Zagađenje i zaštita

osnovnih medija –
voda
Voda

• Prema starim Grcima, voda je osnov sveta i početak stvari.

• Tales je govorio „Voda je prapočetak sveta“ i „Voda je sve, a u
vodu se vraća sve“
• Aristotel je ubraja u svoja četiri elementa (voda, vatra,
vazduh i zemlja).
• Rimski filozof Seneka kaže „da čitav svet izgori ostala bi
jedino voda, a u njoj bi ležala klica života“
• Platon je govorio: „Ono što je retko, skupo je, voda kao
najvažnija stvar na svetu, nama naprotiv cenu“
• A Herodot: „U reke niti mokre, niti pljuju, ne peru u njima
čak ni ruke, niti drugome to dozvoljavaju, nego ukazuju
najveće poštovanje rekama.
Voda

• Samo kvalitetna i higijenski ispravna voda je izvor života.

Neispravna je izvor bolesti.
• Kao najčuveniji lekar Starog veka Hipokrat (460 – 377. pre
n.e.) izneo je stanovište da se bolesti piju, zajedno sa
nekvalitetnom i higijenski neispravnom vodom za piće.
• Preciznije: one se oralno unose u organizam.
• I lekari novog doba delili su mišljenja svojih prethodnika. Luj
Paster (1822 – 1895.) bio je još kategoričniji od svojih
prethodnika. On je izneo sud o vodi, veoma smelo za vreme
u koje je živeo, a glasi: „Čovek popije 90% svojih bolesti“.
Raspodela vode

• Od 12 indikatora stanja zdravlja ljudi u jednoj državi, Svetska

zdravstvena organizacija svrstala je vodu na ključnu poziciju.
• Na celoj Zemlji danas ima 1,5 milijardi kubnih kilometara
vode. Od toga je 97,3% slano.
• Ostatak oko 2,7% je sveža voda, a od toga 77,2% (ili četiri
petine) zamrznuto u večitom ledu na polovima i planinskim
glečerima
• Podzemna voda predstavlja 22,4%, a površinska 0,36% slatke
vode.
• Tako za korišćenje ostaje svega 1%
• A od toga je već više od pola zagađeno.
• Deo vode na Zemlji u vidu podzemne vode, reka i jezera je
oko 22,76 % slatke vode.

• Ukupna masa slobodne vode odgovara vodenom stubu

visokom oko 2730 metara. To znači, da bi na svakom cm2
Zemljine kugle bilo prosečno po 273 litra. Nažalost, od ove
količine se samo veoma mali deo nalazi u obliku pogodnom
za upotrebu.

• Te vode nazivaju se tzv. "slatke" površinske i podzemne vode,

koje se nalaze u prirodi na mestima dostupnim za
eksploataciju.
• Kao što je poznato, voda se počela stvarati od elemenata
vodonika i kiseonika, u samom početku nastajanja Zemljine
kore.

• Jezgro užarene planete ostalo je u zažarenom stanju, dok se

spoljna kora nabirala i savijala. U tom cepanju stvarale su se
ogromne provalije i stenovita uzvišenja.

• Počele su da padaju kiše - godinama, vekovima i

milenijumima, u neprekidnom pljusku globalnih razmera.

• To je geneza planetarne vode.

• U fizičko-hemijskom pogledu, voda je jedinjenje vodonika i
kiseonika.

• Osnovna hemijska formula vode je H2O. Voda se nalazi, u

prirodi, u sva tri agregatna stanja - tečnost, led, vodena para.

• Ona je najzastupljeniji - sastavni deo žive materije. Polazeći

od te činjenice, voda je zastupljena kod čoveka od 90% - kod
embriona, do 45% - u starosti.

