HISTOLOGIJA

Biljna tkiva
*Tkivo je grupa elija sline grae, koje obavljaju istu funkciju.
Biljno tkivo je svaki prirodni vri spoj dermatoplasta.Nastaju elijskom deobom. Dele se na:
1. tvorna i
2. trajna tkiva.

1. Tvorna tkiva
Tvorna (meristemska) tkiva su izgraena od elija koje se neprekidno dele i rastu, a kasnije
difrerenciraju u trajna tkiva.Zbog neprekidnog deljenja biljke rastu celog ivota. elije su tesno
spojene, loptastog ili kockastog oblika, sa tankim celuloznim zidom, citoplazmom, krupnim jedrom,
a vakuolu uglavnom nemaju.
a) Po poreklu se dele na:
- primarne (prameristene)- vode poreklo od tkiva embriona;
- sekundarne (izvedene)- nastaju iz trajnih dediferencijacijom.
b) Po poloaju se dele na:
- apikalni (temeni)
- latelarni (boni)
- interkalarni (umetnuti)
- traumatini.
Apikalni (temeni) meristem
Apikalni meristem izdanka
Nalazi se navrhu stabla gde e se razviti novo stablo sa listovima, tj. grana. Gradi vegetacionu
kupu. Ako su deobe inicijalnih elija pod pravim uglom na povrinu vegetacione kupe, onda je to
antiklina deoba, a ako je paralelna na povrinu, onda je periklina deoba. Kod skrivenosemenica
prisutna je i antiklina i periklina deoba, pa unutranje inicijalne elije stvaraju korpus, a spoljanje
tunike.
Proizvod njihove deobe je osnovni meristem i satoji se od:
protoderma koji e dati pokorino tkivo (peridermis)
prokambijuma dae provodno tkivo
centralnog dela diferencira se na osnovna tkiva.
Od ovih delova se stvaraju sva tkiva stabla. List nastaje tako to tunika i korpus daju elije u obliku
kvrica, tj. lisne primordije (zaetke), a odatle boni izdanci, pa onda iz njih cvet i cvast.

Apikalni meristem korena

Vegetaciona kupa korena je zatiena omotaem (korenova kapa ili kaliptra) koji gradi vie slojeva
elija. Spoljanji sloj elija otpada, jer se srednja lamela njihovih elija pretvara u sluz, pa se elije
odvajaju jedna od druge.
Srednji deo ini:

plerom- od njega nastaju tkiva centralnog cilindra

perihlen tkiva kore korena
dermatogen tkivo na periferiji korena, tj. rizoderm

Deobom elija apikalnog meristema organi rastu u duinu!

Lateralni (boni) meristem
Prokambijum je u vidu isprekidanog ili neprekidnog cilindra. Ako je isprekidan dopunjuje se
delovima sekundarnog meristema i tako nastaje kambijum. On je izgraen od jednog reda
inicijalnih elija i uz njih su elije koje mogu jo uvek da se dele ili su na razliitom stepenu
diferenciranja. Proizvodi kambijuma se diferenciraju u sprovodno tkivo. Stablo i koren rastu u
debljinu. U latelarne meristeme spada i felogen (plutin kambijum), iji je proizvod pluta i ulazi u
sastav peridermisa.
Interkalarni (umetnuti) meristem
To su zone meristema umetnute izmeu trajnih tkiva. Vodi poreklo od apikalnog meristema. nastaje
tako to se ne diferenciraju sve elije, ve neke ostanu nediferencirane. Radom ovog meristema
biljka raste u visinu. Nalazi se pri osnovi lista, a deobom i diferenciranjem njegovih elija nastaje
lisna drka.
Traumatini meristem
Pri mehanikoj povredi elije koje su uz ranu obrazuju tkivo kalus koje dovodi do zarastanja rane.
Nastaje od bilo kojih ivih elija, ali uglavnom od kambijuma ili felogena. elije oko rane se
poveavaju (hipertrofija) i ubrzano dele (hiperplazija). Proces se deava kod kalemljenja.

2. Trajna tkiva
Graena su od diferenciranih elija koje su zbog svog oblika i grae prilagoene za razliite
funkcije i vie se ne dele.
Podela prema poreklu:
-

primarna (nastaju iz primarnog meristema)

sekundarna (nastaju radom sekundarnog meristema).

Podela prema funkcijama:

-

parenhimska,
pokorina,
mehanika,
provodna i
tkiva za izluivanje.
Parenhimska tkiva (osnovna tkiva)

Ova tkiva su se prva pojavila tokom evolucije i najstarija su.

Najmanje su diferencirana, a dele se po funkcijama:

parenhim za fotosintezu (hlorenhim)

parenhim za magaciranje (sakuplja i uva vodu i organske materije, kratkotrajno i
dugotrajno)
sprovodni parenhim ( upija i provodi vodu i mineralne materije)
adsorpcioni parenhim ( upija vodu i mjineralne materije, ali za adsorpciju rastvorenih soli iz
zemljita slui rizodermis)
aerenhim (slui za magaciranje vazduha).
Hlorenhim

Osnovna funkcija mu je fotosinteza, nalazi se u listu na mestima gde mu je svetlost najdostupnija.

