 0 0 т, а значајан ј е као
последње ут очиш т е црне
планинске Гориле.
Највећи од свих мајмуна
Овај горила највећи је од
свих мајмуна. Задивљује
импозантном ширином
плећа. Усправљен на две
задње ноге, он има око
2,20 т висине. Истински
велике тежине, он
достиже скоро 180 к§.
Ж енка је упола лакш а
од мужјака.
Велики мирољубиви
Мирна животиња
Гориле воде миран живот.
Суштина њихових
активности посвећена је
тражењу хране, исхрани и
спавању. Сасвим супротно
легенди, горила уопште није
агресивна животиња. Суочен
са човеком, он је чак пре
уплашен. Горила се рађе
опредељује за бежање него
напад, изузев у случају када
су угрожени његови
младунци или рођаци. Тада
се неће устезати да покаже
сву своју снагу да би их
одбранио. Он неће бити
импресиониран неким
другим горилом за ког је
проценио да је слабији од
њега, већ се упушта у
демонстративно разметање.
Горила не преза од тога да покаже
своје страшне очњаке да би застрашио
непријатеље.
Тада виче, удара се у груди,
показује своје опасне
очњаке, баца се на земљу и
жестоко удара по њој. Креће
се напред-назад да би боље
застрашио противника.
Живот у групама
Гориле нису усамљене.
Живе у породици од 5 до 20
горила. Свако од њих има
своје одређено место у
групи. Сви поштују
ауторитет доминантног,
старог мужјака. Он је тај
који штити групу и води је
у потрагу за храном. Гориле
су сваког дана у покрету да
би нашле своју храну: лишће,
кору дрвета и корење.
Једу их у великим
количинама, а вулканска
мајмуни: гориле
Гориле живе у Групама од 5 до 20
јединки. Одрасли мужјак ноћу спава
седећи у подножју дрвета, а други на
уздиГнутим лежајима, које праве свако
вече, усред Грана и лишћа.

смањују првобитни животни

простор горила. Велико зло
су КрИВОЛОВЦИ, КОЈИ су
веома скупо продавали
кожу животиња.
Амерички научник
Дајен Фоси (БЈапе Го8беу)
убијена је 1985. године зато
што је покушавала да се
бори против криволоваца.
Данас се 400 горила Вирунге
налазе пред ишчезавањем.
земља Вирунге нуди их у Угрожена врста
изобиљу. Богата земља Вирунге
одувек је привлачила веома
Гнездо за породицу сиромашне људе из ових
Сваког дана, већина горила области. Да би преживели,
прави себи меко гнездо за морали су крчити шуме по
спавање на земљи или на падинама планине где су
дрвећу за најмлађе. Гомиле правили „терасе“ за гајење
грања и лишћа чине дебео култура. Међутим, они
душек који их штити од нису престајали да се
хладноће и влаге. Групе шире и непрестано
горила праве серију
Женке доносе на свет једно
одвојених гнезда међусобно младунче, отприлике, сваке
удаљених свега неколико 4 године. Гориле су веома
метара. Понекад, мужјак нежни родитељи, који
напушта породично гнездо материнске покрете
сличне нашим.
да би се осамио.
Потом читава група пада у
дуг сан који траје више од
13 часова.

Планински м ајмуни имају
тежи ж ивот него њихови
равни чарски сродници.
М орају поднети велике
хладноће и недост ат ак
хране т оком зиме.
Гелада
Ови мајмуни живе само на
етиопској висији, између
2.300 и 4.400 т надморске
висине. Спадају у породицу
бабуна, имају главу са дугом
њушком и импресивну
вилицу. К ожа на средини
њихових груди гола је и
светлоружичасте боје.
У условима веома сурове
климе на овим висинама,
за геладу биљоједа храна је
Високопланински
Геладе показују свој
стрмине могу достићи и
бес Гримасама. Свака од
њих је јединствена. Она 2.000 т висине. Тако се
подразумева посувраћивање штите од предатора,
Горње усне иреко носа, нарочито пантера.
ошкривање њихових
зуба и десни.
Безрепи магот
У кедровим шумама
мароканског Атласа,
висине између 1.200 и
2.000 т , живи једна другачија
веома оскудна. Због врста мајмуна. То је безрепи
тога он проводи већи магот. Он има дебело крзно
део дана у сакупљању да би могао поднети ужасне
влати траве, седећи на хладноће. Са појавом снега,
својој задњици. Понекад и овај биљојед мора тражити
краде на сеоским пољима, храну на дрвећу. Он се тада
због чега га сељаци терају задовољава ретким
бацајући камење. лишајевима, малом
количином лишћа и кором
Високо уздигнута
Груш безреиих магоша.
прибежишта
У циљу трош ења најмање
енергије, ови мајмуни
ретко се премештају
с места на место и то
најчешће вукући се на
стражњици. Геладе
образују велике групе
које могу обухватати
чак и 400 мајмуна.
Мирни су и на сваки
начин избегавају свађу.
Кад падне вече, они
стижу до својих
пребивалишта
на вртоглавим
литицама, чије
мајмуни
дрвета. Мужјаци су очеви за
пример, који се у одређеним
приликама посвећују
младунцима. О хигијени
једне бебе, некад брину
и по двоје.
Присуство мајмунчета често
ублажава напетост између
два одрасла мужјака, па чак
и зближава неке чланове
групе. Кад стигне време за
починак, женке спавају са
младунцима у групама од
двоје или троје. Безрепи
магот је угрожена врста.
Основни узрок тога јесте
нестанак станишта, јер су
место уништених шума
заузеле оранице. Остало
их је свега десетак хиљада.
Други разлог ишчезавања
ове врсте магота јесте
хватање беба мајмуна,
а затим и њихова
илегална продаја
у богатим земљама.
Нема сумње да су, посматрајући
човека, јапанске макаке стекле
навику да урањају тело у топле изворе
природне воде којих има у тој земљи.
Макаке из Јапана
То су мајмуни који живе
далеко на северу. Они
насељавају висоравни у овој
земљи. Као и код безрепог
магота, дебело зимско крзно
обезбеђује и јапанском
макаке мајмуну ефикасну
заштиту од највећих
хладноћа. Он подноси
температуре и од -20° С.
Најчудније је видети макаке
како се зими купају и на
40° С у неком од бројних
природних извора топле
воде, којих има у Јапану.
Овакво понашање потиче од
1960. године. Претпоставља
се да су мајмуни видели људе
Како се ту купају и зими,
а затим су то покушали и
сами. М ора да им се искуство
веома допало, јер овакво
купање данас представља
део њиховог уобичајеног
понашања.
71
 Дезман
постаје вретенаста, а моћне
задње шапе са прстима,
сраслим са пловним
кожицама, помажу му да се
креће кроз воду. Н а њиховим
врховима налазе се дуге
канџе, које му омогућавају да
се у јаким воденим струјама
планинских потока прихвати
и за најмању неравнину на
обали.

Врло корисна труба

Њ егова гола рилица у
облику трубе располаже
Д езм ан ј е веом а рет ка и доприноси и чињеница да је ситним, осетљивим
углавном непознат а ж ивоти- он активан углавном ноћу. органелама којима
ња. Ж иви само у Пиринејима, Близак је сродник кртице, открива елементе у
на планинским масивима али не живи под земљом већ окружењу. Захваљујући
северозападне Шпаније обожава високопланинске њима, он може да анализира
и на северу ПортуГалије. потоке и језера. и мирисе у води и тако
пронађе плен: водене
Смешна кртица Живела вода! бескичмењаке и ситне
Дезман је мала животиња, У води, дезман губи свој тра- инсекте закопане
најнеобичнија за коју се зна. пав изглед. Њ егова силуета у пешчаном дну.
ЈТичи на велики длакави
Дезман може ронити
жбун снабдевен трубом,
читаве 4 минуте.
прстима који су срасли
пловном кожицом и дугим
репом који је покривен
крљуштима. Реп чини
скоро половину дужине
тела дезмана, 25 с т .
Врло стидљив, дезман ретко
допушта да га посматрају,
па се о њему зна још увек
врло мало. Томе несумњиво
 Планински лептири
Н еке врст е лептира
наклоњеније су планинским
срединама и не боје се висина.
То ј е случај са А полоновим
лептиром, најпознат ијим
планинским лептиром, и
И забелом, која ј е много ређа.
Ј1епе црвене туфне
Аполонов лептир живи
на планинским масивима од
Европе до централне Азије,
на висинама између 800 и
2.500 ш. Једна блиска врста
која посећује Хималаје
живи на још већим висинама,
на 5.000 т ! Овај лептир воли
алпске пашњаке и суве
шљунковите терене. Њ егова
крила у раширеном стању
имају распон од 6 сгп. Оно по
чему се он препознаје
јесу лепи црвени кругови
окружени црном бојом.
Много врста
ЈЈептир ове врсте
(старе преко 20.000 година)
еволуирао је у више праваца,
у складу са местом на ком се
може наћи, што је имало за
последицу настанак већег
броја подврста. У Европи,
данас постоји само више
десетина ових лептира.
Угрожена врста
Обично мора да прође
цела зима да би се из јаја
Аполоновог лептира излегла
млада гусеница. Понекад
блага јесен доприноси
А полонов лептир (сродник ластиног
репка) у Европи насељава пределе
и до 2.500 т висине.
превременом рађању
гусенице. Она мора дочекати
следеће пролеће да би се
преобразила у лептира.
Аполонов лептир данас је
угрожен због промене климе
(еф екат „стаклене баш те“)
и нестанка травних
површина у корист шума.
Изабела
Овај величанствени ноћни
лептир може се срести само
на Пиринејима и у јужним
Алпима. Свако од његових
великих крила украшено
је једним окцем, односно
црвеним кругом оивиченим
црном бојом. И забела је
веома редак лептир,
нарочито због тога што су га
ловили колекционари, па је
данас заштићена врста.
 Радознали купач
Водени кос, звани и ,$ р љ а к “,
предст ављ а јединст вен а ^
случај. О ва смешна птица ^ ^
способна ј е да рони у
изузетно бујним потоцима,
чак и да плива.
Седам секунди без дисања
Снажан је па може да хода
под водом по дну реке, да би
тамо тражио храну: водене
инсекте и њихове ларве,
ситне рачиће, црве, пијавице
и рибице тек излегле из јаја.
Да би остварио тај подвиг,
он се супротставља воденој
струји спуштене главе и
подигнутог репа. Тако га
вода, која клизи по његовом
телу, приљубљује за дно.
Осим тога, канџе му
омогућавају да се чврсто
ухвати и за наЈмањ у
и збочину у рељ ефу или
з ђа
; неку стену. Тако водени
кос остаје под водом
неколико секунди.
Добро прилагођено перје
Једна од тајни воденог коса
лежи у његовом перју. Оно
је тако фино да обухвата
ситне мехуриће ваздуха, који
Водени кос може ходаши иод водом
насупрот воденим струјама.
спречавају да се оно покваси
и олакшавају да што брже
стигне на површину воде.
Живот на обали воде
Ова птпца живи на
обали брзих потока и
река препуних кисеоника,
са јаким воденим струјама
и водопадима. Њ егова
територија обухвата део
воденог тока од неколико
стотина метара. Н еки други
пар ту није добро дошао.
Парови воденог коса праве
једанпут или двапут годишње
гнезда од маховина и
гранчица, близу воденог
тока, у заклону неке стене
или између корења.
Ж енка у њега полаже
4 до 6 јаја, из којих
младунци излазе 15 дана
касније. То су већ чувени
рониоци и пливачи, а да још
не знају ни летети.
 Мит или стварност М
ст опало (Вјц(оо()- • . планине
свет а наст ањ ују смешне
ж ивот иње на две ноге,
нека врст а између човека
и мајмуна.
Јети
Мали јети, кога нам показује
Ерже у тексту „Јека са
Тибета“, није „ужасан
снежни човек“. То створење
је пре плашљиво. Покривен
дугим крзном, јети подсећа
^ ^оји је живео у Кини пре
Ш ш ).000 година.
на орангутана. Висок је
око 1,50 т и поседује дуге
руке које се спуштају скоро
до колена. Упркос томе
што може да стоји усправно,
у случају опасности више
воли да побегне на све
четири ноге. Често
присутан близу снежних
врхова, он је живео многе
ниже, у шумама
рододендрона.
Јеши, сшваран снежни човек
или леГенда...
Велики Јети
Мали јети има далеко
импресивније рођаке. То су
велики јети у Кини, Бигфут
(Велико стопало, ,ЈИ%ј'оо1“)
или Сасквич (5а$^иа1:сћ)
у САД и Алмаст ( А 1 т а б 1 у )
у неприступачним деловима
Кавказа. Ова животиња
је колос од 2 до 3 т висине,
која тежи од 250 до 450 к§.
Велики јети могао би бити
сродник гигантопитека,
једног џиновског мајмуна
Мит или стварност
Да ли су велики човеколики
мајмуни, описани широм
света, који насељавају
планине, само легенда?
Постоје многи докази о
њиховом постојању: неке
особе су их виделе, оставили
су трагове свог проласка
(траг у снегу, длаке...).
Али, услед недостатка
много опипљивијих доказа.
научници још увек сумњају
у њихово постојање. Исто
тако, не треба рећи да они не
постоје... У сваком случају,
описи о њима, остају и даље
помало фантастични...
 Трагови
мрмош
Д и вљ е ж ивот иње није у ве к
лако видети, чак ни са веом а
добрим двогледом и са м н о г о
стрпљења, је р су у ве к веом а
опрезне и стидљиве.
Н а срећу, оне ост ављ ају
Гомиле знакова који дуГо
Говоре о њима.
Трагови
Трагови које животиње
остављају у снегу, блату или
муљу, непресушан су рудник
информација. Јединствени
за сваку животињску врсту,
они се сврставају у три
основне групе. Тако глодари,
као мрмот или дивљи зец,
остављају отиске у облику
шаке са прстима, више или
мање, у целости. Међутим,
ако траг обухвата серију
збијених кругова са малим
Ш ММ козорог
шиљцима на крајевима, туда
је сигурно прошао месојед,
као вук или хермелин. Мали
шиљци трагови су њихових
канџи. Свака нога папкара,
попут козорога и дивокозе,
оставља у земљи два трага
један поред другог. То су
два издужена облика
заобљена при основи, који
се завршавају зашиљеним
врхом, скоро као делови
штипаљке или пинцете,
окренути лицем у лице.
Брзина хода
Пажљиво проучавање
трагова омогућава и то
да се сазна у ком је правцу
животиња отишла и којом
брзином. Што су кораци
удаљенији, то је животиња
ишла брже. Када је у пуном
шешред
трку, онда су врхови отиска
папака или прсти месоједа,
отворени у највећој мери.
Скокови могу оставити
потпуно скупљене трагове,
као код веверице која ставља
све четири своје шапе
на исто место. Дивљи зец,
насупрот томе, полаже на
земљу прво предњу шапу,
затим одмах испред другу
предњу шапу. Најзад, стижу
и две преостале шапе које
се спуштају заједно.
Брабоњци
Облик брабоњака зависи од
исхране животиња. Биљоједи
остављају најчешће скоро
округле брабоњке. Оне
код дивљег зеца подсећају
на перле. Њихов мирис није
ништа мање неугодан од

