Клима, климатски фактори и елементи.

Време и метеоролошке
појаве

Клима – карактеристична комбинација метеоролошких елемената и појава које

се јављају у приземном слоју атмосфере у дужем временском периоду.
Време – тренутно стање метеоролошких елемената и појава.
Климатски фактори:
 Ротација Земље и положај према Сунцу,
 Активности Сунчеве површине,
 Географска дужина и ширина,
 Надморска висина,
 Распоред мора и копна,
 Присуство великих шумских површина,
 Изграђеност насеља.
Климатски или метеоролошки елементи – карактеристика приземног слоја
атмосфере и то су:
 Температура ваздуха,
 Влажност ваздуха,
 Атмосферски притисак итд.
Метеоролошке појаве:
 Киша, снег, роса, облачност и др.
Антициклон – област високог ваздушног притиска. Највиша вредност притиска
је у центру, а према периферији се постепено смањује. Обично се подразувема
суво и стабилно време, али има изузетака.
Циклон – област ниског ваздушног притиска. Најнижа вредност притиска је у
центру, а према периферији се постепено повећава. У самом центру циклона
јачина ветра је слаба, док су на периферији ветрови јачег интензитета. Обично
се подразувема суво и стабилно време, али има и изузетака.

Ваздушни фронтови

Атмосферски ваздушни фронтови могу да имају изразито штетно

дејство на човека услед његове немогућности да се прилагоди наглим
променама временских прилика. На основу термичке поделе ваздушних маса
извршена је подела на хладне и топле ваздушне масе. Гранична зона која
раздваја две ваздушне масе представља атмосферски ваздушни фронт.
Пролазак топлог и хладног ваздушног фронта указује на промену времена и том
приликом долази до промене климатских елемената-температуре, влажности
ваздуха, ваздушног притиска, облачности, инсолације, падавине, смера и брзине
ветра итд.

Хладни ваздушни фронт представља гранични слој између хладног

ваздуха који надире и топлог ваздуха који мирује или се споро креће. Креће се
великом брзином и смену времена изврши за мање од једног часа. Температура
се нагло спусти, релативна влажност ваздуха се повећа, а ваздушни притисак
прелази из циклона у антициклон. Наилазак хладног ваздушног фронта тешко
подносе сви болесници, а нарочито оболели од кардиоваскуларних болести,
плућне туберкулозе и асматичари. Због повећања влажности ваздуха долази до

1
смањења количине кисеоника па срчани и плућни болесници имају утисак да се
гуше.

Топли ваздушни фронт представља гранични слој између топлог

ваздуха који надире и хладног који се обично повлачи. Доводи до погоршања
времена, време постаје тмурно са падавинама, а затим се јавља топао и сув
ветар, смањује се ваздушни притисак и релативна влажност ваздуха. Наилазак и
прелазак топлог ваздушног фронта такође се штетно одражава на срчане и
плућне болеснике. Појава топлог и сувог ветра лоше утиче на оболеле од плућне
туберкулозе.

Оклузивни ваздушни фронт представља комбинацију топлог и хладног

фронта. Настаје при циклонској активности, када се топли фронт креће испод
хладног и то знатно спорије, тако да у једном тренутку хладан фронт сустиже
топао. При томе настаје облачни систем и долази до спајања континуиране зоне
падавина испред топлог фронта са падавинама пљусковитог карактера иза
хладног фронта. Пролазак оклузивног фронта се нарочито штетно одражава на
ментално оболеле. Сматра се да је приликом почетка циклонске активности и
проласка оклузивног фронта повећана хоспитализација шизофрених болесника.

