Списак питања – деоба и ткива:

Група 1.

1. Шта је ћелијски циклус, које су му фазе и које ћелије пролазе кроз овај циклус?

Ћелијски циклус је временски период између две генерације ћелија-родитељске и

потомачке. Обухвата живот ћелије од њеног настанка до њене деобе. Углавном, постоје
две фазе-интерфаза(пресинтетички, синтетички и постсинтетички период) и деоба
ћелије(фисиона, митоза и мејоза(профаза, метафаза, анафаза и телофаза)). Ниједна
диференцирана ћелија се не дели, деле се матичне(у свесципише исходне ал нисам
сигурна) ћелије.

2. Који је пун назив Г1 фазе и шта се дешава у току ове фазе ћелијског циклуса?

Пун назив је пресинтетички период. У току ове фазе, која траје око 10 сати, синтетишу се
протеини(и РНК)) тј.врши се транскрипција и транслација. ( То се дешава зато што ћелија
настала од мајке ћелије има равномерно распоређену ДНК али је дупло мања од мајке.
Број хроматинских нити је 2n, а карбонски број је 2С молекула ДНК.-није неопходно )

3. Који је пун назив Г2 фазе и шта се дешава у току ове фазе ћелијског циклуса?

Пун назив је постсинтетички период и траје 3-4 сата. У овој фази дешава се непосредна
припрема за деобу, синтетишу се протеини(иРНК), хистони, тубулин, удвајају се
центрозоми. (Број хромозома је и даље 2n, карбонски број је такође и даље 4С. -исто)

4. Који је пун назив С фазе и шта се дешава у току ове фазе ћелијског циклуса?

Пун назив ове фазе је синтетички период. У току ове фазе врши се репликације ДНК, и она
траје око девет сати. (Број хромозома је и даље 2n, али се променио број молекула ДНК
који се сада 4С. )

5. Које деобе постоје у живом свету и за које ћелије су карактеристичне?

Постоје физиона(бинарна, амитоза), митоза(митотичка деоба) и мејоза(мејотичка,

редукциона деоба). Фисиона је карактеристична за прокариотске ћелије, бактерије, у
ембрионалним ћелијама и високодиференцираним ћелијама(ћелије ендокриних жлезда и
канцерогене ћелије-малигне и бенигне), митоза за телесне(соматске)ћелије а мејоза за
специјализоване телесне ћелије(герминативне) и добијају се полне ћелије-код животиња
гамети, код биљака споре.

6. Укратко опиши дешавања у току фисионе деобе.

Кружни молекул ДНК се веже за ћелијксу мембрану ио врши се њена репликација, након
тога се ћелија издужи и подели тако да у свакој новонасталој ћелији остане по један
молекул ДНК. Скица из свеске

7. Опиши укратко дешавања у профази митозе.

 За центрозоме се каче микротубуле(деобно вретено) и оне се полако крећу ка половима,
дешава се конедензација хроматина и формирање хромозома(две хроматиде), „нестаје“
једарце и „нестаје“ једров овој, рРНК и протеини се уклапају у нукеоплазму а ДНК се
преводи у хромозоме-једарце, једров овој се расклапа и чува у ЕР или као везикуле.

8. Опиши укратко дешавања у метафази митозе.

Центиоле су стигле на полове и између је формирано формира деобно вретено,

хромозоми се постављају у екваторијалну раван. Кинетохотне нити(микротубуле) повезане
за кинетохор хромозома, постоје и некинетохорне. Уређеност хромозома је битна за
правилну расподелу генетичког материјала.

9. Опиши укратко дешавања у анафази митозе.

То је такозвана фаза кретања. Раздвајају се хроматиде хромозома и иду ка половима(ка

центриолама), вуку их микротубуле.

10. Опиши укратко дешавања у телофази митозе.

Хромозоми су стиугли на полове и од једноструких хромозома се врши декондензација и

настаје хроматин, затим настаје једарце и једров овој и одиграва се цитокинеза-деоба
цитоплазме(формира се прстен од цитоскелета(актин и миозин) у нивоу екваторијалне
равни, код биљака од центра ка периферији), органеле остају тамо где су се затекле. Све
претходно је била кариокинеза(деоба једра).

11. Опиши укратко дешавања у профази 1 мејозе.

