www.neurologija.bg.ac.

rs

GENETIČKI UZROCI EPILEPSIJA

I

Prezenteri:
dr Marija Petrović
dr Marko Andabaka
Mentori:
Prof. dr Dragoslav Sokić
Prof. dr Nikola Vojvodić

Beograd, 2023.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Osnovni pojmovi u genetici

 Život višećelijskog organizma počinje od oplođene jajne ćelije - zigota.

 Zigot prolazi kroz više hiljada deoba prilikom čega nastaju sve ćelije i tkiva
višećelijskog organizma.

 Kod čoveka - oko 1014 ćelija.

 Višećelijski organizam se sastoji od:

• Telesnih (somatskih) i
• Polnih (germinativnih) ćelija ili gameta.

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier; 2016.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Osnovni pojmovi u genetici

Život ćelije se odvija u okviru ćelijskog ciklusa,

koji se sastoji od interfaze i ćelijske deobe -
mitoze.
Dva osnovna tipa ćelijske deobe kod sisara:
•Mitoza
•Mejoza.

Somatske ćelije se dele mitozom.

Germinativne ćelije se dele mitozom i mejozom.

https://www.biologycorner.com/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Mitoza - rast i diferencijacija ćelija Mejoza - formiranje polnih ćelija

(redukciona deoba)

https://theory.labster.com/mitosis-and-meiosis-comparison/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Interfaza

• Period između dve uzastopne deobe - život

jedne ćelije posle i pre deobe.

• Najduža faza u životu ćelije.

• Interfaza traje ukupno 16 do 24 sata, dok

mitoza traje samo 1 do 2 sata.

• Ključni procesi jesu rast ćelije i replikacija

DNK.

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier; 2016.
 www.neurologija.bg.ac.rs

 Ćelijski ciklus se sastoji od interfaze i

mitoze.
 Interfaza je podeljenja na tri podfaze:
• G1
• S
• G2
G1: Faza intezivnog rasta i biohemijske
aktivnosti ćelije. Sinteza svih neophodnih
proteina za replikacjiu DNK (transkripcija i
translacija).

G0: Faza mirovanja.

Ćelije koje nemaju sposobnost deljenja
(poprečno-prugaste mišićne ćelije, nervne
ćelije, eritrociti) ili usled nedostatka
adekvatnih uslova ili potrošenog
kapaciteta deobe. https://le.ac.uk/vgec/topics/cell-cycle/
 www.neurologija.bg.ac.rs

S: Faza sinteze (replikacije) DNK.

Seminkonzervativan način sinteze kada se od
jednog produkuju dva istovetna molekula DNK.
Sinteza histonskih proteina.

G2: Kondenzacija hromatina i priprema za

deobu.
Završava se mitozom.

https://le.ac.uk/vgec/topics/cell-cycle/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Mitoza - M faza ćelijskog ciklusa

Prestaju procesi sinteze u ćeliji i vrši se

deoba.

•Podela jedra (kariokineza), genetskog

materijala i ćelijske citoplazme (citokineza).

Mitoza teče kontinuirano kroz pet faza:

•Profaza
•Prometafaza
•Metafaza
•Anafaza
•Telofaza.

http://ncdnaday.org/2021/02/cell-cycle/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Mitoza – profaza i prometafaza

• Kondenzacija hromatina do tačke gde hromozomi

postaju vidljivi pod svetlosnim mikroskopom.

• Parovi centriola migriraju do polova, mitotičko

vreteno počinje da se sklapa.

• Nuklearni omotač počinje da se fragmentiše (u

stanju kasne profaze ili prometafaze) i konačno
nestaje.

https://firstletmetakeacell-fie.weebly.com/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Mitoza - metafaza

• Hromozomi maksimalno kondenzovani i

poređani u ekvatorijalnoj ravni ćelije
(metafazna ploča).

• Mitotičko vreteno je potpuno formirano.

