EKOHIDROLOGIJA-kolokvijum

1. Navedite dve osobine vode: prozirna tečnost bez ukusa i mirisa.

2. Voda je najgušća na 4oC. Objasnite zašto?

Gustina neke supstance u čvrstom agregatnom stanju veća je od njene gustine kada je u
tečnom agregatnom stanju. Zbog toga komad takve čvrste čestice tone u sopstvenoj
tečnoj fazi. Hlađenjem vode njena zapreminna opada, a gustina raste sve do temp od
4oC. Na ovoj temperaturi se atomi kiseonika u molekulima vode najviše primiču jedni
drugima tako da gustina vode dostiže svoj maksimum. Daljim hlađenjem do tačke
mržnjenja gustina vode opada, a zapremina se povećava jer se atomii kiseonika odmiču
jedni od drugih i uz pomoć vodoničnih veza obrazuju šupljikavu kristalnu rešetku.

3. Šta su reliktna jezera i primer: predstavljaju ostatak mora ili okeana (Kaspsiko, Aralsko
jezero)

4. Šta su unutrašnja mora i primer: su ona mora koja su ograničena sa svih strana kopnom,
a okeanom vezana moreuzom (Baltičko more).

5. Od ukupne količine površinske slatke vode u rekama se nalazi : 2 %.

6. Do koje dubine dopire eufotična zona u morima: 200 m.

7. Na kojoj dubini se nalaze podzemnne vode u pustinji Karakum: do 30 m.

8. Šta su arterske vode: nalaze se pod pritiskom između dva vodonepropustljiva sloja.

9. Šta su vrulje: podmorski izvori iz kojih izbija slatka ili slana voda.

10. Na koji način morske struje utiču na raspored živog sveta: one doprinose preraspodeli
toplote, gasova i hranjivih materija, što poboljšava stanišne uslove morskih organizama.
Utiče na prostornu preraspodelu morskih organizama, a takođe značajno menjaju
toplotni i padavinski režim pojedinih područja uglavnom ublažavajući klimatske
ekstreme. Imaju uticaj na sastav, strukturu i raspored kopnenih ekosistema, naročito
onih koji se nalaze blize morske obale.

11. Objasnite metaboličku funkciju vode: voda je univerzalni rasvarač i u njoj se odvijaju i
usmeravaju sve fiziološke reakcije, aktivnosti katalizatora, a pošto je i sama katalizator
ima i nezamenljivu metaboličku funkciju.

12. Za koja mora kažemo da su sredozemna: to su ona mora koja su okružena kontinentom,
a s okeanom je u vezi preko uskog morskog prolaza moreuza (Levantsko more).
13. Limnologija proučava: grana hidrologije koja proučava jezera.

14. Od ukupne količine vode na zemlji slatka voda čini: 3%.

15. Od ukupne količine slatke vode na zemlji u podzemnim vodama nalazi se: 30,1%.

16. Na kojoj dubini se nalaze podzemne vode u Sahari: 150-200 m.

17. Šta je hadal: Hadal ili rovovi su izdužena i uska udubljenje u abisalnoj ravnici.

18. Prema sastavu i fizičko hemijskom svojstu kopnene vode se dele na: slatke, mineralne,
slane, termalne, tresavske i zaslanjene.

19. Po vremenu trajanja izvori se dele na: stalne, periodične, povremene.

20. Za koje izdani kažemo da su freatske: Poznati kao plitki izdani. Voda se nalazi na
nepropusnom sloju stena, a iznad njega je propustljiv sloj.

21. Šta su meandri: Predstavljaju pojavu krivudanje reke u oblikulatiničnog slova S.

22. Kom slivu pripada reka Kolubara: Crnomorskom slivu.

23. U kojim jedinicama se izražava brzina proticanja rečne vode: m/s.

24. Šta je vodostaj: vodostaj predstavlja visinu nivoa vode u odnosu na neku uslovnu ravan.