Кондензација хромазина и формирање хромозома, образује се деобно вретено, „нестају“

једарце и једров овој, спаривање хомологих хромозома-синапсирање, због правилне
поделе хромозома, може да дође до рекомбинације гена(ако се хромозоми испрелпићу
па се прекине веза, ензими их спајају, crossing-over), уочавају се хијазме(хромозоми се сад
спајају на месту где се десио crossing-over), које се померају према крајевима хроматида.
Ово је једна од најдужих фаза.

12. Опиши укратко дешавања у метафази 1мејозе.

Центриоле су стигле на полове и формирано се деобно вретено, хромозоми се постављају

у екваторијалну раван(својим центромерама сви су у једној равни). Орјентација
хромозома према половима је случајна-2n где је n јброј парова хромозома тј. 23. Значи
може настати 223 различитих ћелија.

13. Опиши укратко дешавања у анафази 1 мејозе.

Раскидају се хијазме, цели хромозоми иду ка половима, у овој фази се врши редуковање
броја хромозома. –настају хаплоиде од диплоидних ћелија

14. Опиши укратко дешавања у профази 2 мејозе.

 ((Исто као у профази митозе. Центиоле иду ка половима постављају се микротубуле
између, „нестају“ једарце и једров овој, кондензује се хроматин и формирају се
хромозоми.)) Телофаза 2 мејозе често није комплетна и у њој не долази до обликовања
једра(једарцета и једровог овоја) нити се хромозоми декондензују тако да у профази два у
том случају само долази до стварња деобног вретена.

15. Опиши укратко дешавања у метафази 2 мејозе.

Исто као у метафази митозе. Формирано је деобно вретено и хромозоми се постављају у

екваторијалну раван, везане за микротубуле.

16. Опиши укратко дешавања у анафази 2 мејозе.

Исто као у анафази митозе. Раздвајају се хроматиде хромозома и микротубуле их вуку ка

половима.

17. Опиши укратко дешавања у телофази 2 мејозе.

Исто као у телофази митозе. Деспирализују се хромозоми, формирају се једрои једров овој
и оставрају се цитокинеза. Настају четири хаплоидне ћелије.

18. Шта се дешава са бројем хромозома и карбонским бројем у току митозе? Објасни

1*2n → 2*2n(једна диплоидна→две диплоидне)

1*46 хромозома→2*46 хромозома(n=23 код људи)
1*4С→2*2С

19. Шта се дешава са бројем хромозома и карбонским бројем у току мејозе? Објасни

1*2n → 2*n →4*n

1*46 хромозома →2*23хромозома →4*23 хромозома
1*4С(92 мол.ДНК) →2*2С(46 мол.ДНК) →4*С(23 мол.ДНК)

20. Шта се дешава са бројем хромозома и карбонским бројем у току мејозе 1? Објасни

1*2n → 2*n
1*46 хромозома →2*23хромозома
1*4С(92 мол.ДНК) →2*2С(46 мол.ДНК)

21. Шта се дешава са бројем хромозома и карбонским бројем у току мејозе 2? Објасни

2*n →4*n
2*23хромозома →4*23 хромозома
2*2С(46 мол.ДНК) →4*С(23 мол.ДНК)

22. Опиши разлике и сличности митозе и мејозе. ??

Сличности: обе спадају у сложене деобе, имају кариокинезу и цитокинезу, мејоза 2 је

скоро идентична митози(осим што се профаза разликује и ради се о хаплоидним ћел.).
 Разлике: у митози настају ћелије идентичне са почетном ћелијом док у мејози настају
ћелије са дупло мањим бројем хромозома у односу на почетну ћелију а имају и различити
фенетску констититуцију. Такође у анафази митозе одлази по хроматида ка једном полу
док у анафази мејозе одлазе читави хромозоми(без удвајања центромере??), код митозе
настају диплоиде а код мејозе хаплоидне ћелије.

23. Које су сличности фисионе деобе и митозе

Дуплирани ДНК који се касније дели на две ћелије, чиљ је преношење наследног
материјала, цитокинеза тј подела цитоламе при којој се дешава подела на две ћелије

Група 2.

1. Шта је у основи диференцијације ћелије. Објасни овај процес

Активирају се одређени гени, ћелије се мењају морфолошки и физиолошки и

оспосовљавају се да врше одређену функцију. Синтетишу се одређени протеини који ово
омогућавају. Мож есе односити и на групе ћелија а такође врши се и унутар ћелија.

2. Дефиниши ткива. Који организми поседују ткива? Објасни

Ткива су групације ћелија таједничког порекла и сродне функције тј.скуп ћелија истог
облика, величине, сличног хемијског састава који врше исту улогу. Сви вишећелијски
организми поседују ткива.