7.5. Клима и здравље становништва

Још од давнина је позната повезаност здравља људи и ваздушног притиска. Често
чујемо извјештаје о утицају метеоролошких фактора на здравље и дају се упутства како
да се становништво влада у одређеним климатским промјенама. Љекари говоре о спе-
цифичним појавама „метео-патије“ и „метеопатима“ односно становницима који имају
извјесне здрав-ствене тешкоће при промјенама ваздушног притиска, влажности вазду-
ха, појавама магле и сл. Још се Хипократ у трактату „О ваздуху, водама и мјестима“
утврдио утицај времена на здравље становника. Каснија истраживања су потврдила по-
везаност времена и здравља људи. Такве појаве нијесу случајне. Оне представљају за-
кономерне појаве дејства неповољних климатских услова на здравље становништва.
Констатоване су сезонска оболијевања код дјеце. Љекари су установили да при неста-
билном времену постоји већа вјероватноћа појаве емболије плућа и пост операционих
компликација.
Данас је питање климе и здравља један од најважнијих облика здравствено-мее-
торолошких истраживања. Као резултат тих истраживања омогућене се у биометеоро-
лошке прогнозе са циљем предупрјеђења и ублажавања хроничних обољења. То даље
омогућава д активно дјеловање на осјећање и радну способност и здравих људи прили-
ком аклиматизације у необичним климатским условима и промјенама. Дејство климат-
ских фактора на организам човјека је разноврсно: утицај на биолошке ритмове физио-
лошких система организма, сезонске болести и заоштравање хроничних оболијевања,
метеотропне реакције и сл.
У метеоролошке факторе убрајамо интензивност сунчевог зрачења, електрично
стање атмосферског ваздуха, температуру, влажност ваздуха, ваздушни притисак, брзи-
ну и правац вјетра. Вријеме одређује комплекс метеоролошких фактора. Вишегодишњи
режим времена одређује климу датог мјеста. Клима је резултат дејства различитих фак-
тора: географске ширине и дужине, надморске висине, циркулације атмосферског ва-
здуха, рељефа мјеста, распоред водених површина, стање биљног покривача (највише
шумског), изграђености локације и тд. За формирање климатских особености велики
значај има и радијациони биланс Земљине површине и албедо јер он утиче на загрија-

2
вање и хлађење ваздушних маса. Интензитет радијације утиче на облачност, која зави-
си од особености атмосферске циркулације. Зими је највећа облачност у Црној Гори на
подручју Орјена, Ловћена, Цетиња, у Никшићком пољу, Пљеваљској и Беранској ко-
тлини и кањонским долинама сјеверне Црне Горе. Облачност је везана за циклонске ак-
тивности.
Режим инсолације, температурa и влажност ваздуха одређује својства вегетације,
земљишта, карактер ерозивних процеса и сл, што на свој начин омогућује климатско
реонирање.
***
Периодичност смјене метеоролошких фактора је посљедица астро-номских усло-
ва – трајања дана и ноћи, смене годишњих доба, висине Сунчевог диска над хоризон-
том и сл. Годишњи ход температура независно од географске ширине се изражава кри-
вом најнижих температура у јануару-фебруару и највишим температурама у јулу-авгу-
сту.
Промјене времена су везане за непериодична колебања ваздушног притиска.
Дневна колебања, при постојаном времену износе не више од 1,3-2,6 gPa (1-2 mm Hg
стуба). При наглим промјенама времена то колебање може износити 13-27 gPa (10-20
mm Hg стуба) и више.
Особености распореда температуре у тропосферном слоју ваздуха доводе до поја-
ве циклоналне активности. У високим слојевима распоред температура је обрнут.
Област високог притиска (антициклон) условљава ведро вријеме. Кишовито вријеме
прати циклоналну активност изазива продор хладног ваздуха. У циклоналном подручју
најмањи је притисак у центру циклона. Вјетар се креће од периферије ка центру, али
због обртања Земље он одступа од праве линије и креће се по спирали. Доспјевши до
центра циклона ваздух се подиже навише и на висини од 1-9 км се развија према пери-
ферији. Циклони не стоје у мјесту. У подручју Медитерана и Црне Горе крећу се од ју-
гозапада према сјевероистоку.
Током године мијењају се компоненте атмосферског наелектрисања. Напон елек-
тричног поља Земље има најнижу вриједност током љета, највишу зими. То има за по-
сљедицу да је у топлим крајевима најрјеђе пражњење електрицитета из ваздуха, а у
хладним је чешће.
На Земљиној површини егзистира веома снажно магнетно поље, чији правац је
одређен положајем магнетне стрелице. Брзе измјене геомагнетног поља, на примјер
магнетне буре, олује и поремећаји настају као посљедица притицаја електричних чести-
ца са Сунца. Највећи број магнетних бура се јавља у вријеме равнодневнице, а најмање
у вријеме солстиција. Нарочито је изражен пораст броја магнетних бура у вријеме ин-
тензивне Сунчеве активности. Данас је добро изучено деловање Сунца на многе геофи-
зичке појаве. При емисијама са Сунца протони достижу на Земљу за 2-3 дана. У то ври-
јеме се региструје највиши ниво радијације на висинама 15-20 km где се формирају ки-
шни облаци (кумулуси). То доводи до промјене електричног потенцијала у облацима и
потенцирање олуја. Као посљедица тих електромагнетних колебања број олуја се уве-
ћава у току љетњег а смањује у току зимског периода.
Истраживања су показала да се око 80% инфаркта поклапа са периодом повише-
не активности на Сунцу. Такође је уочена појава увећаног згрушавања крви у периоду
повишене Сунчеве активности. Аналогно томе утврђена је законитост појаве промјена
стања здравља код психички обољелих особа када су напади учесталији. У вријеме маг-
нетних бура посебно бивају депресивни хронични алкохоличари.
Тиме појам климе не подразумијева само температура, влажност, кретање вазду-
шних маса и атмосферски притисак већ и напрегнутост магнетног поља, електропрово-
дљивост ваздуха и електро-магнетна колебања и сл.
За живот човјека и других живих бића велики значај имају сезонске промјене ве-
зане са Сунчевим зрачењем, које зависи од годишњег кретања Земље око Сунца. Позна-
та је измјењивост времена у истом локалитету и истом термину из године у годину. Ви-
сина Сунчевог диска над хоризонтом је различита у зависности од географске ширине.