• Život je nastao u vodi i od nje zavisi. Bez nje ne bi bilo života

na Zemlji.
• U vodi se začeo život, tj. ona je izvor života na našoj planeti
(Darvin). Naime, stvorena toplotna masa (pri hlađenju tečne
rastopljene mase Zemljine kore) poslužila je kao sredina za
začetak života. I baš izgleda u njemu, u toku dugih geoloških
epoha, stvoreni su prvi začeci žive materije. Kasnije je život
delimično prešao na kopno, ali je voda i dalje ostala glavna i
za njegovo održavanje neophodni ekološki faktor.
• Voda je bila obavezan uslov da se na Zemlji pojavi i razvije
raznovrsan život i na kraju čovek. Ona predstavlja opštu
osnovu svih živih bića i svih bioloških procesa. U njoj se
začeo život na našoj planeti, sazrevajući milijardama godina
u organskom biljnom svetskog okeana. I danas se glavna
masa žive materije, izražena i u težinskim odnosima i po
broju vrsta, nalazi u prirodnim vodama biosfere.
• Količine vode, koje su na raspolaganju za eksploataciju, su veoma velike.
Međutim, one bi se vrlo brzo iscrpile, ukoliko se ne bi neprekidno,
prirodnim putem, obnavljale.
• Voda u prirodi neprekidno kruži, pri čemu zatvara tzv. hidrološki ciklus.
Naime, voda u ogromnim količinama isparava - oko 470x103 km3
godišnje, od toga oko 38x104 km3 sa morskih površina - pod uticajem
sunčeve energije. Ona se, zatim, ponovo kondenzuje i vraća na površinu
Zemlje kao atmosferski talog. Istina, najvećim delom na vodene površine.
U atmosferi se, stalno, u obliku vodene pare, nalazi 13-15x103 km3 vode.
• Bez obzira što se u prirodi odigravaju hemijske reakcije u kojima se voda
trajno vezuje, količina vode, u toku nama poznatih geoloških perioda
ostala je, praktično ista, jer, istovremeno, u prirodi teku i obratne
reakcije, koje ovaj gubitak nadoknađuju.
• Kružni tok vode u prirodi (hidrološki ciklus) može se sagledati
na sledeći način: voda koja ispari sa površine mora (okeana)
kondenzuje se u oblacima, i zatim nošena vazdušnim
strujanjima, dospeva ispod površine kopna ili površine mora
(okeana).
• Čovek, za svoje potrebe, može uzeti vodu sa bilo kog mesta iz
hidrološkog ciklusa. Naravno, u pitanju je voda koja mu, na
datom mestu, po svojim karakteristikama odgovara.
• Preciznije rečeno: ukoliko se tehnički ostvarljivim i
istovremeno ekonomski prihvatljivim postupcima može
privesti upotrebi. Imajući to u vidu, može se reći da, u
najvećem broju slučajeva za snabdevanje, dolaze u obzir
samo površinske i podzemne "slatke„ vode.
Kruženje vode u prirodi

