Osnovni tipovi građe talusa algi

Alge prema građi talusa mogu biti: jednoćelijske, kolonijske, sifonalne

(cenocitne) i višećelijske.

Cilj vežbe: Uočiti osnovne osobine različitih tipova građe talusa algi i njihove
razlike.

Zadatak vežbe: Posmatrati, nacrtati i obeležiti odabrane predstavnike algi pomoću

svetlosnog mikroskopa i trajnih preparata.

Cenobijske alge
Za razliku od kolonijskih, cenobijske alge su izgrađene od tačno određenog
broja ćelija (2, 4, 8, 16, 32, 64 itd.) koje čine jedinstvenu organizacionu celinu.
Prema tipu ćelija koje grade cenobiju, razlikujemo monomorfne (ćelije su
morfološki, citološki i funkcionalno iste) i polimorfne (ćelije su morfološki,
citološki i funkcionalno različite) cenobijske alge.

Primer: Scenedesmus sp. (gr. skene – šator; gr. desmos – spoj, veza) (Sl. 9)
Vrste roda Scenedesmus pripadaju tipičnim
nepokretnim cenobijskim algama u čiji sastav ulazi 2, 4, 8,
16, 32 ćelija, što zavisi od vrste. Najčešće se kod vrsta ovog
roda sreću cenobije sa 4 ćelije. Cenobija ima oblik ploče, a
ćelije su obično cilindrične, spojene bočnim zidovima u jedan
ili dva niza. Ćelijski zid je gladak ili, ponekad, sa sitnim
bodljama na svojoj površini. Svaka krajnja – terminalna
ćelija cenobije obično poseduje dva rogolika izraštaja.
Ponekad se rogoliki izraštaji javljaju na svim ćelijama u
cenobiji, a kod nekih vrsta u potpunosti odsustvuju.
2 1
Slika 9. Scenedesmus sp. – cenobijska alga. 1. ćelijski zid; 2. rogoliki izraštaj.

Sifonalne (cenocitne) alge

Osnovna odlika talusa ovih algi jeste da je on, ma koliko bio krupan i
morfološki diferenciran, uvek jednoćelijski sa velikim brojem jedara (cenocitan).
Poprečne pregrade u ćeliji kod nekih vrsta nastaju samo pri povredama ili pri
obrazovanju organa za razmnožavanje. Citoplazma se nalazi uz ćelijski zid i u njoj
se nalazi veliki broj jedara, izuzev predstavnika reda Dasycladales koji u jednom
periodu razvića imaju samo jedno jedro. Po obliku talus može da bude končast,
mehurast, kormoidne građe. Morfološki složenije taluse imaju sifonalne alge koje
žive u morima. Zastupljene su relativno malim brojem rodova. Prema jednom
shvatanju, sifonalni tip talusa nastao je redukcijom složenije građenih končastih algi
gubitkom poprečnih ćelijskih zidova. Po drugom mišljenju pretpostavlja se da je
sifonalni talus nastao usložnjavanjem jednoćelijskih kokoidnih algi, pri čemu deoba
jedara nije bila praćena deobom ćelije. Poseban oblik sifonalnog talusa je
sifonokladalni talus.

Primer: Botrydium sp. (gr. botrys – grozd; lat. idium – nastavak za

deminutiv) (Sl. 10)
Botrydium je jednoćelijska sifonalna alga. Telo alge se
1 sastoji od bezbojnog rizoidalnog dela koji je razganat i nalazi
2
se u podlozi. Iznad podloge razvija se meškoliki deo ćelije u
kome se nalazi veliki broj jedara i sitnih diskoidalnih
hromatofora u tankom sloju citoplazme uz ćelijski zid. U
centru nadzemnog dela nalazi se krupna vakuola. Čitava ćelija
je makroskopskih dimenzija i po nekoliko milimetara velika.

Slika 10. Botrydium sp. – sifonalna alga. 1. ćelijski zid; 2.

protoplast sa više jedara.

Sifonokladalne alge

Osnovna karakteristika ovog tipa talusa jeste da prvobitno sifonalni

(cenocitni) talus segregacionim deobama postaje segmentisan, pri čemu je svaki
segment višejedaran. Sifonokladalni talusi javljaju se u obliku mehura, negranatih ili
granatih trihoma ili makroskopskih talusa različitog oblika i veličine. Sifonokladalni
tip građe srećemo samo kod nekih pripadnika razdela Chlorophyta.

Primer: Cladophora sp. (gr. klados – grana; gr. phoras – nositi) (Sl. 11)

Vrste roda Cladophora pripadaju sifonokladalnim

algama. Talus je izgrađen je od velikog broja višejedarnih
cilindričnih segmenata. Na površini segmenata nalazi se
debeo, slojevit, celulozni ćelijski zid, bez sluzi. U svakom
segmentu, uz ćelijski zid uočljiv je jedan krupan, mrežast
hromatofor sa većim brojem pirenoida.
1

Slika 11. Cladophora sp. – sifonokladalna alga. 1. višejedarni

segmenti.
Višećelijske alge
Višećelijske alge imaju taluse izgrađene od većeg broja ćelija udruženih u
jedinstveni organizam. Razlikujemo tri osnovna tipa višećelijskih talusa: končast
(trihalni), prividnoparenhimski i parenhimski.