25. Za koja jezera kažemo da su urinska: nastaju kada rečni tok pregradi masa zemlje,
kamenja i stena koja se stropošta niz padinu za vreme jakih padavina ili zemljotresa.
Nastaju pregrađivanjem vodenog toka masom zemlje, kamenja i stena.

26. Kom tipu jezera pripada Đerdapsko jezero: veštačkim jezerima.

27. Koji je deo jezerske vode se označava kao termoklina: sloj između trofogenog sloja i
trofolitičkog sloja. Hladni i gust sloj koji se javlja između dva sloja u većim jezerima
umerene zone tokom leta.

28. Duboka, hladna, sa malom organskom produkcijom su: oligotrofna jezera.

29. Šta je eutrofikacija: Proces koji dovodi do sukcesije jezera. Povećanje temperature,
smanjenje dubine, povećnje organske produkcije, prelazak oligotrofnih jezera u
 mezotrofna, i mezotrofnaih u eutrofna. Eutrofikacija predstavlja proces povećanja
organske produkcije u jezerima.

30. Mahovinske močvare drugačije se nazivaju: visoke močvare ili tresave.

31. Koje su posledice termalnih zagađenja vodenih resursa: zagrevanje vode deluje brzo pa
po mnoge organizme može biti smrtonosno, usporava ih, smanjenje kiseonik, samanjuje
brojnost organizma.

32. Šta su dinamička jezera: Pripadaju tipu jezera kod kojih do cirkulacije vode dolazi 2
puta godišnje u proleće i jesen. Tokom leta i zime uspostavlja se temperaturna
stratifikacija. Nalaze se u umerenim i subtropskim predelima na većim nadmorskim
visinama.
33. Karakteristike oligotrofnih jezera: Velika i duboka, prozirna, plavozelena, temperatura
niska. Siromašna u biljnom planktonu i priobalnoj vegetaciji, produkcija organske
materije slaba.

34. Tektonska jezera: Obrazuju se u potolinama duž raseda u zemljinoj kori (Ohridsko,
Bajkalsko).

35. Kako nastaju rečna erozivna jezera:Fluvijalnom erozijom u već proširenim rečnim
koritima.

36. Karakteristike eutrofnih jezera: Plitka i topla, voda slabo providna i tamna. Bogata
fitoplanktonom i priobalnom vegetacijom, bogata organskom materijom.

37. Pologeno zagađenje voda: Strano zagađenje izazvano isključivo dejstvom čoveka
(komunalne otpadne vode, industrija, rudarstvo, energetika). Često nema
samoprečišćavanja voda te jedan ekosistem pređe u drugi.

38. Brzina kretanja izdanske vode kroz sitan pesak: je 1m na dan.

39. U zavisnosti od geološke podloge u kojoj se obrazuju, izdani mogu biti: Freatske,
arteške, kraške.

40. Brzina kretanja izdanske reke kroz šljunak je: Više stotina metara na dan.

41. Kako se obrazuju kraške izdani: Nastaju u krečnjackim i dolomitskim stenama koje su
veoma podložne hemijskom razlaganju pod dejstvom vode, obrazuju se poniranjem
padavinske vode kroz vertikalne pukotine, lavirinte povezanih kanala i galerija
rasporedjenih u više nivoa.
42. Čime se odlikuju bentalne životinje dubokih delova okeana (abisala): Preovlađuju
sesilne i aktivno pokretne bentalne životinje. Mnoge se odlikuju bioluminiscencijom.
43. Od čega zavisi hemijski sastav podzeminh vodа: dodirne površine sa stenskim masama,
brzine njenog kretanja i sastava stena kroz koje prolaze. Ukoliko je dodirna površina sa
stenskom masom veća i brzina kretanja vode manja, to je veća koncetracija mineralnih
materija s obzirom da proces njihovog rastvaranja iz zemljišta i stena duže traje.