• Svaka sestrinska hromatida je vezana za

vlakno vretena koje potiče sa suprotnih polova.

https://firstletmetakeacell-fie.weebly.com/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Mitoza – anafaza

• Podela centromera i podela sestrinskih

hromatida.

• Kretanje sestrinskih hromatida ka suprotnim

polovima ćelije.

• U kasnoj anafazi hromatide se nalaze na

suprotnim polovima ćelije.

https://firstletmetakeacell-fie.weebly.com/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Mitoza - telofaza

• Dekondenzacija hromozoma.

• Formiranje jedarnih membrana oko budućih ćerki

ćelija.

• Formirana su dva nova jedra i time je kariokineza

(deoba jedarnog materijala) definitivno završena.

• Citokineza - fizička podela citoplazme ćelije na

dve ćerke ćelije.

https://firstletmetakeacell-fie.weebly.com/
 www.neurologija.bg.ac.rs

‘’Pakovanje’’ molekula DNK

• Ukupna dužina DNK humanih hromozoma u jednoj ćeliji čoveka iznosi oko 2 m. 
• Prečnik tipične ćelije oko 20 mikrometara, a njenog jedra 5-10 mikrometara.
• DNK mora biti ‘’upakovana’’.

http://www.biologija.rs/ORGANELE/pakovanje_hromozoma
 www.neurologija.bg.ac.rs

Hromatin - kompleks DNK, male količine RNK i dve vrste

proteina (histona i nehistoniskih proteina).
•U interfazi hromozomski materijal je raspoređen po celom
jedru kao difuzna masa - hromatin.
•Oblika dugačkih isprepletanih niti (hromatinska vlakna).
•Tokom ćelijske deobe dolazi do kondenzovanja
hromatinskih vlakana, skraćuju se, zadebljavaju i postaju
vidljivi kao zasebni hromozomi.
U jedarcu se nalazi rRNK i ribozomalni proteini.

http://biochem.flas.kps.ku.ac.th/pharima/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Na osnovu morfoloških i funkcionalnih osobenosti razlikujemo dva tipa hromatina:

•Heterohromatin – kondenzovan (spiralni navoji DNK su zbijeni), tamnije obojen. Neaktivan u transkripciji.
•Euhromatin – difuzan (manje zbijeni navoji DNK), svetlije obojen. Aktivan u transkripciji.

http://medcell.org/tbl/identifying_cells_and_epithelia/reading.php
 www.neurologija.bg.ac.rs

Histoni
•Osnovni strukturni proteini hromatina kojima je
neposredno zapakovana DNK.

•Mali bazni globularni proteini bogati

aminokiselinama, pozitivno naelektrisani, visokog
afiniteta za vezivanje za DNK.

•Svrstani u pet grupa: H1, H2A, H2B, H3 i H4.

Nehistonski proteini
•Strukturni značaj u hromatinu - učestvuju u
savijanju, tj. ‘’pakovanju’’ DNK.
•Funkcionalni značaj u hromatinu - uloga enzima i
faktora u procesu.

 Genetics: Analysis & Principles, 3rd ed. New York: McGraw-Hill, 2008.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Histonsko jezgro - po dva molekula histona H2A

H2B, H3 i H4 čine oktamer oko koga se obavija
molekul DNK.

Segment DNK od oko 140bp stvara nepuna dva

navoja oko histonskog jezgra gradeći nukleozom
(osnovna jedinica građe hromatina).

Histon H1 vezan je za DNK na mestu gde ona ulazi i

napušta nukleozom, za tzv. linker DNK (deo DNK
lanca između dva nukleozoma), ali i za DNK koja se
namotava oko oktamera.