3
Она се на једном мјесту и у истом термину не мијења током дугог низа година. Од угла
упада сунчевих зрака зависи количина топлоте која доспијева са Сунца и спектрални
састав Сунчеве енергије.
Ултравиолетни дио сунчевог спектра спада у биолошки најактив-нији дио. Ин-
тензивност УВ радијације на Земљиној површини је непос-тојана и зависи од ширине
мјеста, годишњег доба, стања времена и степена прозрачности атмосфере. При облач-
ном времену степен УВ радијације може да буде умањен за 80%. УВ зраци који доспи-
јевају на кожу не дјелују само на рецепторе на њеној површини већ и на остала ткива и
органе. Они имају повољан утицај на размјену протеина, масти, угљених хидрата и ми-
нералних материја. При том се мења дисање ткива у епителу појачава се дјелатност ре-
тикуло ендотелиалног и крвно стваралачког система. Они омогућују имунитет органи-
зма, појачавајући реакцију фагоцита што повећава ниво заштите у организму. УВ зраци
су веома сложени и њихова улога није до сада у потпуности изучена. Они имају општа
биолошка дејства у виду увећања хистаминских материја, активацију сулфохидрилних
група протеина, стимулирају рад хипофизно адреналинског система. УВ радијација има
и специфична дејства у орга-низму у зависности од дијапазона таласних дужина. Тала-
си у дијапазону од 400-321 nm, показују аритемна својства, од 320-247 nm, имају анти-
ра-хитична и слабо бактерицидна својства. Краткоталасни УВ зраци у дијапа-зону од
247-180 nm проузрокују повређивање живих ткива. На Земљиној површини није при-
сутна погибељно дјеловање УВ краткоталасних зрака јер у горњим слојевима атмосфе-
ре долази до расејања и апсорпције таласа дужине мање од 190 nm. Таласи од 320-275
nm учествују у стварању витамина D. То стварање се врши фотохемијским процесима
на површини и дубљим дјеловима коже. При недостатку дејства УВ зрака антирахи-
тичног спектра страда фосфорно-калцијска размјена, нервни системи, паренхиматозни
органи и органи који стварају крв, нарушава се отпорност капилара умањује радна спо-
собност и отпорност организма. Становници градова гдје је ваздух загађен присутан је
недостатак УВ зрака.
Негативно дејство УВ зрака је везано за очи у виду фотофлалмије. Повећана
осјетљивост на УВ зраке се јавља код лица која су интоксирана оловом и код оних који
су прележали богиње. Дуже излагање УВ зрацима доводи до појаве еритема коже са
отоцима, што доводи до повишења температуре тијела, главобоље и општим осјећајем
малаксалости. У тежим случајевима се јављају опекотине, са отеклинама и пликовима.
Бројна клиничка испитивања су показала да је свјетлост главни синхронизатор
биолошких ритмова људи и животиња. Дневна ротација Земље изазива у организму
животиња измјене њихових функција за период од око 24 сата. Ти ритмови су названи
циркадама. Нормални животни циклуси су својствени свим живим бићима. Основно
својство ритма је његова учесталост и у живом свијету се јављају различите учестало-
сти ритмова. У организму човјека примијећена је одређена учесталост колеба-ња дла-
чица на епителу, учесталост пулса, дисања, перисталтике цријева и др. За неке функци-
је карактеристични су периоди рада у трајању од више сати (функције бубрега, одржа-
вање нивоа адреналина у крви, секреција желуца), за друге су оне скраћене на мини-
мум. (рад срца, пријенос нерв-них импулса). За једне физиолошке функције максимал-
но функционисање се дешава у првој, а за друге у другој половини дана. У људском ор-
ганизму је око 40 процеса који се потчињавају циркадним ритмовима. Цикличност је
присутна и код органа за варење; у првој половини дана је најинтен-зивније лучење
жучи. Највеће резерве гликогена у јетри су у предјутарњем периоду дана а умањење
почиње од 15 сати. То има велики значај код лије-чења дијабетиса и болести дигестив-
ног тракта и дијагностику обољења. Такође циклично функционишу срце и органи који
производе крв, слезена, коштана срж, лимфни чворови. Сигурно је да је максимум хе-
моглобина у крви присутан од 11 до 13 сати, а минимум од 16-18 часова. У току дана у
крви се мијења садржај калијума, натријума, мангана и гвожђа. Парасим-патички дио
нервног система је активнији ноћу. Са промјеном тонуса симпатичког и парасимпатич-
ког нервног система везани су различити периоди у раду ендокриних жлијезда: хипо-
физе, тироиде, паратироде, надбубрежне и полних жлијезда.. Количина еритроцита и
адреналина у крви расте у току хладног времена а у току топлијег се смањује. Код му-

