Mikoloski

Mikoloki renik
Agar Sluzava supstanca dobijena ekstrakcijom od morske biljke Gelidium. Na
trite dolazi u obliku suvog prakastog proizvoda bele do ukaste boje.
Koristi se kao dodatak koji daje vrstou hranjivim podlogama na kojima
se u sterilnim us lovima uzgajaju biljke bakterije i gljive
Alveole Jamice izmeu rebara kod smraka! na povrini nose himenijalni sloj
Amiloidnost "eakcija pojedinih elemenata gljive #spora! hi$a! porusa u askusima itd.%
na &elzerov reagens i druge jodne preparate. 'ko je reakcija pozitivna!
oni se oboje #zeleno% plavo! ljubiasto! sivo ili crno! a ako su
(neamiloidni(! tada pod delovanjem joda ne menjaju boju! ili se oboje
drugaije. )onekad se amiloidnost moe ustanoviti makroskopski! npr.
kod krasnica #rod Russula%* kapne se kap &elzerovog reagensa na
dovoljno debeo sloj otrusine. 'miloidnost je veoma znaajan taksonomni
podatak.
Aseksualna
reprodukcija
)rosta deoba jednoelijskih organizama ili vieelijskih talusa
#nedi$erencirano telo gljive! micelijum na primer% na brojne $ragmente! koji
e izrasti u novu individuu. 'seksualni nain reprodukcije koji se esto
sreu kod gljiva su+ ,. -ragmentacija hi$a! .! deljenje somatinih elija na
erke elije! /. )upljenje telesnih elija ili spora! 0. 1brazovanje mitotikih
sporia! pri emu svaka spora klija $ormirajui klijajui cevicu koja izraste
u micelijum
Askokarp )lodite s askusima! gljiva iz grupe Ascomyceta
Askomicete )odrazdeo grupe gljiva koje spore stvaraju endogeno
Askus &einasto oblikovana stanica kod gljiva iz klase Ascomycetes !
meinarke! unutar koje se raaju spore
Baza struka Struak odozdo! njegov krajnji donji zavretak! obino obrastao bazalnim
micelijumom! tj. onim delom micelijuma koji prianja uz struak i s njime se
zajedno esto izvlai iz supstrata
Bazalni micelijum 2elovi micelijuma koji se dre baze struka! pa se ponekad i uspinju uz
njega
Bazidijum Kod nasadnjaa! klasa Basidiomycetes ! kojoj pripada veina klobuarki!
tj. gljiva s uoljivim eirom i strukom 3 rasplodni organ mahom
batinastog oblika! na koji su nasaene spore
Bazidiokarp )lodonosno tijelo bazidiomikota #gradjen je samo od diploidnih hi$a%
Bazidiomicete )odrazdeo grupe gljiva koje spore stvaraju egzogeno
Binarni klju )odela gljiva u tano dve grupe zavisno od toga da li imaju ili nemaju
neku osobinu
Bradavica 4zboina u obliku bradavice na temenu nekih vrsta
Bulba Naglo zadebljanje dna struka u obliku kugle! kruke! repe+ /! 5b! ,..
1brubljena bulba 3 s gornje strane odseena i s obodom po vrhu
Cevice 6imeno$or u obliku cevica! uspravno usmerenih i stisnutih! smetenih
ispod eira kod vrstocevki! Polyporaceae i vrganjevki! Boletaceae i kod
jetrenjae
Cystidia 7esplodne elije8stanice unutar plodnice gljive kod Basidiomyceta, kao i u
nekim drugim delovima. 'ko cistide imaju vrlo debele dlaice! nazivaju se
metuloidama. )oneke su i okrunjene kristalima! najee kod cepaa
Dekstrioidnost "eagovanje spora! hi$a ili drugih elemenata gljive na &elzerov reagens ili
druge jodne preparate crvenosmeom! ukastosmeom ili lilasmeom
bojom
Diploidni micelijum Sekundarni micelijum graen od dvojedarnih stanica
Echinosporae 4gliaste spore* sekcije gljiva s igliastim sporama
Endoperidija Kad gljiva ima dva omotaa! unutranji se naziva endoperidijom
Eumycota prave
gljive!
