2.

Основи геологије
Геологија је наука која се бави проучавањем настанка, састава, структуре и историјског
развоја Земљине коре, као и самих процеса који се одвијају у њеној унутрашњости и на
њеној површини.

Назив геологија потиче од грчких речи gea што значи земља и logos што значи наука.

Геологија испитује литолошки састав, структуру, начин постанка и измене, узајамне

односе, старост и распрострањеност стена и стенских маса које граде веће или мање
комплексе Земљине коре и доводи их у међусобну везу са стенама и стенским масама
других области.

2.1. Постанак Земље

Када и како су настали Земља и Сунчев систем још се поуздано не зна. Верује се да је то
било пре шест и по милијарди година.

Земља је по свом облику најсличнја телу које називамо геоид.

Рељеф Земље се од њеног настанка па до данас непрестано мења под утицајем

унутрашњих и спољашњих сила. Највеће промене настају услед магматских покрета,
вулканских ерупција и тектонсих поремећаја као и променом у односима континенталних
маса.

2.2. Грађа Земље

На основу података дошло се закључка да Земља нема једнородан и хомоген састав. Она
се састоји из четири геосфере, то су Земљина кора или литосфера, омотач, средњи слој и
Земљино језгро.

Литосфера или Земљина кора представља спољашњу стеновиту геосферу. Њена дебљина
у континенталним деловима износи 30-70 км, а испод океана свега 8-10 км. У литосфери
се јасно разликују два слоја. У горњем слоју преовладавају једињења лаких елемената
попут алуминијума и сицилијума, па се због тога по њима назива SIAL зона. Простире се
на дубини 15-20 км. Доњи слој изграђен је од стенских маса у којима су претежно
заступљена једињења сицилијума и магнезијума, па се по њима назива SIMA зона или
базалтни слој. Простире се на дубини 25-30 км. Бољем упознавању литосфере допринела
су истраживања А.Мохоровичића, по њему је доња граница литосфере добила назив
МОХО зона. На топлотне односе у литосфери Сунчева топлота утиче само до дубине 20-
25 метара. Дубљи делови литосфере топлоту дојијају из Земљине унутрашњости.
Многобројним мерењима температуре утврђено је да температура, почев од неутралне
зоне, просечно расте за 1 степен целзијуса на сваких 33 метара дубине.
Осим унутрашњих сфера, у састав Земље улазе и спољне сфере: биосфера, атмосфера и
хидросфера.

Испод литосфере налази се омотач који се назива и перидотска или еклогитска

геосфера. Његова доња граница допире до дубине од 1200 км. Температура ове геосфере
износи између 1200 и 1500 степени целзијуса.

Средњи слој је омотач Земљиног језгра састављен претежно од оксида и сулфида метала.
Распростире се на дубини 1200-2900 км. Температура ове геосфере износи око 4000
степени целзјуса.

Земљино језгро или барисфера, пречника око 3500 км јесте централни део Земље.
Претежно је састављено од гвожђа и никла и других тежих елемената. У Земљином језгру
владају врло високи притисци, а температура се креће од 4000 до 5000 степени целзијуса.

2.3. Примењена геологија

Стенске масе представљају површински део Земљине коре.

Задатак примењене геологје у грађевинарству је комплексан, а предмет њених

истраживања су стенске масе и динамичка промена терена изазвана природним процесима
и делатношћу човека.

При решавању проблема везаних за грађевинску делатност најчешће се користе

достигнућа у минералогији, петрографији, структурној геологији, хидрогеологији и
инжењерској геологији.

Минералогија је наука која изучава физичка, хемијска и морфолошка својства минерала,

као и начине њиховог постанка и промене.

Петрографија изучава начине постанка стена, њихов састав, својства, преображавање и

систематику.

Структурна геологија или геотектоника проучава просторни однос и деформације

стена, као и процесе који су до њих довели, а који су последица унутрашњих сила у
Земљи.

Хидрогеологија проучава пропусност стенских маса, услове формирања подземних вода,

њихово кретање и узајамно деловање стена и воде.

Инжењерска геологија је наука о терену. Она изучава терен као природну геолошку
конструкцију, као радну средину и као животну средину.