2.

0 УВОД У ЕКОЛОГИЈУ
• КЛАСИЧНА ДЕФИНИЦИЈА
• Екологија проучава односе између живих организама
(биљака и животиња) и животних заједница према условима
спољашње средине, као и узајамне односе живих бића

• Термин екологија увео је 1866. немачки зоолог Хекел.

• Утемељивач екологије је Чарлс Дарвин

• Назив потиче од грчких речи:

Оикос – дом
Логос - наука
 • У односу на природу
ПОДЕЛА животне средине: • У односу на ниво
– Екологија КОПНЕНЕ
ЕКОЛОГИЈЕ животне средине организације:
– Екологија МОРСКЕ – Екологија заједница и
животне средине екосистема
• У односу на групу – Екологија – Популациона
организама: СЛАТКОВОДНЕ екологија
животне средине
• Екологија биљака – КОСМИЧКА
– Екологија екологија
врста
• Екологија животиња екологија

• Екологија
• Према намени истраживања:
микроорганизама – Основна (фундаментална) – бави се
• Екологија гљива основним законитостима међусобних
• Екологија човека односа живих бића и средине
– Примењена - заштита животне средине
 ШТА ЈЕ ЕКОЛОГИЈА?
• САВРЕМЕНА ДЕФИНИЦИЈА
• Екологија је наука која проучава интеракције које одређују
распрострањеност и густину организама у одређеном
подручју.
– Еколошки проблеми се могу анализирати теоријски, лабораторијски
или теренски
– Као и други научници, еколози посматрају проблеме, постављају
хипотезе, тестирају их и развијају теоријске моделе теренским или
лабораторијским посматрањима
• Еколошки системи су сложени. Једноставне узрочно -
последичне везе су ретке.
Четири биолошке дисциплине су блиско повезане са екологијом.
 ТРИ АСПЕКТА

• Описни
– углавном се односи на опис вегетације на планети – попут умерених листопадних шума, тропске
кишне шуме, травнатих заједница и тундре - и животиње и биљке и њихове интеракције унутар сваког
од ових екосистема.
– Пружа нам карте географских распрострањености и процене релативне бројности различитих врста
– темељ читаве еколошке науке
• Функционални
– како еколошки системи функционишу
– више оријентисана на динамику и односе и настоји да идентификује и анализира опште проблеме
заједничке већини или свим екосистемима.
– функционалне студије се баве реалним популацијама и подразумевају конкретна мерења
– проучава блиске узроке – динамичке реакције популација на тренутне факторе околине
• Еволутивни
– разматра организме и односе међу њима као историјски производ еволуције.
– проучава базичне узроке - историјске разлоге зашто је природнa селекција фаворизовала адаптације
које сад видимо
• Функционални еколози питају се како: Како систем функционише? Еволуциони еколози питају
се зашто: Зашто природна селекција фаворизује ово посебно еколошко решење?
• Екологија, као наука, истражује широк спектар односа у животној средини на различитим нивоима
организације еколошких система:
• на нивоу јединки у оквиру једне врсте, то јест појединачних организама, еколози истражују
њихову прилагођеност на физиолошком и морфо-анатомском нивоу, као и начине понашања у
стално променљивој животној средини с циљем успешног преживљавања и репродукције;
• на нивоу популације, која представља репродуктивни скуп јединки исте врсте које живе на истом
простору, еколози анализирају основне процесе који утичу на бројност индивидуа у популацији,
као и њихову варијабилност у простору и времену;
• на нивоу животне заједнице, која представља скуп популација различитих врста које на истом
простору ступају у међусобне биотичке односе, еколози истражују како различити односи између
популација различитих врста утичу на структуру и организацију заједнице;
• на нивоу екосистема, који се састоји од свих живих бића у животној заједници на одређеном
простору, као и спољашњег окружења са којим жива бића ступају у интеракцију, еколози
анализирају протицање енергије и кружење материје између живих бића и њихове животне
средине;
• на нивоу биосфере, која представља скуп свих екосистема на Земљи, еколози истражују како
глобални токови енергије и материје утичу на функционисање и дистрибуцију живог света широм
биосфере
 2.1 Геофизички услови на Земљи -
Сунчево зрачење и његове последице
 На великим географским ширинама падају под оштрим углом и
захватају већу површину, тако да је количина енергије по
јединици површине далеко мања. Осим тога, због упадног угла
на већим географским ширинама, сунчево зрачење прелази
дужи пут кроз атмосферу, тако да се већа количина енергије
изгуби због одбијања, расипања и апсорпције у атмосфери

У жарком појасу, сунчеви зраци падају готово

под правим углом и захватају малу површину,
доносећи велику количину енергије по
јединици површине.

Глобалне разлике у количини сунчевог зрачења које стиже до површине Земље на различитим географским ширинама.
Количина сунчевог зрачења која стиже до површине Земље се због њеног облика смањује с повећањем географске ширине.
Циркулационе ћелије у атмосфери.
• Високе температуре око екватора доводе до
интензивног испаравања воде и уздизања
топлих и влажних ваздушних маса у више
слојеве атмосфере.
• Том приликом долази до њиховог хлађења,
тако да се велики део воде ослободи у облику
падавина око самог екватора, због чега је
клима у овој области континуирано топла и
влажна.
• Крећући се даље ка половима у вишим
слојевима атмосфере, ваздушне масе се хладе
и као суве спуштају до површине око 30°
северне и јужне географске ширине.
• Приликом спуштања, сув ваздух апсорбује
готово сву влагу са копна, због чега је у овим
областима клима изузетно сушна.
• На географским ширинама око 60° северно и
јужно од екватора ваздушне масе се поново
уздижу, узрокујући обилне падавине, тј.
влажнију климу.
• Међутим, количине падавина у овој зони су
ипак мање него око екватора.
• Део хладног и сувог ваздуха стиже до полова
крећући се у горњим слојевима атмосферe, где
се спушта и креће према екватору.
• Ова хладна и сува ваздушна маса на половима
резултује релативно сувом и сурово хладном
 Различите количине
сунчевог
зрачења које стижу до
различитих географских
ширина узрокују
и глобалне обрасце
вертикалне и
хоризонталне
циркулације ваздуха
и падавина на Земљи
(следећи слајд).
Захваљујући глобалној
циркулацији
ваздуха, остварује се
мешање ваздушних