дивљи зец
. посматрач.
дивокоза
(шамоа)
оног који има коњска балега.
Насупрот томе, мирис
брабоњака месоједа је јачи и
код човека изазива мучнину.
Они су издуженог облика и
понекад изувијани. Често се
могу наћи трагови онога што
је животиња појела: длаке,
перје или ситне кости.
Гвалице сове
Птице месоједи, углавном
грабљивице или сове,
гутају свој плен у целости,
али њихов желудац не вари
све, нарочито не перје,
длаке, неке ситније кости
или љуштуре инсеката.
Сви ови састојци међусобно
се лепе у желуцу и образују
малу лопту названу
„гвалица“. Птице их на
крају испљуну. Њихов
Шф- - V- смрче упућује на пољског
мрмош
миша који је све оглодао. У
■ природи има на хиљаде
таквих малих трагова који
нас могу упутити на прави
узрок, уколико сте добар
гвалица - избљувак ј&?Џ
Ш.Љ. шшце-грабљивице
Шишарка обичне смрче коју је глодао
пољски миш, леш ник који је веверица
садржај карактеристичан извадила из љуске, остаци вилиног
је за сваку врсту птица. сита (пошто мрмот обожава цвеће),
кора коју је огулио дивљи зец... све су
то видљиви трагови у планини, који
Трагови оброка нас упућују на њене становнике.
Животиње током оброка
шиишрка
остављају остатке од јела
смрче
(лешеве, семенке, омотач
плода леш ника...) или
лешници
трагове на биљкама којима
се хране. Пажљивим
проучавањем тих остатака
може се сазнати који гурман
је туда прошао, јер свака
животиња има свој омиљени
јеловник и свој начин
узимања хране. Смоласта
грана четинара на којој
недостају четине сведочи
да је ту јео мали тетреб
ружавац. Скелет ланета
са још увек целом кожом
указује да рис није далеко. огуљена
(оГлодана) кора
Потпуно огољена шишарка
77
 Вегетацијски
ОСОЈНА ПРИСОЈНА
СТРАНА СТРАНА

појас вечног снега и леда

А лпијски појас

С убалпијски појас

% П ланин ски појас

Б рдски појас

Н а свим планинама у свет у Различити услови томе, друге не могу да се

биљ ке се р а зв и ја ју у складу
са надморским висинама.
Оне су на падинама присутне
по појасевима (висинским
зонам а) у складу са условим а
који им највиш е одговарају.
на различитим
надморским висинама
Н а 3.000 ш висине, услови
за опстанак биљака много
су суровији него на 1.000 ш.
Ту је температура много
нижа. Тиме се неке биљке
задовољавају. Насупрот
развију у таквим приликама.
Вегетацијски појасеви нису
сасвим исти на Андима,
на Стеновитим планинама
или Алпима, јер се клима
разликује. Опште гледано,
вегетација се организује у
четири основна нивоа. Сваки
п о ј асеви
од појасева једноставно се
налази померен на много
већу висину у тропима у
поређењу са Европом.
Кад је у питању иста
надморска висина,
уколико се ради о планинама
ближе екватору, утолико
температура више расте.
На свим планинама
овог света
У подножју свих планина
на земаљској кугли налази се
први појас вегетације сличан
равници. Н а Андима, испод
екватора, то је појас бујне
тропске шуме, док се на
Стеновитим планинама,
много северније, у том појасу
налазе прерије. Изнад је
шумско подручје. Још много
више, дрвеће уступа место
травном појасу и ниским,
патуљастим биљкама.
Најзад, близу врхова је
последњи појас, подручје
стена и вечног снега.
Брежуљкасти
(брдски) појас (1)
У Европи, први вегетацијски
појас почиње у долини да би
се завршио око 1,000 ш
висине. То је брежуљкасти
појас, у окружењу села.
Просечна годишња
температура износи 15° С.
Вегетација се развија
9 месеци, од краја зиме
до почетка јесени.
Планннскн појас (2)
У планинском појасу
који следи, па све до 1.800 ш
висине, вегетацијски период
траје свега 6 месеци. Средња
годишња температура овде је
још увек блага: између 15° С
и 8° С. То одговара шумама
које доминирају у овом
појасу. Дрвеће може
бити листопадно, попут
букве и брезе, мада има
и четинара: јеле и ариш.
Субалпијски појас (3)
Субалпијски појас,
отприлике на подручју
између 1.800 и 2.400 ш
висине, има доста тешке
услове за опстанак. Средња
годишња температура
на највећим висинама не
прелази 5° С. Вегетација
има највише 5 месеци
могућност да се развије.
Све проређеније шуме
изграђене су само од
четинара.
Алпијски појас (4)
После прелазне зоне у којој
су уништене шуме, алпијски
појас пружа се све до 3.000 ш
висине, до вечног снега и
леда. Са средњом годишњом
температуром не вишом од
3° С, услови су као на
крајњем Северу. Вегетација
је активна свега 3 месеца, а
обухвата алпијске пашњаке:
травна пространства
проткана ситним цветовима
попут јагорчевине.
Појас вечног снега
и леда (5)
Ово је последњи појас у ком
снег може остати током целе
године. У овој васиони од
камена, опстају само неке
ретке биљке прилагођене
на теш ке услове, као што
су андрозаце и љутић са
снежаника (види стр. 87).
Осојна и присојна страна
У једној истој долини,
природа вегетације и
вегетацијски појасеви
донекле се разликују,
зависно од тога како их
обасјавају Сунчеви зраци.
Страна које је боље
изложена, осојна, може
примити скоро 10 пута више
Сунчевих зрака него
супротне падине, присојне.
Клима је, дакле, ту много
сувља и много топлија.
 Планинске

Смрча
(обична Ч Ш И Р " Обичнајела Ариш
уш Ш р^ смрека) .Ј Ш ^ ^ О н а се диже То је једини
Њ ена пирамидална сасвим усправно, са четинар који жути
крошња позната је својим кореновим системом у јесен и губи своје иглице
Ш ђу свим осталим сродни- који продире дубоко у земљу. почетком зиме. Н арочито
цима. То је божићна јелка. Стабло јеле постиже 60 ш успева на висинама између
Ово високо дрво може дости- висине. Уколико је има 1.200 и 2.400 ш. Међутим,
ћи 60 ш висине, а расте скоро у висинском појасу од 700 он захтева много светлости
свуда где има доста воде и до 1.100 ш, може се наћи и много воде. Ариш је дрво
хладноће. Омиљена животна и све до 2.000 т , као нпр\. на средњег раста који не
средина смрче је планинска, Пиринејима. Обична јела је прелази 35 т висине.
до 1.700 ш висине. и „остава“ и заклон за бројне Што је висина већа, то
Њ ене четине труну на земљи животиње. Мали тетереб он дрво спорије расте,
, у и повећавају киселост (ружавац) једе њене четине нпр. треба 15 година да
земљишта у толикој (иглице), а њену кору, дрво би порастао до 2 т на
мери да ту скоро и шишарке, надморској висини од 1.700 т .
ништа не може л" једе много и нешто мање
ћеУ Т-Д успевати. иисеката. 1 од 50 година
Најстарије смрче Она може на само
достижу 600 живети скоро ' 800 ш
година вредних више од већој висини.
ШЗ? поштовања! ј | К -у 500 година.
 дрвенасте
»
&' Буква
РДјг Ово дрво
није типична
планинска врста,
али успева све до 700 т
висине. Воли хладноћу и
влагу. Велики је конкурент
обичној јели коју тежи да
елиминише. Сенка букве
спречава друге биљке да
расту под њеном крошњом.
Њ ен најдужи животни век је
518 година, мада обично
умире након 200 година.
Буква даје храну многим
животињама.
Јаребика
То је дрво
висине 15 т , обично
распрострањено у равници
и на планини. Може се наћи
све до 2.400 т висине.
Јаребика захтева много
светлости да би се развила.
Она воли светле шуме у
којима лишћари и четинари
расту једно уз друго.
Зову је и мукиња и птичија
оскоруша, јер птице веома
цене њене ситне корално-
црвене плодове. Они опстају
веома дуго током зиме,
те представљају драгоцену
резерву хране.
Ург Џиновска секвоја
$ (мамутовац)
$ Са висином од 83 т и
обимом од 30 т , ово је један
од највиших четинара на
свету. Млада секвоја расте
читавих 100 година. После
њено стабло не престаје
да расте. Џиновска секвоја
живи у Калифорнији између
1.400 и 2.500 т висине. Може
достићи невероватну старост
од 3.000 година. Секвоја се
врло теш ко размножава, јер
њене шишарке могу остати
20 година на стаблу пре него
што падну на
земљу и почну
Расипати
џ Ш М јШ р своје
Ж семенке.
81

ШШш Рододендрон
'Ш И р Латинско име врсте
значи ружино дрво.
У пролеће, оно на врховима
својих грана носи
величанствене букете белих,
роза или љубичастих
цветова. Рододендрон, који
у Азији достиже 30 т висине,
планинска је биљка. М оже се
наћи на Пиринејима, Алпима
и Хималајима, где расте до
надморске висине од 3.000 т .
Ту су чувене шуме
рододендрона, по својој
лепоти наравно, али и због
тога што се у њима
крије
п *- '> Ј ј ј ј ^ ^ тај анствени
К 4 јсти.
Планинске
Кедар
Овом чети-
нару одговарају
области са мало падавина,
између 1.400 и 2.400 т
надморске висине. Постоје 4
врсте кедра: либански кедар,
атласки кедар, хималајски
кедар и кедар са Кипра.
Кедар нарасте у висину 30 до
50 т . Врх пирамидалне кро-
шње либанског кедра у ста-
рости постаје „раван“ дајући
јој облик џиновског сунцо-
брана. Њ егов рођак са Хима-
лаја, чије су гране лучно
повијене према горе, мање је
величанствен. Нај-
више винут у небо
Јесте ° наЈ са Ат-
ласа. Најстарији
кедрови имају
1.000 година.
^ Обична
' боровница, клека
Она не нарасте
више од 5 до 10 т . Највећи
примерак досеже рекордну
висину од 26 т . Боровница
је веома отпорна. Она може
живети на сиромашном
земљишту до 4.500 т висине.
Дрво постиже често и преко
1.000 година старости.
Најстарија боровница данас
има близу 1.600 година. У
Јосемитском парку, на Сте-
новитим планинама у САД,
боровнице расту на 2.400 т у
условима веома сушне климе,
. а изгледа чак и
4 јЈ ЈЈ^, на граниту,
\ т И ш !!Г п у ш т а ју ћ и
своје корење
у пукотине
стена.