1vom razdelu pripada najvei broj gljiva. vegetativno telo veine vrsta je
konasto! sa di$erenciranim elijskim zidovima i zove se micelijum
"ertilan )lodan. -ertilni sloj 3 himenijum! plodnica! organ u kojem se razvijaju
spore
#vo$%e&sul'at -eS10. 9esto upotrebljavani reagens* posebno pri prouavanju krasnica!
koprenki i vrganjevki
(alo'it :ljiva koja podnosi! a ponekad i trai prisutnost soli u supstratu
(aploidni micelijum )rimarni micelijum #u svakoj eliji ima po jedno jedro%
(emijske reakcije )romena boje mesa! gradivnih i rasplodnih delova gljive pod delovanjem
razliitih hemikalija. )ostoje karakteristine reakcije za cele rodove
#recimo na gvoe sul$at kod krasnica! Russula%! ali znaajnije su one
koje su speci$ine i karakteristine za odreenu vrstu. 4spitivanje
hemijskih reakcija ima tako i sistematsku! taksonomijsku i dijagnostiku
vrednost. &akroskopske reakcije dosad su se najvie ispitivale na
koprenjaama! Cortinariaceae! vrganjevkama! Boletaceae i krasnjaama!
Russulaceae
(i'e :raevni elementi gljiva! veinom cilindrinog i cevastog oblika. "azlikuju
se tri osnovna tipa hi$a+ generativne! vezivne i skeletne
(imenijum )lodnica* rasplodni organ! odnosno sloj u kojem se plodnica nalazi
(imeno'or 2elovi gljive pokriveni himenijumom! nosai himenijuma
(olotip ;zorak gljive na osnovi kojega je autor imenovao jedan takson
)glice Nosioci himenijuma kod jeevica! Hydnaceae
)nokulacija Nasaivanje miicelijuma
)scrtkani rub "ub eira s poprenim! uporednim! tamnijim crticama od njegove
osnove
)zboina Sredinje izdignue na eiru
*aje Naziv za prvi stadijum razvoja povojnjaa! Amanitae! dok jo celo plodite
obuhvata opti veo! velum universale! poput kakve konato3opnaste
tvorevine
+alijumova baza,
+-(
9esto upotrebljavani reagens* za makroreakcije uzima se .<30<=3tna! a
za mikroreakcije .3>3l<=3tna. ; njoj re$raktivne kapljice masti poprimaju
#crveno%smeu boju
+apilicijum Snop pojaanih hi$a kod Gasteromyceta i Myxomyceta
+arpo'or )lodite! plod gljive u celosti
+lju za gljive Standardizovani sistematski postupak za identi$ikaciju gljiva
+onidije,
konidiospore
Spore nastale aseksualnim putem! raspadanjem hi$a. Njima nasuprot
razlikuju se s jedne strane bazidiospore! s druge ascospore 3 i jedne i
druge nastale na rasplodnim organima ili u njima
+oprena )osebni veo u obliku pauinastih niti! koje se pruaju od ruba eira do
mesta na struku gde je kod drugih gljiva prsten. Koprena titi mladi
himenijum. Nalazimo je kod koprenjaa! Cortinariaceae ! cepaa
#Inocybe%! plavulja #Hebeloma% i kod jo nekoliko rodova+ ,?. Kod odraslih
primeraka se esto gubi! ili ostavlja za sobom tek nekoliko prileglih niti!
otrusinom smee obojenih
+rljuti 1d drugaijeg tkiva sastavljene krupnije izrasline veinom po povrini
eira! ali esto i struka. Lapovite rl!u"ti* crepolie* trou#laste ili
u"il!ene$l!usave$ piramidalne. Krljuti od l!usi razlikujemo po tome to su
one preteno sastavljene od snopova vlakana! dok su l!use konato3
celovite. )relazni oblici izmeu dva nastaju kad su vlakna u snopovima
tako gusta da se spajaju
.abirintne pore Nekompletne! na jednoj strani otvorene pore. @avirintne jamice smraka
.amele Kod mnogih Ba%idiomiceta nosioci himenijuma. 6imenijalni sloj prekriva
veinom celu povrinu lamela! osim u nekim sluajevima kad ne dopire
do otrice #(sterilna otrica(%. @amele su s donje strane eira zrakasto
rasporeene i teku od ruba eira do struka. )rema tome kako su
prirasle uz struak! esto razlikujemo i rodove jedan od drugog.
