ВРЕМЕ: МЕТЕОРОЛОШКИ ЕЛЕМЕНТИ И ПОЈАВЕ, ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА

Време – тренутно стање атмосфере изнад неког места; оно се стално мења – из дана у дан и из часа у час
Клима – просечно стање атмосфере на много већем простору у току више година (за разлику од времена,
она обувата много дужи перид и много већи простор)
Метеоролошки елементи – осунчавање, облачност, ветар, температура ваздуха, влажност ваздуха,
ваздушни притисак.
Метеоролошки елементи се мере помоћу инструмената у метеоролошким станицама, односно
метеоролошким кућицама (То су једноставне беле кућице које се налазе на 2 метра висине изнад земљине
површине и у њима се налазе термометри и други инструменти. Морају бити издигнуте, а постављају се
изнад травњака, не смеју бити близу дрвећа, зграда, на обалама и реке или језера, јер то утиче на
температуру. Морају имати отворе на зидовима да би се омогућило струјање ваздуха.)

Метеоролошки елементи:

1. Осунчање (инсолација) –представља трајање сунчевог сјаја и показује нам колико часова у току дана,
месеца или године Сунце сија на одређеном месту. Мери се хелиографом. Осунчаност је веома
значајно, пре свега за развитак биљака.

2. Температура ваздуха – Показује степен загрејаности ваздуха и изражава се у степенима Целзијусове

скале, што се пише ⁰С. По овој скали, вода се леди на 0 ⁰С, а кључа на 100 ⁰С. Температура се мери
помоћу термометра. Разлика између највише и најниже температуре у неком периоду се назива
амплитуда температуре. Промене у температури се најчешће приказују линијским климадијаграмом.
(Ваздух се не загрева директно од Сунца, већ се сунчевим зрацима загрева земљина површина, а ваздух
прима топлоту од ње. Ваздух се тако загрева одоздо навише.

3. Влажност ваздуха – представља садржај водене паре у ваздуху. Мери се помоћу инструмента –
хигрометра и изржава се у процентима (%). Хигрометар се такође налази као инструмент у
метеоролошкој кућици. Водена пара доспева у атмосферу испаравањем са водених површина (океана,
мора, језера, река), тако да испаравање представља прелажење воде из течног у гасовито стање. Што је
температура ваздуха виша, испаравање је веће, па ваздух садржи више водене паре.

4. Облачност и падавине – облаци настају када се водена пара на великим висинама охлади и прелази у
капљице (овај процес се назива кондензација). Скуп великог броја ових капљица чини облаке. Ако су
температуре ваздуха на висини испод 0 ⁰С, водена пара прелази у ситне ледене кристалчиће или
комаде леда од којих се такође формира ваздух (овај процес се назива сублимација).
Облаци се деле на три групе:
1) Гомиласти облаци или кумулуси – ниски облаци који подсећају на стадо оваца
2) Слојевити облаци или стратуси – састоје се од слојева и обично покривају цело небо
3) Праменасти облаци или цируси – личе на уске дугачке траке (праменове) и наговештавају да ће
се наредних дана време погоршати.

- Ваздух који је засићен воденом паром (садржи вишак водене паре) се ослобађа овог вишка водене
паре кроз падавине које могу бити у облику капљица, пахуља или леда
- У падавине спадају: киша, снег, град, роса и слана
 - Киша настаје кондензацијом – преласком водене паре у течно стање, а снег сублимацијом или
преласком водене паре у чврсто стање (лед)
- За мерење количине падавина користи се инструмент кишомер

5. Ваздушни притисак – представља притисак или тежину стуба ваздуха изнад мерног места.
Ваздух је некада тежи, а некада лакши, што зависи од температуре и количине водене паре.

Хладан ваздух је обично гушћи и тежи и више притиска подлогу од топлог, па кажемо да та област
има висок ваздушни притисак. Топао ваздух је обично ређи и лакши, па кажемо да та област има низак
ваздушни притисак.
Ваздушне масе са високим притиском се називају антициклони, а са ниским циклони. Ваздушни
притисак се мери инструментом барометром.
Нормалан ваздушни притисак се мери на нивоу мора и износи 1013 мб (милибара).

6. Ветар – кретање ваздуха . Настаје јер се површина земље различито загрева, па самим тим и ваздух
изнад ње има различиту температуру, те то ствара неједнаки притисак у ваздуху, те се он покреће.
Ваздух се креће из области високог ваздушног притиска ка области нижег ваздушног притиска и ветар
траје док се ти притисци не изједначе.

Ветрови могу бити; стални, периодични (сезонски) и локални.

У нашој земљи - ветар кошава која дува неколико дана, најчешће зими и сув је ветар.
Правац ветра се одређује према страни света са које дува, па ако ветар дува са севера, онда је северац,
док западни ветрови дувају са запада према истоку.
Правац ветра се одређује ветроказом, а брзина анемометром и изражава се у м/с (метара у секунди)
Ветрови су важни јер доносе кишу и прочишћавају атмосферу, али могу и да руше све пред собом ако су
довољно јаки и брзи (чупају дрвеће, ометају саобраћај, изазивају нестанак струје)

Временска прогноза се израђује кретањем ваздушних маса. Ваздушне масе се разликују по

температури, брзини, садржају водене паре, итд. Оне се крећу изнад тла и доносе различите временске
услове. Ако нам долази ваздушна маса са Арктика, биће хладно, а ако долази из тропских предела, биће
топло. Ваздушне масе са запада доносе кишу, а са истока суво време.

Вештачки сателити снимају атмосферу и шаљу сателитске снимке о правцу и брзини кретања
ваздушних маса. На основу тих података и мерења у метеоролошким станицама, израђују се
проностичке или синоптичке карте. Предвиђања се не остваре увек, јер долази до промене у кретању
ваздушних маса.