ВЕТРОВИ
маса, пренос топлотне
енергије и кружење воде
у природи.
• Сума
годишњих
падавина на
Земљи
• Многи фактори могу да
модификују описане
глобалне климатске
обрасце на регионалном и
Морске струје
локалном нивоу.
• Велике водене масе и
планински масиви могу
да измене глобални
распоред температуре и
падавина на Земљи.
• Океанске струје утичу на
климу дуж обала
континента загревањем
или хлађењем ваздушних
маса изнад области којима
пролазе.
• Обалска подручја су
углавном влажнија од
копнених области на
истим географским
Варијације у рељефу такође могу да имају значајан утицај на климатске факторе.
На северној хемисфери, до јужних падина на планинама стиже већа количина сунчевог зрачења него
до северних, због чега су оне топлије и сувље.
Осим тога, с повећањем надморске висине долази до снижавања температуре јер ваздух постаје све
разређенији и садржи све мању количину угљен-диоксида и водене паре који су кључни за
задржавање топлоте
• Килиманџаро (а); хоризонтално и вертикално зонирање вегетације (б).
• Идући од подножја ка врху планине, на сваких 100 метара повећања надморске висине, средња годишња
температура се смањује за 0,6°C.
• Због тога је вегетација на већим надморским висинама слична оној на већим географским ширинама. Другим
речима, идући од подножја ка врху Килиманџара, планине која се налази у жарком појасу, пролази се сличан
еколошки градијент као и приликом хоризонталног путовања од екватора према северном полу
 КЛИМАТСКИ ПОЈАСЕВИ
• Сунчево зрачење које стиже до површине Земље доводи
до образовања термалног градијента
• Осим тога, различите количине сунчевог зрачења које
стижу до различитих географских ширина узрокују и
глобалне обрасце вертикалне и хоризонталне циркулације
ваздуха и падавина на Земљи
• Захваљујући глобалној циркулацији ваздуха, остварује се
мешање ваздушних маса, пренос топлотне енергије и
кружење воде у природи
 • Основни климатски • Средње годишње температуре на Земљи.
• Идући од екватора ка половима, са сваким
појасеви на Земљи степеном географске ширине средња
Основни елементи климе, тачније – годишња температура смањује се за 0,6°C.
климатски фактори, попут сунчевог зрачења,
температуре, влажности и кретања ваздушних маса,
међусобно су повезани и учествују у формирању
основних климатских појасева на Земљи
• Климат А – Тропски климат
– Прашумски тип (Af)
– Монсунски тип (Am)
– Савански тип (Aw)
• Климат B – Суви (аридни) климат
– Пустињски тип (BWh, BWk)
• Топли пустињски тип (BWh)
• Хладни пустињски тип (BWk)
– Степски тип (BSh, BSk)
• Топли степски тип (BSh)
• Хладни степски тип (BSk)
• Климат C – Умерено топли тип
– Умерено-топли (синајски) тип (Cwa, Cwb)
• Умерено-топла клима са жарким летом (Cwa)
• Умерено-топла клима са топлим летом
(Cwb)
– Умерено влажни (океански) тип (Cfa, Cfb)
• Влажни суптропски тип (Cfa)
• Умерено-топла клима западних приморја (Cfb)
– Средоземни тип (Csa, Csb)
• Средоземна клима са жарким летом (Csa)
Климат D - Умерено-хладни (бореални) тип
– Суви бореални тип (Dwa, Dwb, Dwc, Dwd)
• Сува бореална клима са жарким летом (Dwa)
• Сува бореална клима са топлим летом (Dwb)
• Сува бореална клима са свежим летом (Dwc)
• Сува бореална клима са врло хладном зимом
(Dwd)
– Влажни бореални тип (Dfa, Dfb, Dfc, Dfd)
• Влажна болеарна клима са жарким летом
(Dfa)
• Влажна бореална клима са топлим летом
(Dfb)
• Влажна бореална клима са свежим летом
(Dfc)
• Влажна бореална клима са врло хладном
зимом (Dfd)
Климат Е - Хладни тип
– Поларни (тундра) тип (ET)
– Тип вечног леда и хладноће (EF)
 КЛИМАТОГРАМИ
• Надморска висина:
• Географска
ширина:
• Географска
дужина:
• БЕОГРАД; КРАГУЈЕВАЦ; НИШ; СЈЕНИЦА;
ЛЕСКОВАЦ, СУБОТИЦА; ЦРНИ ВРХ
• Надморска висина: ˚С mm
• Географска ширина:
• Географска дужина:
Температура Падавин
е 40 80
Јануар 35 70
Фебруар
25 50
Март
Април 15 30
Мај 5 10
Јун 0 0
Јул
Август
-5
Септембар -15
Октобар -25
Новембар
-35
Децембар
БИОМИ
• Класе копнене
вегетације
уцртане у односу
на годишње
падавине и
просечне
годишње
температуре.
• Границе између
класа вегетације
су приближне.