4
шкараца максимално присуство хемоглобина је у марту, код жена у јануару, а најнижи
ниво код мушкараца је у августу а код жена у јуну. Код становника планинских под-
ручја максимални садржај хемоглобина је у љетње вријеме.
Присутна су циклична колебања осјетљивости коже на УВ зрачење током године:
зими је она већа, а љети мања, код сјеверњака је виша него код јужњака. Зато су и че-
шћа обољења коже на сјеверу Црне Горе него у Приморју или у Скадарској котлини.
Најизразитије дјеловање климатских фактора се односи на такозване сезонске бо-
лести, и сезонско заоштравање хроничних обољења. Најчешће сезонске болести су ин-
флуенца (грип), катар горњих дисајних путева, обољења крајника, синуса и др. Најче-
шће се то јавља у касну јесен и рано прољеће. Најнестабилније вријеме је у прољеће У
то вријеме ваздушни притисак има тенденцију снижавања, а умањује се и количина ки-
сеоника у ваздуху. Тада су најзаоштренија реуматична обољења, неуро циркулаторна
дистонија и бронхијална обољења. Адаптација организма на прољећне болести отежава
недостатак витамина у организму.
Највећи утицај на здравље немају само метеоролошки фактори (клима, влажност,
притисак и вјетрови) који су повезани са кретањем ваздушних фронтова. Особито се
брзо мијења вријеме у зони хладног фронта. Ти периоди су праћени повећаним оболи-
јевањем кардиоваску-ларног система. Примијећено је да се садржај кисеоника у вазду-
ху у току дана мијења ритмично, повећава се у зору као и крајем јесени и почетком зи-
ме. У топлом и влажном времену количина кисеоника се смањује за 1,5 пута у односу
на мразно и суво вријеме.