3. Како делимо биљна ткива и по чему. Наброј их.

Делимо их на творна(састављена од ћелија које имају способност деобе и својом деобом

дају трајна ткива, одликује се активном ћ.деобом) и трајна(састављена од
диференцираних ћелија које обављају специфичне функције, изгубиле су способност
деобе) ткива.
Творна су(према месту где се налазе??) примарни(вегетативна купа стабла и корена,
фасцикуларни камбијум) и секундарни(фелоген-плутин камбијум, интерфасцикуларни
камбијум, уметнути меристем и трауматични меристем) меристеми. Трајна ткива су(према
форми и функцији) покровно, парнхимско, механичко, проворно, жлездано(примарна)
плута и мртва кора(секундарна).

4. Које биљке поседују ткива? Наброј их и објасни. ??

Васкуларне биљке-оне које имају спроводне судове, папрати, пречице, раставићи,

голосеменице и скривеносеменице. Код виших биљака алге их не поседују.

5. Каква су то творна ткива, како изгледају и каква могу бити?

Састављена су од ћелија које имају способност деобе и својом деобом дају трајна ткива,
налазе се на врху изданка, на врху корена и на главној тј.бочним осовинама. Одликује се
активном ћелијском деобом(меристем). Сва ткива постају од творних. Могу бити
примарни и секундарни меристем. Служе за раст, дебљање и обнављање биљке. Изглед:
танак ћелијски зид, крупно централно једро, ситне вакуоле, мале и малобројне пластиде,
између ћелија нема интерцелулара и по облику су изодијаметричне, ретко издужене. ???
6. Која су то примарна творна ткива? Где се налазе? Објасни

Воде порекло од ћелија ембриона(челија које никада нису изгубиле способност деобе),
налазе се на врху стабла и корена(вегетативна купа стабла и корена) и омогућавају раст
биљке у висину и дубину, и налазе се у унутрашњости стабла и корена-унутар проводних
снпоића(фасцикуларни камбијум)-раст биљке у ширину.

7. Која су то секундарна творна ткива? Где се налазе? Објасни

Састоје се од ћелија које су изгубиле способност деобе биле су дифернециране а онда се

дедиференцирају и поново стичу способност деобе(од паренхимских ћелија), налазе се
бочно на попречном пресеку биљке, помоћу њих се биљке дебљају и карактеристични су
за вишегодишње биљке. Постоји: фелоген-плутин камбијум(захваљујући њему настаје
површински, заштитни слој биљке-плута и мртва кора), интерфасцикуларни
камбијум(између проводних снопића и са фасцикуларним камбијумом гради камбијални
прстен), уметнути меристем(између чланака стабла код трава, издужавање), трауматични
меристем(код оштећених делова биљке).

8. Камбијални прстен- какве је структуре и која му је улога? ???

Формиран је фасцикуларног и интерфасцикуларног камбијума, одваја елементе биљке ка

центру, а елементе коре ка периферији, служи за ширење стабла(секундарно дебљање).
Налази се између флоема и ксилема.

9. Које су карактеристике епидермиса биљака? Опиши га. У коју врста ткива спада
епидермис?

Спада у трајна покровна примарна ткива. Присутан код младих и зељастих биљака, нема га
код вишегодишњих биљака. Сасатоји се од густо збијених ћелија без интерцелулара и
углавном без хлоропласта, покирвене су кутикулом(не пропушта воду) а могу имати и
длачице, да би обезбедиле размену материја са средином имају стоме-отворе. Штити од
превеликог губљења воде и прејаког утицаја сунца и животиња.

10. Које су карактеристике плуте и мртве коре- опиши их. У коју врсту ткива спадају?

Спадају у трајна покровна секундарна ткива. Плута се јавља код млађих вишегодишњих
биљака, настаје радом фелогена, састоји се од фелогена, флодерма и плуте. Фелоген
настаје активирањем паренхимских ћелија испод епидермиса, иницијална ћелија с едели,
горња постаје плутина а унутреашња остаје фелогена и дели се даље. Иако у великој мери
штити биљку омогућава и њену комуникацију са спољашњом средином преко одвора који
се не могу регулисати-лентицеле. Плутине ћелије су мртве и она даје биљци мрку боју.
Мртва кора се налази на површини вишегодишњих стабала, настаје од више слојева
фелогена, потпуно затвара биљку, размена гасова се врши искључиво кроз пукотине које
настају дебљањем стабла

11. Шта су то стоме, где се налазе и која им је улога?