• Kruženje vode je planetarni proces, u kojem voda kruži od mora ka kopnu, i

obrnuto, od kopna ka moru. U njemu voda prelazi iz tečnog stanja u gasovito
(vodena para) ili čvrsto (sneg, led, inje, slana itd.). Nadalje, ona jednim delom
ulazi i u sastav živih bića (posebno biljaka). No, ona ih, zatim, napušta u procesu
transpiracije biljaka. U kruženju učestvuju i sva živa bića uzimajući vodu iz
spoljašnje sredine, a zatim je opet vraćaju u nju, i to: izlučivanjem, isparavanjem,
transpiracijom, ili na neki drugi način.
• U svom neprekidnom kružnom toku u prirodi, voda menja samo svoja agregatna
stanja (čvrsto, tečno, gasovito), dok njena ukupna količina ostaje konstantna.
Voda isparava sa površine okeana i mora, kondenzuje se u Zemljinom vazdušnom
omotaču (atmosferi), i u obliku atmosferskih padavina vraća se na tlo, sliva se u
reke, jezera ili mora, ili prodire dublje u zemlju, odakle se putem izvora, ponovo,
vraća u more.
• Negde vode ima previše, negde premalo, ali teško je naći mesto na Zemlji gde je
nema uopšte. Voda je često bila uzrok ratova, razdvajanja, ali i spajanja ljudi.
• U nauci je davno prihvaćeno saznanje da voda odlučujuće (snažno) utiče na
zdravstveno stanje naroda, ali i na floru i faunu.
• Svima je poznato da voda predstavlja jedan od osnovnih
uslova života organskog sveta, pa samim tim i za čoveka. Na
kopnu, gde nema vode, nema ni organskog sveta. Voda je,
između ostalog, izvor ishrane, energije, minerala, i dr.
• Voda ima ogroman značaj u životu čoveka, pre svega kao
prvorazredna i neophodna životna namirnica. Ona čini
značajan deo tkiva živih bića. Ljudi piju vodu. Tako ona služi
čoveku kao “hrana”, a odrasli čovek upotrebi dnevno oko dva
litra vode. Vodom se unose u organizam neophodne
mineralne materije (kalcijum, jod, i dr.). S tim u vezi,
utvrđeno je da čovek bez vode može oko sedam dana.
Dnevna fiziološka potreba za kvalitetnom i higijenski
ispravnom vodom iznosi, po osobi, 2,5 litra. Nadalje, voda
služi čoveku za tehničke potrebe. Nema nijednog produkta
za čiju proizvodnju nije korišćena voda.
• Životinje piju vodu ili im je vodena sredina stanište. Za
mnoge životinje (školjke, ribe, i dr.) voda predstavlja životnu
sredinu. Biljke svojim korenom upijaju vodu, a sa vodom i
druge materije, koje se nalaze u tlu. Na primer, biljke, za
proizvodnju tone pšenice, upiju, čak, 103 tona vode. Na
osnovu iznetog nije teško zaključiti da je voda, u nastanku,
evoluciji i trajanju života neodvojivi deo životne sredine i
neophodan uslov za život evoluirao u njoj (slatkoj, slanoj).
• S druge strane, vodom se mogu preneti mnoge zarazne
bolesti. Mnoge vrste virusa, bakterija i dugih
mikroorganizama, žive u vodi kraće ili duže vreme, a
pojedine vrste mogu se, pod povoljnim uslovima, u njoj i
razmnožavati i preko nje preneti na čoveka i izazvati hidrične
epidemije.
• Vodom se mogu preneti: trbušni tifus; paratifus; bacilarna
dizenterija; amebna dizenterija; kolera; infektivni hepatitis i crevni
paraziti. Nadalje, vodom se mogu preneti i stočne zarazne bolesti
domaćih životinja na ljude kao crni prišt, slinavka, sakagija i šap.
• Konačno, vodom se prenose i jaja parazita, naročito pantljičare i
njene larve, od kojih, pored životinja, oboljevaju i ljudi (18).
• Jedna od najvećih epidemija infektivnog hepatitisa izbila je u
decembru 1955. godine i u januaru 1956. godine u Indiji, u kojoj je
obolelo, po nekim autorima, oko 100.000 stanovnika.
• Najveća, do sada opisana epidemija trbušnog tifusa, javila se
1972. godine u Meksiku, sa preko 100.000 obolelih ljudi (19). Ipak,
još uvek su epidemije u svetu glavni problem. Tako prema
podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine, oko pola
milijarde ljudi, oboli od bolesti povezane sa zagađenom vodom za
piće. Oko 10 miliona ljudi godišnje umire zbog zagađene vode, a
polovina pripada dečjem uzrastu.
• Procenjuje se da je 25% od raspoloživih bolesničkih kreveta
angažovano za lečenje obolelih od hidričnih bolesti, koje nastaju
kao posledica upotrebe neadekvatne vode za piće.
• Određivanje kvaliteta prirodnih voda kontroliše se postupcima za
fizičku, hemijsku, bakteriološku, virusološku, radiološku i biološku
analizu. Pokazatelji ili indikatori vode su fizički, hemijski i biološki.
Iako se generalno može reći da je na Zemlji vodni potencijal veliki,
njegova rasprostranjenost i kvalitet predstavlja veliki problem.
Mnoge zemlje i regioni su žedni.
• Procenjuje se da dnevno u svetu umre 30.000 ljudi zbog
nedostatka pitke vode, ili zbog njene higijenske neispravnosti. Od
početka 20. veka, potrebe za vodom porasle su oko 15 puta.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka svetsko stanovništvo
koristilo je 190 km3 vode godišnje, ili oko 120 l po stanovniku na
dan. Ukupna godišnja svetska potreba u vodi 2000. godine iznosila
je oko 6.000 km3.
• Više od milijardu ljudi nema vode za piće, a oko 3 milijarde (skoro
polovina čovečanstva) pije vodu lošeg kvaliteta.
• Pod zagađivanjem voda podrazumeva se svaka izmena osobina - fizičkih,