7.5. Проблеми аклиматизације људи

У данашње вријеме долази до наглог развоја туризма у планинским центрима Цр-
не Горе (Жабљак, Колашин, Веруша, Турјак, Јеловица и др) што за собом повлачи и на-
сељавање. Оно је у највећем обиму везано за домицилно становништво, али због потре-
ба за радом и зарадом овдје се насељавају и становници Централног рејона Црне Горе
па и из Приморја као и из Србије. Ови нови насељеници су цио ранији вијек проводили
у својој средини, односно у средини свог рођења, ако не рачунамо кратке излете за ври-
јеме љета, или у вријеме скијашке сезоне. Још чешћи случај је нагло насељавање Под-
горице, Бјелопавлића и Приморја становницима са сјевера Црне Горе. Имајући у виду
чињеницу да су и једни и други кроз свој животни вијек и генетску адаптацију прилаго-
дили организам и духовно-емоционално живљење на „своју“ средину, то се јављају пр-
ви облици неадаптираности на те нове услове. Аклиматизација је спора, практично тра-
је кроз читав живот. Аклиматизација је процес адаптације организама на нове климат-
ске услове. Свакодневни живот показује да промјене облика Земље, сјеча шума, пре-
грађивање ријека и изградња огромних акваторија, доводе до нестајања појединих вр-
ста биљака и животиња и настајање других врста. Процес аклиматизације биљака и жи-
вотиња на нове услове је константан. Код аклиматизације људи имају значај на само
неуобичајени климатски услови већ и карактер и услови живота. Зато конфорни стано-
ви и одјећа уз учешће својстава дате климе, рационални режим рада и одмора, добра
исхрана, висок ниво материјалног обезбјеђења, квалитетна медицинска помоћ омогућа-
вају лакшу адаптацију људи на нове климатске услове.
Климатско-географски услови дејствују на људе не само директно већ и инди-
ректно на услове рада и приврјеђивања, мијењање животне средине и њиховог непо-
средног окружења. Процес аклиматизације је дуготрајна адаптација на нове климатско-
географске услове, везано за стварање новог динамичког стереотипа. Она се одвија
уколико климатски фактори не условљавају прекомјерна оптерећења организма изнад
функционалних могућности и компензационих механизама. Тиме аклиматизација као
физиолошки процес представља способност организма да успостави са новонасталим
условима оптималне релације. Уколико је организам неприпремљен и није у стању да
се аклиматизује, јављају се декомпензациона стања организма и појава патолошких
промјена.

5
Утицај климе на распоред становништва:

Падавине:

ПЛУВИЈАЛНИ УСЛОВИ

• Како вишак, тако и недостатак воде утиче на границе екумене, на

посредан или непосредан начин.

• Према количини падавина (mm/год) издваја се 5 група падавина:

аридне области (испод 250mm годишње),
семиаридне (250-500 mm),
субхумидне (500-1000 mm),
хумидне (1000-1500 mm),
перихумидне (преко 1500 mm);

 ПЕРИХУМИДНЕ ОБЛАСТИ
 ПЛУВИЈАЛНЕ БАРИЈЕРЕ

Најкишовитије место на свету Чарапунџи преко 12 000 мм падавина годишње;

Највише падавина у областима око Екватора, најмање падавина у пустињама,
(Сахара која је највећа по површини, Намиб, Атакама, Долина смрти, Гоби,
Такла-макан, Аустралијска пустиња и др.);

Ветрови – стални ветрови и монсуни

Монсунске области – Јужна Азија (Индија, Бангладеш, Шри Ланка), Индокина
(Тајланд, Камбоџа, Вијетнам, Мијанмар), простор Источне Азије (исток и
југоисток Кине, Јапан);

Инсолација и температура:

 ТЕРМИЧКЕ БАРИЈЕРЕ

Руска истраживачка станица на Антарктику – Станица Восток.

