Voda

Pokretač i nosilac, najmoćniji računar, objekat i subjekat,

najubedljiviji hemičar, nenadmašni fizičar i briljantni matematičar

U okviru milenijumskih ciljeva razvoja UN, generalna skupština je vodi (još

jednom) dodelila „čitavu“ dekadu (2005 – 2015), nazvavši je „voda za život“. Tokom prve
dekade (1981 – 1990), je procenjuje se više od milijardu ljudi dobilo pristup bezbednoj
vodi za piće.
Narednu 2013. godinu UN su proglasile godinom saradnje u oblasti voda, sa
ciljem podizanja svesti o mogućem unapređenju i udruženom suočavanju sa izazovima
upravljanja vodenim resursima u svetlu povećanih zahteva nastalih neodrživim
industrijskim razvojem.
Uprkos naporima, prema Izvještaju, stanje je zapanjujuće loše:
- Trenutno četvoro od 10 stanovnika planet nema vodu.
- Oko 4.000.000 ljudi umre godišnje zbog korišćenja prljave vode.
- zagađena voda ubije svakih 8 sekundi 1 dete na planeti.
- Veruje se da će u narednih 20 godina prosečna količina vode kojom će ljudi
raspolagati biti manja za jednu trećinu od sada dostupne...
Umesto dalje analize, pogledaćemo iz manje uobičajenog ugla tu jedinstvenu kap
koja nosi i čuva suštinu života i ljudske civilizacije.
Sve same nepravilnosti u ponašanju tečne vode!
visoka temperatura ključanja
visoka toplota isparavanja
visoka viskoznost
visok površinski napon
visoka dielektrična konstanta
Zašto je voda tako posebna?
Ima ekskluzivno pravo da na Zemlji istovremeno obitava u sva tri agregatna
stanja. Zamislite hladni zimski dan, polja prekrivena snegom i ledom, u blizini žubori
potočić, a iznad čitave scene lebde oblačići vodene pare...
Upravo ova idilična slika je jedna od ilustracija „nenormalnosti“ vode.
Prema zakonitostima periodnog sistema, voda se može smatrati hidridom
kiseonika, kao takvoj nauka i pravila ponašanja nalažu da se zbog male molekulske
mase smrzava na -180 oC i ključa na -80oC. Postojanje dva od tri agregatna stanja, na
sobnoj temperaturi, nije u skladu sa utvrđenim poretkom...
 Molekulska masa Tačka smrzavanja
Jedinjenje
(g/mol)
Tačka ključanja(oC) (oC)
Vodonik telurid (H2Te) 129 -2 -49
Vodonik selenid (H2Se) 80 -42 -64
Vodonik sulfid (H2S) 34 -60 -84
Voda (H2O) 18 100 0

