Vodeni ekosistem

Vodeni ekosistem se deli na morske ekosisteme  i ekosisteme

kopnenih voda(razlika je o kolicini soli rastvorene u vodi ).

U svim ekosistemima razlikujemo na dve zone:

Dno i Slobodnu Vodu
Razlikujemo ih po kolicini svetlosti,kiseonika,temperature i
vodenih struja.

Organizmi koji žive na dnu vode zovu se bentos, oni su

uglavnom slabo pokretljivi ili hodaju po podlozi .
 Podpud: morske zvezde , rečnog raka i morske sase…

Organizmi koji plutaju u vodi su planktoni , 

nekton(dupljari,glavonošci,kičmenjaci)

Autotrofi žive na povrsini vode  jer  traže vise svetlosti.

U plitkim mirnim vodama ima dosta minerala i svetlosti koja dopire do dna, zbog
čega se u njima razvijaju guste populacije vodenih biljaka. To znači da u ovim
vodama živi i veliki broj potrošača i da su lanci ishrane dugi.

U hladnim brzim rekama ima najviše kiseonika, ali brze vodene struje odnose
hranljive materije i lako kidaju biku. Zato u njima obično dominiraju sitne alge, dok
je biljaka i planktona malo.

Količina svetlosti se smanjuje sa dubinom, pa su u morima najzastupljenije alge.

Naime, mnoge vrste algi imaju dodatne pigmente kojima mogu da iskoriste slabu
svetlost u morima.