Цемприн, цирбељ
или глатки бор
Овај бор живи све до горње
границе шуме, на висини
између 1.200 и 2.600 т , а
препознаје се на основу
четина груписаних по 5.
Њ егов облик може бити
здепаст, јајаст или
пирамидалан и достиже
скоро 25 ш висине. На
високим планинама подноси
најтеже климатске услове:
јаку хладноћу зими и кратак
период вегетације. Расте
веома споро. Бројни борови
цемприни стари су
хиљадама година.
биљке
Зелена јова
(алпскајоха)
Ово ниско дрво не достиже
више од 4 ш висине.
Најчешће је груписано
у виду малих шумарака.
То је пионирска врста, која
се налази међу првима у
поновом освајању простора
на којима су искрчене шуме,
као што су напуштени
пашњаци или леднички
валови. К орењ е зелене јове
везује и обогаћује земљу,
производећи природно
ђубриво. Зелена јова тако
терен за друге
биљне врсте, да
би могле расти
на истом месту,
а мало по мало
и заузети њено
станиште.
Бор кривуљ
(клековина бора,
планински бор)
Он дугује своје прво име
љуспама у шишарки које
образују мале кукице. Ово
дрво може достићи 25 т
висине и врло је отпорно.
Бор кривуљ подноси највеће
хладноће, најјаче ветрове,
најсиромашније земљиште
и најстрмије падине. У
Пиринејима се јавља на
рекордним висинама, већим
и од 2.600 т . Њ егове
игличасте четине груписане
по две. Он
може живети
и неколико
векова.
83
 Шуме у магли
Често купане у облацима,
или у магли, ове шуме налазе
се у н ајвећој мери у тропским
област има наше планете,
између 1.000 и 3.0 0 0 т
висине. З о в у их и тропске
кшине шуме. Оне су угост иле
изузет ан број рет ких биљних
и ж ивот ињских врста.
Дрвеће на киши
Вода из облака,
ношена ветром, у тропским
подручјима кондензује се
на лишћу и тече ка земљи.
То овим шумама доноси
изузетну влажност, која се
придодаје оној која је донета
кишом. Отуда и назив
тропске кишне шуме.
Понекад је ова појава
основни извор воде чак и
на неким сушним масивима.
Ове планинске шуме
скривају у свом окриљу врсте
које живе само у оваквој
Шуме у магли су угрожене. Прети им
ишчезавање због прегревања Земље,
али нарочито човека који их све више
и више крчи, да би Гајио културе или
стоку.
средини, попут планинских
горила у А фрици или
медведа са наочарима на
Андима. Осим тога, служе
и као прибежиште али и
својеврсна „остава“ за бројне
планинске птице у сушном
годишњем добу, кад се храна
смањује у другим шумама.
Непресушан
резервоар воде
Веома густо дрвеће често
је мало, ниже од 7 ш,
и најчешће искривљено.
Разлог су климатски услови
који су много тежи него у
долини: температура је испод
10° С, а светлост слаба због
присутне магле. Дрвеће је
покривено лишајевима,
маховином и чудесним
орхидејама. Ове шуме
понекад скривају џиновске
папрати и право дрвеће.
Добро развијен хумусни
слој земље обилује водом, а
покривен је маховином која
омогућава вегетацији да
поднесе најсушније периоде.
 Ј1ишај еви
црпе драгоцену воду.
Н а исти начин,
лишаји одолевају
веома хладним
ноћима високо
на планини и
могу поднети
температуре
и до -75° С
випте дана.

Индикатор загађења
К ао прави сунђер, лишај
упија све што пролази
кроз ваздух, укључујући и
загађиваче који могу бити
прави отров за њега. Када
негде нема лишајева, то је
Пола алга, пола Гљива, својим кончастим хифама да знак да је ваздух крајње
лишајеви су неуморни би је заштитила, посебно од загађен.
и отпорни освајачи суше. Снабдева је исто тако

,
планине. Они се развијају
свуда чак и када се
живот чини немоГућим.
витамином Це, да би је
подстицала на производњу
хранљивих материја.
ЈЈиишј „вешттја коса
тј. „брадолики лиш ај“
виси обешен са дрвећа.

Удруживање странаца Велика отпорност

(симбиоза) Захваљујући овом савезу,
Алга или гљива? лишај се одупире и најтежим
У стварности, лишајеви условима на високој
су занимљиво удруживање планини. Он подноси
ово двоје. Гљива ипак екстремну сушу и
преовладава, пошто њено температуре све до 60° С.
тело представља 95% масе Због тога ставља свој
лишаја. Алга производи организам у стање
храну за гљиву уз помоћ мировања. Чим ваздух
сунца и ваздуха. Заузврат, постане влажнији, он игра
гљива нежно обавија алгу улогу упијача и веома брзо
>о

О комит е литице и одрони
обраст ају биљ кам а које су
прилагођене на овак о тешку
ж ивот ну средину. Н еке друге
не би моГле ту да живе.
Камена васиона
Окомите литице поседују
само местимично избочине
стена и мале шупљине у
којима биљке могу да
нарасту. Оне се зими морају
супротставити снегу и леду.
Лети подносе велика
колебања температуре.
Дању су стене усијане, а ноћу
ледене. Одрони нису погодни
за биљни свет, јер је камење
непостојано, а земљиште
сиромашно и суво па је
неспособно да задржи воду.
Каменика насирамних
листова
Њ ено име (8ах11та§е) на
латинском значи „ разбијач
камена“ . То је због тога што
она растс као да сс
„угнездила“ у пукотинама
стена. Образује мале бокоре
чији листови остају зелени
чак и при најнижим
температурама. Њени
тамнороза до љубичасти
цветови појављују се чим
Теписи
почне топљење снега. Ветар
расејава њене семенке,
међутим, она се размножава
и вегетативно, исто као
домаћа јагода, помоћу
бочних изданака који се
одвајају укорењујући се.
Алпска хучинсија округлих
листова (сродник врсте
,,хоћу-нећу“)
Ова биљка не клони се
одрона јер својим витким
корењем продире у дубину
тла. Образује мале, веома
густе колоније. Њени ситни
цветићи скупљени су у
округле цвасти. Она осваја
терен око себе пузећим
изданцима који се
укорењују. Расте
на висинама између
1.600 и 3.000 т .
у свим бојама
снежника. Н а свакој од
стабљика је више цветова,
изнутра белих а споља
ружичастих.

Рунолист
То је најчувенија планинска
позната и као снежни

Јагорчевина листовима. Она се

Зову је још и медвеђе уши,
јер на њих подсећају њени
овални, меснати листови.
Има ситне, светложуте,
мирисне цветове. Може
се наћи до 2.500 т висине.
Снежнички љутић
(љутић са снежника)
Шампион је висина. Расте до
4.500 т , ретке су биљке које
достижу те висине у Алпима.
Њој се свиђају нарочито
одрони овлажени након
топљења ледника и
бесмртник, сребрна звезда,
ледничка звезда...Бели
листови-цветови прекривени
су снежнобелим вунастим
длакама. Жути цветићи су
минијатурни и сакупљени
у центру ове звезде.
размножава захваљујући
животињама које је газе и
одвајају мале розете које се
одмах укорењују, а расте до
3.400 т висине.
Алпска андрозаце
Она обожава стене на
највећим висинама, све до
4.200 т . Њени цветови имају
5 белих круничних листића
са жутом мрљом у центру
и кратко длакаве листове.

Чуваркућа
Њ ено име на латинском
(Јоићагће) значи „Јупитерова
брада“. Добила га је по
римском врховном богу,
господару громова, који по
легенди пушта муње.
Чуваркућа скупља резерве
воде и ш ећера у својим

П ланина ј е огромна апот ека
под ведрим небом. О д кад ј е
човек први пут крочио на њу,
от крио ј е гомилу природних
лекова. А ли, никада их не
т реб корист ит и без савет а
апот екара!
Арника (брђанка)
То је велика биљка која
може достићи висину од
60 с т . Налази се до 2.800 т
висине. Н а стабљикама је
до 5 жутих цветова који
подсећају на маргарете.
Цветови и доњи делови
стабљике, потопљени у
воду или алкохол, служе за
справљање крема против
убода, нагњечења и отеклина
након повреда. Арника се
може наћи и у хомеопатским
гранулама. Пажња, ову
бпљку никада не треба јести
јер садржи један крајње
опасан отров!
Кантарион (род Нурепсит)
Ово је биљка са хиљаду
имена. Назива се и гонич
ђавола, богородичина трава,
вилина трава, трава са
хиљаду врлина, дрводељина
трава... Кантарион се
користи у медицини више
од 2.000 година за лечење
депресије и кожних болести.
Њим се негују ране и
опекотине. Сматра се
магичном биљком, јер јој се
придаје моћ хватања утвара
и заустављања олуја. Њ ена
стабљика веома је висока,
чак до 1 т . Кантарион воли
каншарион
Лековите
сунчана места и живи све до
1.600 т висине.
Подбељ
Њ егово име „Ти$$На§е“
значи убити кашаљ. Врлине
подбеља познавали су још
стари Римљани. Да би
ублажили кашаљ, палили
би суво литттће и удисали дим.
Раствори справљени од
његових листова и цветова
ублажавају катар желуца.
Подбељ расте до 3.000 т
надморске висине на
влажним ливадама,
у шумама и поред потока.
Њ егова жута цваст подсећа
на цваст маслачка.
Чичак
Он је радост за децу јер
његове мале главице на
врховима својих овојних
биљке
чичак
листића имају минијатурне
кукице, којима могу свуда да
се каче, а нарочито за косу и
за одећу. Чичак живи све до
1.800 ш висине. Изгњечени
свежи листови чичка делују
као противотров. Трљањем
места убода инсекта,
ублажава се бол и спречава
отицање убодене зоне.
Кининово дрво
Ова шумска биљка расте
на Андским Коридљерима
између 1.200 и 3.200 ш
висине. Она је спасила
милионе живота. Индијанци
су одавно користили њену
кору у борби против јаке
грознице. Из ње се добија
кинин, лек против маларије.
Ова врста болести коју
преноси једна врста
комараца у тропским
земљама, данас у свету
напада 2,2 милиона људи.
Алпска детелина
То је биљка којом се хране
дивокозе (шамоа) и мрмоти.
Ова врста детелине расте
на ливадама између 1.500
и 3.000 ш надморске висине.
Њ ен црвено-ружичасти цвет
одаје веома пријатан мирис.
Захваљујући корену који је
дуг више сантиметара, она је
чврсто везана за земљу.
Због његовог слаткастог
укуса зову је и планински
сладић. М оже се жвакати
и као слаткиш (посластица).
Стављањем корена у воду
да прокључа, из њега се
кининово
извлачи сок (тзв. негар
или сладићевина) који
лечи болести бронхија.
Линцура
(жута генцијана)
Ова велика дуговечна
зељаста биљка висока
1 ш (види стр. 92/93) воли
шуме и ливаде све
до 2.000 ш висине.
Њен корен и ризом служе
за производњу горког
напитка, али су и
делотворан тоник који
стимулише апетит и
олакш ава варење.
Али пазите, не треба
побркати линцуру са
отровном белом
чемериком на коју
иначе личи!
 жути ИЛИ
тамнорозе
Напрстак расте у
шумама до 1.000 ш висине
Њ егова употреба
може изазвати
застој рада срца.
Међутим, кад се
користи као лек, спречава
да срце туче исувише брзо.

Једић
Ова биљка може нарасти до
1,50 т висине. ЈТатинско
име (АсшпПшп производњу отровних
1исос1опит) добила је мамаца којима су убијани
зато што је њен корен вукови и лисице. Налазимо
некада служио за га до 3.000 т у влажним
шумама и на осенченим
ливадама. Њ егови
Често лепе и привлачне, светложути цветови
неке биљ ке нису ншита м ањ е формирају дуге и уске
опасне. О не садрж е от рове „кациге“. То је једна од
који м огу бити смртоносни, најопаснијих биљка пошто
нарочит о за децу. З а т о их је цела отровна.
никада не т реба дирати.
Велебиље
Напрстак (Ој§каН$) Како су примамљиви ови
Њ егово име води порекло мали црни плодови, сасвим
од изгледа цветова који личе округли и сјајни, међутим,
на напрстак за шивење. пазите - они су смртоносни
Груписани су у гроздасту јер могу проузроковати
цваст. Немогуће је блокаду дисања. Њихови
промашити га у природи, листови имају одвратан
пошто може достићи 1,60 т мирис када се згњече. Ова
висине. Зависно од врсте о биљка расте на планинама
којој се ради, цветови су испод 1.500 т висине.
 Чудне биљке
Џиновска лобелија
Ова биљка живи на
планинама источне А фрике
између 3.500 и 4.500 ш.
На овим висинама ноћи су
изузетно хладне. Све ноћу
смрзава. Зато су листови
лобелије покривени дебелим
пахуљастим слојем који
штити од хладноће њихове
осетљиве цветове. ЈТобелија
може нарасти у висину до
6 ш.