21. јула 1983. године измерена је најнижа температура на Земљи -89°C.

Оаза Ал Азиза, либијски део Сахаре, септембар 1922. године – највиша

измерена температура у хладу 58°C.
Долина смрти, САД, јул 1913. године, 58°C.

Ваздушни притисак – промена са висином;

Влажност ваздуха – засићеност воденом паром;

Апсолутна влажност ваздуха – тежина водене паре у грамима коју

садржи 1 m3 ваздуха.

Релативна влажност ваздуха – однос између апсолутне влажности и

максимално могуће коју би ваздух имао на датој температури да би био засићен.

6
 ПАДАВИНСКИ РЕЖИМ У СРБИЈИ

Екстреми падавина од кад постоје мерења до сада:

 Најсушнија је била 2000. година, када је измерено само 223.1 mm у

Кикинди;
 Најкишовитија је била 1937. година, када је измерено чак 1324.5 mm
у Лозници;
 Највећа месечна количина падавина регистрована је  у јуну 1954.
године у Ср. Митровици, 308.9 mm;
 Највећа дневна количина падавина регистрована је 10. октобра 1955.
године  у Неготину, 211.1 mm;

Падавине су један од најважнијих климатских елемената. Oбзиром на

атмосферске процесе и карактеристике рељефа, падавине су на територији
Србије неправилно распоређене у времену и простору. Нормална годишња сума
падавина за целу земљу износи 896 mm. Годишње количине падавина у просеку
расту са надморском висином. Сувље области, са падавинама испод 600 mm,
налазе се на североистоку земље, као и у долини Јужне Мораве и делу Косова.
Област коју чине Подунавље, долина велике Мораве и њен наставак према
Врању и Димитровграду, имају током године до 650 mm падавина. Идући на
исток, у област Хомољских планина, годишње суме падавина достижу
вредности близу 800 mm. Слично је и у планинским пределима на југоистоку
Србије. Већа и компактнија област према западу и југозападу представља
најкишовитије пределе Србије. Према Пештерској висоравни и Копаонику
вредности расту до 1000 mm годишње, а неки планински врхови на југозападу
Србије имају обилније падавине и преко 1000 mm.

Већи део Србије има континентални режим падавина, са већим

количинама у топлијој половини године. Највише кише падне у јуну и мају. У
јуну падне 12 до 13 % од укупне годишње суме падавина. Најмање падавина
имају месеци фебруар или октобар када у просеку падне 5 до 6 % од укупне
годишње количине падавина. Подручје југозападне Србије услед рељефа,
обронака високих планинских масива и утицаја медитеранске климе, има
медитерански режим падавина са максимумом у новембру, децембру и јануару,
а минимумом у августу месецу.