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier; 2016.
 www.neurologija.bg.ac.rs

• Nukleozomi i međunukleozomski segmenti se

smenjuju duž molekula DNK gradeći
nukleozomalnu nit.
• Histon H1 se bočno povezuje za ivice dva
susedna nukleozoma gradeći solenoidne
strukture i formirajući hromatinsku nit.
• Hromatinske niti se dalje savijaju u petlje koje
su vezane za proteinsku osnovicu koja čini
‘’skelet’’ hromozoma.
• Petlje formiraju hromatinsko vlakno, potom se
poravnavaju u jedan kalem debljine 700nm
dajući jednu od sestrinskih hromatida
mitotičkog hromozoma.

https://www.thestatesman.com/supplements/science_supplements/levels-dna-wrapping-1502895922.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Hromozomi čoveka

Hromozomi su telašca (grč. hromos – boja, soma – telo)

karakterističnog oblika koja se u jedru eukariotskih
organizama mogu uočiti za vreme metafaze mitoze.
Hromozom se sastoji od:
- Dve sestrinske hromatide koje sadrže po jedan molekul
DNK
- Centromere ili primarnog suženja koje spaja hromatide.

https://www.vedantu.com/a-chromosome
 www.neurologija.bg.ac.rs

Homologi hromozomi

 Jednaki po obliku
 Jednaki po veličini
 Jednaki genski lokusi

Jedan hromozom potiče od oca, a

drugi od majke.

Otac Majka

https://unacademy.com/lesson/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Tipovi hromozoma

Prema položaju centromere u hromozomu razlikuju se:

Po formiranju hromozoma
nastaje molekul DNK.

https://teaching.ncl.ac.uk/bms/wiki/index.php/Chromosome
 www.neurologija.bg.ac.rs

Molekul DNK

Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) čini nasledni materijal u živom svetu.

Nalazi u jedru ćelije, a manji broj je u organelama (mitohondrije, hloroplasti).
Nasledni material se odlikuje:
•Sadržajem informacija o strukturi i funkciji ćelije, tkiva i organizma,
•Zakonitom reprodukcijom - ćerke ćelije liče na majku ćeliju, a potomci na roditelje,
•Sposobnošću promene u vremenu i prostoru čime obezbeđuje proces evolucije.

Zajedno sa RNK i proteinima, DNK je jedan od tri glavna tipa makromolekula koji su

esencijalni za sve poznate forme života. 
DNK molekul sa enzimima  realizuje informacije bilo u obliku RNK molekula ili u
obliku proteina.
Ovakav odnos je deo centralne dogme molekularne biologije

https://easd-elearning.org/single-cell-rna-sequencing-a-new-tool-for-islet-research/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Osnovna jedinica građe DNK je nukleotid -

dezoksiribonukleotid.
Nukleotid se sastoji od tri komponente :
•Jednog molekula azotne baze,
•Jednog molekula šećera pentoze (monosaharid sa 5
ugljenikovih atoma) i
•Jedne fosfatne grupe.

Nukleozid se sastoji od:

•Jednog molekula azotne baze i
•Jednog molekula šećera pentoze (monosaharid sa 5
ugljenikovih atoma).

https://assignmentpoint.com/nucleic-acid/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Pentozni šećeri

Razlika između ova dva šećera je u tome što je 2-deoksiriboza izgubila atom kiseonika na drugom C
atomu.

https://thefactfactor.com/facts/pure_science/biology/genetics/nucleotides/10121/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Azotne baze se dele se na purinske i pirimidinske.

•Pirimidin je heterociklično aromatično organsko jedinjenje, koje sadrži dva azotna atoma u pozicijama 1 i 3
šestočlanog prstena.
•Purin je heterociklično aromatično organsko jedinjenje, koje se sastoji od kondenzovanih
prstena pirimidina i imidazola.
Baze stvaraju vodonične veze sa njihovim komplementarnim bazama.
Purinske baze:  adenin (A) i guanin (G).
Pirimidinske: citozin (C), timin (T) i uracil (U). DNK RNK
Timin se nalazi u DNK, a uracil samo u RNK.