.amelete "ubne lamele! kratki zaeci lamela uz rub eira koji ne dopiru mnogo
dalje od njega
.amelule Krae lamele! due od lameleta! koje ne dopiru do struka! ve
zavravaju na treini! polovini i sl. pune duine lamela
.api Krpasto3kovrdavo! oblo porubljeni ili otro useeni krajevi veih povrina
eira* nalaze se kod mnogih klobuarki i kod lisiarki. @api kod hraka
.ektotip )rimerak izabran izmeu originalnog materijala! da bi u nedostatku ili
nedostupnosti holotipa posluio kao tip za nomenklaturu
.ignikolan Koji ivi i raste na drvetu
.ignin )olimer molekula $enolne prirode i za razliku od celuloze! koja je
vlaknasta! on je vie trodimenzionalan! dajui potpornim tkivima otpornost
na savijanje i pritisak
.io'ilizacija 7rzo suenje gljiva u visokom vakuumu na niskim temperaturama! pri
emu vlaga sa A<3A>= pada na svega .=
.isti/avke :ljive koje poseduju lamele! a spadaju u Ba%idiomycete . Beina
eirastih gljiva
.juspice Sitnije ljuske! veinom gotovo takaste
Makromiceta :ljive koje $ormiraju golim okom vidljive sporonosne organe #plodonosna
tela! kapro$ore%
Micelijum ()ravo stablo( gljive! njen vegetativni! u supstratu skriveni deo! iz kojega
se razvijaju plodita! ali ona mogu i godinama izostati a da micelijum i
dalje raste. 4zgraen je mahom od pauinasto! konasto ili konopasto
graenih debelih i razgranatih hi$a. Kod mnogih vrsta razvija se
podzemno svake godine izmeu /< i ,,< cm ravnomerno u krug! tako da
nastaju (krugovi( ili (vrzina kola(
Mikologija Nauka o gljivama
Mikoriza Simbioza gljive i drveta. 6i$e micelijuma protkivaju i menjaju vrhove
korena na taj nain da se izmeu gljive i drveta omoguava razmena
materije! obostrano korisna. &noge vrste gljiva! pa i cele njihove
porodice! ne mogu bez ovog zajednitva s drveem. )ostoji tzv. obli#atna
mikoriza! pri emu se strogo bira partner #recimo! samo odreena vrsta
bora%! i &aultativna mikoriza! kad se partner moe i zameniti
Mikromiceta :ljive koje nusu vidljive golim okom
-vojnica 1pti veo! velum universale. Kod nekih rodova u mladosti obuhvata celu
gljivu
0eurka )lodonosno telo viih gljiva
0ileus Ceir
0lazma Delijska tenost* ovde uopteno sadraj spora! njihova osnovna masa
0lazmodijum "ani stadijum u razvoju Myxomyceta! u obliku sluzave bezobline mase
0ore 2onji otvori cevica iz kojih ispadaju spore. "upice unutar kapilicijuma
kod Gasteromyceta
0rimordija Eaetak plodonosnog tela
0rsten annulus! 2elimian ostatak vela opnaste naravi! prirubljen oko struka! obino u
gornjoj polovini
0runi'ormis ; obliku ljive
0seudoparenhym #)rosenhFm%. :raa gljiva nalik grai biljaka! tj. izgled sastava koji na
tankom preseku vie ne pokazuje konasti oblik hi$a! nego se one
ukazuju kao ogranieno izodijametrine! okruglaste ili poliedrine elije.
Gakav sastav nalazimo! npr.! u mesu eira kod Russula i Lactaria! u
peridiji Lycoperdaceaea! u mnogim sklerocijumima! u ekskipulumu
mnogih 'iscomyceta. "azlikuje se od biljaka time to se elije ne dele
sukcesivno i naizmenino u dve do tri dimenzije #izuzetak jedino u
peritecijumima%. Nasuprot tome! pro%en(im ili pleten(im predstavlja
tipini sastav gljive u obliku unakrsno isprepletenih ili paralelnih niti* u
drugom sluaju niti se dre zajedno zahvaljujui jednoj lepljivoj izluevini!
ili su pak koso ili popreno postavljenom hi$om povezane u obliku slova 6
#teHtura porrecta%
1izoidi &icelijumi u obliku korenja
1izomor'i 1debljani ogranci micelijuma! nalik na konopac! pa i podeblje ue #recimo
kod puze! Armillariella mellea%! sa specijalno zadebljanim zidovima
2apro'it
2aprobi
2aprobioti
:ljiva koja se hrani mrtvom vegetativnom materijom. Suprotno+ parazit
2ekcija :rupa gljiva koje se po jednom istaknutom obeleju razlikuju od ostalih iz
istog roda. Npr. sekcija Rubescentes kod A#arica! koja obuhvata sve
vrste kod kojih meso pocrveni! za razliku od sekcije )lavescentes!
predstavnici kod kojih poute
2eksualna
reprodukcija
Sjedinjavanje dva jedra i mejozom #deoba koja ukljuuje smanjenje broja
hromazoma sa diploidnog na haploidan%
2ekundarne spore 4z normalnih spora deobom izluene manje spore! takoe sposobne za
klijanje. )ri tome one su vezane za matinu sporu! ili se pak ova moe
raspasti. 9esta pojava kod nekih Ascomyceta! recimo rod Ascocorine !
