Chlorophyta III Razdeo: Chlorophyta Klasa: Siphonophyceae Rod: Cladophora Vrsta: Cladophora sp. (gr. clados grana; gr.

. phoros nositi)
Vrste roda Cladophora su trihalne, granate, sifonokladalne alge makroskopskih dimenzija (i do 2 m). Talus je izgraen od viejedarnih cilindrinih segmenata. Na povrini segmenata se nalazi debeo, slojevit, celulozni zid, bez sluzi. U svakom segmentu, uz njegov zid nalazi se citoplazma sa veim brojem jedara i jedan krupan, mreast hloroplast sa veim brojem pirenoida. Centralni deo segmenta zauzima vakuola. Mlade jedinke roda Cladophora su privrene za podlogu razgranatim rizoidalnim segmentom. U kasnijim fazama razvoja talus se lako odvaja od podloge i nastavlja slobodno da pliva. Razmnoavaju se vegetativno fragmentacijom talusa, sporulativno planosporama i polno izogamijom. Kod morskih predstavnika zabeleena je izomorfna smena generacija. Kosmopolitski su rasprostranjene. ive kako u slatkoj tako i u slanoj i brakinoj vodi. Razvijaju se u mirujuim i brzotekuim vodama koje mogu biti zagaene.
Obeleiti: elijski zid, hromatofor, viejedarni segmenti, trihalna, granata sifonokladalna alga

Razdeo: Chlorophyta Klasa: Conjugatophyceae Rod: Spirogyra Vrsta: Spirogyra sp. (gr. speira spirala; gr. gyros uvijen, izvijen)
Vrste roda Spirogyra su vieelijske, trihalne, negranate alge. elije su cilindrine, sa dobro razvijenim celulozno-pektinskim elijskim zidom. U unutranjosti elije nalazi se jedan ili vie trakastih, spiralno uvijenih hloroplasta, koji se pruaju od jednog do drugog kraja elije. U svakom hloroplastu se nalazi vei broj krupnih pirenoida. U centralnom delu vakuole, nalazi se proireni deo citoplazme koji okruuje jedno krupno jedro, to je karakteristika ove klase zelenih algi. Jedro je preko citoplazmatinih mostia (konaca) povezano sa perifernim delovima citoplazme. Za posmatranje jedra poeljno je odabrati jedinke sa jednim hloroplastom, jer se tada lake uoava. Razmnoavaju se vegetativno fragmentacijom trihoma, sporulatovno aplanosporama i akinetima i polno konjugacijom. Konjugacija se karakterie odsustvom pravih gameta. Funkciju gameta preuzima ceo sadraj vegetativne elije koji, spajajui se sa odgovarajuim sadrajem druge vegetativne elije, obrazuje zigot. Razlikujemo lestviastu, bonu i terminalnu konjugaciju. Lestviasta konjugacija je ime dobila po izgledu koji imaju trihomi u konjugaciji meusobno povezani
Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet 1

brojnim konjugacionim cevima. Zigot nastaje u jednoj od elija (gametangija), ree u obema elijama ili u konjugacionoj cevi. Potom, zigot prelazi u stanje mirovanja formirajui zigosporu. Nakon redukcione deobe od zigospore nastaje jedna nova jedinka. Osnovna karakteristika lestviaste konjugacije je prisustvo konjugacione cevi izmeu dve genetiki razliite elije (poreklom iz razliitih jedinki). Terminalna konjugacija je tip lestviaste konugacije gde se konjugaciona cev formira izmeu krajnjih (terminalnih) elija trihoma. Kod bone konjugacije spajaju se sadraji dve genetiki iste elije (poreklom od iste jedinke). Kod vrsta roda Spirogyra se sreu svi navedeni oblici konjugacije. Naseljavaju ekosistme sa toplom, mirujuom slatkom vodom gde se mogu razviti u masi gradei debele plutajue naslage koji se u narodu nazivaju abokreina.
Obeleiti: elijski zid, hloroplast, jedro, citoplazmatini konci, gametangija, prazna gametangija, konjugaciona cev, zigot.