https://ib.bioninja.com.au/standard-level/topic-2-molecular-biology/26-structure-of-dna-and-rna/nitrogenous-bases.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Primarna struktura DNK

• DNK je strukturni polinukleotid, tj. polimer građen od

nizova nukleotida.
• U polinukleotidnom lancu nukleotidi su povezani
fosfodiestarskim vezama.
• Fosfodiestarska veza uspostavlja se između OH
grupe na 3’C atomu jednog i PO3 grupe na 5’C
atomu drugog nukleotida.
• 5’-3’ kraj - orijentacija i polarnost: Svaki lanac na
jednom kraju ima nukleotid sa slobodnom 5’PO3
grupom, a na drugom kraju nukleotid sa slobodnom
3’OH grupom.

Određena redosledom nukleotida, tj. azotnih baza.

Lančana građa zasnovana na fosfodiestarskim vezama.
http://phsgirard.org/AcademicBiology.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Istorijat
Rosalind Franklin (1920-1958): Difrakcioni snimak DNK koji
je doveo do otkrića DNK dvostrukog heliksa. Prva je
potvrdila sveukupnu B-formu DNK heliksa i lokaciju
Rosalind
fosfatnih grupa na obodu strukture. Franklin

Francis Crick (1916-2004) i James Watson: Otkriće

sekundarne strukture DNK (1953. god). Nobelova nagrada
za fiziologiju i medicinu 1962. godine. Francis
Crick
Sherlock Holmes partner J. Watson.

James
Watson

Sherlock Holmes
 www.neurologija.bg.ac.rs

Sekundarna struktura DNK

• Predstavlja prostornu organizaciju molekula.

• Zavojnica ili heliks izgrađen od dva antiparalelna

polinuklotidna lanca.

• Antiparalelnost – lanci su suprotnog smera

Naspram 5’ kraja jednog lanca leži 3’ kraj drugog.

https://www.znanje.org/i/i29/09iv02/09iv0233/Gradja%20DNK.htm
 www.neurologija.bg.ac.rs

Sekundarna struktura DNK

Lanci su međusobno povezani nekovalentnim

vodoničnim vezama koje se formiraju između
azotnih baza - komplentarne baze.

https://www.researchgate.net/figure/DNA-structure-Fajriyah-2014_fig1_350862726
 www.neurologija.bg.ac.rs

Sekundarna struktura DNK

• Molarni odnos azotnih baza utvrđen je Chargaffovim pravilom 1951. godine.

• Princip komplementarnosti: jedan od najvažnijih principa.
Količina purinskih baza jednaka (podudarna) je količini pirimidinskih baza

Ervin Chargaff (1905-2002)

https://present5.com/chargaff-rules-success-criteria-can-apply/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Denaturacija i renaturacija

• Denaturacija - proces narušavanja sekundarne strukture DNK raskidanjem

vodoničnih veza između komplementarnih baza. Reverzibilan proces.
Visoka temperatura >75 C
Promena pH (promena bazne koncentracije)

• Renaturacija - u povoljnim uslovima dolazi do ponovnog povezivanja lanaca i

formiranja dvostruke ovojnice (bez utroška energije zahvaljujući principu
komplementarnosti).

Odvijaju se za vreme replikacije DNK i transkripcije.

 www.neurologija.bg.ac.rs

Vrste RNK molekula

• Informaciona RNK (iRNK) - prenosi genetičku informaciju sa DNK na protein. Služi

kao matrica za sintezu polipetida.
• Transportna RNK (tRNK) - prenosi aminokiseline do ribozoma, gde se povezuje sa
iRNK u procesu translacije
• Ribozomska RNK (rRNK) - učestvuje u građi subjedinica ribozoma.
• Nukleusna RNK (snRNK) - obrada primarnog prepisa iRNK.
• Mikro RNK (miRNKA) - vezuje se za iRNK
u citoplazmi i reguliše sintezu proteina.