zbog ega se takve spore nazivaju i askokonidijama
3eir pileus! :ornji! iri! nadsvoeni deo gljive! na kojemu! i podno koga! se nalazi
himenijum
2ilazne lamele @amele koje se sputaju manje ili vie niz struak
2inematski klju )olazi od grupe suprotstavljenih osobina i za svaku od njih daje spisak
vrsta koje je imaju a zatim sledi druga grupa osobina itd.! u meri koja
dozvoljava determinaciju svake gljive iz razmatrane grupe
2klerocijum Grajni micelijum! sastavljen od gustog spleta hi$a! stvrdnutog kao
okamenjena ili odrvenela tvorevina! sa leitem u supstratu! ali izvan
samog plodita. Slui kao rezerva hrane! za preivljavanje u nepovoljnim
uslovima. 4z sklerocijuma mogu uvek ponovo izrastati nova plodita.
)rimeri+ rod *clerotinia i Polyporus tuberaster
2likovni klju Klju koji koristi slike #spoljni izgled gljive% u determinaciji
2lobodne lamele @amele koje ne dopiru do struka izbaeno slobodne su s jo veim
razmakom od struka+ Slobodna volva 3 koja gornjim krajem ne nalee uz
struak. Slobodan eir 3 kod smrkovica ne dotie donjim rubom struak
i samo se vrhom dri na njemu
2pore "asplodne elije gljiva! velike u proseku nekoliko mikrona do nekoliko
desetina mikrona. "aaju se ili spolja! na bazidijumima! ili unutar jedne
meinaste elije! askusa
2tipes Struak #drka%
2trome Kompaktne strukture koje lie na jastuie na kojima ili u kojima se
obrazuju plodonosna tela gljiva
2truak 2onji! ui! od eira jasno razluiv deo gljive. &oe biti iste konzistencije
kao i eir 3 tada je (kontinualan(! neodvojiv! a moe biti i drugaijeg
sastava 3 tada je (diskontinualan(! odvojiv od eira. Sve listiavke!
A#aricales! kao i sve vrganjae! Boletales! imaju struak! ali i neke
rupiarke! Polyporales! utrobnjae! Gasteromycetes ! granjae! Clavulina
pa i Myxomyceti. Struke imaju i smrci! hrci i hrii! a ploarice!
Pe%i%aceae ! poesto imaju samo strukoliko izdueno i sa supstratom
sraslo dno apotecijuma! koje ponekad moe izgledati kao pravi struak
2ubhimenijum Gkivo neposredno ispod himenijuma! sloj iz kojeg himenijum izrasta
2upstrat )odloga na kojoj gljiva raste
4akson vrsta! )ojam koji objedinjuje sve nepromenljive i ustaljene osobenosti jedne
$orme po kojima je moemo jasno razlikovati od svih drugih kao
samostalno jedinstvo. Eato on izraava nivo srodnosti izmeu gljiva! tako
da postoje (nii i vii taksoni(. Npr.! vii takson u odnosu na vrstu
#species% je rod #genus%! a ovaj je opet nii takson u odnosu na porodicu
#$amilia%. Gaksonomski znaajna osobina je ona koja je kljuna u
sisternatskom! i! prema tome! u determinacijskom pogledu
4rihoderm 6i$e gornjeg sloja koice eira! kad su preteno uspravno okrenute
prema povrini
5akuole 1graena kruna mesta elijskog soka u protoplazmi* nalikuju kapljama!
samo su veinom slabije vidljive! jer se preteno sastoje od vode. 9este u
sporama Amanita! ali i kod drugih rodova
5arijetet 1dstupanje od tipa jedne vrste u nekoliko nebitnih! manje bitnih
momenata
5elum Splet sterilnih hi$a koje ine veo
5olva 1vojnica oko dna struka
5rsta species, sp6! Najnii! osnovni takson u botanici! pa i u mikologiji. 1na okuplja toliko
karakteristika koliko je neophodno da bismo jednu gljivu mogli smatrati
samostalnim i od drugih jasno razluivim biem. )ojam vrste mora biti
dovoljno uzak kako bi postavio granice prema svakoj drugoj vrsti! ali i
dovoljno irok #(varijacijska irina(% da se unutar njega mogu dopustiti
manja #obino tek u boji ili veliini% ili pak vea odstupanja* u drugom
sluaju vrsta ima svoje ($orme(! (varijetete( i (podvrste( #&., var., sp.%
7one 2rugom bojom ili plastino oznaeni koncentrini krugovi na eiru.
)artije drugaije obojene ili ornamentirane na struku! recimo kod
+ric(olomae albobrunneum ili ,erocomusa armeniacusa