Javlja se kao:

palisadno tkivo (vri fotosintezu, ima veliki broj hlorofilnih elija, a graeno je od cilindrinih
elija)
sunerasto tkivo (vri odvoenje ugljendioksida, vode i produkata fotosinteze, ima manje
hlorofilnih elija, graeno je od loptastih elija.
Epidermis (kono ili pokorino tkivo)

To je jednoslojno primarno pokorino tkivo.

Nastaje difereciranjem tunike vegetacione kupe izdanka.
Nalazi se na povrini listova, mladih stabala, plodova, semena i cvetova.
Sastoji se od jednog sloja ivih parenhimskih elija koje su vrsto spojene, bez intercelulara,
najvei deo elije zauzima vakuola.
Uloga titi od jake svetlosti, isparavanja, mehanikih povreda.
Atipine elije- trihome (elije imaju prirataje u vidu dlaka), emergence, motorne elije i stome.
Stome su sistem otvora i imaju pokrete otvaranja i zatvaranja, a kroz otvore se vri razmena
gasova izmeu unutranjih tkiva biljke i spoljanje sredine.
Epidermis moe da se odri na stablima koja traju vie godina i debljaju. Meutim, pri tome
epidermis puca i otpada. Da biljno telo ne bi ostalo nezatieno od spoljnih uticaja jo pre pucanja
poinje da se stvara novo tkivo peridermis.
Peridermis i mrtva kora
Javlja se na viegodinjim drvenastim stablima, korenovima, podzemnim izdancima i nekim
plodovima.
To je sekundarno tkivo, jer je nastalo radom sekundarnog meristema.
Sloeno je i izgraeno od felogena, mrtvih elija plute i ivih elija feloderma.
elije su vrsto spojene i bez intercelulara, a razmena gasova vri se preko lenticela.
Tkiva koja plutom budu odvojena od unutranjosti nemaju dotok hranljivih materija, pa odumiru i
stvaraju omota oko organa, tj. mrtvu koru.
Ona titi od suenja, zagrevanja i spoljanjih uticaja. Puca i kroz te kanale se vri provetravanje.
Mrtva kora ne moe da prati debljanje stabala, pa se istee, puca, otpada.
Mehanika tkiva
Izgraena su od elija sa jako zadebljalim elijskim zidovima.
Zbog takve grae elija takva tkiva biljkama daju elastinost i vrstinu.
Kolenhim

To je primarno mehaniko tkivo i graeno je od ivih elija.

Karakteristino je za mlae organe i nalazi se ispod epidermisa ili peridermisa.
To je najmanje diferencirano mehaniko tkivo.
elije sadre citoplazmu ili jedro, ali su zidovi neravnomerno zadebljali, pa se prema nainu
zadebljanja dele na:
uglast zadebljavaju uglovi gde se susedne elije dodiruju
ploast zadebljavaju tangencijalni zidovi, a radijalni ostaju tanki
rastresit zadebljavaju delobvi zida koji su okrenuti ka celularima.
Sklerenhim
Javlja se u delovima biljke koji su zavrili sa rastom.
elijski zidovi su ravnomerno zadebljali, od celuloze su ili ee lignifikovani, tj. odrveneli su.
U diferenciranom stanju sklerenhimske elije su mrtve i ispunjene vazduhom, a u sekundarnom
lignifikovanom elijskom zidu se javljaju kanalii jamica.
Prema obliku elija razlikuju se:
1. vlakna grupisana su u snopie i mogu biti:
likina vlakna- u zoni floema, elije su vretenaste, izduene i zailjene na krajevima
drvena vlakna u zoni, ksilema, zailjene, krae, a zidovi lignifikovani
2. skleridi (kamene elije)- te elije su mrtve i ispunjene su vazduhom.
Provodna tkiva
Ona obrazuju sistem kroz koji se kree voda sa rastvorenim mineralnim materijama.
Kretanje se odvija u dva smera:
vodu sa neorganskim materijama provodi ksilem od korena ka vrhu
vodu sa organskim materijama provodi floem od vrha ka korenu.
Ksilem i floem su sloena tkiva i mogu biti izgraeni od pojedinanih elija ili elijskih fuzija.
Ksilem
Grade ga mrtve elije i provodi neorganske materije.
Osnovni elementi ksilema su traheje i traheidi.
U njemu se nalaze i drvena vlakna koja mu daju vrstinu i parenhimske elije (drveni parenhim)
preko kojih se vri razmena materijala sa okolnim tkivima i u kojima se uvaju rezervne materije.
Traheje provode vodu i neorganske materije koje koren upije iz zemlje, izmeu su
perforirane pregradne ploe, graene su od elijskih fuzija, zidovi su lignifikovani, a imaju
izgvled dugakih i uzanih cevi.
Traheidi transport se odvija kroz jamice i kroz njih se vri i komunikacija izmeu traheida.
Transport je sporiji u odnosu na traheje, graeni su od pojedinanih elija koje su na
krajevima zailjene.
Osim provodne funkcije traheje i traheidi daju vrstinu biljnom organu u kome se nalaze.
Floem
Grade ga ive elije i provodi organske materije.
Osnovni elementi floema su sitaste cevi i elije pratilice. U njemu se nalaze i likina vlakna i likin
parenhim.
Sitaste cevi one su glavni provodni elementi floema, provode organske materije, elije su
povezane sitastim ploama koje se zovu plazmaderme, ne sadre jedro, citoplazma je
potpuno propustljiva, sitaste cevi funkcioniu kratko vreme, a onda sitasta ploa poinje da