https://www.znanje.org/i/i29/09iv02/09iv0233/Gradja%20RNK.htm
 www.neurologija.bg.ac.rs

The Human Genome Project

• Međunarodni naučno-istraživački projekat sa ciljem da se utvrde
parovi baza koji čine ljudsku DNK i da se identifikuju, mapiraju i
sekvenciraju svi geni ljudskog genoma sa fizičkog i funkcionalnog
stanovišta.
• Započeo je 1990. godine, a završen je 2003. godine, ali je
uključivao samo oko 85% genoma.
• Nivo „kompletnog genoma“ je postignut u maju 2021. godine, sa
preostalih samo 0,3% baza pokrivenih potencijalnim problemima.
• Iako je proces analize primarne strukture mnogo ranije završen, tek
je 2022. godine predstavljen konačan strukturno funkcionalni korelat
humanog genoma.
U toku su novi projekti …..
Logo of the Human Genome Project

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier; 2016.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Gen i genom
• Gen - sekvenca DNK koja kodira protein ili RNK, tj. osnovna jedinica nasleđivanja.
• Genom - skup svih gena, tj. kompletan nasledni material jednog organizma.
• Aleli - različiti oblici jednog gena.
• Genotip - genetička konstitucija jedinke.
• Fenotip - genotip i faktori spoljne sredine.

• Geni Eukariota su složenije strukture – diskontinuitet genetičke informacije.

• Egzoni - geni koji sadrže delove koji nose genetičku infromaciju.
• Introni - segmenti koji ne nose genetičku infromacija, nalaze se između egzona.

https://science.howstuffworks.com/life/genetic/dna-evidence3.htm
 www.neurologija.bg.ac.rs

Broj gena

• Nakon realizacije The Human Genome Project-a sekvencioniranje ljudskog genoma

pokazalo je da broj gena koji kodiraju protein ~20 000.

• Broj baznih parova 3,3 milijarde.

• Broj nukleotida 6,6 milijardi.

 www.neurologija.bg.ac.rs

Kariotip

• Kariotip - ukupni hromozomski set telesnih ćelija jedinke određene vrste.

• Kariotipizacija - skup metoda kojim se određuju tačan broj i oblik hromozoma.
• Kariogram - predstavlja hromozome složene po obliku i veličini.
• Idiogram - predstavlja shematski prikaz kariograma.

https://www.debra.org.uk/faqs/genetic-inheritance
 www.neurologija.bg.ac.rs

U somatskoj ćeliji čoveka nalazi se 46 hromozoma od kojih 44 hromozoma

(22 homologa para ) čine autozomi, a 2 hromozoma (1 homologi par ) čine
polni hromozomi X i Y.

46, XY

46, XX
 www.neurologija.bg.ac.rs

Replikacija

Proces udvajanja molekula DNK.

Odvija se u S fazi interfaze.
Mora da prethodni deobi ćelije kako bi majka ćelija mogla da prenese indetičnu kopiju
naslednog materijala obema ćerkama ćelijama.
U hemijskom smislu predstavlja proces sinteze molekula DNK.
Sastoji se od tri faze:
•Inicijacija - započinjanje,
•Elongacija - sinteza novog lanca i
•Terminacija - završetak sinteze.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Seminokzervativan, tj. polukonzervativan model:

Princip komplementarnosti
•Vernost kopiranja starog-matričnog lanca u novi lanac
nukleotida.
•Redosled nukleotida novog lanca je određen redosledom
nukleotida matričnog lanca.
•Po završetku replikacije nastaju dva molekula DNK koja sadrže
jedan stari-roditeljski i jedan novi-novosintetisani lanac.

https://www.savemyexams.co.uk/as/biology/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Bidirekcionost – vrši se istovremeno u oba pravca i to isključivo u 5' - 3' pravcu.