џиновски
сенецио

Џиновски сенецио
У неким област има А н д а и (§епест кешас!епс1гоп)
А ф рике м огу се наћи ииновске Н а латинском аепесш значи
биљ ке атракт ивноГ изГледа! старац. Ова врста расте
само на падинама
Пуја (Риуа ганпопсИ) Килиманџара, где се јавља
Пош то може достићи и 12 ш на великим висинама.
висине, ова биљка са Анда Када падне вече, он
највећа је зељаста биљка на затвара своје лишће да
свету. Она расте све до 4.000 би се заштитио од хладноће.
ш надморске висине. Личи на Њ егов дивовски раст и
ананас, а цвета само једном гранање доприносе да
у свом животу, на крају више личи на дрво. Ипак је у
од једног века! Тада доноси питању једна зељаста
18.000 цветова. Након биљка. Њ ена веома
цветања умире. Пуја је широка стабљика служи
заштићена као веома јој као драгоцени
ретка врста. резервоар воде.
91

Човек ј е ст ворио ливаде
својом р ук о м у планинском
појасу, изнад култ ура, пре
8.000 година. Б огат ст во
биљног свет а и инсеката у
њ иховом окри љ у јединст вено
ј е на планини.
Врло посећена
животна средина
Н а ливадама је много врста
цвећа, трава и инсеката. Овај
пејсаж обликовао је човек.
Он по правилу коси ливаде
почетком и крајем лета, да
би тако обезбедио храну
која је за стоку неопходна
током зиме. Ту се не
може настанити ниједно
дрво нити конкурисати
Живот
другим биљкама, 8.000 година историје
лишавајући их светлости Ливаде су се појавиле пре
и спречавајући 8.000 година, заједно са
да се развију на земљи. ловцима номадима, који су
Најнежније цвеће тада се током топлијих годишњих
налази времена да се
расцвета и размножава.
Корење биљака има јако
ситне жилице које везују
земљу и спречава настанак
блата након првих јачих
киша. Ж ивотиње које
долазе да пасу по ливадама,
понекад остављају своју
балегу која обогаћује
земљу, а садржи
и семенке које је
животиња другде појела.
Ливаде настављају да
напредују.
ливада
Заиуиииена ливада.
доба смештали на планини
са својим стадима. Они су
крчили шуме да би могли
Неке ливадске биљке: Г линцура
(жута генцијана), 2. Грахорица,
3. бела рада (красуљак, марГарета),
4. алпски различак.
напасати стоку. Из године
у годину, ови простори све
више су се ширили, па је
тако човек „погурао“ дрвеће
према висинама, а од XI века,
све их је више и више.
Људска популација на
планини се повећала. Због
тога је постојала и потреба
за све већим простором за
домаће животиње. Шума се
повукла још више у висину.
У већини сиромашних
земаља, ливаде су редовно
одржаване. Насупрот томе, у
богатим земљама, на Алпима
или Пиринејима, на пример,
од 1950. године, сељаци
напуштају своја пољопри-
вредна имања да би отишли у
град. Шума се тамо
постепено враћа.
Смрт ливада
Када је ливада
напуштена, прво
настаје парлог.
Чине га високе траве,
које гуше све друге биљке
(1). Некадашњу ливаду
обрастају купине и мали
жбунићи, као што је дивља
ружа (2). Н еке птице
ту праве своја гнезда и
засејавају земљу новим
семенкама. Појављује се
ниско шибље, попут
боровнице тј. клеке (3).
Развија се ново дрвеће које
захтева светлост, као што
су јаребика и бели бор (4).
Ова отворена средина њима
у потпуности одговара.
Током наредних 50 до 70
година, формираће се права
шума. У њеној сенци
сместиће се друге дрвенасте
биљке: смрча (5), чији млади
изданци не воле сунце.
Оне расту и премашују
друге биљке, које, лишене
светлости, постепено умиру.
После 50-ак година, смрча
доминира. П овратак ливаде
тада је изузетно теж ак јер је
тепих иглица испод смрча
трајно закиселио земљу.

Током пењања по Алпима,
у септембру 1991. два
планинара запазила су на
3 .200 т висине да из леда
вири је д а н леш.
Најстарија мумија
То је тело човека који је
умро пре 5.300 година,
невероватно добро одржано
хладноћом. Научници су
леденог човека назвали Еци
(Ош ), према месту на ком
је нађен. Ниједно тако добро
очувано, ни тако старо тело,
никада раније није било
откривено. Египатске мумије
су много млађе. Старе су
највише 2.500 године.
94
Праисторијски
чобанин
Стручњаци сматрају да је
човек сигурно био пастир
који се изгубио на алпским
пашњацима. Дошао је без
сумње из логора смештеног
много ниже, на 2.000 т , на
ваздушној удаљености 16 к т
птичијег лета. Можда је
тражио изгубљену стоку?!
Исцрпљен и рањен,
препустио се смрти
на месту, на ком су га
пронашли посетиоци.
Обилно падање снега
прекрило га је
и сачувало његово тело
од трулежи и распадања.
Достшжући једва 1,60 т висине, човек
из леда био је топло обучен да би се
супротставио оштрој клими планине.
Ецијева опрема
Свуда око њега људи
су имали одећу, оруђе и
оружје који су драгоцено
сведочанство о начину на
ком се живело у то доба
на планини. Он је био топло
обучен. Носио је назувке,
прегачу, блузу од јеленске
коже, огртач од биљака,
капу од медвеђе коже, обућу
од козје коже са ђоновима
од коже медведа, испуњену
травом, да стопалу не би
било хладно. Њ егова врећа
на леђима била је начињена
од коже са окосницом од
дрвета. Према садржају
црева. јео је пшенични хлеб,
козорога и јелена.
Ецијева глава

Живети на висинама
Н а највиш им планинама
света, т рајно насељени
народи живе све до
5.000 ш висине.
Мање кисеоника
Са порастом висине,
кисеоник постаје све ређи,
па почев од 3.000 т , дисање
постаје све теже; а сваки
покрет изискује много снаге.
И згледа да народи са
планине ипак боље подносе
недостатак кисеоника.
Више од 80.000 особа живи
тако у Керо де Паску
(Сего с!е Раксо), у Перуу,
на 4.300 т висине. Чини се да
се Шерпе као водичи увек
пењу по узлазним путевима
Непала са великом лакоћом,
упркос тешким теретима
које носе.
Споро прилагођавање
Ови народи живе у тим
„високим земљама“ од
пре више хиљада година.
Тако се 50.000 година односи
на Тибетанцс и Шерпе,
а 10.000 година за народ
са Анда. Њихов организам
вероватно се прилагодио да
поднесе веома специфичне
I ЖЖ!
Шерпе су познати по својој
издржљивости у ходу по хималајским
падинама. Они поседују јединствена
физичка својства.
услове, јер им крв боље
и лако скупља више
кисеоника, док је њихово
дисање много дубље и
ефикасније. Они могу узети
и много већу количину
кисеоника. Код популација
које живи на високим
платоима Етиопије,
кисеоник се изгледа много
боље тттири по плућима него
код становника у равници.
Планинска болест
Становништво високих
планина може патити,
као и свака друга особа, од
хроничне планинске болести.
Крв постаје све вискознија
и лош е циркулише кроз
артерије. Све мање и мање
снабдева мозак крвљу. Зато
је потребно трајно узимати
лекове за разређивање крви.
Ове народе може погодити
изненадни оштар бол, као
и алпинисте, и могу умрети
јер им се мозак и плућа пуне
водом.

Н а планини живи 12%
свет ског становниш тва.
Мно1и од ових горш т ака из
зем аљ а у р а зв о ју знају шта
значе често веом а тешки
услови за живот. То ј е случај
са народима који живе на
Андим а и Хималајима.
Европски горштаци
Нови становници сваке
године освајају долине
широм Европе. Већина
села у висинским регионима
расељава се, једино су
поштеђена села која
представљају центре зимских
спортова. У њима горштаци
постају водичи.
Живот
Гајити због исхране
У многим земљама,
нарочито на Андима
и Хималајима. планине су
средине где је посебно тешко
живети. Климатски услови су
ужасни, комуникација лоша.
Изолација приморава
становништво да се
ослони само на себе.
Да би се прехранило, бројно
становништво мора да се
задовољи својим сопственим
производима. Они их одгајају
на стрмим падинама које
изискују подизање тераса
са ниским каменим зидовима.
гостионичари, учитељи
Засишрело оруђе и сурова клима
скијања, док понеки не олакшавају рад непалских сељака.
обавЈвају и пољопривредне
послове током лета.
Гајење оваца, нажалост,
више није толико уносно,
иако одгајивачи и чобани
теже да наставе своје
активности. Сточарски
производи, нарочито сир,
могу представљати ново
богатство за горштаке
који, захваљујући
традиционалном
начину производње,
односно „испеченом
занату“, снабдевају
грађане квалитетним
производима.
на планнни
Деца планинских области Африке ретко имају ретко иду у школу а
могућност да иду у школу. Још као веома девојчице још мање, јер
млади, помажу у пољским радовима или су
оне помажу својим мајкама
чобани попут овог младог Етиопљанина.
у кућним пословима.
Школе су често удаљене
једна од друге и ученици
морају прећи километре да
би дошли до своје учионице.
Едмунд Хилари (Есћпипс!
НШагу) који је 1953 г.
освојио Монт Еверест,
много је уложио у
изградњу школа у Непалу
и унапређење школства
у овој земљи.

Међутим, сиромашно У Непалу је ширето нпр. Локалне пијаце на Андима омогућавају

земљиште и ниске
температуре које трају више
месеци у години, на крају
обезбеђују само слабе жетве.
Земљорадња се одвија
најчешће паралелно са
сточарством и производњом
млека. Током лета, млека
има у изобиљу па се справља
сир који се троши у зимским
месецима.
Локални ресурси
И золовано становништво не
користи модерну медицину.
На срећу, народ одавно зна
да користи природне лекове,
особито лековите биљке.
ефикасан лек против да се продају занатски производи
паразита који се могу и део пољопривреднс жетве (бербе).
настанити у цревима.
Али планета не лечи све.
Што се она више загрева,
то планинско становништво
има ређе на располагању гас
или угаљ. На Хималајима се
користи осушена балега јака
(која гори доста лоше)
и нарочито дрво. То је
уосталом један од главних
узрока уништења шума у
том региону (види стр. 119).
Школовање
На планинама сиромашних
подручја света, деца обично

Сви планински народи
обдарени су дубоком
приврж еношћу према свом
идентитету. Они чувају
своје обичаје, начин ж ивота
и специфичне обреде који су
јо ш у в е к дубоко укорењени.
Шерпа
Стигао са Тибета у XVI веку,
народ Шерпа броји свега
70.000 људи који живе
близу Монт Евереста на
истоку Непала, једној од
најсиромашнијих земаља
на планети. Њихов стандард
побољшан је због 20.000
туриста, који сваке године
посете логор у подножју
„крова света“. Неки
98
Неки планииски
Немч Базар (Матске Вагааг),
престоница народа Шерпа, смештена
је на 3.500 т висине. Села изграђена на
највећим висинама Хималаја налазе се
на 4.930 т!
обезбеђује млеко, маслац,
сир, месо и кожу.
Дубоко религиозни будисти,
Шерпа обавезно поседују
своје кућне олтаре.
Калаваје (1,е8 ка11а\уауа$)
Овај народ са високих платоа
Анда у Перуу познат је пре
свега по својој
традиционалној медицини
(на бази биљака), али
исто и по вештини
прорицања, коју
практикује. Из
далека, чак и са
удаљености од
више стотина
километара, људи
долазе да би од врача
потражили савет. Калаваје
иородица Шериа
су биле службени лекари
припадници народа Шерпа владајуће класе у Царству
унајмљују се као носачи, Инка које је господарило
водичи, па чак и као Андима пре доласка
организатори екскурзија. шпанских конквистадора.
Други припремају стан Калаваје су живеле на
и храну посетиоцима и падинама свете планине
алпинистима, за скромну Каата. У приликама
суму. Већина ипак мора да церемоније „ Н ова земља“,
се бави земљорадњом да би најмоћнији врач има дужност
преживела. Јак им да проспе крв и намаже је на
народи
жена Калаваја накита од сребра и бакра,
или још више грнчарство.
Већина Бербера живи од
малих стада коза и оваца.
Заборављ ени од мароканске
и алжирске Владе, Бербери
се боре да њихов народ буде
признат. Тако су Бербери у
М ароку 2003. године добили
право да се школују на свом
језику у основним школама.

13 светих места на планини.

Веома сиромашни, живели су
од својих култура: кукуруза, Свешшеник Калаваја иредводи ришуал Сшочарсшво је једна од основних
приношења жртве богињи Земљи. активности Бербера са Атласа.
кромпира и кининовог
дрвета.

Бербери
Стигли су у северну Африку
пре 3.000 година, а у VII веку
морали су да се покоре
арапским освајачима. Многи
су нашли прибежиште на
планинама Атлас. Н а овим
удаљеним местима научили
су да живе упркос слабом
контакту са спољним светом.
Остали су неодвојиво везани
за своју културу: њихов језик
(пре свега, тамазикт), затим
зањихове занате, као што су
ручно ткање тепиха, израда
99
 Свете
иланина Кајлаш (КаИахк) милениЈума, милион
ходочасника стиже да се
простре ничице испред ове
планине и направи посвећени
круг око ње. То изискује
3 или 4 дана исцрпљујућег
хода по хладноћи и на
висинама од преко 4.500 ш.

