Недеља V

ЋЕЛИЈСКА ДЕОБА
*Ћелије се могу делити:
-митозом (деоба телесних ћелија)
-мејозом (деоба полних ћелија)
Ћелијски циклус
-Обуквата период припреме ћелије за деобу – интерфазу и саму деобу ћелије – митозу.
-Током интерфазе ћелија је изузетно метаболички активна јер се припрема за деобу. У митози од једне мајке
ћелије настају две идентичне ћерке ћелије.
-Интерфаза обухвата 2/3 живота ћелије и дели се на:
1.G1 фаза – продукција молекула иРНК, што се назива транскрипција и синтеза ензима неопходних за процес
репликације.
2.S фаза – репликација ДНК и синтеза хистона који учествују у структури хромозома.
3.G2 фаза – хистони се уграђују у хромозоме и синтетишу се протеини који улазе у грађу деобног вретена.
-неке ћелије могу имати и G0 фазу (фаза мировања) која се налази између митозе и G1 фазе.
Митоза
-Улога митозе је да се њоме деле телесне ћелије вишећелијских организама, затим имају улогу у зарастању рана и
регенерацији ткива.
-Обухвата деобу једра – кариокинеза и деобу цитоплазме – цитокинеза.
-Митоза има 4 подфазе:
1. Профаза
-током профазе хромозоми се дехидратишу (губе воду), спирализују и скраћују, такође ишчезава нуклеолус,
једрова мембрана се фрагментише и једров материјал меша са садржајем цитоплазме
2. Метафаза
-најкраћа фаза, хромозоми су максимално скраћени и на средини су деобног вретена, чинећи екваторијалну
плочу. У овом стадијуму се врши цитогенетска анализа кариотипа (зато што су хромозоми тад најуочљивији, јер
су најкраћи и налазе се на средини деобног вретена). Пред крај метафазе настаје симултана деоба центромера,
тако да хроматиде са својим делом центромере почињу да се крећу ка супротним половима.
3. Анафаза
-хроматиде са делом центромере крећу ка супротним половима ћелије. Центромером су хроматиде повезане за
нити деобног вретена, што им омогућава кретање. Кретање се обавља скраћивањем нити деобног вретена. Када
хроматиде стигну на супротне полове настаје телофаза.
4. Телофаза
-до сада је ћелија завршила деобу једра – кариокинезу, сада наступа цитокинеза, када се јавља деобна бразда која
дели мајку ћелију на 2 ћерке ћелије са истим генетичким материјалом. Током телофазе хромозоми се хидратишу и
деспирализују. Нестаје деобно вретено, формира се нуклеолус и једрова мембрана.
Недеља V
Митоза у биљној ћелији:

- ћелија у интерфази изгледа као хроматинска мрежа, јер су

хромозоми јако деспирализовани и пуни воде

-у профази, хромозоми већ губе воду и спирализују се

- метафаза- хромозоми на средини ћелије

- анафаза хромозоми са својим делом центромере крећу ка

половима

-телофаза- два једра и формира се деобна бразда

Митоза у животињској ћелији:

-исте карактеристике једине разлике су у облику ћелије (животињска је округла, а биљна правоугаона), разлика
је и у томе што се код животиња деобно бразда формира од крајева и иде ка унутра (код биљне од средине ка
споља) и животињске ћелије имају центриоле, а биљне не.

Мејоза

-деоба која се односи на образовање полне ћелије. При чему се од једне диплоидне ћелије настају 4 хаплоидне
ћелије, које су међусобно различите и различите у односу на мајку ћелију.

-Дели се на мејозу I и II.

*Мејоза I- редукциона деоба

-Претходи јој интензивна интерфаза. Дели се на:

1. Профазу I (лептотен, зиготен, пахитен, диплотен, дијакинезис-подфазе)

2. Метафазу I

3. Анафазу I

4. Телофазу I

Гаметогенеза

-Процес настанка високодиференцираних полних ћелија (гамета) у полним жлездама (гонадама) од

недиференцираних герминативних ћелија.

-Гамети сазревају мејозом, када се диплоидни број хромозома (у герминативним ћелијама) редукује на
хаплоидни број у гаметима.

-Гаметогенеза се састоји из 3 фазе:

1.Фаза размножавања – митотичком деобом примордијалних герминативних ћелија (2n) настају гоније
(оогоније/сперматогоније) (2n)

2. Фаза раста – гоније расту и диференцирају се у примарне ооците/сперматоците (2n)

3. Фаза сазревања – мејотичка деоба ћелија, када од једне мајке ћелије (2n-46 хромозома) настају 4 ћерке ћелије
са n бројем хромозома- 23 хромозома.
Недеља V
Сперматогенеза

-Процес настанка зрелих сперматозоида из примордијалних герминативних

ћелија. Где се уочава 6 различитих типа ћелије:

1. примордијалних герминативних ћелија(2n)

2. сперматогоније пролиферишу митотски (2n)

3. примарне сперматоците (2n)

4. секундарне сперматоците (n)

5. сперматиде (n)

*СПЕРМИОГЕНЕЗА – морфолошки измењена сперматида се диференцира у:

6. зрели сперматозоиди

Оогенеза и фоликулогенеза

-Процес у коме из примордијалних герминативних ћелија настају

зреле јајне ћелије. Типови ћелија у оогенези:

1. примордијалних герминативних ћелија(2n)

2. оогоније (2n)

3. примарне ооцита (2n) у примарном фоликулу (последња са

диплоидним бр. и улази у мејозу)

4. секундарна ооцита и прво поларно тело (n) у секунфарном

фоликулу (улазе у мејозу 2)

*ОВУЛАЦИЈА и мејоза 2 (пуцањем секундарног фоликула настаје

овулација, када се у почетни део јајовода ослобађа секундарна
ооцита)

5. зрела јајна ћелија (оотида) и три полоците (n)

Попречни пресек кроз тестис и оваријум

Тестис:

-кроз семене каналиће тестиса идући од зида ка лумену уочава се читава

сперматогенеза. Најближе зиду су сперматогоније, затим примарне
сперматоците, секундарне сперматоците, сперматиде и на крају
сперматозоиди који су главама причвршћени за зид семеног каналића,
док се њихови репови налазе у лумену. Поред ових могу се уочити и
Сертолијеве ћелије- пирамидалне ћелије које се простиву читавом
дужином и служе за исхрану ћелија сперматогенезе.

Оваријум: уочавају се фоликули у различитим стадијумима.

Недеља V
Разлике између сперматогенезе и оогенезе

1. Сперматогенезе је континуиран процес, а оогенеза има 2 застоја (први у ембриогенези на стадијуму диплотена
прве мејотичке профазе/диктиотен, а други у метафази 2).

2. Од једне прим. Сперматоците настаје 4 сперматозоида, а од једне прим. Ооците настаје 1 јајна ћелија.

3. оогенеза је мање фреквентна (у ток једног месеца сазрева једна јајна ћелија).

4. Сперматогенеза траје током читавог живота мушкарца, а оогенеза до менопаузе, тако да током
репродуктивног периода жене сазрева око 450-500 секундарних ооцита.