hemijskih i mikrobioloških osobina, koja nastaju kao posledica prisustva
opasnih i štetnih materija.
• To su neželjene promene osobina i kvaliteta prirodnih voda i
karakteristika vode za piće. Te promene nepovoljno utiču na kvalitet i
higijensku ispravnost vode za piće i kvalitet vode za ostale potrebe (u
domaćinstvu, privredi i poljoprivredi, odbrani, sportu, rekreaciji i drugim
oblastima života i rada).
• Ugrožavanje hidrosfere i zagađivanje vode javlja se u celom svetu kao
prateća pojava savremenog ekonomskog i demografskog razvoja, porasta
industrijske proizvodnje i razvoja tehnologije, modernizacije u oblasti
poljoprivrede, koncentracije stanovništva, kroz porast gradova i gradskih
aglomeracija.
• Savremeni čovek, urbanizovanog i industrijalizovanog društva, gotovo da
nema direktan kontakt sa iskonskom (netaknutom, neizmenjenom)
hidrosferom i čistom vodom. Naime, hidrosfera je pretrpela ogromne, i,
kako izgleda, nepovratne promene, a vodeni resursi se smanjuju ili
enormno zagađuju.
• Nekada bistre reke, postale su kolektori najraznovrsnijeg otpada. Čovek
je zagadio reke, jezera i čitavo svetsko more sa njegovim okeanima i
unutrašnjim morima i izazvao pomor mnogih životinja i izumiranje
velikog broja biljnih zajednica, koje su bile naseljene u vodi. Čiste
kvalitetne i higijenski ispravne vode za piće sve je manje, a zagađene i
otpadne vode se svakodnevno povećavaju i opterećuju već ugrožene
recipijente.
• Opasnosti koje prete prirodnim vodama su: zagađenje radioaktivnim
materijama; nepredviđeni broj hemijskih zagađenja; veći broj biološkog
zagađenja (2).
• Prema rasporedu, izvori zagađenja (zagađivači) se dele na koncentrisane
(ljudska naselja, industrijski centri, poljoprivredni objekti) i rasuti (preko
atmosferskih padavina, spiranjem, deponija, puteva).
• Izvori zagađivanja prirodnih voda su mnogobrojni, a osnovni su: otpadne
vode; organske materije, neorganske materije i minerali; pesticidi I
mineralna đubriva; sedimentne materije; otpadna toplota i radioaktivne
materije.
• Velika jezera, iz kojih se mnogi vodovodi snabdevaju vodom, su zagađena
otpadnim vodama. Samo u jezero Iri, koje je postalo mrtvo, reka Detroit,
svakodnevno, unosi do 20 miliona kg otpada iz 12 gradova SAD i Kanade.
Ginu milioni riba, a u nekim državama I do 80%.
• U evropske reke i jezera se godišnje upušta 75 - 85 km3 otpadnih voda,
koje zagađuju najmanje 60 km3 rečne vode. To je tri puta više od količine
vode koju Dunav daje godišnje Crnom moru. Pre ispuštanja, deo vode se
prečišćava (6,6 km3 otpadnih voda godišnje), što smanjuje zagađenost za
85 - 90 %. Međutim, 10 - 15 % najpostojanijih i teško odstranjivih
materija, što zagađuju vodu, ostaju u otpadnoj vodi i zagađuju reke i
jezera. Razblaženje je 1:8.13
• U Evropi, mnoge reke su manje ili više zagađene: Rajna, Temza, Sena,
Mozel, Odra, Visla, Elba i mnoge druge. Samo u Rusiji zagađeno je 200
reka i rečica. One su zagađene u toj meri da su pretvorene u kanale za
otpadne vode. U Volgu se godišnje pusti preko 400.000 tona kiseline,
200.000 tona raznih ulja i maziva, 7.000 tona cijanida, 6.000 tona fenola,
itd. (12).
• Zagađenje mora i okeana uzelo je velike razmere. Svake godine se u
okeane izbacuje 3 - 10 miliona tona nafte, ne računajući onu koja se izlije
pri havarijama. To zagađuje vodu, truje ribe i ptice, floru i faunu mora,
dno i obalu.
• Nečistoća, nošena morskom strujom, ličila je na prljavu reku i
zaudarala.
• Ona je viđena na Atlanskom okeanu 1970. godine, a protezala se
1.400 milja. Reka Kijahoga (SAD) se sama zapalila, jer je bila puna
nafte, a požar je srušio dva mosta.
• Živa je nađena u ribama, tunama, kokošjim jajima, kod ptica, itd.
Ribe i druge vodene životinje, ulovljene u gradovima SAD i Japanu,
sadrže veće količine žive.
• Sto Japanaca je umrlo otrovano ribom, koja je ulovljena u zalivu
Minimata. U zaliv su ispuštane otpadne vode iz fabrike
polivinilhlorida. Jetre tihookeanskih tuna sadrže živu u značajnim
količinama.
• Uvezena iz Švedske, kokošja jaja sadržavala su živu. U 8 država
Kanade, živa je nađena kod ptica. Postoji preporuka da gravidne
žene ne jedu ribu, ulovljenu u određenim regionima SAD.
• Glavni hemijski zagađivači voda su: nitrati; amonijak; fosfati;
cijanidi; polifosfati; metali; polihlorovani ugljovodonici;
deterđženti; pesticidi; radionuklidi i dr.
• Ovi zagađivači ulaze u sastav otpadnih voda, koje se razvrstavaju u:
otpadne vode ljudskih naselja; industrije i poljoprivrede, a koje
jednim delom dospevaju u vodotoke i vodne objekte iz kojih se
stanovništvo snabdeva vodom.
• Od 5.000 milja Azurne obale, 4.320 milja je zagađeno otpadom.
Zaštita voda od zagađivanja sprovodi se radi omogućavanja
neškodljivog i nesmetanog korišćenja voda, zaštite zdravlja ljudi,
flore i faune i zaštite životne sredine. Ostvaruje se zabranom,
ograničavanjem i sprečavanjem unošenja u vode opasnih i štetnih
materija, propisivanjem i preduzimanjem drugih mera za očuvanje
i poboljšanje kvaliteta voda.
Osnovni tipovi zagađenja vode

