Vazduhoplovna Meteorologija PPL Dozvola

PITANJA IZ TEORIJSKOG DELA ISPITA
ZA STICANJE VAZDUHOPLOVNIH
DOZVOLA I OVLAŠĆENJA
Predmet:
PPL - Meteorologija
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
Beograd, 20. april 2005. godine

NAPOMENA:
Prilikom polaganja ispita redosled ponuđenih odgovora će biti drugačiji.
Pregled pitanja:
1 - Kako zovemo vazdušni omotač oko zemaljske kugle:

1. troposfera
2. homosfera
3. atmosfera
4. stratosfera
2 - Kojim se redosledom prostiru slojevi atmosfere:

1. troposfera, stratosfera, mezosfera i jonosfera
2. stratosfera, troposfera, mezosfera i jonosfera
3. stratosfera, troposfera, jonosfera i mezosfera
4. troposfera, jonosfera, stratosfera i mezosfera
3 - U kom sloju atmosfere se događaju atmosferske (vremenske) pojave:

1. u troposferi
2. u mezosferi
3. u stratosferi
4. u tropopauzi
4 - Koji je to sloj atmosfere, gde je uvek inverzija ili izotermija:

1. tropopauza
2. takvog sloja nema, jer svuda u atmosferi temperatura opada sa visinom
3. sloj neposredno iznad tla
4. sloj ispod baze oblaka
5 - Kako zovemo viši sloj zemljinog vazdušnog omotača, gde prestaju sve vremenske pojave i koliko visoko se
nalazi u standardnoj atmosferi:
1. stratopauza, 11 km MSL
2. stratopauza, 20 km MSL
3. tropopauza, 11 km MSL
4. tropopauza, 20 km MSL
6 - Šta se događa sa procentom kiseonika u troposferi sa porastom visine:

1. zavisi od toga kako se menja vazdušni pritisak
2. raste
3. opada
4. ostaje nepromenjen
7 - Međunarodna standardna atmosfera po ICAO je zasnovana na sledećim vrednostima:

1. temperaturni gradijent -1°C/100 m, vazdušni pritisak na nivou mora 1.013,2 hPa, temperatura na nivou
mora 15°, relativna vlažnost 0%
2. vazdušni pritisak na nivou mora 1.013,2 hPa, temperatura na nivou mora 15°C, relativna vlažnost 0%,
temperaturni gradijant -0.65°C/100 m, odnosno -2°C/1.000 ft
3. temperatura na nivou mora 15°C, relativna vlažnost 20%, temperaturni gradijent
-0,65°C/100 m , odnosno -2°C/1.000 ft, vazdušni pritisak na nivou mora 29,92 inHg
4. relativna vlažnost 100%, temperaturni gradijant -3°C/1.000 ft, vazdušni pritisak na nivou mora 760 mmHg,
temperatura na nivou mora 15°C
8 - Izotermija je:
1. pojava, kada temperatura vazduha sa porastom visine ostaje stalna
2. porast temperature vazduha sa visinom
3. razlika između stvarne temperature vazduha i temperature rose
4. opadanje temperature sa visinom
2 / 25
9 - Šta je temperaturna inverzija?
1. porast temperature sa visinom
2. dobra vidljivost u donjem sloju vazdušne mase, a slaba vidljvost na visini
3. opadanje temperature sa visinom
4. stvaranje oblaka sa intenzivnim vertikalnim razvojem
10 - Karakteristika temperaturne inverzije je:

1. pojava oluja vazdušnih masa
2. stabilna vazdušna masa
3. nestabilna vazdušna masa
4. bočno vertikalno vazdušno strujanje
11 - Kakve vremenske uslove možemo očekivati leti, pod slojem temperaturne inverzije sa visokim procentom
vlažnosti vazduha?
1. miran vazduh bez termike, maglu, sumaglicu ili nisku oblačnost
2. termiku srednje jačine i slabu vidljivost usled magle, niske stratusne oblake i padavine u obliku pljuskova
3. jaku termiku zbog intenzivnog zagrevanja površine zemlje, dobru vidljivost i kumulusnu oblačnost iznad
inverzionog sloja
4. miran vazduh bez termike i razvoj kumulusne oblačnosti iznad inverzionog sloja
12 - Izraz "tačka rose" znači:

1. temperaturu, pri kojoj uvek dolazi do pojave rose
2. razliku između stvarne temperature vazduha i temperature isparavanja
3. temperaturu, pri kojoj je kondenzacija jednaka isparavanju
4. temperaturu, do koje se mora vazduh ohladiti da bi postao zasićen vlagom, koju trenutno sadrži
13 - Temperatura rose vazdušne mase:

1. zajedno sa temperaturom vazduha služi za procenu zasićenosti, odnosno relativne vlažnosti vazduha
2. može biti viša od temperature vazdušne mase
3. ne omogućava procenu zasićenosti, odnosno relativne vlažnosti vazduha
4. je uvek viša od temperature vazdušne mase
14 - Šta proračunavamo pomoću sledeće formule:

(razlika izmedu temperature i tačke rose) x 123 =.....?
1. visinu stratusne oblačnosti u metrima
2. relativnu vlažnost
3. temperaturu vazduha na visini leta
4. bazu kumulusne oblačnosti u metrima
15 - Približno koliko iznosi temperatura tačke rose na nivou aerodroma, ako je temperatura 20°C, a baza
komulusnih oblaka 1.100 metara iznad aerodroma:
1. 7°C
2. -3°C
3. 11°C
4. 5°C
16 - Približno koliko iznosi baza kumulusa iznad zemlje, ako je temperatura pri zemlji 27°C, a tačka rose 15°C:
1. 1.000 m
2. 2.700 m
3. 1.500 m
4. 2.000 m
17 - Na koju visinu baze kumulusa iznad aerodroma možemo računati, ako je trenutna temperatura tačke rose
vazduha pri zemlji 5°C, a prognozirana dnevna maksimalna temperatura je 25°C:
1. 1.500 m
2. 2.000 m
3. 2.800 m
4. 2500 m
3 / 25
18 - Šta je od navedenog merilo stabilnost atmosfere?
1. jačina vetra
2. termički gradijent
3. temperatura pri zemlji
4. vazdušni pritisak
19 - Nezasićen uzorak vazduha se u donjim slojevima troposfere podiže radi termičkog uzgona, ako je:
1. vertikalni termički gradijent okolnog vazduha manji od 0,6°C/100 m
2. hladniji u odnosu na okolni vazduh
3. vertikalni termički gradijent okolnog vazduha veći od 0.6°C/100 m
4. topliji u odnosu na okolni vazduh
20 - Vlažno adijabatsko kretanje vazduha podrazumeva vertikalno kretanje vazduha, kada:

1. počne stvaranje oblaka pri podizanju suvog vazduha
2. usled spuštanja vazdušne mase počinje kondenzacija vodene pare
3. se zasićen vazduh podiže i hladi za manje od 1°C/100 m
4. se zasićen vazduh podiže i hladi za više od 1°C/100 m
21 - Opadanje temperature vazduha sa visinom u Međunarodnoj standardnoj atmosferi (MSA) ICAO iznosi:
1. 0,50°C/100 m
2. 0,80°C/100 m
3. 0,65°C/100 m, odnosno 2°C/1.000 ft
4. 1,00°C/100 m
22 - Kolika je temperatura vazduha na visini 7.500 ft, ako je temperatura vazduha na nadmorskoj visini 1.500 ft
15°C i ako predpostavimo da važi vertikalni termički gradijent MSA (ICAO):
1. +3°C
2. +4°C
3. 0°C
4. -2°C
23 - Merne jedinice za označavanje vazdušnog pritiska u vazduhoplovstvu su:

1. psi
2. hPa
3. atm
4. mWs
24 - Kojoj vrednosti odgovara normalni vazdušni pritisak 1.013,2 hPa:

1. 750 mmHg
2. 670 mmHg
3. 19.29 inHg
4. 760 mmHg
25 - Koja su to dva instrumenta kojima merimo vazdušni pritisak u meteorologiji:

1. dozni barometar i živin barometar
2. živin barometar i higrometar
3. stanični barometar i psihrometar
4. aneroidni barometar i higrometar
26 - Sa visinom vazdušni pritisak:

1. konstantno opada sa visinom za 1 hPa na svakih 8 km
2. ostaje nepromenjen
3. padne na približno polovičnu vrednost na visini 5.500 m
4. padne na polovičnu vrednost na visini približnoj 11.000 m
27 - Kakav vetar označava znak na meteorološkoj karti: (gledaj sliku 1)

1. zapadni, jačine 60 čvorova
2. severni, jačine 60 čvorova
3. istočni, jačine 15 čvorova
4. južni, jačine 15 čvorova
4 / 25
28 - Kada možemo sa sigurnošću računati, da stvarni vremenski uslovi na aerodromu, neće biti povoljni za VFR
letenje:
TAF EDDM 160000Z 160624 13010KT 9000 BKN020 BECMG 0608 SCT015CB BKN1020 TEMPO 0812
1. do 12:00 UTC
2. posle 12:00 UTC
3. tokom čitavog perioda za koji je izdat TAF
4. između 08:00 UTC i 12:00 UTC
29 - Kakvo se vreme predviđa na aerodromu posle 12:00 UTC:

17012G22KT 1000 TSRA SCT010CB BKN020 FM12 15006KT 9999 BKN02
1. duvaće jugoistočni vetar jačine 6 kt, vidljivost povoljna za letenje u VMC uslovima, nebo potpuno
prekriveno oblacima, čija je baza na 600 m
2. povećanje vidljivosti na 5 do 10 km, smanjenje količine oblačnosti na 1/8 sa bazom 600 m i 1/8 sa bazom
na 300 m
3. kišovito vreme sa pljuskovima, rafalni vetar, vidljivost manja od 10 km
4. duvaće jugoistočni vetar srednje jačine, vidljivost u poboljšanju preko 10 km, prestanak padavina,
povećanje oblačnosti, baza oblaka 600 m
30 - Kada možemo računati na uslove za letenje u VMC uslovima:

17012G22KT 1000 TSRA SCT010CB BKN020 FM12 15006KT 9999 B
1. za celo vreme važnosti vremenske prognoze
2. između 06:00 UTC i 08:00 UTC i posle 12:00 UTC
3. samo između 08:00 UTC i 12:00 UTC
4. tek posle 12:00 UTC
31 - U kom od navedenih vremenskih METAR izveštaja postoji najveća verovatnoća za pojavu kiše:
1. 34004KT 9999 SCT040 SCT100 M05/M08 Q1014 NOSIG=
2. 16002KT 0100 FG SCT300 6/6 Q1022 BECMG 1000=
3. 23015KT 8000 BKN030 OVC070 17/14 Q1009 BECMG 4000=
4. 05016G33KT 8000 OVC015 08/06 Q1028 NOSIG=
32 - U kom od navedenih vremenskih METAR izveštaja postoji najveća verovatnoća za pojavu magle:
1. 151850Z 06018G30KT 5000BR OVC010 04/01 Q1024 NOSIG=
2. 151850Z 153003KT 6000 SCT120 05/04 Q1032 BECMG 1600=
3. 151850Z 21003KT 8000 SCT250 12/M08 Q1028 NOSIG=
4. 151850Z 25010KT 4000 BR BKN012 OVC030 12/10 Q1006 TEMPO 1500=
33 - Koju od sledećih meteoroloških vremenskih METAR izveštaja možemo, u skladu sa propisima, skratiti sa
izrazom CAVOK (minimalna sektorska visina je 4.000 ft):
1. 26012KT 8000 -SHRA BKN025TCU 16/12 Q1018 NOSIG=
2. 0000KT 0100 FG VV001 11/11 Q1025 BECMG 0500=
3. 34004KT 7000 MIFG SCT260 09/08 Q1019 NOSIG=
4. 27019G37KT 9999 BKN050 18/14 Q1016 NOSIG=
34 - Atmosfera je gasni omotač Zemlje i sastavljena je:

1. samo od vodene pare
2. od smese raznih gasova i čestica prašine
3. samo od smese vodene pare i kiseonika
35 - Količina vodene pare u atmosferi kreće se u granica:

1. u zanemarljivim količinama
2. od 0% do 4%
3. od 0% do 100%
5 / 25
36 - Procentualno u atmosferi najviše ima:
1. azota
2. ugljen dioksida
3. kiseonika
37 - Atmosfera je podeljena na više slojeva ili sfera. Sloj u kome se nalazi ¾ mase atmosfere naziva se:
1. stratosfera
2. troposfera
3. termosfera
38 - U najnižem sloju atmosfere temperatura sa visinom opada:

1. 0.6 C/ 100 m do 0.7 C/ 100 m
2. 1 C/ 100 m do 2 C/ 100 m
3. 10 C/ 100 m do 20 C/ 100 m
39 - Glavni izvor energije atmosfere jeste:

1. kosmičko zračenje
2. energija Meseca
3. energija Sunca
40 - Preovlađujuće zračenje koje dospeva na površinu Zemlje čine sledeće komponente zračenja:
1. infracrveni i svetlosni zraci
2. ultraljubičasti zraci
3. rendgenski zraci
41 - Od ukupne energije upućene sa Sunca, Zemlja reflektuje:

1. od 38% do 56%
2. samo neznatan deo
3. 42%
42 - Temperaturni interval od tačke mržnjenja do tačke ključanja vode pod normalnim pritiskom kod
Fahrenheitove temperaturne skale podeljen je na:
1. 200 delova
2. 100 delova
3. 180 delova
43 - Prizemni sloj vazduha se zagreva od:

1. kratkotrajnog zračenja Zemlje
2. dugotalasnog zračenja Zemlje
3. kratkotalasnog zračenja Sunca
44 - S obzirom na geografsku raspodelu temperature na Zemlji, idući od polova ka ekvatoru temperatura:

1. opada
2. se ne menja
3. raste
45 - Inverzija je pojava kada temperatura:

1. sa porastom visine opada
2. sa promenom visine ostaje konstantna
3. sa porastom visine raste
46 - Inverzija se najčešće pojavljuje:

1. u hladnim oblačnim noćima
2. tokom vedrih prepodneva
3. u hladnim vedrim noćima
47 - Sila zemljine teže je rezultanta sledećih sila:

1. gravitacione i centrifugalne sile
2. gravitacione, centrifugalne i koriolisove sile
3. gravitacione i koriolisove sile
6 / 25
48 - Vrednost ubrzanja sile zemljine teže sa porastom geografske širine:
1. raste
2. opada
3. ostaje konstantno
49 - Vrednost ubrzanja sile zemljine teže je najmanja:

1. na polovima
2. iznad okeana
3. iznad ekvatora
50 - Normalna vrednost ubrzanja sile zemljine teže iznosi:

1. g = 9,78 m/s2
2. g = 9,91 m/s2
3. g = 9,81 m/s2
51 - Penjući se kroz atmosferu pritisak:

1. raste
2. opada
3. ostaje isti
52 - Penjući se kroz atmosferu pritisak najviše opada jer se:

1. ubrzanje sile zemljine teže smanjuje
2. temperatura vazduha smanjuje
3. gustina vazduha smanjuje
53 - Prema ICAO standardnoj atmosferi na zemljinoj površini vlada pritisak od:

1. 1013.2 mb
2. 1000.0 mb
3. 989.0 mb
54 - Prema ICAO standardnoj atmosferi na zemljinoj površini vlada temperatura od:

1. 0 C
2. +15 C
3. +20 C
55 - Matematička relacija koja najbolje aproksimira promenu atmosferskog pritiska sa promenom visine naziva
se:
1. Bernulijeva jednačina
2. barometarska visinska formula
3. Koriolisova jednačina
56 - Promena pritiska sa promenom visine u troposferi dešava se prema:

1. linearnoj zakonitosti
2. kvadratnoj zakonitosti
3. eksponencijalnoj zakonitosti
57 - Kada se vrši redukcija vazdušnog pritiska na srednji nivo mora sa mesta čija je nadmorska visina iznad
nivoa mora, dobija se vrednost pritiska:
1. manja od izmerene
2. veća od izmerene
3. jednaka izmerenoj
58 - Kada se vrši redukcija vazdušnog pritiska na srednji nivo mora sa mesta čija je nadmorska visina ispod
nivoa mora, dobija se vrednost pritiska:
7 / 25
59 - Kada se vrši redukcija vazdušnog pritiska na srednji nivo mora sa mesta čija je nadmorska visina na nivou
mora, dobija se vrednost pritiska:
60 - ALTIMETAR je instrument koji se koristi u vazduhoplovstvu za određivanje visine vazduhoplova, na osnovu

izmerene vrednosti:
1. atmosferskog pritiska
2. temperature vazduha
3. vlažnosti vazduha
61 - Linije koje na horizontalnoj površini povezuju tačke sa istim vrednostima vazdušnog pritisaka, zovu se:
1. izobare
2. izohipse
3. izohore
62 - Linije koje na izobarskoj površini povezuju tačke sa istim visinama, zovu se:
1. izoterme
2. izohipse
3. izobare
63 - Linije koje na nekoj površini povezuju tačke sa istim temperaturama, zovu se:
1. izohipse
2. izoterme
3. izobare
64 - Površine u atmosferi gde je vazdušni pritisak svuda isti, zovu se:

1. izotermske površine
2. nivoi leta
3. izobarske površine
65 - Izobarska površina p = 300 mb najbliža je sledećem nivou leta (FL):

1. FL 300
2. FL 450
3. FL 100
66 - Vertikalni gradijent pritiska u prizemlju kreće se u granicama:

1. od 13 mb/10 m do 9 mb/10 m
2. od 1.3 mb/100 m do 0.9 mb/100 m
3. od 1.3 mb/10 m do 0.9 mb/10 m
67 - Horizontalni gradijent pritiska u prizemlju najčešće iznosi:

1. manje od 1mb/100 km
2. više od 1mb/100 km
3. od 10 mb/100 km do 15mb/100 km
68 - Pri vrlo jakim prizemnim vetrovima (košava) horizontalni gradijent pritiska može iznositi i:
1. 1 mb/100 km
2. 5 mb/100 km
3. 50 mb/100 km
69 - Sila potiska deluje:

1. horizontalno prema severu
2. vertikalno nadole
3. suprotno od sile zemljine teže
8 / 25
70 - Sila potiska stoji u približnoj ravnoteži sa:
1. silom teže
2. Koriolisovom silom
3. centrifugalnom silom
71 - Koji su nazivi osnovnih oblika polja vazdušnog pritiska:

1. okluzija, dolina, sedlo
2. front, greben, ciklon
3. ciklon, anticiklon, sedlo
72 - U vazduhu zasićenom vodenom parom bez prisustva jezgara kondezacije:

1. došlo bi do zaleđivanja
2. ništa se neće dogoditi
3. došlo bi do sublimacije
73 - U vazduhu zasićenom vodenom parom na temperaturi većoj od nula stepeni Celzijusovih uz prisustvo
kondenzacionih jezgara:
3. došlo bi do kondenzacije
74 - U vazduhu zasićenom vodenom parom na temperaturi ispod nula stepeni Celzijusovih uz prisustvo jezgra
sublimacije:
1. došlo bi do kondenzacije
75 - Parcijalni pritisak zasićene vodene pare u vazduhu naziva se:

1. maksimalni pritisak vodene pare
2. Daltonov pritisak
3. pritisak zasićene vodene pare
76 - Maksimalni pritisak vodene pare utoliko je veći:

1. ukoliko je veća temperatura vazduha
2. ukoliko je manja temperatura vazduha
3. ne zavisi od temperature vazduha
77 - Prezasićen vazduh vodenom parom najčešće se sreće u:

1. vrlo visokim slojevima atmosfere
2. prizemnim slojevima iznad polarnih predela
3. prizemnim slojevima iznad okeana
78 - Prezasićenost vazduha vodenom parom, ukoliko vazduh ne sadrži jezgra kondenzacije i/ili sublimacije i/ili
vodu u tečnom i/ili čvrstom stanju, može biti:
1. četiri puta veća od maksimalne
2. samo neznatno veća od maksimalne
3. samo jednaka maksimalnoj
79 - Odredi fenomen koji dokazuje postojanje prezasićene vodene pare u gornjim slojevima troposfere.
1. duga
2. tragovi kondenzacije od aviona
3. sedefasti oblaci
80 - Relativna vlažnost je mera:

1. zasićenosti vazduha jezgrima sublimacije
2. zasićenosti vazduha jezgrima kondenzacije
3. zasićenosti vazduha vodenom parom
9 / 25
81 - Na Zemljinoj južnoj polulopti Koriolisova sila:
1. deluje ulevo od pravca kretanja
2. ne deluje
3. deluje udesno od pravca kretanja
82 - Intenzitet Koriolisove sile sa porastom geografske širine:

1. raste
2. ostaje isti
3. opada
83 - Intenzitet Koriolisove sile sa smanjenjem geografske širine:

1. raste
2. opada
3. ne menja se
84 - Iznad sloja trenja (slobodna atmosfera) vazduh struji:

1. bez određenog pravila
2. normalno na izobare (izohipse)
3. paralelno izobarama (izohipsama)
85 - U sloju trenja vazduh struji:

1. paralelno izobarama (izohipsama)
2. ka oblasti niskog pritiska
3. normalno na izobare (izohipse)
86 - Sila trenja u atmosferi:

1. uvek dovodi do kretanja vazduha ka oblasti niskog pritiska
2. uvek dovodi do kretanja vazduha ka oblasti visokog pritiska
3. nema uticaja na kretanje vazduha
87 - U slučaju kada je vazduh zasićen vodenom parom:

1. temperatura vazduha je manja od temperature tačke rose
2. temperatura vazduha je veća od temperature tačke rose
3. temperatura vazduha je jednaka temperaturi tačke rose
88 - Vlažnoadijabatski temperaturni gradijent je:

1. uvek veći od suvoadijabatskog temperaturnog gradijenta
2. uvek isti sa suvoadijabatskim temperaturnim gradijentom
3. uvek manji od suvoadijabatskog temperaturnog gradijenta
89 - Vlažnoadijabatski temperatumi gradijent zavisi:

1. samo od temperature vazduha
2. samo od pritiska vazduha
3. od temperature i od pritiska vazduha
90 - Turbulencija u atmosferi predstavlja:

1. neuređeno kretanje vazduha
2. uređeno kretanje vazduha
3. kretanje vazduha sa brzinom većom od 10 m/sec
91 - Vazdušne mase po svojim termičkim karakteristikama mogu biti:

1. tople i hladne
2. suve i vlažne
3. tople i suve
92 - Vazdušne mase po svojim maritimnim karakteristikama mogu biti:

1. tople i suve
2. vlažne i suve
3. tople i hladne
10 / 25
93 - Presek granične površine (zone) između dve vazdušne mase sa tlom naziva se:
1. front
2. diskontinualna površina
3. linija nestabilnosti
94 - U anticiklonu postoji preovlađujuće:

1. advektivno kretanje
2. nispono (na dole) kretanje vazduha
3. uspono (na gore) kretanje vazduha
95 - Koji od označenih procesa na slici predstavlja sublimaciju: (gledaj sliku 2)

1. E
2. A
3. D
96 - Koja je ta približna visina, na kojoj vrednost vazdušnog pritiska iznosi samo polovinu pritiska na nivou mora:
1. 5.500 m MSL
2. 7.000 m MSL
3. 1.500 m MSL
4. 2.500 m MSL
97 - Debljina zemljine atmosfere je približno 600 km. Na kojoj visini će opasti vazdušni pritisak na polovinu
vrednosti koju ima na nivou mora:
1. u visini tropopauze
2. na 300 km MSL
3. na 8.000 m MSL
4. na 18.000ft MSL
98 - Koju vrednost ima gustina vazduha po MSA (ICAO):

1. 1,226 g/m³
2. 0,001293 g/m³
3. 1,239 g/L
4. 1,226 kg/m³
99 - U slučaju kada pri stalnom pritisku vazduha temperatura raste:

1. opada tačka temperature rose
2. menja se razlika između temperature i temperature tačke rose
3. opada gustina vazduha
4. relativna vlažnost raste
100 - Pri letu vazduhoplova iz područja visokog vazdušnog pritiska u područje niskog vazdušnog pritiska, u
kome pilot tokom celog leta održava istu visinu po visinomeru, stvarna visina vazduhoplova:
1. ostaje nepromenjena
2. opada, samo u slučaju kiše
3. opada
4. raste
101 - Gustina vazduha, koja je u najvećoj meri zavisna od temperature i vazdušnog pritiska, raste, ako vazdušni
pritisak:
1. opada, a temperatura raste
2. raste i ako temperature takode raste
3. opada i ako temperatura takode opada
4. raste, a temperatura opada
102 - Šta će pokazivati visinomer posle sletanja, ako smo ga podesili na QFE aerodroma:
1. nulu
2. visinu iznad srednjeg nivoa mora
3. vrednost, uslovljenu visinom prethodnog leta
4. QNH
11 / 25
103 - Visinomer vazduhoplova, ako ne vršimo podešavanje pritiska, će pokazivati veću visinu, ako:
1. letimo u području niskog vazdušnog pritiska
2. letimo prema području sa visokim vazdušnim pritiskom
3. se nalazimo unutar hladne vazdušne mase
4. je pritisak QFE nizak
104 - Koji sastojak vazduha je glavni faktor kod meteoroloških pojava:

1. kiseonik
2. ugljen dioksid
3. azot
4. vodena para
105 - Količina vodenih kapi , koje može sadržati vazduh, u glavnom zavisi od:
1. temperature tačke rose
2. relativne vlažnosti
3. temperature
4. stabilnosti vazduha
106 - Pod pojmom "vidljivost pri zemlji" podrazumevamo:

1. vidljivost vazduhoplova sa površine tla
2. vrednost horizontalne vidljivosti, koju meri ovlašćena osoba na aerodromu
3. vidljivost iz kabine vazduhoplova u smeru ka zemlji
4. vidljivost uzduž poletno-sletne staze (PSS)
107 - Relativna vlažnost spuštajućeg vazduha:

1. raste
2. nijedan od navedenih odgovora nije pravilan
3. ostaje stalna
4. opada
108 - Koje vrednosti imaju u slučaju magle, temperatura vazduha, temperatura tačke rose, "spread" i relativna
vlažnost:
1. temperatura vazduha je jednaka temperaturi tačke rose, "spread" je jednak nuli, relativna vlažnost je blizu
ili 100%,
2. temperatura vazduha je različita od temperature tačke rose, "sperad" je visok, relativna vlažnost je visoka
3. vrednosti temperature vazduha, temperature tačke rose i relativne vlažnosti su jednake, "spread" je visok
4. temperatura vazduha je jednaka temperaturi tačke rose, "spread" je nizak, relativna vlažnost je
zanemariva
109 - Posledica pomeranja toplog morskog vazduha preko hladne površine tla je:
1. frontalna magla
2. grad
3. advektivna magla
4. radijaciona magla
110 - Radijaciona magla nastaje:

1. noću, nad hladnom morskom površinom
2. nad površinom tla u popodnevnim časovima
3. nad površinom tla u hladnim i mirnim noćima
4. noću, nad toplom morskom površinom
111 - Advekciona magla se pojavljuje:

1. bilo gde, ako su uslovi za stvaranje magle povoljni
2. noću, nad hladnom morskom površinom
3. nad površinom tla u mirnim i hladnim noćima
4. nad površinom tla u popodnevnim časovima
12 / 25
112 - Koji uslovi pozitivno utiču na stvaranje radijacione magle:
1. jak vetar pri zemlji
2. veoma suv vazduh
3. bez ili sa malo oblačnosti
4. mokro tlo
113 - Da li je grad opasan za vazduhoplove:

1. da, u svakom slučaju, jer može ozbiljno oštetiti vazduhoplov
2. da, ali samo ako je vazduhoplov starije generacije
3. da, jer se zrna leda talože na profil i tako kvare opstrujavanje krila
4. ne, ni u jednom slučaju
114 - Koji su to oblaci iz kojih ne očekujemo padavine:

1. CB
2. NS
3. CI
4. ST
115 - Padavine u obliku pljuskova, padaju iz oblaka tipa:

1. CI
2. CU
3. ST
4. CB
116 - Iz kojih oblaka možemo očekivati padavine u obliku pljuskova:

1. NS
2. ST
3. CB
4. SC
117 - Koji su to oblaci pod kojima možemo naleteti na intenzivne padavine u obliku pljuskova:
1. kumulonimbusi
2. cirostratusi
3. stratusi
4. rotorni oblaci
118 - Smer visinskog vetra vidimo na vremenskoj karti, ako poštujemo pravilo, da vetar duva:
1. pod pravim uglom na izobare
2. od mesta sa višim vazdušnim pritiskom, ka mestu sa nižim vazdušnim pritiskom
3. paralelno prizemnim izohipsama
4. od mesta sa nižim vazdušnim pritiskom, ka mestu sa višim vazdušnim pritiskom
119 - Kakav vetar može očekivati posada vazduhoplova, ako leti iz područja visokog vazdušnog pritiska u
područje niskog vazdušnog pritiska:
1. levi bočni vetar
2. desni bočni vetar
3. leđni vetar
4. čeoni vetar
120 - Koja je najopasnija pojava pri letenju u blizini oluje:

1. Elijeva vatra
2. munje
3. turbulencija i smicanje vetra
4. statički elektricitet
121 - Koji od navedenih oblaka su uvek sastavljeni od ledenih kristala:

1. cirostratusi, cirokumulusi
2. stratusi, stratokumulisi, kumulusi
3. altokumulusi, altostratusi, nimbostratusi
13 / 25
122 - Oblaci koji se pojavljuju na srednjim visinama su:
1. cirostratusi, cirokumulusi
2. altokumulusi, altostratusi, nimbostratusi
3. stratusi, stratokumulusi, kumulusi
123 - Koji oblaci ranije nagoveštavaju verovatno nastajanje oluje?

1. cirokumulusi
2. AC - kastelenusi
3. rotorni kumulusi
4. fenske kape nad planinskim vrhovima
124 - Koji od navedenih vrsta oblaka se prostiru kroz sva tri nivoa oblačnosti:
1. CI
2. AC
3. CB
4. ST
125 - Koji od navedenih vrsta oblaka se prostire kroz dva nivoa oblačnosti:
1. ST
2. NS
3. CI
4. SC
126 - Koja vrsta oblačnosti je karakteristična za stabilnu atmosferu:

1. AS
2. CB
3. ST
4. CU
127 - Koji oblaci su posledica termičke konvenkcije:

1. nimbostratusi
2. cirusi
3. altokumulusi lentikularisi
4. kupasti kumulusi
128 - Oblaci sa najrazvijenijom turbulencijom su:

1. kumulonimbusi
2. nimbostratusi
3. kupasti kumulusi
4. altokumulusi kastelanusi
129 - Koja vrsta oblaka je karakteristična za nestabilnu atmosferu:

1. ST
2. CS
3. CU
130 - Koja vrsta oblaka se stvara u proleće i leto, kao posledica jakog zagrevanja tla:
1. nimbostratusi
2. kumulusi
3. stratusi
4. cirostratusi
131 - Prepodne su se razvili kumulusi, u podne je nebo prekriveno kumulusima. Možemo računati na:
1. prelazak kumulusa u stratuse
2. razvoj kumulusa u kumulonimbuse i pojavu oluje
3. raspad kumulusa i pojavu plave termike
4. pojavu cirostratusa i altostratusa i raspad kumulusa
14 / 25
132 - Ispod oblaka tipa cumulus-a:
1. vazduh miruje
2. postoji nispono kretanje vazduha
3. postoji uspono kretanje vazduha
133 - Koji od grafika prikazuje primer izotermije: (gledaj sliku 3)

1. C
2. A
3. B
134 - Na slici prikazan je: (gledaj sliku 4)

1. cirrus
2. cumulonimbus
3. altocumulus

1. cirrus
2. altocumulus
3. cumulonimbus

1. cirrus
2. altocumulus
3. cumulonimbus
137 - Masivno spuštanje vazduha u područje visokog vazdušnog pritiska zovemo:

1. inverzija
2. advekcija
3. adiabata
4. subsidenca
138 - Posledica spuštanja vazdušne mase u letnjem anticiklonu je:

1. stvaranje inverzije, hlađenje okoline, stvaranje oblačnosti
2. zagrevanje vazduha, nestanak inverzije, raspad oblačnosti
3. raspad oblačnosti, hlađenje okoline, nestanak inverzije
4. zagrevanje vazduha, stvaranje inverzije, raspad oblačnosti
139 - Koji vremenski uslovi su karakteristični za zimski anticiklon:

1. velika horizontalna područja sa pljuskovima
2. slaba vidljivost usled snežne mećave
3. prizemne magle, visinske magle i povremene slabe padavine
4. oblaci vertikalnog razvoja sa niskim bazama
140 - Šta je razlog čestog toplog vremena u anticiklonu?

1. nestanak inverzije spuštanja na visini
2. usled direktnog zagrevanja sunčanim zracima, oblaci se raspadaju
3. usled zagrevanja pri visokom vazdušnom pritisku nije moguće stvaranje oblačnosti
4. na visini dolazi do spuštanja vazdušnih masa i do raspada oblačnosti
141 - Gde se najčešće pomeraju područja niskog vazdušnog pritiska na severnoj hemisferi:
1. ka jugu
2. ka zapadu
3. ka istoku
4. ka severu
142 - U kom smeru rotiraju na severnoj hemisferi, područja niskog i visokog vazdušnog pritiska:
1. u desno, ali samo na visini
2. niski pritisak rotira u levo, visoki pritisak rotira u desno
3. smer rotiranja zavisi od međusobnog položaja područja niskog i visokog pritiska
4. niski pritisak rotira u desno, visoki pritisak rotira u levo
15 / 25
143 - U kom području vazdušnog pritiska se vazdušne mase spuštaju i kakvo je stanje ravnoteže u atmosferi:
1. u anticiklonu, stabilno stanje
2. u anticiklonu, labilno stanje
3. u ciklonu, stabilno stanje
4. u ciklonu, labilno stanje
144 - Koje oblake i pojave možemo očekivati leti u vlažnoj i nestabilnoj vazdušnoj masi:
1. CI i ST, a kasnije i pojavu slojevite magle
2. ST i iznad njih CU
3. CU, CB i oluje
4. NS i iznad njh AS
145 - Koje vremenske pojave su karakteristične za nailazak ciklona i kojim redom se pojavljuju:
1. razvedravanje posle kiše, kumulusni oblaci, pad vazdušnog pritiska, mogući pljuskovi
2. porast količine oblačnosti, pad temperature, padavine, razvedravanje, pljuskovi
3. porast oblačnosti, pad vazdušnog pritiska, padavine, raspad oblačnosti, porast vazdušnog pritiska sa
promenom pravca vetra, kumulusna oblačnost
4. visoka oblačnost, porast vazdušnog pritiska, rafalni zapadni vetar, oluje
146 - Koje su karakteristike nestabilne vazdušne mase:

1. oblaci tipa nimbostratus i slaba vidljivost pri zemlji
2. nemiran vazduh i dobra vidljivost pri zemlji
3. nemiran vazduh i slaba vidljivost pri zemlji
4. oblaci tipa nimbostratus i dobra vidljivost pri zemlji
147 - Vlažnu i nestabilnu vazdušnu masu, u letnjem periodu, prepoznajemo po:

1. stratusnoj oblačnosti i padavinama istog intenziteta
2. kumulusnim oblacima i pljuskovima
3. slaboj vidljivosti i mirnom vazduhu
4. magli
148 - Gde se nalaze velika područja penjućih vazdušnih masa:

1. u ciklonima
2. u anticiklonima
3. iznad inverzije spuštanja
4. u ciklonima i anticiklonima
149 - Koja vremenska pojava je karakteristična u letnjem periodu za hladni front:

1. kiša
2. magla
3. slaba kiša
4. oluja sa padavinama
150 - U koju stranu će vetar promeniti pravac na severnoj hemisferi pri prolasku toplog i hladnog fronta:
1. u desno pri prolasku toplog fronta i u desno pri prolasku hladnog fronta
2. u levo pri prolasku toplog fronta i u desno pri prolasku hladnog fronta
3. u levo pri prolasku toplog fronta i u levo pri prolasku hladnog fronta
4. u desno pri prolasku toplog fronta i u levo pri prolasku hladnog fronta
151 - Koji su oblaci karakteristični za hladni front:

1. altostratusi
2. kumulonimbusi
3. stratusi
4. nimbostratusi
152 - Na koliko jako uspono strujanje možemo naići u olujnom oblaku:

1. ispod 1 m/sec
2. do 5 m/sec
3. preko 10 m/sec
4. do 2 m/sec
16 / 25
153 - Kako se ponaša vetar nakon prelaska hladnog fronta idealnog ciklona. Pravac vetra se:
1. ostaje nepromenjen, slabi brzina vetra
2. menja od SW na NW, brzina vetra se povećava
3. menja od SW na NW, brzina vetra brzo opada
4. ostaje nepromenjen, povećava se brzina vetra
154 - Kako se ponaša vetar i kakva je vidljivost po prelasku hladnog fronta u letnjem periodu, i koja vrsta oblaka
i padavina su karakteristika tih pojava:
1. vetar menja pravac u levo, vreme je vetrovito, vidljivost je dobra, oblaci su CB i oblačni fraktusi, padavine
su u obliku pljuskova
2. vetar menja pravac u desno, vreme je vetrovito, vidljivost je dobra, oblaci su CB, padavine su u obliku
pljuskova i postoji mogućnost oluje
3. vetar brzo menja pravac u levo, vreme je vetrovito, oblaci su AS i NS, padavine su u obliku pljuskova
4. povećava se jačina vetra, vidljivost je osrednja, oblaci su AS i NS, padavine su povremene
155 - Za stabilnu vazdušnu masu je karakteristična pojava:

1. dobra vidljivost
2. padavine u obliku pljuskova
3. srednja i slaba vidljivost sa sumaglicom
4. dobra termika
156 - Pojava cirusne oblačnosti predviđa dolazak:

1. topli front okluzije
2. hladnog fronta
3. toplog fronta
4. linije nestabilnosti
157 - Na kom rastojanju od dolazećeg toplog fronta se po pravilu pojavljuju prvi cirusi i altostratusi:
1. 40-60 km
2. 400-800 km
3. 100-120 km
4. 60-80 km
158 - Koji su oblaci karakteristični kao predznak za nailazak toplog fronta:

1. CI, CC, NS, CB
2. CC, AC, CU, CB
3. CI, CS, AS, NS
4. CC, SC, ST, NS
159 - Koji oblaci su karakteristični za vlažan i stabilan vazduh oblačnog fronta:

1. CI, CU
2. ST, NS
3. CU, CB
4. SC, AC
160 - Kada je bio izdat sledeći vremenski NOTAM:

METAR LSZH 131630Z 24008KT 0666 R16/1000U FG DZ FE003 SCT010
OVC020 17/16 Q1018 BECMG TL1700 0800 FG BECMG AT 1800 9999 NSW=
1. u 16:30 po lokalnom vremenu
2. u 16 casova UTC, 30. dana tekućeg meseca
3. u 24:00 po lokalnom vremenu, 8. dana tekućeg meseca
4. u 16:30 UTC, 13. dana tekućeg meseca
161 - Koji vetar duva na aerodromu u času osmatranja vremena:

METAR LSZH 131630Z 24008 R16/1000U FG DZ FEW003 SCT010
OVC020 17/16 Q1018 BECMG TL1700 0800 FG BECMG AT1800 9999 NSW=
1. zapadni vetar jačine od 16 kt do 30 kt
2. jugozapadni vetar jačine 8 km/h
3. jugozapadni vetar promenjivog pravca
4. jugozapadni vetar jačine 8 kt
17 / 25
162 - Koliko je iznosila meteorološka vidljivost na aerodromu:
METAR LSZH 131630Z 24008KT 0600 R16/1000U FG DZ FEW003 SCT010
1. 600 ft
2. između 5 i 10 km
3. 600 m
4. više od 10 km
163 - Koje padavine su bile na aerodromu u času osmatranja vremena:

METAR LSZH 131630Z 24008KT 0600 R16/1000U FG DZ FSW003 SCT010
OVC020 17/16 Q1018 BECMG TL1700 0800 FG BECMG AT 1800 9999 NSW =
1. dugotrajna kiša istog intenziteta
2. grad
3. stalna kišica
4. pljusak
164 - Kolika je bila baza oblaka na aerodromu u času osmatranja vremena:

1. 100 ft
2. 300 m
3. 1000 m
4. 10 ft
165 - Kolika je količina oblačnosti u nižem sloju oblaka nad aerodromom u času osmatranja vremena:
METARLSZH 131630Z 24008KT 0600 R16/1000U FG DZ FEW003 SCT010
OVC020 17/16 Q1018 NECMG TL1700 0800 FG B
1. 1/8 do 2/8
2. 5/8 do 7/8
3. 8/8
4. manje od 1/8
166 - Koja je bila temperatura na aerodromu u času osmatranja vremena:

OVC020 17/16 Q1018 BECMG TL1700 0800 BECMG AT1800 9999=
1. između 16°C i 17°C
2. 17°C
3. između 10°C i 18°C
4. 16°C
167 - Koliko je iznosio vazdušni pritisak na aerodromu u času osmatranja vremena:

OVC020 17/16 Q1018 BECMG TL1700 0800 BECMG AT1800 9999=
1. 999 hPa (QFE)
2. 1000 hPa (QNH)
3. 1018 hPa (QNH)
4. 1018 hPa (QFE)
168 - U koje vreme možemo računati da će se vidljivost na aerodromu povećati na najviše 800 m:
OVC020 17/16 Q1018 BECMG TL1700 0800 BECMG AT
1. posle 18:00 UTC
2. posle 17:00 UTC
3. do 17:00 UTC
4. od 17:00 UTC do 18:00 UTC
18 / 25
169 - Kada možemo računati da će se na aerodromu podići magla i da će biti uslova za VFR letenje:
OVC020 17/16 Q1018 BECMG TL1700 0800 BECMG
1. između 17:00 i 18:00 UTC
2. posle 18:00 UTC
3. do 17:00 UTC
4. najkasnije do 18:00 UTC
170 - Kada je bilo izdato sledeće vremensko obaveštenje:

17012G22KT 1000 TSRA SCT010CB BKN020 FM12 15006KT 9999 BKN0
1. u 16:00 UTC, 24. juna tekuće godine
2. u 06:00 po lokalnom vremenu, 24. dana u tekućem mesecu
3. u 06:00 UTC, 24. dana tekućeg meseca
4. u ponoć prema UTC, 16. dana tekućeg meseca
171 - Za koji vremenski period je data prognoza vremena na aerodromu:

17012G22KT 1000 TSRA SCT010CB BKN020 FM12 15006KT
1. za vreme između 06:00 i 24:00 po lokalnom vremenu, 16. dana tekućeg meseca
2. za vreme između 06:00 i 24:00 UTC, 16. dana u mesecu
3. za ceo 16. dan tekućeg meseca
4. za ceo 24. dan tekućeg meseca
172 - Koje opasne meteorološke pojave su predviđene nad aerodromom u vremenu između 16:00 i 08:00 UTC:
17012G22KT 1000 T
1. prehlađena kiša
2. kumulonimbusi
3. grad
4. orkanski vetar
173 - Kakvo će biti vreme u drugoj polovini prepodneva iznad aerodromoma:

17012G22KT 1000 TSRA SCT010CB BKN020 FM12 1500
1. povremeno će duvati jugoistočni vetar sa rafalima jačine do 22 čvora, smanjena vidljivost van granica za
letenje u VMC uslovima, povremeni pljuskovi iz CB-a
2. opasnih meteoroloskih pojava i padavina neće biti, vidljivost ispod granice za letenje u VMC uslovima
3. povremeno će duvati jugoistočni vetar sa rafalima do 22 km/h, pojava kumulonimbusa, nebo u potpunosti
prekriveno oblacima čija je baza 200m, vidljivost ostaje u granicama za letenje u VMC uslovima
4. celo vreme će duvati rafalni jugoistočni vetar, povremeni pljuskovi iz CB-a, ali će vidljivost biti veća od 10
km
174 - Izotermija je pojava u atmosferi kada:

1. se temperatura sa promenom visine ne menja
2. temperatura sa porastom visine raste
3. temperatura sa porastom visine opada
175 - Koja relacija je ispravna?

1. 1 mb = 3/5 mmHg
2. 1 mb = 3/4 mmHg
3. 1 mb = 5/3 mmHg
176 - Prema ICAO standardnoj atmosferi, temperatura sa porastom visine opada:

1. 0,65 C/100 m
2. 1,00 C/100 m
3. 1,20 C/100 m
19 / 25
177 - Postojanje horizontalnog gradijenta pritiska ima za posledicu pojavu:
1. gradijentne sile
2. Koriolisove sile
3. centrifugalne sile
178 - Postojanje vertikalnog gradijenta pritiska ima za posledicu pojavu:

1. sile potiska
2. centrifugalne sile
3. Koriolisove sile
179 - Prilikom adijabatskih kretanja vazduha:

1. nema promene pritiska
2. nema razmene toplote sa okolinom
3. ima razmene toplote sa okolinom
180 - Guste izobare na vremenskim kartama indiciraju:

1. jaku gradijentnu silu i jak vetar
2. slabu gradijentnu silu i jak vetar
3. jaku gradijentnu silu i slab vetar
181 - Na Zemljinoj severnoj polulopti Koriolisova sila:

1. deluje udesno od pravca kretanja
2. deluje ulevo od pravca kretanja
3. ne deluje
182 - Na Zemljinom globusu Koriolisova sila nema uticaja:

1. na polovima i ekvatoru
2. na polovima
3. na ekvatoru
183 - U ciklonu na visini iznad sloja trenja, vazduh struji:

1. u smeru kretanja kazaljke na satu
2. suprotno smeru kretanja kazaljke na satu
3. ka centru ciklona
184 - U anticiklonu, na visini iznad sloja trenja, vazduh struji:

1. suprotno smeru kretanja kazaljke na satu
2. u smeru kretanja kazaljke na satu
3. od centra ka periferiji
185 - Smicanje vetra (wind shear) je:

1. turbulencija na velikim visinama
2. turbulencija na srednjim visinama
3. turbulencija u prizemlju u blizini aerodroma
186 - Oblaci postoje na onim mestima u atmosferi gde:

1. su intenzivna isparavanja vodene pare
2. se dogodila kondenzacija i/ili sublimacija
3. je vazduh zasićen vodenom parom
187 - Najčešće oblaci nastaju usled:

1. adijabatskog hlađenja vazduha
2. intenzivnog isparavanja
3. adijabatskog zagrevanja vazduha
188 - U ciklonu postoji preovlađujuće:

1. advektivno kretanje
2. uspono (na gore) kretanje vazduha
3. nispono (na dole) kretanje vazduha
20 / 25
189 - Instrument za merenje pravca i brzine vetra zove se:
1. anemometar
2. altirnetar
3. aneroid
190 - Na vrhovima orografskih talasa, javljaju se oblaci:

1. altocurnulus-i lenticularis-i
2. congestus-i
3. curnulonimbusi
191 - Atmosferski pritisak izmeren na aerodromu i sveden na srednji nivo mora naziva se:
1. QNH pritisak
2. QFE pritisak
3. normalni pritisak
192 - Atmosferski pritisak izmeren na aerodromu i sveden na nivo piste naziva se:
1. QNH pritisak
2. normalni pritisak
3. QFE pritisak
193 - Magle koje nastaju usled noćnog hlađenja prizernnog sloja vazduha, zbog izračivanja zemljine površine,
nazivaju se:
1. advektivne magle
2. površinske magle
3. radijacione magle
194 - Magle koje nastaju horizontalnim kretanjem toplog i vlažnog vazduha preko hladne podloge, nazivaju se:
1. radijacione magle
2. površinske magle
3. advektivne magle
195 - Meteorološka vidljivost se definiše kao:

1. vidokrug dostupan ljudskom oku
2. mera zamućenosti atmosfere
3. udaljenost vidnog horizonta
196 - Zaokruži sve pojave koje utiču na smanjenje meteorološke vidljivosti:

1. magla, snežna mećava
2. vetar, magla
3. prodor hladnog vazduha, vetar
197 - Zaokruži sve pojave koje utiču na povećanje meteorološke vidljivosti:

1. peščana oluja, vetar
2. vetar, niska oblačnost
3. vetar, prodor hladnog vazduha
21 / 25
Prilozi:
22 / 25
23 / 25
24 / 25
Pregled tačnih odgovora :
1. - 3 2. - 1 3. - 1 4. - 1 5. - 3 6. - 4 7. - 2
8. - 1 9. - 1 10. - 2 11. - 1 12. - 4 13. - 1 14. - 4
15. - 3 16. - 3 17. - 4 18. - 2 19. - 4 20. - 3 21. - 3
22. - 1 23. - 2 24. - 4 25. - 1 26. - 3 27. - 1 28. - 4
29. - 4 30. - 2 31. - 3 32. - 2 33. - 4 34. - 2 35. - 2
36. - 1 37. - 2 38. - 1 39. - 3 40. - 1 41. - 3 42. - 3
43. - 2 44. - 3 45. - 3 46. - 3 47. - 1 48. - 2 49. - 3
50. - 3 51. - 2 52. - 3 53. - 1 54. - 2 55. - 2 56. - 3
57. - 2 58. - 2 59. - 3 60. - 1 61. - 1 62. - 2 63. - 2
64. - 3 65. - 1 66. - 3 67. - 1 68. - 2 69. - 3 70. - 1
71. - 3 72. - 2 73. - 3 74. - 2 75. - 1 76. - 1 77. - 3
78. - 1 79. - 2 80. - 3 81. - 1 82. - 1 83. - 2 84. - 2
85. - 2 86. - 1 87. - 3 88. - 3 89. - 3 90. - 1 91. - 1
92. - 2 93. - 1 94. - 2 95. - 2 96. - 1 97. - 4 98. - 4
99. - 3 100. - 3 101. - 4 102. - 1 103. - 3 104. - 4 105. - 3
106. - 2 107. - 4 108. - 1 109. - 3 110. - 3 111. - 1 112. - 3
113. - 1 114. - 3 115. - 4 116. - 3 117. - 1 118. - 3 119. - 1
120. - 3 121. - 1 122. - 2 123. - 2 124. - 3 125. - 2 126. - 3
127. - 4 128. - 1 129. - 3 130. - 2 131. - 2 132. - 3 133. - 3
134. - 3 135. - 1 136. - 3 137. - 4 138. - 4 139. - 3 140. - 4
141. - 3 142. - 2 143. - 1 144. - 3 145. - 3 146. - 2 147. - 2
148. - 1 149. - 4 150. - 1 151. - 2 152. - 3 153. - 2 154. - 2
155. - 3 156. - 3 157. - 2 158. - 3 159. - 2 160. - 4 161. - 4
162. - 3 163. - 3 164. - 2 165. - 1 166. - 2 167. - 3 168. - 3
169. - 2 170. - 4 171. - 2 172. - 2 173. - 1 174. - 1 175. - 2
176. - 1 177. - 1 178. - 1 179. - 2 180. - 1 181. - 1 182. - 3
183. - 2 184. - 2 185. - 3 186. - 2 187. - 1 188. - 2 189. - 1
190. - 1 191. - 1 192. - 3 193. - 3 194. - 3 195. - 2 196. - 1
197. - 3
25 / 25

Vazduhoplovna Meteorologija PPL Dozvola

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vazduhoplovna Meteorologija PPL Dozvola

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PITANJA IZ TEORIJSKOG DELA ISPITA

Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine

Beograd, 20. april 2005. godine

1 - Kako zovemo vazdušni omotač oko zemaljske kugle:

2 - Kojim se redosledom prostiru slojevi atmosfere:

3 - U kom sloju atmosfere se događaju atmosferske (vremenske) pojave:

4 - Koji je to sloj atmosfere, gde je uvek inverzija ili izotermija:

6 - Šta se događa sa procentom kiseonika u troposferi sa porastom visine:

7 - Međunarodna standardna atmosfera po ICAO je zasnovana na sledećim vrednostima:

10 - Karakteristika temperaturne inverzije je:

12 - Izraz "tačka rose" znači:

13 - Temperatura rose vazdušne mase:

14 - Šta proračunavamo pomoću sledeće formule:

20 - Vlažno adijabatsko kretanje vazduha podrazumeva vertikalno kretanje vazduha, kada:

23 - Merne jedinice za označavanje vazdušnog pritiska u vazduhoplovstvu su:

24 - Kojoj vrednosti odgovara normalni vazdušni pritisak 1.013,2 hPa:

25 - Koja su to dva instrumenta kojima merimo vazdušni pritisak u meteorologiji:

26 - Sa visinom vazdušni pritisak:

27 - Kakav vetar označava znak na meteorološkoj karti: (gledaj sliku 1)

29 - Kakvo se vreme predviđa na aerodromu posle 12:00 UTC:

30 - Kada možemo računati na uslove za letenje u VMC uslovima:

34 - Atmosfera je gasni omotač Zemlje i sastavljena je:

35 - Količina vodene pare u atmosferi kreće se u granica:

38 - U najnižem sloju atmosfere temperatura sa visinom opada:

39 - Glavni izvor energije atmosfere jeste:

41 - Od ukupne energije upućene sa Sunca, Zemlja reflektuje:

43 - Prizemni sloj vazduha se zagreva od:

44 - S obzirom na geografsku raspodelu temperature na Zemlji, idući od polova ka ekvatoru temperatura:

45 - Inverzija je pojava kada temperatura:

46 - Inverzija se najčešće pojavljuje:

47 - Sila zemljine teže je rezultanta sledećih sila:

49 - Vrednost ubrzanja sile zemljine teže je najmanja:

50 - Normalna vrednost ubrzanja sile zemljine teže iznosi:

51 - Penjući se kroz atmosferu pritisak:

52 - Penjući se kroz atmosferu pritisak najviše opada jer se:

53 - Prema ICAO standardnoj atmosferi na zemljinoj površini vlada pritisak od:

54 - Prema ICAO standardnoj atmosferi na zemljinoj površini vlada temperatura od:

56 - Promena pritiska sa promenom visine u troposferi dešava se prema:

60 - ALTIMETAR je instrument koji se koristi u vazduhoplovstvu za određivanje visine vazduhoplova, na osnovu

64 - Površine u atmosferi gde je vazdušni pritisak svuda isti, zovu se:

65 - Izobarska površina p = 300 mb najbliža je sledećem nivou leta (FL):

66 - Vertikalni gradijent pritiska u prizemlju kreće se u granicama:

67 - Horizontalni gradijent pritiska u prizemlju najčešće iznosi:

69 - Sila potiska deluje:

71 - Koji su nazivi osnovnih oblika polja vazdušnog pritiska:

72 - U vazduhu zasićenom vodenom parom bez prisustva jezgara kondezacije:

75 - Parcijalni pritisak zasićene vodene pare u vazduhu naziva se:

76 - Maksimalni pritisak vodene pare utoliko je veći:

77 - Prezasićen vazduh vodenom parom najčešće se sreće u:

80 - Relativna vlažnost je mera:

82 - Intenzitet Koriolisove sile sa porastom geografske širine:

83 - Intenzitet Koriolisove sile sa smanjenjem geografske širine:

84 - Iznad sloja trenja (slobodna atmosfera) vazduh struji:

85 - U sloju trenja vazduh struji:

86 - Sila trenja u atmosferi:

87 - U slučaju kada je vazduh zasićen vodenom parom:

88 - Vlažnoadijabatski temperaturni gradijent je:

89 - Vlažnoadijabatski temperatumi gradijent zavisi:

90 - Turbulencija u atmosferi predstavlja:

91 - Vazdušne mase po svojim termičkim karakteristikama mogu biti:

92 - Vazdušne mase po svojim maritimnim karakteristikama mogu biti:

94 - U anticiklonu postoji preovlađujuće:

95 - Koji od označenih procesa na slici predstavlja sublimaciju: (gledaj sliku 2)