 Отоври чији се промер може регулисати-регулатори процеса одавања воде(размена
материја са средином-гасови и водена пара), отоври у епидермису наличја листа. Кроз
њих се врши транспирација. Стомин апарат се састоји од по две ћелије затварачице,
помоћнице и стомине дупље. Налазе се на епидермису.

12. Објасни механизам отварања и затварања стома.

Отварње и затварање ћелија условљено променом тургора(притисак вакуолиног сока на

цитоплазму) је мера засићености ћелије водом. Што је тургор већи ћелија мање прима
воду и обрнуто. Кда се тугоро повећа(већа количина воде) врши се притисак на леђне
мембране које се истежу и са собом повлаче дебљи трбушни део мембране и тако настаје
отвор. Промене у тугороу омогућава могућност промена концентрације орг и неорг
материја и одвијање фотосинтезе у стоминим ћелијама. слика

13. Које све врсте паренхима постоје.Опиши их и објасни.

Паренхим за фотосинтезу-налази се у листу, мезофил; може бити палисадно

ткиво(састављено од густо збијених ћелија без интерцелулара, форма палисаде тј.ограде;
ближе површини листа) и сунђерасто ткиво(са интерцелуларима тако да омогућава и
транспирацију; централни положај у листу; хлоропласти „беже“).
Проводни паренхим-налази се око проводних снопића, учествује у спровођењу материја
кроз тело, може да обавља и друге функције-магационирање
Паренхим за магационирање-служи за магационирање хране у семену, плоду, корену
итд.магационира продукте метаболизма: скроб, шећер, беланчевине, уља итд. Аеренхим-
слкладишти ваздух.
Апсорпциони паренхим-налази се на површини корена-ризодремис; упија воду,
минералне и органсе материје; коренске длачице

14. Како изгледа и која ткива чине паренхим за фотосинтезу. Опиши грађу ових ткива.

Палисадно ткиво(састављено од густо збијених ћелија без интерцелулара, форма палисаде

тј.ограде; ближе површини листа) и сунђерасто ткиво(са интерцелуларима тако да
омогућава и транспирацију, интензивна размена гасова између спољашње средине и
ткива за фотосинтезу;централни положај у листу; хлоропласти „беже“-сунце).

15. Механичка биљна ткива- која су и како изгледају? Опиши их.

Она дају чврстину биљци, састоје се од густо збијених ћелија изузетно високог тургора и са
јако задебљаним зидовима. Може бити коленхим(од живих ћелија, периферни положај у
телу, неравномерно задебљали зидови) и склеренхим(од мртвих ћелија, са јако
израженим неравномернимј задебљалим зидовима, код старијих биљака, у облику ћелије
и влакна-ликина влакна); важан је распоред-периферија(отпорност на савијање) и
центар(отпорност на истезање).

16. Ксилемски елементи- улога и грађа; у чему је разлика између ових ћелија? Код којих
организама су који заступљени?

Ксилем спада у трајна проводна ткива. Служи за спровођење воде и неоргансих материја,
из корена до осталих делова биљке, састоји се из мртвих ћелија без садржаја. Трахеје-
 ћелије јако задебљалих зидова, које су груписане у цеви, немају их голосеменице, не могу
се спљоштити, верикално повезане ћелије(сила потиска корена, кохезивност,
капиларност). Трахеиде –вретенасте ћелије присутне код васкуларних биљака, задебљали
зидови, међусобно повезане, кретање у виду цик-цак линија. слике

17. Флоемски елементи- улога и грађа; заступљеност ових елемената код различитих всрта
биљака.

Флоем спада у трајна проводна ткива. Служи за спровођење воде и органсих материја,ид
фотосинтетичких органа у остале делове тела, састоји се из живих ћелија; ситасте цеви и
ћелије пратилице. Ситасте цеви-груписане у цели између којих постоје преградни зидови у
облику ситасте полоче, без једра су са мало цитоплазме, верикалне, постоје и на бочним
зидовима. Ћелије пратилице-помоћне ћелије флоема, препуне цитоплазмом, са једром,
нема их код голосеменица, густо збијене уз ситасте цеви и омогућавају им преживљавање.