• Zagađenje organskim materijama – SAPROBNOST

• Zagađenje toksičnim materijama – TOKSIČNOST

• Zagađenje neorganskim solima - EUTROFIZACIJA

 Mešovito zagađenje vode

• Sve češća pojava

• Zagađenje taložnim sedimentnim materijama – TRANSAPROBNOST

• Zagađenje toplom vodom – TERMALNO ZAGAĐENJE

• Zagađenje radioaktivnim materijama

Dejstvo otpadnih voda iz domaćinstva

• Zagađenje organskog
karaktera (otpadne vode,
sapuni, deterdženti)

• Dovodi do:
• Poremećaja kiseoničnog
režima
• Povećanja biološke
potrošnje kiseonika (BPK)
• Pojava klica i bolesti
• Degradacija hidrobiocenoza
Organsko zagađenje
Sistem kvaliteta vode

• Sistem saprobnosti

• Sistem toksičnosti

• Sistem radioaktivnosti
 Sistem saprobnosti

Katarobnost Limnosaprobnost Eusaprobnost Transaprobnost

Izosaprobnost (i)
(Zona Ciliata) Antisaprobnost (a)
Ksenosaprobnost (x)
Metasaprobnost (m) Radioaktivnost (r)
Oligosaprobnost (o)
(Zona Zooflagealata) Kriptosaprobnost (k)
Beta-mezosaprobnost (b)
Hipersaprobnost (h) Zona spora ili cista
Alfa-mezosaprobnost (a)
(Zona bakterija)
Polisaprobnost (p)
Ultrasaprobnost (u)
(abiotička, ciste, spore)
Katarobnost