Планина Синај
Овај египатски врх зван и
Џебел Муса (на арапском
Мојсијева планина),
издиже се на 2.285 ш висине
из Синајске пустиње. Према
Библији, то је било место
Планине којих има широм последње, она је боравиште на ком је Мојсије примио
планете одувек су очаравале Шиве, бога разарања, 10 Божјих заповести које
али ист овремено и уж асавале и његове жене Шакти, забрањују пре свега убиство,
љ уде. Они су их дубоко мајке божје. Са својим крађу и лаж. З а хришћане,
пош т овали пре но што су пирамидалним врхом који муслимане и Јевреје,
успели да се домогну њ ихових достиже 6.730 ш, планина Мојсије је пророк кога је Бог
врхова. Н еке од њ их постале Кајлаш центар је васионе. одабрао да ослободи Јевреје
су култ на мест а или места Већ више од једног из фараоновог ропства. На
ходочаш ћа.
иодручје Синаја са Мојсијевом иланином (Синајском гором)
Планина Кајлаш (КаНа$ћ)
Ниједан планинар никада
није оскрнавио врх Хималаја,
које више од милијарду
особа сматра најсветијом
планином на Земљи.
Хималаје обожавају
припадници четири
најзначајније религије у
региону, међу којима су и
будисти и хиндуисти. З а ове
100
планине
иланина Фуџи овде након гладовања умро.
Он се надао да ће тако
зауставити глад која је
харала земљом. Сваке
године током лета, талас
од стотинак хиљада
ходочасника пење се ка
врху Фуџија.

Синајској гори се од V века
налази један православни
манастир који сваке године
привлачи на хиљаде
ходочасника. Легенда
каже да су ту анђели
положили тело Катарине
Александријске, која је била
мучена у IV веку за време
владавине римског
императора Максенција.
XII веку подигла храм
на њеном врху. Ревност
Јапанаца у посећивању
добила је замах тек од 1 733.
године, кад је један верник
иланина Аш о
Планина Атос
Ова планина која достиже
2.033 ш висине налази се
на једном полуострву на
северозападу Грчке.
У свом окриљу има више од
20 православних манастира,
импозантних тврђава које
су подигнуте у X веку. Ту
живи отприлике 1.500
монаха. У лазак у њих
забрањен је деци и женама.

Планина Фуџи
Овај успавани вулкан висок
3.776 ш био је насељен
божанством, принцезом
Конохејна Сакуја (Копоћапа
бакиуа), која има моћ да
изазове цветање цвећа. Ова
планина постала је култно
место од када је једна секта у
101
 Освајање Мон Блана
Алпинизам ј е у ст вари рођен
1787. године, са освајањ ем
Мон Блана. О својио Га ј е
иаучник О рас Бенедикт
де Сосир (Ногасе ВенеШсЈ Ае
Хаимиге). ДоГађај ј е засенио
онај истински први покуш ај
из 1786. Године.
Цена освајања Мон Блана
Као младић од 20 година,
Сосир је 1760. године био
један од великих срећника
у Женеви. Изузевши
истраживаче кристала
и ловце на дивокозе, тада се
скоро није усуђивао крочити
на планину која је оцењена
као опасна, па чак и
проклета. Међутим, богати
Женевљанин желео је да
освоји врх Мон Блан. Он
је обећао награду ономе ко
будс нашао пут којим ваља
ићи. П рошло је 26 година
а да ниједан покушај није
успео. Ипак, ови покушаји
омогућили су да се сваки пут
помало примакне врху.
Успех два човека
Током лета 1786. године,
лекар Мишел-Габријел Пакар
(Мкће1 Сађпе1 Рассагс!) и
сељак Жак Балма (Јасциез
Ва1та{), кренули су у освајање
Мон Блана. Балма је стао на
чело и покушао сам да се
попне до горе. Стигао је на
100 т од врха, где га је венац
облака око планине спречио
да напредује. Провео је ноћ
на леднику а затим се
исцрпљен вратио. Неколико
дана касније, 8. августа. он
је газио ка врху са Пакаром
у време другог покушаја.
Мон Блан је побеђен.
Права експедиција
Годину дана након подвига
Балмаа и П акара, 1. августа
1787. г., Сосир је почео своје
пењање на Мон Блан са не
мање од 18 водича међу
којима је био и Балма који
је показивао пут. Два водича
држала су мотку која је
служила као ограда када
су били близу понора,
а и за усецање ознака у леду.
Најзад, 3. августа у 11 часова,
Сосир је успео да оствари
свој сан, јер је стигао на врх.
 Ка савременом алпинизму Ш
Већина великих алпских
врхова била ј е освојена 1879.
Године. М амери ј е т ворац
модерноГ алпинизма. Он даје
предност лепоти и тежини
пута којим ва љ а ићи.
Учење
А лфред Фредерик
Мамери, врло јак и
окретан човек,
није био новајлија кад је
1879. срео водича
Александра Бургенера,
34-годишњег дива
четвртастих рамена.
Овај последњи један је од
највећих водича тог времена.
Он је предложио Мамерију
да остваре теж ак пут на
врх Сервен, у Алпима.
Најпре неповерљив,
осоран човек, прихватио је.
Мамери (Миттегу) беше искусан
енглески алпиниста са краја XIX века.
Овде лево, он се ухватио у коштац
са пукотинама у слојевима, током
пењања на Грепон у Алпима.
Ова поГибељна пукотина носи
данас њеГово име.
уједињавао најбоље
британске алпинисте.
Осим тога, новине које је
увео у технике пењања
слествицама, нису биле по
укусу традиционалног клуба!
Алпинизам без водича
М амери се 1888. г. намерио
на Диктау (ОисН Таи, 5.180 ш)
недодирљив врх Кавказа и
много стрмији него планина
Елбрус (5.632 ш). Кавкаски
ланац је тада био још увек
„дивљи“ и недостижнији
Револуционарне технике него Хималаји данас.
Мамери се 1881. први пут М амери се 1892. вратио на
попео на алпски врх Грепон Грепон, на који се желео
који једва достиже 3.482 ш успети сам, без водича.
висине, али има репутацију Тада је то била реткост и
недостижног! Током ових скоро скрнављење
пењања, коришћени су алпинистичке дисциплине.
путеви по стенама Ниједно пењање није се
вртоглавих висина који су могло замислити без водича.
захтевали додатни напор. М амери је тако прекинуо
Мамери, исувише бриљантан дугу традицију и отворио
са својим брзим победама, пут савременом алпинизму.
изазвао је завист унутар Н естао је 1895. на
веома угледног енглеског Хималајима током пењања
клуба алпиниста који је на Нанга П арбат (8.125 ш).
 Анапурна, први освојен
То ј е први врх већи
од 8.000 т на који се
попео човек! О в а ј п одвт
ост варили су Французи
М орис ХерцоГ и Л у ј Лаш енал
3. ју н а 1950. и скупо платили
неизлечиве промрзлине.
Трка са временом
У априлу 1950, група од
9 алпиниста, углавном
почетника, кренула је у
поход на освајање 6. по
величини врха на свету
Даулагири (8.167 га), на
Хималајима. Њихова мисија
извиђања на лицу места се
отегла у бескрај. Они су
покушавали да нађу пролаз
према врху, међутим њихови
покушаји су се пропали.
104
Требало је успети се и на
један други, такође познат
врх. То је била Анапурна
(8.078 т ) , али остало је свега
3 недеље до доласка монсуна.
Морис Херцог (Маипсе
Негго^) и Луј Лашенал
(ћошб ћасћепа1) два су човека
из експедиције који су З.јуна
изабрани да започну по-
следње пењање. Да би сма- Овај то одбија и оставља
њили товар до максимума, Лашенала да сам сиђе доле.
нису понели кисеоник. Међутим, Лашенал није
желео да напусти Херцога. ,
Жртвовање Следио га је током пењања,
Лашенал је приликом свестан да ће изгубити
пењања осетио како му се стопала. Алпинисти су с
смрзавају стопала. Знао је муком „пузали“ предвиђеним
да ризикује да их изгуби. путем у веома меком снегу.
Предложио је Херцогу да Међутим, издржљиви и
направе полукруг и врате се. упорни, најзад су достигли
врх са 8.000 ш висине
свој циљ - први Французи
на једном таквом врху.
Паклени силазак
Обојица алпиниста већ
су били исцрпљени кад
су почели да свој силазак.
Монсун их је ухватио, а
снег густо падао. Херцог је
у једном тренутку скинуо
своје рукавице да би отворио
торбу. Ж есток ветар их је
однео. Постепено, изгубио
је осећај у рукама због циче
зиме. На несрећу, оба човека
су изгубила и вид. На крају
је Херцог стигао у доњи
логор без Лашенала, где су
га сачекали други алпинисти
и покушали да га загреју.
лавина. Уже које је спајало
Херцога и двојицу Шерпа.
да би га осигурала, омотало
се око његовог врата. Он се
клизао око 150 ш пре него
што се зауставио главом
према доле, док га је уже
гушило. Шерпе су га
ослободили. Чудо, али сви
су се извукли. Херцогу је
ампутирано неколико
прстију са руке и на
стопалима, Лашенал је
остао без стопала, која су
се потпуно смрзла. Међутим.
Французи су освојили својих
8.000 ш.
У даљини се чуо крик. Они __________________________
су јурнули на ту СТрану И ХерцоI иЛашенал, током опасног
видели Лаш енала КОЈИ је пао силаска у наставку њиховог подвџга.
неких стотинак метара, али
је преживео. Сутрадан, густа
магла спречила је 4 поново
спојена планинара да нађу
следећи логор. Провели
су ноћ напољу, на дну
једне пукотине. Када
је свануо дан, они су
изгубили сву
енергију. Спасио их је
водича Шерпа и један
алпиниста из
експедиције.
Преспавали су само
400 ш од логора.
Кад су се спустили,
понела их је снежна

Н ајвиш а планина на свету,
М онт Еверест , ист овремено
ј е и планина која туче
р ек орде у свему, па и у
трагичним причама. Епопеја
о њеном освајањ у почиње
1921. Године, али званично
ј е освојена тек 1953. Године.
Први корак
Британци су своју прву
експедицију на Монт Еверест
упутили 1921. године.
Млади учитељ и талентовани
планинар (пењач) Џорџ Ли
М алори (Оеог§е ћеј§ћ
Ма11огу) учествоваоје у
екипи. Покушај је требао да
се оствари са северне стране,
из Тибета, јер је тада Непал
У освајању
Малори и Нортон, током њихове
експедиције на М онт Еверест
1920. године.
мучним сваки њихов корак.
Људи су сломљени умором.
Један од њих је изгубио своје
лево уво на ком се јавила
гангрена од хладноће.
био недоступан странцима.
М азге које су носиле тоне
материјала лоше су
прилагођене на планину.
Експедиција је стигла у
врло касном годишњем добу,
крајем септембра. Олуја је
већ пустошила врх. Малори
је ипак могао препознати
пут. У мају 1922, један нови
покушај омогућио му је да
заједно са још двојицом Трагичан нестанак
алпиниста достигне рекордну Почетком јуна упорни
висину од 8.225 ш, али не и Малори кренуо је у освајање
врх. Балони са кисеоником, планине. Монсуни су
које су носили на својим изручили невероватне масе
леђима, да би себи помогли снега по падинама. Ужасна
при дисању на великим снежна лавина однела је у
висинама, били су веома понор 13 Шерпа и њихове
тешки и чинили веома пратиоце. Један Шерпа
крова света
чудом случаја спасао је
Малорија. Опседнут
Еверестом, он је наставпо,
а 1924. г. Малори и млади
алпиниста који му се
придружио, нестали су 8. јуна
у задњој деоници пута ка
врху. Да ли су победили
Еверест? Нико то никад неће
моћи рећи. Тело Малорија
нађено је 1999. г. на 600 ш
испод врха.
Брижљива припрема
Експедиције су следиле једна
за другом 1933,1935,1951,
али и неусиеси. Кина је 1950.
освојила Тибет, који је тада
постао затворен за странце.
Истовремено, Непал је
отворио своје границе.
Освајање Монт Евереста
мора се одвијати са његове
јужне стране, из Непала. У
септембру 1952. г., генерал
АлГшнисти су се 1953 I,
обучавали више недеља на
лицу места за експедицију
освајања Монт
Џон Хант (Јоћп Нши)
изабран је да организује
једну експедицију. Он је
окупио екипу од 11 искусних
алпиниста. М еђу њима
налазио се Едмунд Хилари
(Есћпипс! НШагу), пчелар
са Новог Зеланда. Хант је
руководио припремом и
настојао да ништа не
заборави, све до специјалних
оброка за последњу етапу
пењања ка врху (шунка,
сардине, ананас...). Није
било мање од 473 сандука
са робом тешких укупно 7,5
тона, који су бродом путо-
вали од Велике Британије до
Н епала, затим возом и најзад
камионима. Да би се све то
пренело до првог базног
логора било је потребно
400 носача.