se pokriva bezbojnom materijom koja se zove kaloza i koja zatvori perforacije na sitastoj
ploi, tako se prekida komunikacija i sitasta cev prestaje sa funkcijom, spljoti se i nestaje.
elije pratilice- one se nalaze uz sitastu cev, nastaju od iste majke elije koja se podeli na
dve, ona vea diferencira u sitastu cev, a manja u eliju pratilicu, pa se elija pratilica podeli
na dve ili vie elija, tako da uz jednu sitastu cev ide 2-4 elije pratilice, one ne mogu da
provode organske materije i javljaju se samo kod skrivenosemenica.

Protoplasti sitastih cevi i pratilica su povezani preko plazmadermi i jamica.

Provodni snopii
Provodna tela su grupisana u provodne snopie.
Vide se na listovima gde zajedno sa mehanikim tkivom grade lisnu nervaturu.
Po grai mogu biti:
prosti (nepotpuni)- sadre samo ksilem ili samo floem
sloeni (potpuni)- sadre i ksilem i floem.
Ako se pri obrazovanju snopia sve elije prokambijuma izdiferenciraju u elemente ksilema i
floema takav snopi je zatvoren, a ako u snopiu ostane zona prokambijumovog tkiva onda je
otvoren snopi.
Sloj elija izmeu ksilema i floema je fascikularni kambijum.
Na osnovu poloaja ksilema i floema u snopiu mogu biti:
koncentrini- floem i ksilem su koncentrino rasporeeni, jedan je u sredini, a drugi okolo
kao prsten, snopi je zatvoren,
radijalan- floem i ksilem se smenjuju u vidu floemskih i ksilemskih ploa, kod korena
kolatelaran- ksilen i floem su na istom radijusu, u stablima i listovima cvetnica, floem je
okrenut ka periferiji stabla, a ksilem ka centru stabla, kod listova floem je okrenut ka
epidermisu nalija, a ksilem ka epidermisu lica, snopi moe biti i otvoren i zatvoren.
Tkiva za izluivanje
Sekretorne elije i sekretorna tkiva
Pripadaju sistemu tkiva za luenje, a javljaju se kao ostrvca.
Sekretorne elije se javljaju kao idioblasti ili obrazuju tkiva ili elijske nizove.
Produkti njihovog luenja se sakupljaju preko tonoplasta u vakuoli, a to su: etarska ulja, smole,
gume, tanini, sluzi, alkaloidi, kristali, glikotidi.
Njima pripadaju i mlene cevi koje sadre mleni sok, mogu dosta da narastu i to su najvee i
najdue elije u biljkama.
elijske fuzije nastaju spajanjem veeg broja elija, a to su u stvari mlene cevi sa mlenim
sokom.
Lizigeni nosai sekreta, takoe, pripadaju grupi sekretornih elija i sadre etarska ulja (limun,
pomoranda), sekret se sakuplja u intercelularima.
lezdane elije i lezdana tkiva (epitem)
Javljaju se pojedinano ili u grupama, u epidermisu i parenhimu.
izluuju sekrete kroz elijski zid u intercelulare ili na povrinu biljnog tela.
lezdane elije su ive elije i poznate su kao lezde. lezde mogu da budu spoljne ili unutranje
(spoljanje su lezdane dlake u epidermisu).
Mogu da izluuju vodu (hidatode), sluz, smolu, etarska ulja, sekrete koji sadre eere (nektarije).

Hidatode- to su vodene stome kroz koje izluuju vodu u vidu vodenih kapljica, a taj proces
se naziva gutacija. Nalaze se u listu. stoma je uvek otvorena, a ispod nje se nalazi
intercelularna upljina, na ispod nje epitem.
Nektarije- izluuju nektar, a to je vodeni rastvor eera. Moe da bude u okviru cveta i onda
je floralni, a kad je izvan cveta onda je ekstrafloralni. Luenje nektara doprinosi opraivanju
putem insekata.