7
3. 3. Утицај морфологије терена на насељавање и
настањивање становништва
Морфологија терена је један од основних фактора развоја и размјештаја станов-
ништва у геопростору. Као факторе који утичу на размјештај становништва у издваја-
мо хипсометрију (висински појасност) терена, вертикалну и хоризонталну и вертикал-
ну рашчлањеност као и морфогенетски тип рељефа. Морфографски се рељеф дијели на
удубљења, равнице (заравни) и узвишења. У удубљења убрајамо котлине и карстна по-
ља, а у узвишења, главице, хумови, брда и планине. Сваки од ових елемената рељефа
утиче како на размјештај становништва, тако и на привредне активности, саобраћај,
тип рекреације, а на крају и на тјелесну конструкцију и психичко стање становника.
Растућа загађеност урбане средине, и савремени начин живљења са лошим навикама, и
ограниченим кретањем, односно физичком активности, упућује нас да тражимо и иско-
ристимо рекреативне, здравствене, туристичке и друге потенцијале, незагађене здраве
средине планинског типа, која прилагођена и стручно вођена има изузетно повољан
утисак на људски организам.
3.3.1. Утицај надморске висине на здравље и размјештај
становништва
Под хипсометријским положајем се подразумијева такозвана висинска појасност
територије. Надморска висина се одражава на климу локалитета, а преко овога и на
услове живота живих бића, па и човјека. У суштини, веће висине подразумијевају суро-
вију климу, што значи и сиромашнији живот, и лошију привредну развијеност. Свакако
да су мање висине погодније за живот и привреднe дјелатности, као и за експлоатисање
инфраструктурних и грађевинских објеката, а то су висине до 1.000 м.
Планински рељеф се обично дијели на 4 типа: нискогорје (од 200-500 до 1000-
1400 м.н.в.), средњегорје (од 1000-1400 до 1800-2500 м.н.в.), високогорје (од 1800 –
2500 до 3500-4500 м.н.в) и изузетно високе планине (од 3500 м н.в. навише). У Црној
Гори нема изузетно високих планина, већ се овдје издвајају поред равница и котлина и
три категорије планина: ниске средње и високе. Пресељавање становника или краћи
боравак из нижих дјелова (Приморје и Скадарска котлина) у више доводи до низа
адаптационих проблема. То се уочава за висинску разлику од 1000 метара, а нарочито
је изражена ако је та разлика преко 2000 м. То су и разлози што се становници Подго-
рице и Црногорског приморја када одлазе на скијање или не и други вид рекреације на
Жабљак, Колашин или више терене првих дана осјећају нелагодност, а понекад и поја-
ве трауматизма. .
Са здравственог становишта врло је важно познавати сљедеће факторе подне-
бља и нарочито њихове осцилације: 1. Надморска висина: на планинама до 2000 м је
барометарски притисак од 550 до 760 мм Hg, зависно до висине, јер се он смањује са
порастом висине и веома снажно утиче на организам („стрес планине”). Други чинилац
надморске висине је опадање количине кисеоника искључиво преко надморске висине
од 1.850 м што смањује засићење хемоглобина у црвеним крвним зрнцима и изазива из-
узетне реакције у организму. 2. Температурне осцилације, 3. Влажност ваздуха: Дурми-
тор 60%, Златибор умјерено влажан 76%, средња годишња влажност. 4. Магле: на Дур-
митору: 60 дана у години, на Златибору 110 дана годишње 5. Инсолација. 6. Ветрови. 7.
Електрични потенцијали посебно јонизација ваздуха позитивни и негативни јони, или
„тешки” и „лаки”. Електрични потенцијал се повећава за десет пута у току олује и ути-
че на организам од нелагодности до еуфорије. Класификација планинских нивоа одра-
жава укупност климатско-географских особености различитих планинских регија, а та-
кође и различиту толеранцију људи на хипоксију.
Таб. Промјене парцијалног притисак кисеоника у ваздуху и парцијалног притиска
кисеоника у алвеолском ваздуху на различитим висинама са промјеном атмосферског
притиска на висинама над нивоом мора.