18. Спроводни снопићи-какви све могу бити- опиши их и скицирај. скица

Проводна тикива се групишу у проводне снопиће и по сложености могу бити прости(само

од ксилема или флоема) и сложени(затворени-од крисема и флоема, отворени-од
ксилема, флоема и фаскцикуларног камбијума између); по грађи могу бити концентрични,
радијални, колатерални, биколатерлани. Насатју одмах иза вегетативне купе корена и
стабла, деобом и диференцирањем прокамбијалних ћелија.

19. Који су то отворени спроводни снопићи и где се налазе?

Током формирања снопића између ксилема и флоема се задржава зона прокамбијалних

ћелија-фасцикуларни камбијум. Налази се код голосеменица и већини дикотила,
обезбеђује раст стабла у ширину, секундарно дебљање.

20. Који су то затворени спроводни снопићи и где се налазе?

Не поседују творно ткиво већ се састоје само од ксилема и флоема, налазе се у

монокотилама. Прокабијане ћелије с епотпуно диференцирају.

21. Који су то радијални спроводни снопићи, како изгледају и где се налазе?

Ксилем је постављен на радијусу ближе центру, а флоема даље, типично за корен. Ксилем
и флоем су наизменични, постављени на различитим радијусима. ???

22. Који су то колатерални спроводни снопићи, како изгледају и где се налазе?

Ксилем и флоем су на истом радијусу, флоем окренут ка периферији, ксилем ка центру,

присутни у стаблу и листу.

23. Какво је то жлездано ткиво, која му је улога и како га делимо и на основу чега.
 Ткиво за лучење се сатоји од ћелија које луче материје, у спољашњу средину(секреторно
ткиво) и у интерцелуларе(жлездано ткиво). Луче смолу, уља, слуз, гуму, нектар. Хидатоде-
излучују воду у капљицама-гутација(висока влажност ваздуха).

Група 3.

1. Које врсте животињских ткива постоје?

Епителијално(покровно), везивно(влакнасто-растресито и густо; масно-бело и мрко;

хрскавичаво; коштано; течно - хидролимфа, хемолимфа, крв и лимфа),
мишићно(попречно-пугасто, глатко и срчано) и нервно ткиво.

2. Како изгледају ћелије које граде епително ткиво? Које врсте епитела постоје?

Има заштитну улогу па је састављено од густо збијених ћелија, без интерцелулара.

Може бити спољашњи епител (изградња коже) и унутрашњи епител(облаже
унутрашње шупљине и жлезде и називамо га ендотел – жлездани, трепљасти,
апсорпциони и чулни). Ћелије које су најмање диференциране. Постоји
једнослојан(епител) и вишеслојан(епидермис). Епидермис се састоји од мртвих нћелија и
герминативног слоја, док епител облаже унутрашње канале и може бити плоћасти(плућа),
коцкасти(бубрези), цилиндрични(црева), трепљасти(душник), чулни и жлездани. Скица

3. Које су карактеристике везивног ткива? Наброј сва везивна ткива.

Карактерише га ванћелијски простор испуњен међућелијском супстанцом које је продукт

животне активности ћелија тог ткива. Има га код бескичмењака и хордата; оно пружа
заштиту и потпору тела, омогучава локомоцију и транспорт материја кроз тело. Постоји:
1) влакнасто које се дели на растресито и густо
2) масно које може бити бело или мрко
3) хрскавичаво
4) коштано
5) течно(хидролимфа, хемолимфа, крв, лимфа)

4. Која влакна се могу наћи у структури везивног ткива? Шта су та влакна по хемијској
саставу.

Могу се наћи колагена(чврста, дебела, јака, нееластична) и еластична(танка, разграната,

способна да мењају форму)влакна. Зависно од распореда влакана разликујемо растресито
и густо везивно ткиво. По хемијском саставу су фибриларни протеини. ????

5. Које врсте масног ткива постоје? Које су разлике у њиховој грађи?

Постоје бело и мрко масно ткиво, масно ткиво је изграђено од масних ћелија и везивних
влакана. Бело масно ткиво је изграђено од ћелија које у цитоплазми имају једно велику
капљицу масти, улога-депо енеригије, налази се у поткожном слоју и око органа. Мрко
масно ткиво изграђено је од ћелија које поседују неколико масних капљица, улога-
производња топлоте, налази се у пределу врата и трбушне дупље.