•Kada se lanci DNK razmotaju raskidanjem vodoničnih veza obrazuje se replikaciona viljuška
(ima oblik slova Y).
•Replikacija DNK u eukariotskim ćelijama započinje istovremeno na mnogo mesta duž
hromozoma i teče istovremeno u oba pravca.

Illustration of Bidirectional DNA Replication in Eukaryotic Cells .jpg by Gary E. Kaiser, Ph.D.

Professor of Microbiology, The Community College of Baltimore County, Catonsville Campus
 www.neurologija.bg.ac.rs

U procesu replikacije učestvuje 20-ak enzima i drugih proteina.

•DNK Polimeraza - U 5’-3’ smeru povezuju nukleotide novog lanca fosfodiestarskim vezama za
nukleotidima starog lanca.
- U 3’-5’ smeru raskida fosfodiestarske veze između pogrešno vezanih nukleotida
novog lanca
•Helikaze – raskidaju vodonične veze između lanaca u 5’-3’ smeru.
•Ligaze -formiraju fosfodiestarske veze između dva fragmenta DNK.
•Nukleaze – raskidaju fosfodiestarske veze između nukleotida u lancu.
Egzonukleaze – raskidaju terminalne veze odvajajuči poslednji nukleotid.
Endonukleaze – raskidaju unutrašnju fosfodiestarsku vezu unutar polipetidnog lanca sekući ga na
fragmente.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Transkripcija

Proces prenosa genetske informacije sa DNK na RNK.

•Princip komplemtarnosti baza matričnog i novosintetisanog lanca nukleotida.
•U hemijskom smislu predstavlja sintezu RNK.
•Prva faza ekspresije gena.

Transkripcija ima četiri faze:

•Prepoznavanje promotora,
•Inicijacija - započinjanje sinteze,
•Elongacija - dalja sinteza
•Terminacija - završetak sinteze.

https://www.thesciencenotes.com/trp-operon/
 www.neurologija.bg.ac.rs

Prepoznavanje promotora
• Promotor je segment molekula DNK koji RNK polimeraza prepoznaje i vezuje se za njega.
• Prepoznavanje promotora je signal za despiralizaciju i raskidanje vodoničnih veza u molekulu DNK,
jedan lanac služi kao matrica za prepisivanje.
• Denaturacija se odigrava u fragmentu od oko 17 bp čime se formira transkripcioni mehur.

https://www.pharmaguideline.com/2022/01/transcription-or-rna-synthesis.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Incijacija

• RNK polimeraza može samostalno da započne sintezu polinuklotidnog lanca, stoga nije potreban
prajmer (formiranje početnice).
• Startni nukleotid segmenta DNK koji se prepisuje označen je kao +1, a nukleotid ushodno od nejga -1.
• Ugradnja prva dva ribonukleotida komplemtarna lancu DNK i formiranje prve fosfodiestarske veze.

+1

https://www.pharmaguideline.com/2022/01/transcription-or-rna-synthesis.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Elongacija

• RNK polimeraza po matričnom lancu ide u 3’-5’ smeru.

• Bira i komplementarno ugrađuje ribonukleotide u rastući RNK lanac i povezuje ih formiranjem
fosfodiestarskih veza u smeru 5’-3’.
• Sa pomeranjem RNK polimeraze, pomera se i transkripcioni mehur.

https://www.pharmaguideline.com/2022/01/transcription-or-rna-synthesis.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Terminacija

• Nizanje nukleotida vrši se sve dok RNK polimeraza ne stigne do niza nukleotida, odnosno specifične
sekvence, koja se naziva terminacioni (stop) signal. Na tom mestu se transkripcija zaustavlja, a
novonastali molekul RNK se oslobađa sa matrice.

https://www.pharmaguideline.com/2022/01/transcription-or-rna-synthesis.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Translacija

Proces sinteze polipetida koji se odvija na ribozomima.

•Genetski kontrolisan proces.
•Genetski kod koji nosi iRNK je preveden u odgovarajuću primarnu proteinsku strukturu.