У задњем пењању учество-
вао је и Тензинг Норгеј
(Теп2 т § Иог§ау), вођа Шерпа.
Он је са једном другом експе-
дицијом доспео на неве-
роватну висину од 8.600 т .
Победа на врху
Хант је провео на лицу места
3 недеље у припремама за
пењање на Монт Еверест.
Ради се, између осталог, о
томе да се треба попети на
неких 6.000 т . Неопходно
је више тешких одлазака и
повратака да би се подигло
9 успутних логора до висине
од 8.300 т . Двоје алпиниста
26. маја достигло је 8.754 т .
Због недостатка довољних
резерви кисеоника, они су
мудро одлучили да се одрекну
108
врха и врате назад. На
реду су били Хилари
и Тензинг да учине
следећи покушај. Они
су одабрали да се ноћу
зауставе на 8.590 т .
Сутрадан је време било
величанствено. Било је
-27° С. Успон се чинио
бескрајан. Задихани,
утискивали су без престанка
стопе у снегу. Смањили су
потрошњу кисеоника да би
могли продужити свој бора-
вак на висини уколико се
догоди нешто непредвиђено.
Њихов дах све је краћи и
краћи. У 11.30ћ 29. маја, два
човека најзад су стигла на
врх. Монт Еверест је побе-
ђен. То није био успех два
човека него целе једне екипе.
Још увек снажна драж
Од тада, драж овладавања
планинама није слабио.
Алпинисти су се упуштали
у нове изазове. Пењање је
спровођено другим, много
тежим путевима, у зимским
условима, без кисеоника и
у виду усамљених покушаја.
Други су се задовољавали да
веома скупо плате искусног
водича и носаче да би
поновили путању пионирског
пењања. Када су метеороло-
тттки услови најповољнији,
може се видети до 50 особа
на врху! Најмлађи је Шерпа
од 16 година. Најбржи је
Шерпа који је стигао на врх
за 10 часова и 56 минута!
Шерпе су одиграли битну
улогу у освајању Монт
Евереста: носили су мате-
ријал, опремали пут, обе-
збеђивали набавку свих
потрепштина, нарочито за
кухињу. Током последњих 70
година, близу 50 њих платило
је животом свој обазрив
допринос успеху алпиниста.

Шибан ужасним ветровима
ПатаГоније, Фиц Рој
је најтеже освојив врх
на свету, упркос скромној
висини (3.375 т). Међутим,
1952. Године, два Француза
успела су у немоГућем.
Зидови од леда
Фиц Рој је врх толико
непријатан за пењање,
да ниједан алпиниста није
кренуо у његово освајање
пре 1937. г. Њ егове стене
и гребени су стрми, окомити
и залеђени. Током првог
пењања, гроф Бонакоса
(Вопасобба) стигао је до
2.760 т , али спотицао се на
колосалне вертикалне плоче
које обухвата крајњи део
врха. Током 15 година,
више алпиниста је то узалуд
покушавало.
Фраицуски покушај
Крајем јануара 1952, једна
француска екипа сместила
је свој логор у подножју Фиц
Роја. То нису били алпинисти
навикнути на зидове од леда
него виртоузи пењања
обучени на огромном
стенама Фонтенблоа, код
За француског алГшнисту Лионе.ш
Тереа (ПопеI Теггау) то је било
најужасније пењање које је знао.
Париза. Током две недеље.
убацивали су питоне
у планинске стене да би
се осигурали током свог
напредовања. Заврш но
пењање одвијало се након
последњег до 2.400 т висине.
П олазак је каснио због
лошег времена, што је
алпинисте чинило
нервозним. Лионел Тере
и Гвидо Мањон (Ошс1о
Ма§попе) најзад су кренули.
Толико су велике биле
теш коће да се за 14 сати нису
попели више од 240 т . Током
ноћи. сместили су се на
стени. Ујутро су наставили
пењање и најзад стигли на
врх на ивици својих снага.
 Жена изнад 8.000 ш
Ванда Рут кијевич (№ап(1а
КшкГетсг) јед и н а ј е жена
која ј е освојила 8 врхова
од преко 8.000 т, од којих ј е
најпознат ији М онт Еверест.
Од Алпа до Монт Евереста
Ова Пољакиња открила
је планину са 18 година.
П ењ ала се на Карпате
у источној Европи, затим
у Норвешкој, а на крају
се намерила на Алпе. Ту је
освојила најтеже врхове као
што су северна страна Ајгера
и Сервена али и Дру.
Прва жена на К2
(врх на Хималајима,
звани и ,ДБудождер“)7
Ванда је 1978. г., у 35. години,
одлучила да крене у освајање
имала великих здравствених
Всшда Рушкијевич на
врху Монт Г.вереста. проблема, али ипак је
одлучила да оде у Непал
да би достигла свој 9. врх од
8.000 т : Кангчењунгал.
Једног јутра је са једним
другим алпинистом кренула
ка врху. После 12 сати
пењања, Ванда Руткијевич
оставила је свог пратиоца да
сам достигне врх. Када је он
сишао, срео ју је на негде око
8.000 т , где је одлучила да се
улогори да би сутрадан могла
да начинп нов покушај. Више
крова света. Она је прва никада је нико није видео и
Европљанка и трећа жена није сазнао да ли је успео њен
која је стала на врх Монт последњи двобој.
Евереста. Ова алпинисткиња
тада је сањала о К2, другом
највишем врху на земаљској
кугли и за то се спремала
пењући се на планину Елбрус
на Кавказу током 1982. г.
Током пењања, на њу је пао
један алпиниста и сломио јој
ногу. Остала је везана за
кревет месецима. Према К2
кренула је 1982. г., храбро
подносећи 200 к т хода са
штакама да би стигла у доњи
логор. Након неколико опе-
рација ноге, 1986. вратила се
на К2 са једном другом алпи-
нисткињом. Оне су прве же-
не које су освојиле тај врх.
Ванда Руткијевич је 1992. г.
 Легендаран рекорд
Рајнхолд М еснер (КетНоШ
Мемпег) ј е најславнији живи
алпиниста на свету. Он ј е
први успео у успињ ањ у на
свих 14 врхова од 8.000 т,
колико их има на планети!
Прво пењање у 5. години
Овај Италијан најобдаренији
је алпинист своје генерације.
Меснер се попео на први врх,
Сас Ригаис (5абб К1§аЈ5,
3.027 ш) у својој 5. години
заједно са оцем. После равно
25 година, он је већ освојио
већину највећих и најтежих
врхова Алпа. Меснер воли
Рајнхолд Меснер силази усред
леденог пејсажа након свог
првог покушаја освајања
М онт Евереста.
само једну ствар: крајње
окомите стене. Њ егова обука
је сурова: ледени туш сваког
јутра, 1.000 ш трчећим
кораком по неравном терену,
вежбе за митттиће ...
Драма
Меснер је 1970 г. пошао са
својим братом на Хималаје
да би се попео на врх Нанга
Парбат (8.126 т ) по једном
осетљивом итинереру.
Међутим, на силаску, чекала
их је трагедија. Снежна
лавина однела је његовог
брата. Шокиран, Меснер је
мислио да се одрекне
алпинизма. Па ипак,
следеће године поново
је пошао у освајања.
Алпски стил
Од 1975. г., Меснер је
напустио тешке експедиције
да би реализовао пењања
у алпском стилу: лак
материјал и без водича.
Он је први са Петером
Хабелером, 1978. г., стигао
на Монт Еверест без
кисеоника, затим је још
једном дошао на
Н анга Парбат, на који се
попео сам. Био је први који
је сасвим сам 1980. г. победио
Еверест, који је тада био
у пуној сезони монсуна.
Остварио је подвиг у
освајању 3 врха од 8.000 ш у
истој. 1982. години. До 1986.
г. успео је да наниже победе
на 14 џинова ове планете.
111

З ем љ а се загрева јо ш од
1850. године. О д т ада до
краја века, т емперат ура се
може попети за јо ш 2 до
6° С, што ће упропаст ит и
планинску средину.
Као стаклена башта
Од почетка развоја
индустрије, у XIX веку,
наша потрошња угља, гаса
и нафте не престаје да расте.
Током горења, ова горива
ослобађају угљен-диоксид,
главни и одговорни кривац
за загревање климе. Кад
једном стигне у атмосферу,
овај гас допушта пролаз
Сунчевих зрака који греју
Земљу. Заузврат, добрим
делом, он спречава да се та
топлота распе према васиони
и тако трајно поремети нашу
климу.
Отапање ледника
Глобално гледано. сви
ледници на планети топе се
од почетка XX века. ЈТедници
Алпа и Кавказа упола су се
смањили. Тако се ледник
„Море леда“ близу Шамонија
Топлотни
у Алпима, повукао за скоро
1 к т . У Африци је остало
само 8% снега на
Килиманџару или на планини
Кенија. Од сада до 2100. г,
већина ледника планете
ће нестати. Један такав
поремећај имаће значајне
последице. У прво време,
ово топљење убрзаће
угроженост од поплава у
многим регионима Земљ е,
као у Непалу. Настаће
огромна ледничка језера,
која се могу брутално
испразнити са драматичним
удар на планину
АТМ О С ф
последицама по
становништво у долинама.
Затим ће доћи суше, што ће
за последицу имати теш коће
у снабдевању водом за
наводњавање култура.
Данас, врхови Хималаја
који образују највеће
пространство леда на
Планети изузев, поларних
калота, хране водом пре
свега Ганг и Инд, азијске
реке које представљају извор
воде за 500 милиона људи!
Измењена вегетација
Теш ко је предвидети како
ће се понашати биљке са
великих висина током и
након пораста температуре,
јер оне неће имати средину
којој су највише
прилагођене. Вегетацијски
појасеви (висинско зонирање
вегетације види стр. 78)
мораће се померити.
Последњи појас, онај са
вечним снегом и ледом, биће
веома смањен, док ће ливаде
у алпском појасу нестати.
Да би се прилагодиле,
животиње ће морати да
мигрирају према висинама.
Међутим, неке неће наћи
погодне услове. У Алпима,
лептир Аполон (види стр.
73), исто као и снежна кока
или снежарка (види стр. 50),
биће угрожени нестанком
својих станишта. Најзад,
Повећана емисија гаса, првенствено
угљен-диоксида, са ефектом „стаклене
баште“ клопка је за велики део
топлоте који ослобађа Земља
(црвено) и доноси Сунце (жуто).
дивљи зец променљиве
боје или хермелин чије крзно
зими побели, постаће лак
плен за своје предаторе.
Без снега, њихова боја
ће их издати.
Људи
У тропима, популације које
живе на планини биће жртве
болести које су до сада биле
непознате на висинама, јер
ће повећане температуре
фаворизовати развој вируса.
Упркос спорој природној
еволуцији, која се одвија од
давнина захваљујући смени
ледених (глацијалних)
и међу ледених
(интерглацијалних) доба
наше планете, човек сноси
велику одговорност
и мора урадити све да
би се избегло најгоре.
Треба деловати брзо и јако
ограничити потрошњу
горива које производи
угљен-диоксид. нпр. узети
за превоз воз, аутобус.
бицикли... пре него
аутомобил.
 Заштита разноврсности
П ланине спадају у природне
средине најбогат ије биљним
и ж ивотињским врст ама.
Специфичне и понекад
јединствене врсте
Планине су мала „биолошка
острва“ на континенту.
Свака од њих пружа врло
специфичне животне услове
(клима, састав земљишта).
Врсте које су се ту развиле
често су специфичне за сваки
масив. Н еке од њих не могу
се наћи нигде другде на
планети. Део ових врста
потиче из равнице. Њих
је човек ловио на висинама
или су биле потиснуте
отопљавањем климе након
великих ледених доба.
Прибежиште су нашле на
различитим планинама.
Хиљадама година, оне су
се ирилагођавале на нову
средину и створиле нове
врсте. попут изара са
Пиринеја и дивокозе шамоа
са Алпа. На једном истом
планинском масиву може
постојати мноштво
микроклиматских услова
који скоро сасвим одговарају
свим различитим врстама.
Због тога планине нуде
много већу разноврсност
живог света него равница
која има много једноличнију
климу.
Крхка животна средина
Разноврсност (диверзитет)
врста данас је угрожена
човековим активностима:
Коза са Стеновитих планина (лево)
или изар са Пиринеја (доле),
примери су исте врсте која се у свету
може наћи само на једном планинском
масиву.
отопљавање климе,
уништавање шума,
експлоатација руда или
велике изградње (бране,
тунели...), развој туризма...
У неким случајевима,
и пољопривреда може бити
кобна на планини;тако,
уколико су велике парцеле
искрчене да би биле
култивисане, земљиште
и падине постају нестабилни
и, у најгорем случају, могу
изазвати клизишта.
Уношењем нових врста
биљака и животиња, страних
живог света
планинској средини, човек
може пореметити природну
равнотежу, јер те нове врсте
спречавају развијање
локалних врста. Најзад,
свака нова грешка омета
миграцију животиња
и убрзава нестанак врста
које су већ у опасности.
Осигурање за будућност
Заш тита разноврсности
(диверзитета) врста значајна
је за будућност, јер та
разноврсност омогућава
природи да се прилагоди
новим условима живота.
Што више врста има на
планини, то постоји и више
шанси да неке успеју да се
одупру великим променама,
као што је нпр. пораст
температуре.
Апотека под ведрим небом
Очување велике
разноврсности биљног света
истовремено значи очување
истинских ресурса за многе
лекове. Кинин, који лечи
маларичну грозницу,
потиче од кининовог дрвета.
У тропским планинама
идентификовано је лековито
својство код једва 1%
познатих биљака. Уколико
нека биљка ишчезне са наше
планете, можда ће баш она
недостајати у справљању
неког лека.
Удика (чибуковина) грм је са
предивним цветовима боје пламена
који се може гајитш по европским
баштама, док га у тропским шумама
треба надгледати јер насељава и
најмањи слободан простор и замењује
чак и биљке које су животињама
неопходне за исхрану.
У неким планинским регионима јављају
се најезде пацова. Ове животиње
преносе бројне болести и наруишвају
екосистем који масовно насељавају.
1
 Измењена планина
Планине у Е вропи привлаче
све више и виш е света који
жели т у да живи или да
проведе слободно време.
Њ иховим примањем попуња-
ва се пост ојећа празнина у
љ удст ву, али планина често
од т ога има само штете.
Повратак природи
После 1950. године, много
сељака напустило је планине
да би били ближе великим
градовима који нуде и посао
и комфорнији живот.
Међутим. од 1990. године.
становници градова се
враћају у долине. тражећи
близину планина због лепота
пејсажа и могућности да
у природи проведу слободно
време.
Долине се опремају
Градови смештени у
подножју планинских масива
тада се шире и заузимају
све више и више природног
простора. Путеви све више
и постају шири да би поднели
значајно већи саобраћај
камиона и аутомобила. Буше
се тунели ради нових про-
метних путева. Возила која
се њима служе испуштају
штетни гас који загађује
ваздух, биљке и земљиште
све до високо у планину.
Скијашки центри
Они привлаче бројне
туристе и зими и лети, и
заузимају све значајније
просторе на планини које
треба опремити. Булдожери
су ослободили и изравнали
терене, а инсталације за
механичке и аутоматске
жичаре изискују постављање
огромних металних стубова
носача. Ж ивот и активност
у скијашком центру
резултира отпацима
и интензивним прометом
у неким деловима године,
дакле и загађење.
Разноврсност биљног
и животињског света која је
ту постојала пре уређења
центра много је претрпела
и често треба отићи на
удаљена места да би
пронашли неке врсте.