Razdeo: Chlorophyta Klasa: Conjugatophyceae Rod: Zygnema Vrsta: Zygnema sp. (gr. zygon jaram; nema konac, nit)
Vrste roda Zygnema su vieelijske, konaste, negranate alge. elije su cilindrine, sa jasno uoljivim celulozno-pektinskim elijskim zidom. U unutranjosti elije nalaze se dva krupna zvezdasta hloroplasta smetena na polovima elije. U svakom hloroplastu uoava se jedan krupan pirenoid. Centralni deo elije ispunjava krupna vakuola. Kroz centar vakuole prolazi citoplazmatini mosti kojim se povezuje citoplazma na polovima elije. U citoplazmatinom mostiu nalazi se sitno jedro. Razmnoavaju se vegetativno fragmentacijom trihoma i polno konjugacijom. Ponekad, u toku nepovoljnih uslova Zygnema formira akinete sa debelim zidovima u kojima se nalaze hranjive materije. U povoljnim uslovima iz akineta klija nova jedinka. Naseljavaju slatke, sporotekue i brzotekue vode. esto se mogu nai zajedno sa vrstama roda Spirogyra.
Obeleiti: elijski zid, zvezdast hloroplast, pirenoid, citoplazmatoni mosti. jedro, konasta negranata alga.

Razdeo: Chlorophyta Klasa: Conjugatophyceae Rod: Cosmarium Vrsta: Cosmarium sp. (gr. cosmarion mali ornament)
Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet 2

Vrste roda Cosmarium su jednoelijske alge, ponekad grupisane u kratke, nepostojane niti. Ivice elije mogu biti ravne, zaobljene ili talasaste. U odnosu na tri ravni simetrije razlikujemo eoni, temeni i boni izgled elije. elija roda Cosmarium, sa eone strane, jasno je podeljena na dve simetrine polovine poprenim suenjem koje se naziva sinus. Veliina i oblik sinusa je taksonomski karakter. Sa bone strane elije su znatno ue i takoe podeljene na dve simetrine polovine. Sa temene strane mogu biti eliptinog, trapezastog, vieugaonog oblika. eliju okruuje jasno diferenciran elijski zid, koji moe da bude gladak, talasast, takast, sa bradavicama ili zrncima. U unutranjosti elije se uoavaju dva ili etiri ploasta hloroplasta sa jednim ili vie pirenoida. Razmnoavaju se vegetativno elijskom deobom i polno konjugacijom. elijska deoba kod roda Cosmarium odvija se po poprenoj ravni u nivou sinusa. Rezultat su dve kerke elije, koje zadravaju po polovinu elijskog zida majke elije, a drugu polovinu same formiraju. Naseljavaju plankton mirujuih ili sporotekuih slatkih voda. Naroito visoka raznovrsnost ovoga roda se nalazi u tresavama.
Obeleiti: elijski zid, sinus, hloroplast, pirenoid, novoformirani deo kerke elije, polovina erke elije poreklom od majke elije; novoformirani deo elijskog zida, deo elijskog zida majke elije.

Razdeo: Chlorophyta Klasa: Charophyceae Rod: Chara Vrsta: Chara sp.

Vrste roda Chara po svom spoljanjem izgledu podseaju na vaskularne biljke. To su krupne alge (do 2 m) kormoidnog talusa i prljenaste grae. Rizoid je snano razvijen, granat i na njemu se kod nekih vrsta razvijaju rizoidalne krtolice. Kauloid je prljenaste grae i neogranienog rasta. Sastoji se od lanaka internodija i vorova nodusa, koji se pravilno smenjuju. Internodijum je izgraen od jedne krupne, cilindrine elije (intrenodijalna elija). Oko nje se nalazi vei broj sitnih elija koje grade koru. One nastaju deoba elija nodusa. Nodus je izgraen od loptastih elija ijom deobom, pored kore, nastaju i elije stipularnog venca i filoidi. Filoidi su prljenaste grae i ogranienog rasta.

Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet

Razmnoavaju se vegetativno rizoidalnim krtolicama i fragmentacijom talusa na kojima je ouvana vegetaciona kupa talusa. Polno se razmnoavaju oogamijom. Muki polni organi su anteridije, a enski oogonije. Oni se razvijaju se na nodusu filoida iz posebnih elija na preiferiji nodusa. Muki i enski polni organi najee se nalaze na istoj jedinki (jednodome vrste). Manji broj vrsta je dvodom. Zrela jajasta oogonija je zelene boje i sadri jednu jajnu eliju. Oko nje se nalazi omota od 5 trakastih elija koje su vrsto srasle i spiralno obmotavaju jajnu eliju. Na vrhu se te elije dele poprenom deobom i grade krunicu od 5 elija. Zrele anteridije su loptaste, utocrvene boje i veoma sloene grae. Imaju omota od 8 titastih elija. Kao rezultat oploenja nastaje zigot u oogoniji, koji se dalje razvija u oosporu sa vrstim, debelim elijskim zidom mrke boje. Posle perioda mirovanja oospora klija posle redukcione deobe u novu jedinku. Naseljavaju sporotekue ili stajae slatke i brakine vode koje su iste, prosvetljene i bogate karbonatima. Razvijaju se u bentosu u masi gradei podvodne livade.
Obeleiti: filoid, kauloid, internodija, nodus, anteridija, oogonija, krunica od 5 elija, kormoidan talus.