Proces ima tri faze:

•Incijacija
•Elongacija
•Terminacija

https://www.mrgscience.com/topic-27-dna-replication-transcription-and-
translation.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Inicijacija

Formiranje inicijalnog kompleksa:

•tRNK koja nosi metionin se vezuje za malu subjedinicu ribozoma
•Prva tRNK i mala subjedinica se vezuju za 5’ kraj iRNK prepoznajući 5’ kapu potom idu duž iRNK do 3’ kraja dok
ne stignu do start kodona.

https://medlineplus.gov/
genetics/condition/hsd10-
 www.neurologija.bg.ac.rs

Inicijacija

Na P (peptidilnom) mestu se nalazi tRNK koja nosi rastući polipetidni lanac.

Na A (aminoacilnom) mestu se prihvata tRNK koja donosi prvu aminokiselinu.
Preko E (exit) mesta slobodne tRNK izlaze u citoplazmu.

https://www.mrgscience.com/topic-73-translation.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Elongacija

Izdužavanje polipetidnog lanca - polimerizacija polipeptidnog lanca vezivanjem po jedne aminokiseline.

https://www.mrgscience.com/topic-73-translation.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Terminacija

Ulaskom u ribozom jednog od završnih - stop kodona na iRNK sinteza polipetidnog lanca prestaje.

https://www.mrgscience.com/
topic-73-translation.html
 www.neurologija.bg.ac.rs

Genski polimorfizmi

• Polimorfizam (grč.poli = mnogo + morf = oblik, figura, silueta)

Razlike u nukleotidnom sastavu, tj. građi DNK koje se sreću u populaciji zdravih ljudi.
Normalno prisutne varijacije u strukturi naslednog materijala.
Najčešće su na nivou samih nukleotida, takođe mogu biti varijace u broju kopija, ili manji inseriono
delecioni polimorfizmi.
Svi ovi polimorfizmi su normlano prisutni kod ljudi i utiču na inetrindividualne razlike.

Humani genom 3x109 bp, svaki 1000. nukleotid je polimorfan.

 www.neurologija.bg.ac.rs

Mutacije

Mutacije su promene u naslednom materijalu, nukleotidnom nizu ili količini DNK.

Klasifikacija mutacija:

•Prema uzroku nastanka (spontane i indukovane)

•Prema tipu ćelija nosioca mutacije (somatske i germinativne)
•Prema posledicama po nosioce (uslovne, subletalne i letalne)
•Prema tipu alelne interakcije (dominantne, recesivne, kodominantne i intermedijarne)
•Familijarne i de novo
 www.neurologija.bg.ac.rs

Hromozomske aberacije

Hromozomske aberacije (lat. aberatio = odstupanje od normalnog) su promene u genomu koje obuhvataju

cele hromozome ili njihove delove.

U zavisnosti od toga da li predstavljaju promene u građi ili broju hromozoma razlikuju se dva tipa :
•Strukturne aberacije (promene u građi hromozoma) i
•Numeričke aberacije (promene u broju hromozoma).
 www.neurologija.bg.ac.rs

Strukturne aberacije hromozoma

Posledica promene u građi hromozoma koje su uslovljene hromozomskim prekidima. 

Postoje četiri osnovna tipa:

•Delecije,
•Duplikacije,
•Inverzije i
•Translokacije.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Delecije i duplikacije

Duplikacije predstavljaju udvajanje, a delecije gubljenje delova hromozoma.