Kada voda prelazi iz tečnog u čvrsto agregatno stanje, gustina joj se značajno
menja i opada od 0.9999 g/cm 3 do 0.9150 g/cm3. Kako je gustina količnik mase i
zapremine a tokom mržnjenja se masa vode ne menja , to zapremina raste za 9%.
Posle topljenja, voda se skuplja. Na četiri stepena iznad nule ima najveću gustinu, zato
se reke i jezera ne zamrzavaju do dna.
Za topljenje leda potrebno je neuporedivo više toplote nego za topljenje bilo koje
druge supstancije, uzete u istoj količini.
Zapremina koju zauzima određeni broj molekula vode zavisi od vrste molekula
koji ih okružuju. Ako većoj količini destilovane vode na 250 oC dodamo 1 mol vode,
ukupna zapremina će porasti za 18 cm3, a ako istoj količini etil alkohola dodamo 1 mol
vode zapremina će se promeniti za 14 cm3. Gustina pakovanja molekula vode je veća u
etil alkoholu te je i parcijalna molarna zapremina destilovane vode u etilalkoholu manja.
Visoka vrednost površinskog napona uzrokuje da bez uticaja spoljnih sila, kap
vode zauzima oblik sfere (geometrijski oblik koji ima najmanju površinu po jedinici
zapermine). Ovo omogućava kapljici da visi sa vrha česme i insektima da hodaju po
površini vode, kišnoj kapi daje dovoljno vremena da nagrize stenu...
Čini se da nema kraja slagalici u kojoj voda ispoljava preko 60 svojstava
netipičnih za bilo koju drugu tečnost, različita čak i od same sebe (voda na povišenoj
temperaturi ponaša se drugačije nego hladna voda). Tečna voda ponaša se zapravo
kao smeša dve vodene faze.
A izvor i ishodište svih neobičnosti vode su vodonične veze. Iako deset puta
slabije od kovalentnih, one se teškom mukom kidaju i molekule vode od usamljenika
preobraćaju u grupe i asocijacije (slično ljudima, ili su ljudi takvi jer su sačinjeni od 80 %
vode). Zahvaljujući njima se voda kreće kroz zemljište i korenje biljaka a krv kroz krvne
sudove,...
Vodonične veze i dipolne interakcije definišu integritet i stabilnost molekula vode
u toku hemijskih reakcija. Izuzetno složena struktura tečne vode još uvek nije u
potpunosti definisana i objašnjena. Grupe molekula grade nizove, prstenove i prostorne
mreže (klastere) u kojima broj molekula zavisi od temperature (na nižim temperaturama
su klasteri dominantni vid postojanja vode), pritiska, prisustva elektrolita i njegove
koncentracije, od uticaja električnog i magnetnog polja...
Zbog visoke termalne energije, na visokim temperaturama formira se mali broj
vodoničnih veza između molekula vode, zato se vruća voda pre smrzne, nročito ako se
meša, od iste količine hladne vode. Klasterska struktura hladne vode, naime, ne
dozvoljava da se molekuli vode brzo i lako pregrupišu i da se iz nje kristališe
heksagonalni led.
Kada se molekuli vode nađu u spoljašnjem elektro magnetskom polju, oni počinju
da osciluju koherentno u fazi sa spoljašnjim poljem. Istraživači iz Instituta za nuklearnu
fiziku u Milanu su ovaj fenomen nazvali superradijansa. Molekuli nastavljaju da
koherentno osciluju i nakon prestanka delovanja spoljašnjeg elektro - magnetskog polja.
Upravo, ovaj fenomen bi mogao da objasni "memoriju vode".
Atomi u molekulu vode neprestano vibriraju emitujući infracrveno zračenje
složenog spektra. Specifično zračenje koje emituje jedna vrsta molekula, prima druga
vrsta, strukture podešene na način sličan funkcionisanju radio prijemnika i predajnika.
Jacques Benvenist ovu podešenost naziva “korezonanca”.
Prema nekim drugim istraživanjima, voda kao hard disk zapisuje sve što vidi,
čuje i oseća, a zatim ga slično pojačavaču i reprodukuje.
Ako čovek nauči azbuku molekularne strukture vode, moći će da "sastavlja reči i
menja rečenice". Luc Montagnier, laureat Nobelove nagrade, veruje da voda koja nosi
samo elektromagnetni potpis DNK sekvence, može da napravi njenu repliku od
jednostavnih gradivnih blokova.
Opčinjenost vodom i zakonima ustrojstva njene strukture delili su mnogi veliki
umovi kroz epohe. Da Vinci je znao da voda Prolazi kroz promene u toliko oblika koliko
je različitih mjesta kroz koja prolazi. Kao da je slutio da je život usmereni informacioni
proces.
Srećom, voda ima i svojstvo da se čisti, u fazama preobražaja, kada isparava,
kondenzuje se i pojavljuje kao kiša. Ili se zamrzava, a onda otapa. Odbacujući
"informaciono zagađenje", ona čuva baznu strukturu. Odnosno, program života. Ono što
su egipćani zvali božanskom suštinom, a matematičari definisali kao najbolju moguću –
simetriju, proporciju i harmoniju. U osnovi strukture pahuljice snega i tek otopljene vode,
jeste zlatni presek. Ugao između atoma vodonika u molekulu obične vode je 104 o, u
strukturi leda (i strukturi vode u organizmu) iznosi 108 o , a odnos dužina vodonikovih
veza je 0.618.
Svaka kap vode nosi razvojno uputstvo za beskrajnu raznolikost oblika, po kome
je sve stvoreno savršeno: položaj lista na grančici, latice na cvetu, molekul DNK...
Moglo bi se reći i da nema anomalija i nenormalnosti u ponašanju vode. Pre je
reč o našem slabom poznavanju zakona i zakonodavca...
U svetlu unapređenja regionalne sposobnosti za rešavanje problema
industrijskog otpada, osim kreiranja baze podataka i razvijanja mreže timova,
neophodno je i pročistiti srca i osloboditi ih zagađenja. Jer prema Džonu Torsonu: "Voda
čini vezu sa našim susedom, dubljom i složenijom od bilo koje druge.”