Euglenophyta Razdeo: Euglenophyta Klasa: Euglenophyceae Rod: Euglena Vrsta: Euglena sp. (gr. eu dobro pravo; gr. glene zajednica)
Vrste roda Euglena su jednoelijske alge, monadnog tipa organizacije. Vretenastog su oblika. Na povrini elije se nalazi omota pelikula koja je kod veine Euglena elastina, to im omoguava promenu oblika tela prilikom kretanja. Ova pojava se naziva metabolija. Na prednjem kraju tela uoava se jedan dobro razvijen bi, dok je drugi u potpunosti redukovan i neprimetan. Sa iste strane tela uoava se krupna ona mrlja stigma. U sredini elije nalazi se krupno jedro. Hloroplasti mogu biti veoma razliiti kod razliih vrsta ovoga roda: trakasti, ploasti, zvezdasti, soivasti, ovalni. Broj, oblik i veliina hloroplasta su taksonomski karakteri. U eliji se mogu uoiti zrnca paramilona u kojima se akumuliraju produkti fotosinteze. Mogu biti razliitog oblika, veliine i poloaja. Razmnoavaju se bespolno uzdunom deobom elije pri emu elija ne prestaje sa kretanjem. Pri nepovoljnim uslovima prelaze u palmeloidne stadijume ili mirujue ciste. Naseljavaju slatke i brakine vode. Obino ih sreemo u toplim, sporotekuim i mirujuim vodama, bogatim organskim jedinjenjima. Veina vrsta ovog roda su planktonski organizmi, ali ima i bentosnih.
Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet 4

Obeleiti: bi, stigma, jedro, pelikula, paramilonsko zrnce.

Razdeo: Euglenophyta Klasa: Euglenophyceae Rod: Trachelomonas Vrsta: Trachelomonas sp. (gr. trachys hrapav; gr. monas jedinica)
Pripadnici roda Trachelomonas su jednoelijske, pokretne, slobodno plivajue alge, monadnog tipa organizacije. Svaka jedinka poseduje loriku ili kuicu, vrsti omota koji moe biti razliitog oblika, veliine i boje. Lorika je organske prirode i nastaje luenjem sluzi na povrini elije. Sluz se u kontaktu sa vodom mineralizuje. U lorici se akumulira vea koliina gvoa i mangana od ega potie mrka boja. Na prednjem kraju lorika ima otvor kroz koji prolazi bi (ali kroz koji moe da izae i elija). Obod otvora moe biti oivien ogrlicom ili kragnom koja predstavlja taksonomski karakter. Povrina lorike moe biti glatka, punktirana, perforirana, granulirana, izbrazdana ili bodljikava. elija je smetena u unutranjosti lorike. Na prednjem kraju elije je bi, a u unutranjosti su hloroplasti koju mogu biti razliitog broja, veliine i oblika. Razmnoavaju se vegetativno deobom elije. Od novonastalih kerki elija jedna ostaje u majinskoj lorici, a druga sintetie novu loriku. Vrste roda Trachelomonas naseljavaju slatke i brakine, mirujue ili sporotekue vode, bogate solima mangana i gvoa.
Obeleiti: lorika, kragna

Razdeo: Euglenophyta Klasa: Euglenophyceae Rod: Phacus Vrsta: Phacus sp. (gr. phacos - soivast)
Vrste roda Phacus su jednoelijske, pokretne, slobodno plivajue alge. elija je spljotena u jednoj ravni i asimetrina. Oblik elije je stalan jer se oko nje nalazi vrst omota (neelastina pelikula), na ijoj povrini se esto razvijaju razliite strukture u obliku bodlji ili bradavica. Kod nekih vrsta se obrazuju i izrataji u obliku grebena. Zbog prisustva vrstog omotaa oko elije nije prisutna pojava metabolije. Na prednjem kraju elije nalazi je jedan bi. Zadnji kraj tela moe biti zaobljen ili ima izrataje, najee u obliku prave ili savijene bodlje. Telo je ponekad uvijeno po uzdunoj osi. elije su jednojedarne, a jedro u eliji moe zauzimati razliite poloaje. Hloroplasti su brojni, po obliku ploasti ili soivasti sa ili bez pirenoida. U eliji se nalazi kontraktilna vakuola, stigma i paramilonska zrnca razliitog oblika i veliine. Razmnoavaju se vegetativno uzdunom deobom. Naseljavaju plankton slatkih stajaih voda.
Obeleiti: bi, stigma, neelastina pelikula, paramilonsko zrnce. Katedra za AML, Univerzitet u Beogradu, Bioloki fakultet 5