44. Na koji način nastaju reliktna jezera: Reliktna jezera predstavljaju ostatke nekadašnjeg
mora. Ona su uglavnom nastajala izdizanjem zemljišta u području moreuza ili zaliva.
Reliktna jezera: Kaspijsko, Aralsko,Vrapčinsko, Ostrovsko.

45. Navedite jedan primer reliktnog jezera: Kaspijsko, Aralsko,Vrapčinsko, Ostrovsko.

46. Objasnite vertikalno termičko raslojavanje jezera umerene zone: Toplotni režim jezera-
Od toplotnog režima jezera zavisi stratifikacija (vertikalno termičko raslojavanje
jezerske vode). Stratifikacija u jezerima umerene zone: Epilimnion (trofogeni sloj):
gornji, topliji i svetliji sloj. Hipolimnion (trofolitički sloj): donji, hladniji i mračniji sloj.
Termoklina – sloj između epilimniona i hipolimnion.

47. Objasnite autogeno zagađenje voda: Autogeno zageđenje predstavlja samozagađenje

vode kao normalno i redovno zagađenje u prirodi koje je obično periodično i
kratkotrajno. Ono je rezultat: životnih aktivnosti i raspadanja ostataka biljaka i
žovotinja nanosa koji u vodu dospevaju iz prirodnog okruženja. Za ovakvu vrstu
zagađenja vodeni ekosistemi u velikoj meri imaju sposobnost samoprečišćavanja
(autopurifikacije). Redovna je pojava da se u šumskim područjima za vreme jesenjeg
listopada vodeni ekosistemi opterete opalim lišćem. U tom periodu intenzivnog
razlaganje meterija unetih sa kopna, voda može da promeni boju, miris i ukus, ali
samoprečišćavanje se relativno brzo završava.

48. Koje su posledice termalnog zagađenja vodenih ekosistema: Termalno zagađenje

predstavlja fizičko zagađenje vode koje je svojstveno otpadnim vodama ispuštenim iz
industrijskih i termoenergetskih postrojenja. U ovom slučaju voda iz prirode se uzima
isključivo za rashlađivanje postrojenja u određenim fazama tehnoloških procesa.

49. Letalna doza toksičnih materija u vodenom ekosistemu zavisi od: а) vrste i koncetracije
otrovne materije, b) stepena osetljivosti određenih organizama na njih.

50. Objasnite aditivno delovanje toksičnih materija: aditivno delovanje-brzina i efekti

delovanja jednog toksikanta ne menjaju se u prisustvu drugog.

51. Efekti toksičnosti se POVEĆAVAJU/smanjuju pri višim temperaturama.

52. Kako dolazi do akutnog trovanja u vodenim ekosistemima: Akutna trovanja se

ispoljavaju kao masovna i brza pojava. Obično nastaju kao posledica različitih havarija
u industrijskim postrojenjima i za mnoge osetljive organizme često mogu biti trenutno
smrtonosna.
53. Objasnite antagonističko delovanje toksičnih materija: prisustvo jednog toksikanta
smanjuje negativno dejstvo drugog toksikanta.

54. Toksičnost cijanida RASTE/opada u kiseloj sredini.

55. Objasnite pojavu autotoksičnosti vodenih ekosistema: Autotoksičnost (sopstvena

oksičnost) – pojava toksičnih materija u vodenim ekosistemima nezavisna od uticaja
čoveka. Predstavlja rezultat metabolizma ili mikrobijalne razgradnje organskih materija
proizvedenih od strane vodenih organizama.

56. Podzemne vode se sporije prečišćavaju od površinskih. Navedite 4 razloga:1) Kada se

zagade, podzemna voda ne može tako brzo da se samopročisti kao površinska.
2)Podzemne voda se kreću sporo, sporije od 0,3m dnevno, tako da se zagađujuće
materije ne razređuju i ne raspršuju efikasno. 3)Podzemna voda ima mnogo nižu conc
rastvorenog kiseonikai manji broj bakterija razlagača.4) Niža temperatrura usporava
hemijske reakcije u kojima se razlaže zagađenje.