8
 Парцијални Парцијални притисак
Ваздушни
притисак О2 у О2 у ваздуху у
Висина, м притисак, мм
ваздуху издисања алвеолском ваздуху,
живиног стуба
мм жив.стуба мм живин.стуба
0 760 149 105
2000 595 115 76
3000 526 100 61
Хипоксична хипоксија је облик недостатка кисеоника у организму као резултат
снижавања парцијалног притиска кисеоника у ваздуху који се удише. Разликује се на-
гла и хронична хипоксија.
Нагла хипоксија настаје при оштром смањењу приступа кисеоника у организам
(у току неколико секунда, минута или часова), као на примјер при смјештању у бар ко-
мору, разхерметизацији авиона и сл., излагању угљенмоноксиду, брзом нарушавању
циркулације крви или дисања.
Хронична хипоксија настаје послије дуготрајног боравка у планинама или у дру-
гим условима недостатка кисеоника.
Ефективно прилагођавање организма на дејство комплекса фактора планина а
прије свега хипоксичне хипоксије доводи до увлачења у тај процес многих функцио-
налних система у организму (најприје дисања, крви и обнављања крви), специфично
реагујућих на хипоксемију (снижење садржаја кисеоника у крви), и хипоксију ткива
(смањење садржаја кисеоника у ткивима и ћелијама). Претходно припремање органи-
зма на хипоксију увећава мишићну радну способност. Тај феномен се користи код при-
према спортиста на умјереним висинама за повећање њихових спортских успјеха. Тре-
нирање у условима баркоморе и високопланинске хипоксије се користи у превентиви
различитих обољења а нарочито код болести крви (анемија), органа кардио-васкулар-
ног система (исхемија срца, инфаркт миокарда, хипертонија) и других васцералних си-
стема.
3.3.2. Улога рашчлањености рељефа у размјештају
становништва
Рашчлањеност рељефа је важан пратилац човјековог живота и настањивања. Веома
сложен и десециран рељеф са више коса, падина и удубљења, различитим нагибима па-
дина и експозицијама на различито осунчавање и различита изложеност доминантним
вјетровима одражавају се на настањивање. Рељеф дате локације има велики утицај на
микроклиму града. Поједини дјелови насељене територије имају различиту оријентаци-
ју падина и различит нагиб у односу на хоризонталну површину. Узвишени дјелови
смањују брзину вјетра и штите дјелове у завјетрини од непријатних хладних или то-
плих вјетрова. Сасвим равни дјелови рељефа отежавају отицање атмосферских падави-
на, што може довести до плављења дворишта и зграда, замочварења територије. Насу-
прот томе, рашчлањен рељеф са умјереним нагибима омогућује лакше одводњавање и
успостављање водоводних и канализационих цијеви. У насеобинској пракси сматрају
се погодним терени са нагибима 0,5-10%.
Вертикална рашчлањеност терена (угао нагиба) је доминантан фактор најприје за
градњу објеката, а затим за експлоатацију инфраструктурних елемената. Велики нагиби
онемогућавају градњу високих објеката, а да би били коришћени неопходна су велика
улагања за њихово уређење. Провлачење саобраћајница преко великих нагиба је отежа-
но па се мора водити рачуна и о експлоатационим својствима возила. Само за поједине
облике рекреације повољни су велики нагиби (планинарење, скијање, санкање и други
облици зимске рекреације). Између узвишених и удубљених делова настају разлике у
температури и влажности. Брдовити терен града умањује јачину ветра у дјеловима на-
сеља која се налазе у удубљењима.
Хоризонтална рашчлањеност (дисекција) терена је такође значајна за развој насе-
ља и функционисање комуналних служби. Под дисекцијом терена се подразумева при-
суство одређеног броја конкавних и конвексних облика рељефа који га чине сложени-

9
јим. Велика дисекција отежава градњу, тражи велика улагања у развој инфраструктур-
них објеката и поскупљује рад комуналних служби. Терени са испресијецаним реље-
фом, са више коса заравни долина и падина различитог нагиба и оријентације утичу на
функционалну структуру насеља.
Једном ријечи, терени са већом хоризонталном и вертикалном рашчлањеношћу су
слабије насељена од равних. Око 80% становника Црне Горе је настањено на теренима
до 100 нагиба.

***

Експозиције падина

 Од експозиције падина зависи осунчаност (режим инсолације),

као и влажност територије.
 Експозиција је битна при одређивању локације насеља и
оријентацији зграда и улица.
 Изградња инфраструктуре.
 Зависи пољопривредна делатност.
 Недостатак Сунца и вишак влажности, као и прекомерна Сунчева
радијација, може имати различите штетне ефекте по здравље човека.
 Нарочито штетно делују хладне и влажне северне експозиције, јер
погодују настанку респираторних обољења.

10