6. Шта су еритроцити, која је специфичност њихове грађе код сисара, зашто имају такву
грађу и која им је улога?
 Крвни елементи, црвена крвна зрнца, садрже у себи црвени пигмен хемоглобин уз помоћу
којег преносе гасове кроз организам. Еритроцити сисара не садрже једро. Насатају
постепеном диференцијацијом и код сисара постају високо специјализоане ћелије
испуњене хемоглобином. Мембрана им је много већа од унутрашњег садржаја, могу да
мењају облик што је врло битно због проласка крот уске капиларе.

7. Где настају еритроцити, колико трају и где се разлажу? Колики је нормалан број
еритроцита у крви код човека?

Настају у коштаној сржи а разарају се у јетри и слезини, трају око 120 дана. Нормалан број
еритроцита код човека је око 5,4 мил. код мушкараца и око 4,6 мил. код жена у јеном
кубном милиметру крви.

8. Шта су то леукоцити и које врсте леукоцита постоје?

Крвни елементи, бела крвна зрнца, имају одбрамбену улогу у телу и способност
фагоцитозе(фагоцити), једноједарне покретне ћелије, могу да напусте крви суд и у оквиру
лимфе долазе до свих делова тела. Постоје гранулоцити, имају зрнасту
цитоплазму(неуторфили-фагоцитоза и бактеријске инф; базофили, еозинофили –
алергијске реакције) и агранулоцити,хомогена цитоолазма без гранула(лимфоцити-
синтеза антитела;моноцити-хроничне инфекције, фагоцитоза у ткивима).

9. Шта је то леукоцитна формула, како она гласи и зашто је важна?

Представља однос елемната леукоцита у крви, важна је због тумачења крвне слике и
препознавања да ли је присутна нека болест или инфекција. Неутрофили 60-70%,
лимфоцити 30-40%, моноцити 2,5%, базофили мање од 1% и еозинофили 1,5%.

10. Где настају леукоцити и колико трају? Колики је нормалан број леукоцита у крви
човека?

Настају у коштаној сржи, слезини и лимфним чворовима и у крви човека их има око 6-9
хиљада у кубном милиметру крви. Трају од неколико сати до више недеља.

11. Шта су то тромбоцити, како настају и која им је улога?

Крвни елементи, биконвексни фрагменти(високоспецијализовани делови) цитоплазме,

пореклом од почетне ћелије. Настају у коштаној сржи трају 10ак дана. Улога им је
заустављање процеса крварења и то кроз стврање тромбоцитног чепа и у чешћу у
коагулацији. како??

12. Које всрте хрскавице постоје? Које су основне карактеристике сваке врсте хрскавице?

Састоји се од диференцираних ћелија и међућелијске супстанце у којој се налазе претежно

колагена влакна, нема крве судове ни нерве у себи а храни се материјом из окружења,
имају је кичмењаци, потпора је меким ткивима, ублажава ударце, постоји
хијалинска(колагена влакна, облаже зглобне површине), мрежаста(еластична влакна, ушна
 шкољка, гркљан) и влакнаста хрскавица(колагена влакна груписана у снопове, велика
оптерећења).

13. Колико вртса коштаних ћелија имамо? Која им је улога?

Јавља се само код кичмењака, представља потпорну структуру за коју се везују мишићи,
штити виталне органе у глави и коштану срж. Састоји се од ћелија и међућелијског
простора у коме су колагена влакна и ћелије. Три типа ћелије, младе које луче
међућелијску супстанцу, диференциране и ћелије које разграђују кост за потребе тела.
Међућелијска маса садржи осеин који костима даје еластичност и неорганске соли које
костима дају чврстину. ??? остеоцити(граде кости), остеокласти и остеобласти.

14. Шта су то Хаверзови канали? Која им је улога?

Коштане ћелије пружају се у концентричним круговима око центра, који је Хаверзов

канал(понављајуће ћелије су остеони). Кроз кост се у оквиру хаверзових канала порвлаче
крвни судови и нерви.

15. Које врсте мишићног ткива постоје? Коју всрту мускулатуре они граде?

Спада у високоспецијализована ткива и може бити попречно-пругасто(скелетна

мускулатура), глатко(висцерална мускулатура) и срчано(срчану).

16. Како је грађена попречно-пругаста мишићна ћелија? Опиши и скицирај је скица

Дуге, вишеједарне ћелије(једрео уз мембрану), у центраалном делу су микрофиламенти,

упаковане у снопове, контрахује под утицајем цнс, вољни покрети.

17. Како је грађена глатка мишићна ћелија? Опиши и скицирај је скица

Вретенасте, једноједарне, ради под утицајем анс, без утицаја воље, унутрашњи органи.