57. Brzina širenja zagađenja do podzemnih voda zavisi od više faktora, navesti 4 faktora:
Klima (količine padavina), Stepen zagađenosti površinskih i podzemnih voda, Dubina
na kojoj se nalazi izdan, Tip podloge kroz koju se proceđuje površinska voda

58. Navedite dve ekološke posledice zagađenja naftom mora i okeana: a) Nafta smanjuje ili
sasvim sprečava prodiranje svetlosti i na taj način onemogućava fotosintezu
fitoplanktonskih organizama. b) Film razlivene nafte otežava ili potpuno sprečava
razmenu energije, vlage i gasova između morske vode i atmosfere. Ugroženi su i
organizmi sa filtracionim načinom ishrane kao što su školjke, jer unose zagađenu vodu
kroz svoj usni aparat i škrge.

59. Krajnji produkti razlaganja UH u svežoj otpadnoj vodi su organske kiseline. One se
dalje u anaerobnim uslovima razlažu na: ugljendioksid i metan.

60. Šta su hladna monomiktična jezera: Temperatura ne prelazi 4°С. Mešanje vodenih
slojeva jednom godišnje, tokom kratkog leta. Prisutna su na Arktiku i veoma visokim
planinama.

61. Objasnite alogeno zagađenje vode: Predstavlja zagađenje pod dejstvom čoveka
(antropogeno zagađenje). Ovakvo zagađenje zahvata mnogo šire delove vodenih
ekosistema i često prevazilazi mogućnost samoprečišćavanja. Zbog toga, često jedan tip
ekosistema prelazi u drugi koji je mnogo jednostavnije organizacije i siromašniji
organizmima.
 62. Šta znači skraćenica BPK5: BPK-količina kiseonima izražena u mg/l, koju pri
temperaturi od 20 stepeni potroše vodeni organizmi u procesu potpune mineralizacije
organskih materija u vodi. Količina biorazgradivih organskih materija, direktnoje
proporcionalna potrošnji kiseonika koji se uključuje u njihovu razgradnju. BPK5 – je
metoda utvrđivanja BPK tokom prvih pet dana razgradnje i mineralizacije organskih
materija u 1 litru vode. Upotrebom metode BPK5 može se iporediti intezitet organskog
zagađenja vodenih biotopa sa ljudskim aktivnostima.

63. Organizmi koji žive isključivo u izdanima i predstavljaju tipične

stenovalentneorganizme, nazivaju se: troglobionti.

64. Koji jezerski organizmi pripadaju nektonu: ribe, vodozemci, riba, dabar.

65. Na koje se tri osnovne grupe dele vodene biljke: emerzne, submerzne, flotantne.

66. Kladocere (Cladocera) su sitni vodeni: račići.

67. Koji delovi rečnih tokova pripadaju pastrmskom regionu: čisti hladni brzotekući gornji
delovi tokova.
68. Navedite tri vrste ptica koje žive uz reke, jezera i močvare: mali gnjurac, crvena čaplja,
patka gluvara.
69. Jedna od prvih posledica organskog zagađenja voda je: prenamnožavanje bakterija
razlagača uzrokovanje obiljem materije kojom se hrane.
70. Kojim se od navedenih pojmova opisuju vode u kojima je smrtnost organizama veća od
75%: politoksičnost.
71. Koje vode su ultrasaprobne: industrijske otpadne vode pre početka degradacionih
procesa bez kiseonika i organizama.

**** dodatna pitanja iz juna! (za obe grupe)

-Zašto su zalivi najzagađeniji?
-Koji organizmi najbolje razlažu organsku materiju?
-Predložiti mere za prevenciju zagađenja mora?
-Od čega zavisi stepen zagađenja morskih ekosistema?
-Nešto na fazon kako se protozoe ponašaju u vodama koje su organski zagađene?