Есеј из физике

Кључање и влажност ваздуха

Познато је да течности (вода, бензин, алкохол …) ако се налазе у отвореним судовима

постепено ишчезавају, односно испаравају. При томе се образује пара тих течности.
Такав процес се назива испаравање.
Испаравање је процес у коме супстанца прелази из течног у гасовито агрегатно стање.
Процес испаравања се дешава на свакој температури и то само са слободне површине
течности. На истој температури различите течности различито испаравају (уље за јело,
вода, бензин, етар). Да би молекули течности испарили, они се морају се кретати у
правом смеру и имати довољну кинетичку енергију да савладају међумолекулске силе
течне фазе.

Пошто је кинетичка енергија молекула пропорционална његовој температури,

испаравање се одвија брже на вишим температурама.
Најинтензивнији прелаз течности у гасовито стање, настаје при кључању. Када суд са
хладном течношћу ставимо на пећ, течност ће се загревати и испаравати у атмосферу
све већом брзином и то испаравање се одвија са површине течности. Када се течност
загреје до одређене температуре (тачка кључања) испаравање постаје бурно и није
више само са површине, него и из унутрашњости. Са зидова суда избијају мехурићи на
површину где се распрсну и ослободе пару, и то је кључање.
Приликом испаравања молекули који излазе из течности разилазе се на све стране у
простору изнад течности. Количина течности се смањује, све док комплетно не испари.
Ако се течност налази у затвореном суду, у њему се истовремено одвија процес
испаравања течности и кондензовања њене паре. У почетку је број молекула који
напуштају течност већи од броја молекула који се у њу враћају. Даљим испаравањем,
број молекула изнад течности се повећава. У једном тренутку се успоставља стање
динамичке равнотеже – број молекула који у јединици времена излази из течности,
једнак је броју молекула који се враћа у течност.

Тада је брзина испаравања течности једнака брзини кондензовања њене паре. У том
случају је број молекула изнад течности сталан (константан). Та пара се назива
засићена пара
Незасићена пара – број молекула који напуштају течност је већи од броја молекула
који се у њу враћају. Засићена пара – број молекула који напуштају течност једнак је
броју молекула који се у њу враћају. Презасићења пара – број молекула који напушта
течност је мањи од броја молекула који се у њу враћају.

Течност кључа онда када је притисак засићене паре (у мехурићима) једнак спољашњем
притиску на површини течности. Те мехуриће пре кључања не видимо глоим оком али
постоје, јер све док је притисак у њима мањи од притиска у течности димензије
мехурића су врло мале. При загревању се повећава притисак паре у мехурићима и у
једном тренутку се изједначи са притиском у течности. Тада се они нагло шире и сила
потиска постаје довољно велика да одвоји мехуриће од зидова суда и избаци их на
површину.
Температура кључања зависи од притиска на површини тешности. При већем притиску
температура кључања је виша. Такође од кључања неке течности зависе тачке где се
стварају мехурићи(место где се налази нечистоћа– минерал, зрно прашине... ), па зато
неке течности не кључају на температурама на којима би требали(дестилована вода ).
Гасови у ваздухху остају непромењеном односу, сем водене паре. Количина водене
паре(влаге) у атмосфери зависи од разних фактора(температуре, притиска, биљног
тла...). Како водена пара долази у ваздух испаравањем, природно је да је има више у
топлијим крајевима са великим падавинама(изнад великих топлих вода, северно и
јужно од екватора у тропским шумама), а мање изнад сувих и ледених предела(ледене
и пустињске површине).
Влажност ваздуха представља количину водене паре у односу на максималну количину
водене паре коју може атмосфера да прими. Ваздух који садржи највећу могућу
количину паре сматра се засићеним, ако пак дође до расхлађивања истог, он ће постати
презасићен и настаће кондензација. Тачка у којој засићена водена пара прелази у
презасићену, а касније у стање кондензације, зове се тачка росе или росиште.