18. Како је грађена срчана мишићна ћелија? Опиши и скицирај је

По грађи слично попречно пругастом, по изгледу глатком ткиву. Међусобно повезане

ћелије које функционишу заједно, ауторегулација, бољи контак мембрана. скица

19. Који део нервног система регулише рад попречно-пругасте, који глатке а који срчане
мускулатуре?

Централни НС регулише рад попречно-пругасте, а аутономни НС глатке и срчане.

20. Које ћелије улазе у састав нервног ткива? Која је улога неуроглија (глијалних ћелија)?

Нервне ћелије и помоћне ћелије(глијалне и Шванове ћелије). Улога глијалних ћелија је да

својим метаболизмом осигуравају оптималне услове за рад нервних ћелија, можда
учествују у настајању и пропагацији нервног импулса.

21. Грађа неурона- опиши га и скицирај

 Основне ћелије нервног ткива, спадају у високоспецијализоване ћелије, немају способност
деобе, надражљиве су-преносе одређене промене дуж мембране неурона(нервни
импулси), неправилног су облика, разгранате, имају тело неурона и наставке. Тело се
састоји од једра, органела и доста митохондрија, захваљујући којима има довољно
енергије за функционисање нервне ћелије. Краћи наставци су дендрити а дужи аксони.
Имају кондукторуску улогу. Неурохормони(неуротрансмитери) на завршетку проширења
наставака-пренос имформација између ћелија. скица

22. Шта је по хемијском саставу мијелин и која је улога мијелинског омотача?

Беле боје састављен од липидних материја, које су продукт лучења посебне врсте
пооћних, Шванових ћелија. Улог му је повећавање брзине преноса нервног импулса.

23. Које врсте неурона постоје? Која им је улога?

Осећајни или сензитивни(преносе инф до рецептора до цнс), покретачки или

моторни(преносе нерв имп од цнс до мишића, жлезда, ун.органа), мешовити или
асоцијативни(састоје се од претходне две врсте, мислимо, учимо, памтимо)

Група 4.

1. У којој фази и које деобе долази до синапсирања хромозома? Који је смисао овог
процеса?

У профази 1 мејозе 1, синаприрање тј. спаривање хомологих хромозома који уздужно

контахују дешава се да би се хромозоми правилно поделили у току деобе.

2. Шта је то crossing-over? Зашто долази до њега? Који је смисао овог процеса?

Рекомбинација гена-размена генетичког материјала. Када хомологи хромозоми уздужно

контрахују они су још увек кончасти и тада може доћи до тога да се они међусобно
испреплићу што доводи до прекида на месту контакта. Прекинуте делове ензими спајају
али при томе може се десити да се откинути део једног споји са другим хромозомом. То се
дешава јер су хромозоми лабави, а смисао је генетски диверзитет.

3. Наброј неколико ћелија твог организма у којима се тренутно врши репликација. ???

У ћелијама које се деле: косна срж, полне жлезде, кожа, ћелије јетре. Матичне ћелије.

4. Како су распоређени механички елементи биљака- наведи неке примере. Наведи

примере у којима је човек искористио искуства биљака.
Отпорност на савијање-периферија-лисови, стабљике(носећи зидови), отпорност на
истезање-центар-корен; у грађевинасртву мостови, зграде... ????????????

5. Зашто је лице листа тамније зелено од наличја? Објасни

Због фотосинтезе, лице је осветљено сунцем па је логично да ће палисадно ткиво бити на

површини листа у односу на мање збијено сунђерасто. На површини листа има више
светлости због које ће ту бити присутно више хлоропласта у којима се врши фотосинтеза, а
хлоропласти су зелене боје јер садрже пигмен хлорофил.
6. Да ли су листови на дрвету увек окренути на исту страну, тј. да ли се окрећу? Објасни

Прејако или директно деловање сунчевих зрака разара хлоропласте, због тога су они
способни да мењају свој положај у заисности од интензитета светлости и правца деловања
зрака, гомилају се према спољашњој мембрани, беже према бочним зидовима,окрећу
своју ужу или ширу страну зрацима итд.Због тога се листови померају.

7. Шта је то аеренхим и за које биљке је оно карактеристично?

Посебно паренхимско ткиво за магационирање и карактеристика је виших биљака које

живе у средини са малом количином ваздуха, водене и моварне биљке, богато је
интерцелуларима у којима се складишти ваздух.