•Uzrok: nejednaki krosing-over (hromatide homologih hromozoma se ne postave simetrično naspramno jedna
drugoj) ili balansirana aberacija kod jednog roditelja.
•Rezultat: na jednoj hromatidi se javlja dupliran deo, a na drugoj taj deo nedostaje (delecija).
•Duplikacije manje oštećuju fenotip nego delecije.
Sindrom mačijeg plača (Cri du chat) - delecija kratkog kraka hromozoma 5

https://app.achievable.me/study/usmle-step-1/learn/genetics-
chromosomal-disorders
 www.neurologija.bg.ac.rs

Translokacije i inverzije
Preraspodela već postojećih segmenata u hromozomima.
Rezultat: grupisanje genetičkog materijala.
•Translokacije – razmena delova nehomologih hromozoma.
•Inverzije – promena u redosledu gena u hromozomu, pri čemu ne dolazi do promene u količini genetičkog
materijala.

https://app.achievable.me/study/usmle-step-1/
learn/genetics-chromosomal-disorders
 www.neurologija.bg.ac.rs

Mutacije
Strukturne supstitucione mutacije - u nekom segmentu DNK jedan nukleotid zameni nekim drugim.
Point mutacije - zamena jednog para baza drugim parom.
1.Silent (tihe) - ne menja značenje kodona.
2.Missense - zamene jedne aminokiseline drugom u proteinu.
3.Nonsense (‘’besmislene’’) - prekid sinteze proteina.
4.Frameshift (vanfazne) - pomera se okvir čitanja genetičke informacije nishodno od mesta mutacije.

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier; 2016.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Epigenetski mehanizmi

Glavni epigenetski mehanizmi su:

•Metilacija DNK - inaktivacija gena prekidom

njihove transkripcije,
•Modifikacija histone (proteina koji ulaze u sastav
hromozoma),
•RNK interferencija (biološki proces gde molekuli
RNK inhibiraju ekspresiju gena).

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier;
 www.neurologija.bg.ac.rs

Epigenetika

Pojam epigenetika (od grčkog, epi = iznad gena) označava sve ono što utiče na menjanje, izražavanje i očitavanje
gena, a ne dolazi od promena u samom genetičkom kodu.

•Epigenetski procesi povezuju spoljašnje faktore s našim genetskim kodom i omogućavaju spoljnim uticajima da
ostave biohemijski otisak na našem genomu (biochemical footprint).
•Epigenetika je nauka koja izučava kako naše ponašanje i okruženje mogu izazvati promene koje utiču na način na koji
funkcionišu naši geni.
•Za razliku od genetskih promena, epigenetske promene su reverzibilne i ne menjaju našu DNK sekvencu, ali mogu
promeniti način na koji je naše telo čita.

Arif, M., Sadayappan, S., Becker, R.C. et al. Epigenetic modification: a regulatory

mechanism in essential hypertension. Hypertens Res 42, 1099–1113 (2019).
 www.neurologija.bg.ac.rs

Postojanje epigenetske regulacije pomaže da se objasni zašto se fundamentalna dogma biologije ne

poštuje.

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier; 2016.
 www.neurologija.bg.ac.rs

DNK se transkribuje u RNK, a RNK se prevodi u protein.

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier; 2016.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Složeniji proces: jedna DNK je sposobna da proizvede različite proteine putem uticaja različitih
epigenetskih regulatornih procesa koji prevazilaze DNK mutacije.

Nussbaum RL, et al. Thomson & Thomson Genetics in Medicine. 8th ed. Phidalephia: Elsevier; 2016.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Rezime

• Život ćelije se odvija u okviru ćelijskog ciklusa, koji se sastoji od interfaze i ćelijske deobe.
• Mitoza predstavlja rast i diferencijaciju ćelija.
• Mejoza predstavlja formiranje polnih ćelija.
• Homologi hromozomi su jednaki po veličini, obliku i imaju jednake genske lokuse.
• Broj gena koji kodiraju protein ~ 20 000
• Replikacija - proces sinteze molekula DNK.
• Transkripcija - proces sinteze RNK.
• Translacija - proces sinteze polipeptida.
• Epigenetika je nauka koja izučava kako naše ponašanje i okruženje mogu izazvati promene koje utiču
na način na koji funkcionišu naši geni.
 www.neurologija.bg.ac.rs

Hvala na pažnji!