Злат о, бакар, олово, цинк...
племенитих м ет ала
м н ого
потиче из минералних слојева
планине. М ада њ ихова
екплоат ација предст ављ а
ст варно богат ст во за
дот ичну земљу, она изазива
драмат ична загађења.
Подземни трезори
Чилеански део Анда поседује
половину резерви бакра
земаљске кугле. Половина
сребра или калаја извађеног
у свету потиче такође са
Андских Кордиљера.
Рудно богатство
У планинском ланцу
Магадан, у Русији, налазе се
најбогатија налазишта злата.
У планинама јужне Кине
рудари ваде половину
чврстог метала волфрама
(тунгстена) од укупне
производње на Планети.
Планине са ожиљцима
Експлоатација ових рудних
слојева (,,жица“) веома је
скупа јер је приступ планини
тежак. Поштовање природне
средине ч естоје занемарено
јер изискује и трошкове.
Рудник бакра иод ошвореним небом
Утаха у САД,
Рудници пустоше пејсаж.
Они приморавају да се
пресече или заравни
планина. А отпаци вађења
руде, понекад на стотине
милиона тона смрвљених
стена, остављени су на лицу
места.
Ефекти загађивања
Најозбиљнија штета
по природно окружење,
у сваком случају, јесте
загађење вода. Оне теку
у подземним ходницима
рудника и на падинама
рудника под отвореним
небом, носећи са собом
хемијске супстанце, попут
арсена, који су прави
отрови. Погођена је и
атмосфера. Поступци који
омогућавају издвајање
метала из рудних стена
избацују у ваздух отровни
гас који садржи олово
или живу. Ови елементи
делимично се могу наћи
у биљкама и у месу
животиња које се тим
биљкама хране. нарочито
код стоке. Становништво
их удише и једе са месом
које користи.
117

В ода која се слива са планина
предсШ авља чудесну енергију
која се нагом илава и
експлоаШише захваљ ујућ и
хидроиенШ ралама.
Прастара енергија
Током векова, снага бујица
коришћена је за покретање
машина: за млевење
зрневља, за тестерисање
дрвета, ковање метала...
Од XIX века. ова енергија
претварана је у
електрицитет, тако што је
вода која је претходно била
акумулирана у огромним
резервоарима провођена
кроз турбине. Тако се
електрична енергија
производи током целе
године, а не само у тренутку
топљења снега. Колико год
снабдевају електричном
енергијом, ове бране
хидроцентрала штите и
долине од поплава,
регулисањем водених бујица.
Водом из њихових
акумулацпја снабдева се и
Огромна
Водена снага задржана иза бране
хидроцентрале покреће турбине
које стшвљају у погон електричне
Генераторе.
становништво, индустрија и
пољопривреда.
Џиновске бране
хидроцентрала
У многим земљама желе
подићи хидроцентрале да би
задовољили потребе великих
градова за водом и
електричном енергијом.
Њихове димензије често су
невероватне. Тако нпр. брана
хидроцентрале „Три
теснаца“ у Кини, на
реци Јанценгјанг, има
акумулационо језеро
величине као 2 површине
Белгије! Упркос томе што
оно треба да омогући
производњу огромне
количине енергије без
загађења, непријатних
последица ће упркос томе
бити. Више од милион особа
чије су се куће налазиле на
месту садашњег језера
морало је бити пресељено,
што је еквивалентно
становништву 13 великих
градова и 4.500 села!
Нажалост, данас, плодна
земља прекривена водом
није више приступачна
енергиј а
сељацима. Успоравање тока
реке због подизања бране
може нарушаваги услове
за опстанак врста у
Јанценгјангу. Најзад, пуцање
насипа бране може изазвати
катастрофу без преседана:
тада би се огроман талас
сручио у долину.
Мале бране пуне
поштовања за природу
Сматра се да данас у свету
постоји више од 800.000
хидроцентрала. Оне
снабдевају планету са 1/5-ом
електричне енергије!
Користи је 150 земаља, док
50 земаља од ње зависи за
више од половину својих
потреба у електрицитету.
Н арочито су добро опрем-
љене богате индустријске
земље. Насупрот томе.
постоје још увек бројни
недостаци и могућности да се
изграде друге бране. посебно
у регионима као што су
Хималаји, Анди или земље у
Африци. Еколош ке последи-
це џиновских хидроцентрала
мораће подстаћи многе
земље да дају предност
хидроцентралама много
мањих димензија. Бољ е при-
лагођени локалним потреба-
ма, ова поузданија построје-
ња могу допремити електри-
чну енергију и најудаљенијем
становништву.
Необична конструкција бране
Три теснаца у Кини, започета је 19%.
а мора бити заври/ена до 2015. Године.
То ће бити највећа хидроцентрала на
свету.
119
Ш Уништавање шума
Планинске шуме
предст ављ ају скоро трећину
шума у свету. Међутим,
у најсиромаш нијим земљама,
а нарочит о у тропима,
оне нест ају забрињ авајућ ом
брзином.
Животна улога
Планинске шуме имају улогу
од виталног значаја како за
природно окружење тако
исто и за становништво. Оне
доприносе скупљању и
резервисању воде након
киша и спречавају ерозију
земљишта. Оне су
прибежиште за бројне
животињске врсте. Неке
врсте, посебно велики
У НеПалу, културе на терасама
постепено присвајају просторе
који су били под шумама...
месоједи, изгнане са својих
територија, овде налазе своје
последње уточиште.
Захваљујући дрвету, којим
снабдевају људе. шуме
доносе и приход локалном
становништву. И п акје
непотребно обарати више
стабала него што
их израсте!
Опустошена
шума
Н ажалост, то није
увек случај. Људи
крче шуме често
на начин тзв.
„чисте сече“, да
би добили земљу
за културе и
стоку. У Југоисточној Азији,
становници из све
насељенијих градова
приморани су да се селе
високо у планину. У Непалу
је коришћење дрвета као
горива или као материјала за
градњу оголело падине
бројних планина.
Паклена спирала
Кад је дрво једном посечено,
земљу ништа више не
задржава. Свака киша
односи увек више земљишта
које нема времена да се
обновп. Зато долази до
плављења, отицања блата
и клизања терена, што
угрожава сиромашно
становништво које живи
много ниже. Нестанак шума
најчешће је бесповратан
процес.
 Опрезно на планини
П ланина ј е предивно место,
али и веом а крхко. ЗбоГ тоГа
т реба наст ојат и да се њена
природа наруш ава у најм ањ ој
моГућој мери.
Не треба хранити животиње
Ж ивотиње знају саме да нађу
шта ће јести. Никада им не
треба остављати храну. Од
ње се могу разболети уколи-
ко она не одговара њиховом
организму. Осим тога. живо-
тиње исувише навикнуте да
тако добијају своје оброке.
губе навику да траже своју
храну. Зато. кад стигне зима,
могу умрети од глади.
Поштујмо цвеће
Цветови биљака толико су
лепи и мирисни да многи
воле да их однесу кући или
поклоне некоме. Међутим,
многи од њих спадају у ретке
биљке, па њиховим брањем
ризикујемо да оне потпуно
ишчезну. Више вреди, дакле,
задовољити се тиме да им се
дивимо, да их миришемо и да
их фотографишемо.
Следимо стазе
Ходајући, људи често
покушавају сићи са стазе,
прелазити преко ливаде или
ићи кроз шуму. Али, ИСТО
тако, газе се биљке и
цветови који могу бити
ретки. Уколико то чини
више особа, земљиште
местимично оголи и
постепено се ерозијом
деградира. Осим тога.
ходање изван стаза може
узнемирити животиње у
околини, нарочито зими
кад је храна посна.
Још ако и беже,
животиње троше
драгоцену енергију.
Скренути са стазе значп
преузети ризик да се може
залутати и да се вшпе не
може пронаћи свој пуг.

