Климатски елементи

Шта је време?
• Време је тренутно стање климатских
елемената изнад неког места.
• Климатски елементи су :
 Температура
 Влажност ваздуха
 Ваздушни притисак
 Ветар
 Падавине
 Облачност
 Трајање сунчевог сјаја
 Температура ваздуха
• Загрејаност ваздуха назива
се температура.
• Мери се термометром
• Изражава се у степенима
Целзијуса (0C)
• У току дана најтоплије је у
14 часова а најхладније је у
зору, пред излазак Сунца.
 Како израчунавамо средњу t7+t14+2*t21
дневну температуру? _________
4
Средња температура ваздуха у Београду (1961-2009)
Месе 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
ц

0
C 0,2 2,5 6,8 12,0 16,8 20,1 21,9 21,7 17,2 12,1 6,6 1,8

Који је најтоплији Који је најхладнији

месец у Београду? месец у Београду?
Температура ваздуха зависи и од
надморске висине

Сунчеви зраци загревају повшину Земље, а од ње се

загрева ваздух. Са повећањем надморске висине на
сваких 100 метара температура опада за 0,5 степени
Целзијуса.
 Влажност ваздуха
• Указује у којој мери је
ваздух засићен воденом
паром.
• Мери се хигрометром а
изража се у процентима.
 Ваздушни притисак
• Ваздушни притисак је
тежина којом ваздух
притиска Земљину
површину и све што се на
њој налази.
• Пораст притиска ваздуха
најављује разведравање а
пад облачност и падавине.
• Мери се барометром а
изражава се у милибарима.
• Нормалан ваздушни притисак је 1013 mb.
• Ваздушни притисак зависи од надморске висине
и температуре.
• Са порастом надморске висине ваздушни
притисак опада.
Када се ваздух загреје постаје лакши и диже се. Изнад
таквог места настаје подручје ниског ваздушног
притиска.
Подручја високог притиска настају на оним местима где
се ваздух охлади, због чега постаје гушћи и тежи па се
зато спушта.
 Ветар
• Ветар је хоризонтално кретање ваздуха.
• Настаје због разлике у ваздушном притиску.
• Дува из области вишег ка областима нижег
ваздушног притиска.

Ниска темпер.
Виша темпе.
Правац ветра
Висок вазд. Низак вазд.
притисак притисак
• Ветар има смер и брзину.
• Смер ветра одређује се према страни од
које дува.

Ветроказ

Брзина ветра изражава се у

метрима у секунди (m/s). Брзина
ветра мери се анемометром.
Подела ветрова
Стални ветрови Периодични ветрови
источни

Лети Зими
западни

пасати

западни

источни
 Тропски циклони
• Настају у областима око
Екватора. Представљају
снажна вртложна
струјања ваздуха чија
брзина може бити између
150 и 350 км на час.
uragani
 Падавине
• Што је температура ваздуха виша, ваздух може
имати више водене паре.
• Када се влажан ваздух довољно охлади, он више
не може да задржава водену пару. Због тога њен
вишак прелази у течно или у чврсто стање.

кондензација

Испаравање
киша
Подела падавина
 Падавине
• Количина падавина мери се
кишомером а изражава се у
милиметрима.
• Један милиметар падавина у
кишомеру једнак је једном
литру воде на површини од
једног квадратног метра.
• Осим количине падавина,
важан је и њихов рапоред
током године.
Количина падавина у Београду (1961-2009)
Месе 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
ц

Количи 39,2 38,1 43,3 53,8 63,5 64,5 44,0 45,5 49,4 41,8 55,2 53,3
на

падав
ина
(мм)

Који месец је имао највише а који најмање падавина?

 Облачност
• Топао ваздух, пун влаге, подиже се у висину и
хлади. На ниској температури топао ваздух више
не може да задржава влагу у облику водене
паре, па се она претвара у мале капи воде или
комадиће леда, и тако ствара облаке.

Праменасти облаци Гомиласти облаци- Из слојевитих

најављују промену времена. лепо време облака пада киша
 Облачност
• Магла је приземни облак.
• Облачност је прекривеност неба облацима.
• Изражава се у процентима или десетинама
покривености неба.
 Инсолација
• Инсолација или
осунчаност је време
трајања сијања Сунца.
• Изражава се у сатима.
• Мери се хелиографом.
• Инсолација годишње у
Београду траје око 2000
сати.
 Прогноза времена
• Метеорологија је наука која се бави проучавањем
времена.
• Метеоролози прате стање и промене у атмосфери
помоћу сателита и различитих метеоролошких
инструмената у метеоролошким станицама.
• На основу тих података метеоролози праве синоптичке
карте и дају прогнозу времена.
 Занимљивости
• Марта 2007. године ветар је у поједине
делове Србије донео честице песка из Сахаре.
Наслаге песка биле су видљиве на
каросеријама и стаклима аута.
• Најнижа температура забележена у Србији је
– 39,0 степени Целзијуса на Пештерској
висоравни 2006. године.
• Највиша температура од + 44,9 степени
Целзијуса је измерена 2007. године у
Смедеревској Паланци.
 РХМЗ Србије
• Године 1856. у 20 градова тадашње Србије
је почела да ради мрежа метеоролошких
станица , чији је оснивач био професор
Владимир Јакшић.
• Од 2003. године на интернет страницама
Републичког хидрометеоролошког завода
Србије можемо да пратимо између осталог
и актуелне податке о времену и временску
прогнозу за Србију и Европу.
 Да поновимо

Које области на Земљи имају највише а које најмање

падавина?
Наведи врсте облака.

Шта је приказано
на слици?
Које климатске елементе меримо овим
инструментима, у којим јединицама их
изражавамо? Како називамо ове