• Izvorske vode, veoma čiste, organizmi iz područja krenona (izvora)

Oligosaprobna voda

• Voda I klase
• Voda čista ili neznatno zagađena, bogata kiseonikom, može imati
huminske kiseline
• Alge i više biljke
• Larve insekata
Beta-mezosaprobna voda

• II klasa vode
• Umereno organskog zagađenja, nema amonijaka ali ima
aminokiselina, prisutan, kiseonik kao i ugljen-dioksid, nema sumpor-
dioksida
• Dobro razvijene alge i više biljek
Alfa-mezosaprobna voda

• III klasa vode

• Jako zagađenje organskim
materijama, u vodi dosta
aminokiselina, izvesne količine
vodonik sulfida, kiseonika tokom
dana ima, a tokom noći se smanji
• Dominiraju procesi razgradnje
organskih materija
• Alge prisutne u manjem broju,
modrozelene, euglene, zelene,
silikatne, prisutne gljive i
zooflagelata, razvijena zajednica
cilijata (Chilodoneletum cuculae),
pijavice (Harpobdella), školjke
(Sphaerium, Pisidium), isopoda
(Asellus aqaticus)
Polisaprobna voda

• IV klada vode
• Jako zagađena, velika količina
organskih supstanci
• Procesi razgradnje dominiraju, javlja
se deficit kiseonika, česta je pojava
sumporvodonika, amonijaka i
ugljendioksida. Voda je mutna i sive
boje.
• Masovno razviće bakterija, flagelata i
cilijata,
• Oligoheta (crvene boje) larve diptera
sa vazdušnim disanjem.
Toksično zagađenje vodenih ekosistema
Posledice toksičnog zagađenja

• Akutne
• Visoke koncentracije toksikanata
• Destrukcije ekosistema i hidrobiocenoza

• Hronične
• Nagomilavanje toksičnih materija u tkivima biljaka i
životinja
• Postepena degradacija ekosistema i hidrobiocenoza
Sistem toksičnosti

• K-KATAROBNOST (toksičnih materija nema ili su u količinama

koje nisu opasne po žive organizme)

• L- LIMNOTOKSIČNOST (voda sadrži toksične supstance u

takvim količinama da dolazi do eliminacije većeg ili manjeg
broja organizama ali voda ostaje u biotičkom stanju,
odnosno u njoj uvek ima živih organizama. U zavisnosti od
stepena toksičnosti Limnotoksičnost se deli na podnivoe:
OLIGOTOKSIČNOST, MEZOTOKSIČNOST, POLITOKSIČNOST

• E-EUTOKSIČNOST ( voda sadrži takve koncentracije toksičnih

supstanci koje dovode do uništavanja svih živih organizama i
onemogućavanja bilo kakvih bioloških procesa. U vodi nema
živih bića pa nema ni podnivoa)
Limnotoksičnost

Oligotoksičnost (o) Karakteriše se smrtnošću organizama u biotestovima manjom od 50%,

odnosno klijavošću semena Sinapis alba višom od 75%, uz zapažen
sporiji rast istih. Osetljive vrste u vodi bivaju eliminisane, biocenoza
kvalitativno osiromašuje ali brojnost pojedinih vrsta usled smanjene
kompeticije može da bude uvećana, nekada i drastično

Mezotoksičnost (m) Karakteriše se smrtnošću organizama u biotestovima između 50 i 75%,

odnosno klijavošću semena Sinapis alba između 50 i 75%, uz usporen
rast klice, uvećan rast hipokotila, a sama biljka postaje mrka ili pocrni.
Biocenoza je veoma oštećena jer opstaju samo najrezistentnije vrste,
često veoma uvećane brojnosti.
Politoksičnost (p) Karakteriše se smrtnošću organizama u biotestovima većom od 75%,
odnosno klijavošću semena Sinapis alba manjom od 50%. Međutim,
smrtnost nikada ne dostiže 100%, a klijavnost nikada nije 0%.
Biocenoza je veoma oštećena jer u vodi preživljavaju samo izuzetno
rezistentne vrste ali i one najčešće nisu sposobne za reprodukciju
Eutrofizacija