Končaste alge
Končaste alge su višećelijske, izgrađene od većeg ili manjeg broja ćelija
povezanih u nizove. Oko konca (trihoma) nekih algi može se uočiti manje ili više
razvijena sara (galertni omotač). Veličina i oblik konca mogu biti veoma raznoliki.
Končaste alge prema tipu ćelija mogu biti homocitne (ćelije su morfološki, citološki
i funkcionalno iste) ili heterocitne (ćelije su morfološki, citološki i funkcionalno
različite). Prema složenosti građe razlikujemo negranate, prividno granate i granate
končaste alge. Na osnovu broja nizova ćelija konci mogu biti jednoredni ili
višeredni. Složeniji oblik končastog talusa je heterotrihalni talus. Končaste alge se
sreću kod velikog broja pripadnika različitih razdela.

Primer: Arthrospira sp. (gr. arthron – zglob, zglobni; lat. spiralis – savijutak)
(Sl. 12)
Vrste roda Arthrospira pripadaju tipičnim trihalnim negranatim
algama. Imaju jednoredni trihom homocitne forme koji nije aktivno
pokretan. Trihomi obrazuju pravilnu, ređe nepravilnu spiralu. Poprečni
zidovi između ćelija uglavnom nisu jasno uočljivi. Izuzetak su krupniji
pripadnici ovog roda. Sara ne postoji ili je vrlo retko prisutna bezbojna
sara.
1

Slika 12. Arthrospira sp. – končasta alga. 1. vegetativna ćelija.

Prividnoparenhimske alge
Najjednostavnije prividnoparenhimske alge izgrađene su od brojnih,
isprepletanih, granatih, ponekad međusobno sraslih konaca ili amorfnih agregata
ćelija raspoređenih na različite načine. Oni su u jedinstven talus
povezani galertnim omotačem. Složeniji prividniparenhimski
talusi mogu biti jednoosovinskog ili višeosovinskog tipa.
Evolutivno predstavljaju prelazni korak između trihalnih i
parenhimskih algi.
Primer: Batrachospermum sp. (gr. batrachos – žaba; gr.
sperma – seme) (Sl. 13)

Talus pripadnika roda Batrachospermum je

prividnoparenhimske građe, jednoosovinskog tipa. Osovinski deo
talusa ima neograničen rast za razliku od brojnih bočnih grana.
Slika 13. Batrachospermum sp. – prividnoparenhimska alga, jednoosovinski tip talusa.
Parenhimske alge
Parenhimski tip talusa kod algi je višećelijski i složen, toliko da raspored
ćelija podseća na složeni raspored ćelija kod vaskularnih biljaka. Nastaje deobom
ćelija u dve ili tri različite ravni, pa je na poprečnom preseku talus dvoslojan do
višeslojan. Talus ovih algi može biti veoma krupan i različitog oblika: pločast,
listast, različito granat, kormoidan.

Primer: Ulva sp. (lat. ulva – močvarna biljka) (Sl. 14)

Vrste roda Ulva su alge koje predstavljaju tipičan primer parenhimske građe
talusa. Talus je listolik, sa više ili manje naboranim ivicama, jasno zelene boje i
relativno krupan (do 1m). Za podlogu je pričvršćen kratkom drškom. Na poprečnom
preseku talus je dvoslojan. Ćelije su jednake po veličini i obliku i gusto su zbijene.

Slika 14. Ulva sp. – parenhimska

alga, dvoslojan listolik talus.

Primer: Sargassum. sp. (lat. sargasso – morska trava, po portugalskoj reči za

morsku travu – sargaço) (Sl. 15)
Pripadnici roda Sargassum imaju parenhimski talus kormoidnog oblika koji
po izgledu podseća na vaskularne biljke. Deo kormoidnog talusa koji liči na koren
naziva se rizoid, deo koji liči na stablo – kauloid, a deo koji liči na list – filoid. Vrste
roda Sargassum imaju talus kormoidnog izgleda koji može dostići veličinu i do
nekoliko desetina metara. Talus se rizoidom pričvršćuje za podlogu. Rizoid obično
nedostaje kod herbarizovanih primeraka. Kauloid je veoma dugačak i
monopodijalno granat. Na kauloidu se razvijaju krupni, listoliki filoidi. Svaki filoid
je izgrađen od kratke drške pomoću koje se pričvršćuje za kauloid („drška” filoida) i
proširenog dela – „liske“ na kojoj se uočava središnje zadebljanje – „srednji nerv“.

Slika 15. Sargassum sp. – parenhimska alga

kormoidnog oblika.1. kauloid; 2. „liska“ filoida; 3.
„drška“ filoida; 4. „srednji nerv“ filoida (crtež
prema Blaženčić 2000).

3
1