BIOSFERA

Biosfera je globalni ekoloki sistem koji

predstavlja vrhunsko jedinstvo ive i neive
prirode na Zemlji i obuhvata itav prostor
naseljen ivim svetom.
PODELA BIOSFERE
Biosferu sainjavaju delovi ostalih Zemljinih
sfera koje su naseljene ivim biima:
atmosfera, sloj vazduha koji ini perifernu
oblogu nae planete;
hidrosfera, vodeni omota Zemlje i
litosfera, spoljanji, povrinski, tvrdi
pokriva Zemlje.

Hidrosfera

Hidrosfera je vodeni omota koji obuhvaa
svu vodu na, ispod i iznad Zemljine povrine
bez obzira u kakvom se agregatnom
stanju nalazi. To ukljuuje sve tekue i
smrznute povrinske vode, podzemne
vode zadrane u tlu i stijenama te vodenu
paru u atmosferi. Voda neprestano krui
izmeu ovih vodnih retencija (rezervoara) u
tzv. hidrolokom ciklusu koji energiju dobiva
iz Sunca.

Zemljina atmosfera je sloj gasova koji
okruuju planetu Zemlju i koji zadrava
Zemljina gravitacija. Sadri oko etiri
petine azota i jednu petinu kiseonika, dok
su koliine ostalih gasova neznatne ili u
tragovima. Atmosfera titi ivot
na Zemlji apsorbirajui ultraljubiasto sun
evo zraenje i smanjujui temperaturne
ekstreme izmeu dana i noi.
Litosfera
Litosfera (od grke rei koja znai
kamenit - sfera) predstavlja vrsti
omota planete
Litosferu ine tektonske ploe, koje
se kreu nezavisno jedna od druge.
Pokreti litosfernih ploa se
nazivaju tektonski pokreti.
LITOSFERA / HIDROSFERA
Biosfera se odlikuje specifinom strukturom,
koja se ogleda u odreenom prostornom
rasporedu bioma:
horizontalnom i
vertikalnom.

Horizontalan raspored bioma odreen je,
pre svega, klimatskim uslovima. Idui
od ekvatora ka polovima, moe se uoiti
izvesna pravilnost u rasporedu razliitih
bioma na obe Zemljine polulopte.
Vertikalni raspored ekosistema na kopnu u
skladu je sa horizontalnim rasporedom
bioma od ekvatora ka polovima. Od podnoja
do planinskih vrhova temperatura opada i
menja se klima pa se u skladu sa tim
smenjuju i ekosistemi. Tako
se listopadne i etinarske ume
smenjuju livadama i panjacima, a
planinske tundre i zona venog leda nalaze
se na vrhovima planina.
BIOGEOHEMIJSKI CIKLUSI

Funkcionisanje biosfere ogleda se u
uzajamnoj povezanosti njenih razliitih
ekosistema na principima kruenja materije
i jednosmernom proticanju energije u
globalnim razmerama.
Osnovne elemente (C, O, H, N i dr.)
organizmi ugrauju u organska jedinjenja u
svom telu. Organska materija prolazi
kroz lance ishrane i na kraju se razlae
i mineralizuje. Tako se osnovni elementi
vraaju u spoljanju sredinu, odakle ponovo
mogu da se iskoriste. Ovaj put osnovnih
elemenata predstavlja biogeohemijske
cikluse materije na Zemlji, koji se mogu
utvrditi za svaki element posebno.
UGLJENIK
Ugljenik se nalazi u atmosferi u
obliku ugljen-dioksida i u hidrosferi,
rastvoren u vodi. U procesima fotosinteze se
kao ugljena kiselina vezuje i gradi organska
jedinjenja. Jedan deo ugljenika vraa se u
atmosferu i vodu u toku disanja organizama.
Najvei deo ugljenika vraa se u spoljanju
sredinu procesima truljenja i vrenja, koje
vre gljive i bakterije.
KISEONIK
Kiseonik se nalazi u atmosferi (ima ga oko
21%) i rastvoren u vodi. Koristi se za
procese disanja organizama, a vraa se u
spoljanju sredinu procesom fotosinteze.
AZOT
Azot se nalazi u atmosferi, ali ga veina organizama ne
uzima direktno iz atmosfere. Samo su neki organizmi
(bakterije azotofiksatori koje ive u simbiozi sa korenom
biljakaleguminoza) u stanju da veu atmosferski azot u
organska jedinjenja. Truljenjem i razlaganjem ovih
bakterija jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik
(nitrati) i dospevaju u zemljite, odakle biljke mogu da ih
koriste. Tako se azot ugrauje u organska jedinjenja
(aminokiseline, proteini, nukleinske kiseline, pigmenti)
prvo u telu proizvoaa, a zatimpotroaa i razlagaa.
Razlaganjem uginulih organizama ponovo se u spoljanju
sredinu oslobaaju razliite neorganske soli azota.
KRUENJE VODE
Kruenje vode poinje
njenim isparavanjem sa povrine mora i
okeana, koji predstavljaju rezervoare vode
na Zemlji. Time nastaju mase oblaka koji
odlaze prema kopnu gde u obliku padavina
voda stie do povrine Zemlje. Sa te
povrine ona se
razliitim vodotokovima ponovo vraa u mora
i okeane.