8. Које биљке врше гутацију и зашто? Објасни

Биљке које живе у условима високе влажности ваздуха, није могуће да се транспирацијом
избаци вода, па те биљке избацују воду у виду капи, хидатоде.

9. Када вам „пукне“ или истегнете лигамент дошло је до кидања или истезања влакана ког
ткива? Шта су лигаменти и зашто су они важни? Које проблеме има особа којој је
истегнут или покидан лигамент?

Лигаменти повезују две кости(или кост и мишић?), мишићи сами нису довољни да држе
кости на окупу(??). То је влакнасто густо везивно ткиво. Проблеми су тешко померање
тела, не зацељује, чето иде у пакету са дислоцираним зглобом, бол.

10. Које су карактеристике телесне грађе и функције особе која има већу количину мрког
масног ткива?

Најчешће новорођенчад и људи који живе у хладним пределима имају ово ткиво. ???
Дебљи врат и већи стомак(??).

11. Како се зове болест која настаје због мањка еритроцита, тј. хемоглобина, који су знаци
ове болести и које су последице ове болести?

Анемија, опште слабљење физиолошких процеса, вртоглавица, поспаност, зујање у ушима,

малаксалост.

12. На основу дате биохемијске анализе шта можеш закључити, које здравствене проблеме
има особа чија је то анализа?

Мањак хемоглобина-анемија, повећан број лимфоцита-вирусна инфекција, повећан број

неутрофила-бактеријска инфекција, повећан број еозинофила и базофила-алергија,
еозинофили-паразити, снижени леукоцити-грип, повећани моноцити-хроночна инфекција.

13. Шта су то неутрофили, зашто се тако зову и која им је улога? Колика им је процентуална
заступљеност у леукоцитној формули?
 Врста леукоцита, гранулоцити, кључни за фагоцитозу, а посебно су акуелни у бактеријским
инфекцијама, око 60% укупног броја леукоцита, гној. Неуто-неутралан,фил-пријатељски?

14. Шта су то еозинофили, зашто се тако зову и која им је улога? Колика им је процентуална
заступљеност у леукоцитној формули?

Врста леукоцита, гранулоцити, посебно актуелни у инфекцијама изазваним животињским

паразитима, око 1.5% укупног броја леукоцита, значаја улога у алергијским реакцијама,
еозино-кисело

15. Шта су то моноцити и која им је улога? Колика им је процентуална заступљеност у

леукоцитној формули?

Врста леукоцита, агранулоцити, чине око 2,5% укупног броја леукоцита, када кроз капилар
уђу у ткиво диференцирају се у маркофаге који врше фагоцитоз делова и ћеле ћелије,
повећање њиховог броја указује на постојање хроничне инфекције.

16. Шта су то лимфоцити, које врсте постоје и која им је улога? Колика им је процентуална
заступљеност у леукоцитној формули?

Врста леукоцита, агранулоцити, чине око 30% укупног броја леукоцита, имају кључну улогу
у хуморланом имуном одговору-синтетишу антитела. Постоје Т(ћелијски имунитет) и
Б(хуморлани имунитет).
17. Какве су промене леукоцитне формуле код вирусне инфекције?
Повећан број лимфоцита.
18. Какве су промене леукоцитне формуле код бактеријске инфекције?
Повећан број неуторфила.
19. Какве су промене леукоцитне формуле код хроничне вирусне инфекције?
Повећан број моноцита.
20. Имате задатак да, користећи периферну крв човека урадите генетску анализу. Које
елементе крви ћете за то користити? Објасните зашто.
Леукоците, једино оне имају једро па самим тим и генетски материјал. ?

21. Зашто смо попречно-пругасту мишићну ћелију тако назвали? Објасни

Микрофиламенти су паралелни са мембраном и различитих дебљина, па постоји
различита густина у различитим деловима ћелије што доводи до другачијег преламања
светлости одређених региона ћелије и када се мироскопира ово ткиво добија се утисак
попрецне испруганости ћелије.

22. Које животињско ткиво можете пресећи а да не дође до крварења нити бола? Зашто и
како је то могуће?

Хрскавичаво ткиво, зато што нема крве судове нити нерве. Зато је веома тешко знати да ли
је неко „истањион“ хрскавицу све док не дође до повреде костију.

23. Од које врста ткива је изграђен душник, од ког тетива, од ког Еустахијева туба а од ког
менискус?
Душник-хијалинска хрскавица, тетива-густо влакнасто везивно ткиво, еустахијева туба-
мрежаста хрскавица, мениксус-влакнаста хрскавица