• Posledice zagađenja
neorganskim solima
pre svega fosfata i
nitrata
• Dominacija
primarnih
producenata
• Postepena
degradacija
strukture
hidrobiocenoza
Posledice eutrofizacije

• Raspadanje modrozelenih algi –

izlučivanje toksina (cvetanje vode)
Posledice zagađenja taložnim sedimentnim
materijama
Termalno zagađenje

• UTICAGREJANE VODE I VISOKE TEMPERATURE NA ŽIVE ORAGANIZME

• DIREKTNO DELOVANJE (ispoljava se ako je temperatura vode daleko
iznad ekološkog optimuma za određene vrste). Posebno je štetno po
slabo pokretne organizme – denaturacija proteina – uginuće (samo
ako je temperatura veća od 35 oC)
• INDIREKTNO DELOVANJE ZAGREJANE VODE
• Promena respiratornih uslova --- promene u strukturi biocenoza i celog
ekosistema
• Promene u strukturi algi – silikatne i zelene alge ustupaju mesto
modrozelenim koje često povećavaju ukupnu biomasu i prenamnože se
• Menja se struktura na nivou potrošača i čitave zajednice
• Izlučivanje toksina posle uginuća modrozelenih algi
• Povećava se brzina hemijskih reakcija i podstiče stvaranje toskičnih supstanci
Zagađenje podzemnih voda
Procesi prečišćavanja vode
• Pod zaštitom voda podrazumeva se permanentno preduzimanje
potrebnih mera i racionalno upravljanje na osnovu zakonskih
propisa i u svetlu savremenih saznanja.
• Mere zaštite voda od zagađivanja su: praćenje stanja; eliminacija
uzroka; redukcija zagađujućih materija; prečišćavanje; štednja;
normativno-pravno regulisanje zaštite voda.
• Zaštita voda od zagađivanja i unapređenje postojećeg kvaliteta
postiže se sprečavanjem unošenja zagađujućih materija u
količinama koje mogu uzrokovati nepovoljne promene kvaliteta i
higijenske ispravnosti vode. Postupci otklanjanja ili smanjivanja
količine zagađujućih materija u vodi su: sistemi zatvorenih ciklusa
vode (u industriji postupkom recirkulacije); postupci prečišćavanja
otpadnih voda (primarno - mehaničko, sekundarno – fizičko
hemijsko ili biološko i tercijalno).
• Zagađivanje vode može da bude prirodno i veštačko.
• Veštačko zagađivanje voda deli se na fizičko, hemijsko i
biološko.
• Prirodno prečišćavanje otpadnih voda naziva se
samoprečišćavanje.
• Proces biološke razgradnje otpadnih voda, zasnovan na
korišćenju metabolizma mikroorganizama, može biti aeroban
i anaeroban.
• U procesu zaštite voda treba koristiti tekovine savremene
nauke, posebno ekologije vode. Zaštitu voda treba svesti na
sledeće postupke: a) ekološka istraživanja, b) primenu
ekoloških saznanja i v) ekološku kontrolu onoga što se zbiva
u njoj.
• Mora se imati u vidu da je zaštita voda veoma široko
područje delatnosti i da je regulisanje te zaštite dinamički
proces. Teži se da se, u skladu sa stanjem voda, razvojem
nauke i tehnologije i na osnovu sve novijih iskustava i
saznanja, donose sve novije i novije mere i propisi, da se
stalno usavršavaju pravne i druge regulative zaštite voda od
zagađivanja.
• Zaštita voda je nužna i još uvek moguća. Nužnost se ogleda
kroz činjenicu da je, ugrožavanjem hidrosfere i zagađivanjem
vode, čovek najdirektnije ugrozio sopstveni opstanak.
Mogućnosti su u činjenici da je čovek uzročnik, što znači i
mogući sanator. Naime, on je, kao misaono biće, odgovoran
pred ostalim članovima živog sveta i pred sopstvenim
potomstvom.