Тачке росе или росиште је температура на којој би се водена пара кондензовала у воду,
када би се посматрани део влажног ваздуха до те температуре охладио, а да притом
барометарски притисак остане непромењен. Кондензована вода се може
манифестовати у облику росе, кише или магле. Тачка росе је температура засићења и
представља статистички показатељ који је битан за пилоте опште авијације, јер се
користи за израчунавање вероватноће леђења карбуратора и појаве магле, као и за
процену висине базе облака(најнижа релативна висина видљивог дела облака).
Када причамо о влажности ваздуха, оно о чему стварно причамо јесте релативна
влажност ваздуха. Релативна влажност ваздуха представља степен засићености ваздуха
воденом паром, израженo у процентима.
Односнo, релативна влажност ваздуха је однос густине водене паре у ваздуху и гусине
засићене водене паре при датој температури ваздуха.
Апсолутна влажност ваздуха представља густину водене паре у атмосфери, односно
количину водене паре у атмосфери. У том смислу, апсолутна влажност се изражава у
грамима по кубном метру.
Густина паре је директно сразмерна притиску па се онда релативна влажност ваздуха
може дефинисати и као:
Релативна влажност ваздуха је однос парцијалног притиска водене паре и притиска
засићене водене паре при датој температури ваздуха.

Релативна влажност стоји у обрнутом односу са температуром, па се из релације види

да се при истој температури, а мањем притиску релативна влажност повећава са
апсолутном влажности. Тако при апсолутној влажности, релативна влажност се
смањује када температура расте и повећава уколико спада.

Ако је релативна влажност ваздуха мала, она може да прими већу количину водене
паре, па се брже одвија процес испаравање. У супротном, када је влажност већа,
испаравање се врши спорије. Ако је пак превелика влажност ваздуха, нарочито лети,
када су и температуре више, влага на површини коже(зној) теже испарава, што ремети
регулисање телесне температуре. Тако при врло ниској влажности, влага на површини
коже се превише исушује, што доводи до непријатног сувила коже.
Оптимална влажност ваздуха за здравље и комфор људи датира између 40-50%.

Специфична влажност је однос водене паре и ваздуха у одређеној маси. Како водена
пара испарава са подлоге, изнад овог слоја притисак водене паре нагло повећава у
слоју до 50 цм изнад подлоге. Изнад овог слоја притисак водене паре опада спорије. Из
функционалног односа притиска водене паре и температуре, следи закључак да
притисак водене паре на вишим и хладнијим надморским висинама мора бити нижи.
Мерење влажности ваздуха се врши посебном апаратуром.
Најједноставнији тип је психрометар (са фитиљем по Аугусту и са аспиратором по
Асману), има два живина термометра, један сув који показује стварну темературу
ваздуха, а други који је навлажен и обавијен муселинским платном. Услед испаравања
воде са наквашеног муселинског платна, долази до утрошка топлоте, па је температура
ваздуха на мокром термометру нижа или виша у односу на суви.
Полиметар је инструмент који служи за мерење релативне влажности ваздуха,
температуре ваздуха и вредности за утврђивање температуре росне тачке. Ради нa бази
људске длаке, која се препарирањем доводи до отварања пора које могу да абсорбују
влагу.
Механички хигрометар има нити од хигроскопне органске материје (људску косу), које
се променом влажности продужују или скраћују, што се преноси (Haarov хигрометар и
хигрограф).
Даниелов хигрометар заснива се на кондензацији, односно на одређивању росне тачке.
Елекгрични хигрометар (електролитни) заснива се на промени електричне
проводљивости неког електролита(литијум хлорида).

Спољни линкови

Water Time-Lapse
Boiling Point of Water | Learn with BYJU'S

Boiling cold water In a Vacuum Chamber

Time Lapse Of Dew Forming On Spider Web

How To Hold Boiling Water In Your Hands

Condensation Experiment | The Water Cycle | 2/3

 Литература

https://fizis.rs/гимназија/ii-разред/молекулске-силе-и-агрегатна-стања/
fazni-prelazi/dijagrami-prelaza/
https://fizis.rs/гимназија/ii-разред/молекулске-силе-и-агрегатна-стања/
fazni-prelazi/isparavanje-i-kondenzovanje/
http://www.dgt.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2020/04/Prirodne-osnove-
turizma-2012-Merenje-vla%C5%BEnosti-vazduha.pdf
https://courses.lumenlearning.com/physics/chapter/13-6-humidity-
evaporation-and-boiling/
https://sr.wikipedia.org/wiki/Влажност
https://sr.wikipedia.org/wiki/Тачка_росе
https://sr.wikipedia.org/wiki/Магла
https://datastatus.rs/product/fizika-2-udzbenik-za-2-razred-gimnazije-
prirodno-matematickog-smera/
https://sr.wikipedia.org/wiki/Хигрометар
https://sr.wikipedia.org/wiki/Higrograf