А кон кагва............................................35
алпака .................................................. 67
А лпи............................................8, 38-39
алпска андрозаце............................... 87
алпска галица
(жутокљуна г а л и ц а )..................... 65
алпска детелина..................................89
алпска кокош (снежарка, бела
ја р е б и ц а ).......................................... 51
алпска хучинсија округлих листова
(биљка сродник ,,хоћу-нећу“) ....86
Анапурна.................................... 104-105
А нди............................................ 8, 34-35
А нтарктик............................................ 45
ар и ш ...................................................... 80
арника (брђанка)................................88
Атлас (планине у М ар о ку )....... 9,42
Б дивокоза (ш а м о а )............................. 47
Балма Ж а к ........................................ 102
безрепи магот (м ајм ун )................... 70
б е р б е р и ................................................ 99
бор кривуљ (клековина бора,
планински б о р )................................83
брадан (о р а о )...................................... 63
брана (хидроцентрале)........... 118-119
буква.......................................................81
В •загађење ................................... 115-116
вегетацијски појасеви (висинско
зонирање вегетац и је)................... 78
велеби љ е.............................................. 90
122
Индекс
Велика афричка
раседна долина......................... 11,13
велика панда....................................... 57
викуња (лама в и к у њ а ).....................67
вилински димњаци („госпођице
са шеширима“) ............................... 14
водени кос или брљак .....................74
вукови ............................................52-53
в у л к а н и .......................................... 10-11
гаварни (глацијални цирк) .............40
гванако (врста ламе) ....................... 67
гелада (мајмун из Е тиопије)...........70
гориле .................................................. 68
д
Д езм ан .................................................. 72
дивљи зец (који мења боју крзна) 50
Е
елбрус.................................................... 44
еф екат стаклене б а ш т е ................. 113
Ж
жућкасто-мрки белоглави орао ....62
3 Лашенал Л у ј..................................... 104
за г р е в а њ е ................................... 12,112
зелена јова (алпска јо х а )................ 83
Земљина к о р а ................6. 8, 9,11,13
И
изар (пиринсјска дивокоза)....47,114
јагорчевина (медвеђе у ш и )............87
ј а к ......................................................... 54
јаребика (мукиња, птичја
оско р у ш а)....................................... 81
је д и ћ ..................................................... 90
је з е р а ................................................... 26
Је т и ........................................................75
К
кавказ.................................................. .44
Калаваје (народ са Анда) .............. 99
каменика наспрамних листова
(биљка из рода $ах[(га%е)............. 86
кантарион (биљка из рода
Нирепсит ) ..........................................88
кедар..................................................... 82
К илим анџаро..................................... 43
кининово д р в о ................................... 89
козорог ............................................... 46
кондор (андски кондор,
кордиљерски кон дор)...................62
Котопакси (вулкан на Андима) ....35
д
л а м а ......................................................66
ледена доба (глацијације)....... 12-13
л е д н и к ............................................16-17
л с п т и р и ................................................73
лишај ....................................................85
м планина К е н и ја ......................... .42-43
макаке из Јапана (мајмун). ............ 71
мали тетреб или ружавац ............. 61
Малори Ц о р џ ....................... .......... 106
Мамери А л ф р е д ................. .......... 103
медведи ................................. .55, 56-57
Меснср Рајнхолд................ .......... 111
метеоролош ке прилике (метеоро-
лош ки услови, вр ем е).... ...... 28-29
Мон Блан ............................. .... 38.102
Монт Е верест....................... .... 14.106
мрмот .................................... ..... 48-49
муф лон................................... ............ 47
Н рунолист ..................................... ...... 87
напрстак (биљка из рода 1)1%'ПаИи)%
0 С
обична боровница, клека... ............ 82
обична је л а ........................... ............ 80
обична с м р е к а ..................... ............ 80
одрони ................................... ............ 14
океански гребени
(подморски гребени)...... ............ 27
0 1 1)<Апуо Геп%ш (на масаји језику
,.Божја планина“) .......... ............ 43
осојна с т р а н а ....................... ............ 79
п
П акар Мишел ..................... .......... 102
П ири неји............................... ........ 9.40
планина А т о с ....................... .......... 101
планина Кајлаш
(на Х ималајима).............. .......... 100
У
планина Сто (код Кептауна) ....... 43 уништавање ш ум а.......................... 190
планина Фуџи (в у л к а н ).......... .... 101
подбељ (биљка из рода Тит1а%е) 88 Ф
подморске планине................... ...... 27 фен (в е та р )...................................... 75
природни МОСТ........................... ...... 15 Фиц Рој ............................................ 109
присојна с т р а н а ......................... ...... 79
пуја (биљка: Риуа гатопсИ).... ...... 91 џ
хермслин .......................................... 51
Р Хсрцог М о р и с ................................ 104
рељ еф .............................. 12,13,14,15 Хилагш Р тгмунп ......................107. 108
род мачака ............................58-59-60 Х им алаји...................................... 32:, 33
рододендрон (горска ружа, слеч) 82
рудници ....................................... .... 117 ц
царски орао
Руткијевич Ванда ..................... .... 110 (сури орао; златни о р а о ) ......... м
цемприн (цирбсљ; глатки б о р ).... 83
скијашки ц е н т а р ....................... ....116 Ч
с н е г................................................ .18-19 чичак ................................................ 89
снежна л а в и н а ........................... .20-21 чуваркућа (род Јоидагке)............. 87
снежне пахуљице....................... ...... 18
снежнички љутић џ
(биљка из рода Капипси1ш) ....... 87 џиновска лобелија.......................... 91
Синајска гора (Мојсијева планина) ..џиновски л о н ц и ".......................... 1^
100 џиновски сенсцио (дивовскп
Сосир Бенедикт X ..................... .... 102 к о с т р и ш )...................................... 91
Стеновите планине................... 36-37 џиновска секвоја (мамутоваи 81
Т Ш
Тензннг ....................................... .... 108 Шерпа
Тере Л и о н ел ............................... ....109 (водич на Хималајпма 1.... - 95 «44
трагови......................................... ...... 76
тропска кишна ш у м а .............. ...... 84
 Садржај

Живот планина.................................. 6
Планине света.................................. 30
Планинске животиње .....................46
Планинска ф лора.............................78
Људи и планина................................ 94
Животна средина у опасности.....112
Индекс..............................................122
 ЗАХВАЛН ИЦЕ

М. РћШрре Мабиге, сћгес1еиг сЗе Г1п8П1и1 сЗе 1а топ1а§пе, ргоГезбеиг аббоеје

а Гипјуегбће с1е 8а\оЈе. М. Јеап-Ргап?018 В о ђ г е т е /. ргоГеззеиг а Гитуег511е
де бауо 1е, гезропзађк с!е Гецијре итуег51(е с1е 8ауо1е с1и РађогаЈоке (1'Есо1о§1е
А 1рте (ЕЕСА), М. С1аис1е Вгапс1, ргоГеззеиг ахзосле а ГитуегзПе сЈе бауоје, сћагае
сЈез гекПопв ех1ег1еигез а П пбћтг с1е 1а топГа§пе, СЈгз Вге1(ептозег, ргезШепГ
с1и §гоире <Јеб ГеНдез а ПЈпшп Мопсћа1е роиг 1а № т г е (ШС1М), Рабса1 Рауо{
ассотра§па1еиг еп топ1а§пе, 1е рагс паПопа1 сЈез Ругепеез, 1а Е1§ие роиг 1а
Рго1есПоп с1е5 ОЈхеаих ( ГРО), б у М е Уапреепе-ВтћЈег, с1и СетацгеГ. Јеап-Јасциез
В т п , с1и СетацгеГ. 8у1уате АПапЈ с1и рагс пашге! гецЈопа! <1е СћатТгеизе, ГЕсо1е
паПопа1е с1е бк1 е1 с1’а1р1П15те, СћпзПап СЈисНсеШ, уе1еппајге е1 зресЈаНб^е
с1еб реШб сатеН деб, Сћг15Пап Сои1оиту с1и рагс паНопа1 сЈез Еспп5, Ветагс! Еаус
с1и СепПе с1е СоорегаПоп НпстаОопа! еп КесНегсће АугопотЈс]ие роиг
1е Оеуе1орретеп1 (С1КА1)). Сћаг1е5 О оитспце с1 А 1ат С]Јос1а сЈе ПпхОШ!
с!е гесћегсће роиг 1е с1е\'с1орретст (ЈКВ).
 ФОТОГРАФИЈЕ

Р. 8 : 11аш : Апдеб © XV. КаеШег/СогђЈк. Р. 9 : Наи 1 : А1ре« © Ј. В 1аЈг/СогђЈ5.

Вах : АИав © V. АгТћш-ВегЦапд/СогМк. Р. 10 : Н а и !: Со(орахЈ © К. Кек5теуег/С огђ 1х.
Вах : КИаиеа © В. Рееђ 1е 5/СогђЈ5 . Р. 11 : КШтапс1јаго © С. Рауагс1/Ноа-Ош. Р. 13 : Наи1 : УаНее
© 8 . \Уе84т о г 1апс1/Согђ 18. Р. 14 : С ћ е т т е е з с1е Гее © К. НатИгоп/СогђЈз. Р. 15 : Наи 1 : Агсћек
па1иге11е$ © I). Миепећ/Согђјв. Вак : © ЈапЈт деб (ЛасЈег.ч, 1 .и с е т е 5. Р. 17 : Мег де С1асе
© Ј-Б КЈк1ег/Сгапс1еиг паГиге/Ноа-ОиЈ. Р. 18 : № Ј§е © М. Ки1ка/Согђ15. Р. 19 : ба р тх зоиб
1а пејце © I. АтсН/Јаеапа/Ноа-Ош. Р. 21 : Ауа1апсће © О. К.о\уе11/СогђЈб. Р. 22 : ОиаНг © Ј.М.
Запсћјк С аК е 1е/Согђ|5. Р. 23 : Наи1 : ОгапЛ аШеигап! © Ј. В 1а1г/Согђ;к. Ва 5 : кех Оги5 ©
Ј. К ођ 1е/СогђЈ5.Р. 26 : 1.ас с!е т о п 1а§пе © 1). Миепсћ/Согђјн. Р. 28 : Ога§е © ИгеПу
Ргос1исПоп5/СогђЈ5. Р. 32 : Еуегеб! © С. Јоиап-Ј. ИЈик/Ноа-ОиЈ. Р. 33 : К 2, Рак151ап ©
О. К.о\уе11/СогђЈб. Р. 34 : Апс1е 5 © О. Ко\уе11/СогђЈ8. Р. 35 : Наи 1 : Асопса§иа © Н. 8[а<Ј1ег/Согђ]б.
Ваб : М т е © А. Кутап/СогМб. Р. 36 : Наи1 : Косћешеб © XV. Маппјпц/Согђјз. Ва 5 : РаШе с!е
8 ап АпсЈгеаб © Т. Веап/Согђ15. Р. 37 : Наи 1 : Уо 5е т Ј 1е © О. Мабоп/Согђјб. Ваб : У1еих Рјс1е1е
© С. Се 1ко\У112 /Согђ 1б. Р. 38 : Моп 1 В1апе © 8 . Уапп1ш/Согђ 1б. Р. 39 : Наи1: СИасЈег
с1’А1е!бсћ © I. \Уа1кег/Согђ1б. Ваб : 1.ас Мајеиг© А. СауаШ/Ноа-ОиЈ. Р. 40 : 1_.ас деб Ругепеев ©
N. ТНЈђаШ/Ноа-ОиЈ. Р. 41 : Наи1 : С а у а т је © Р Коу/Ноа-Ош. Ваб : Сапуоп сГАтбсЈо ©
М. 8 Јертапп/Ноа-Ои 1 . Р. 42 : Наи1 : АНаб © У. АпНиб ВеПгапс1/СогђЈ5. Ваб : Моп! Кепуа ©
С. Ко^еП/СогђЈк. Р. 43 : Наи! : ОН ОоЈпуо Сепеај © Р. 1.ап1т§/Согђ15. Ваб : Моп 1 б с1е 1а Тађ1е © А.
Вапшбкт/Согђјб. Р. 44 : Саисабе © \Уо51ок Ргебб/МахРРР. Р. 45 : АШагсИ^ие © Ноа-Оиј.
Р. 94 : Ваб : 0 12 1 © ОК. Р. 96 : Н аи !: Теггаббеб аи Мера! © К. боитаг/СогђЈб. Ваб : Реппе
аи Иера1 © С. КошеП/Согђкч. Р. 97 : НаиГ : Вег§ег еШЈорЈеп © К. НошапЈ/СогШб. Ваб : Магсће
ђођујсп © Т. ВаМЈггопе/СогђЈб. Р. 98 : № т с ћ е Вагааг © М 1д СоиШгу/СогђЈб. РатШ е
бћегра © Ме\ас1а ХУЈег/СогћЈб. Р. 99 : РоПгаћ © Ј Нотег/Согђјб. б ћ атап © С. СоуеИ/СоЛпб. Вегуег
ђегђеге © К. НоПпеб/СогђЈб. Р. 100 : Наи1 : Моп 1 КаИабћ © М. Соипо 1/Ноа-Ош.
Ваб : Моп 1 МоГбе © 8 . С1гапс1ас1а т /Н о а - 0 и 1. Р. 101 : Н а и !: Моп 1 Риј1 © Согђјб. Ваб : МоШ АШоб ©
У. Алћиб Вег1гапс1/Согђ15. Р. 105 : А ппарита © В. ВигкћагсИ/Согђ15 Р. 107 : Куегеб! © Ј. Уап
Наббек. Р. 112 : С1асЈег © О. КошеП/СогМб. Р. 114 : Сћеуге с1еб Косћеибеб © ХУаупе 1оск\уоос1,
М.О/Согђ15. Р. 115 : С1гси1аПоп, уа11ее с1е С ћ а т о т х © А К 8 М В /О а т т а . ГепШпа Сатага © ОК.
Ка1 © Т. \УћШакег, Р. 1.апе А^епсу/Согђјб. Р. 116 : Ауопаг © Тгјре 1оп-Јаггу/ Ноа-0 и1 .
Р. 117 : М т е © ВеПтапп/Согђв. Р. 119 : Н аи !: Вагга§е Аи1г1сће © XV. СЈСЈегхрегцег/Ноа-Ош.
Ваб : Ваггаце Сћјпе © N 1311 2 е п § /О а т т а . Р. 120 : Н а и !: СиНигеб аи Мера1 © С. Коше11/Согђ15.
Ваб : Соире с1е ђо!б © XV. Могцап/Согђјб. Р. 121 : Рагс панопа! с1е 1а Уапо1бе © XV. Ви58/Ноа-Ош.
 ОТКРИВАЊЕ
С В ЕТ А
Како настају планине?
И ма ли планина под морем?
Како се образују снеж не пахуљице?
Којом брзином м ож е да се обруши снеж на лавина?
На којој висини могу да се виде мрмоти?
Д а ли постоји Јети?
Када је први пут освојен врх Мон Блан?
Од чега ж иви народ Ш ерпа?
Ш та називамо „кров света“?
Које опасности угрожавају планине?

На сва ова, као и на многа друга питања, одговор м ож ете наћи

у овој прелепо илустрованој књизи намењеној деци
предш колског и школског узраста.

ИЗ ИСТЕ ЕДИЦИЈЕ

П Р И Р О Д А

\ МИТОЛОГИјА Ж И В О Т И Њ Е ЕГИПАТ

оо , 1

1чНВВ%
| •' ^ -----
ВшЖАНИ! I ЧУДАСВЕТА I
15ВМ 978-86-489-0627-4

о
В к * -■»
" •О 9 788648 906274