СТАЈАЋЕ ВОДЕ

Лидија Амиџић
 Стајаће воде су копнене воде
код којих водени покрети нису такви
да постоји континуирани ток у једном правцу,
него су водени покрети сведени на таласе и струјања

У стајаће воде спадају

језера, баре, мочваре, ритови и рибњаци
ЈЕЗЕРА

Језеро је свако природно удубљење на копну

испуњено водом која се привидно не креће

Свако језеро се састоји од два елемента:

самог удубљења које се назива језерски басен
водене масе којом је језерски басен испуњен

По начину постанка сва језера се могу сврстати у 4 групе:

а) тектонска
б) ерозивна
в) акумулациона
г) вештачка или загати
а) Тектонска језера

Образују се у потолинама које су спуштене дуж раседа

у земљиној кори
(Охридско, Преспанско, Бајкалско...)
Реликтна језера –
представљају остатке
некадашњег мора

Она су углавном настајала

издизањем земљишта у
подручју мореуза или залива

Реликтна језера:
Каспијско, Аралско,
Врапчинско, Островско језеро
Вулканска језера - настају у кретерима угашених вулкана

Највеће је Кратерско језеро у САД

Вулканским језерима припадају и језера која су настала
преграђивањем речних долина лавом

Највеће је језеро Викторија у Африци

Урниска језерац –
преграђена масом земље,
камења и стена
 Метеорска језера - настала у кратерима
насталим при паду метеорита

Највеће је језеро Чаб на полуострву Лабрадор

б) Ерозивна језера настају радом спољашњих сила
у удубљењима створеним ледничком, речном,
крашком и еолском ерозијом
Глацијална или
ледничка језера
леже у цирковима
плеистоцених ледника
 Речна ерозивна језера настају флувијалном ерозијом
у већим проширеним речним коритима (проточна језера)
или у одсеченим речним меандрима (мртваје)

Код нас се око Дрине образују дрињаче,

а око Мораве, моравишта
Крашка ерозивна језера образују се у крашким удубљењима
– вртачама, увалама и крашким пољима

(Скадарско језеро у Црној Гори, Попово поље у Херцеговини)

Еолска језера су настала у удубљењима која су
створена радом ветра
или су образована у међудинским улегнућима

У Србији – Палићко језеро

в) Акумулациона језера се образују у удубљењима
која су настала нагомилавањем наноса
ледника, река, мора и материја органског порекла
Ледничка акумулациона језера настају иза чеоне морене

Типична језера су
Бледско и Бохињско у Словенији, Плавско и Биоградско у
Црној Гори
Речна акумулациона језера настају таложењем
раствореног калцијум-карбоната на брзацима
у речном кориту - Плитвичка језера
 Лагуне - језера у приобалним деловима мора
која су према пучини ограђена пешчаним бедемима

Лимани - језера настала од морског и речног наноса

који преграђује левкаста ушћа река

Зоогена језера настају на коралним острвима

стварањем коралних пречага
 Вештачка језера или загати
настају преграђивањем речних долина, клисура и кањона
помоћу бетонских, земљаних или бетонско-земљаних брана
У сваком језерском басену разликују се
а) обалски
б) литорални
в) сублиторални
г) дубински појас
а) Обалски појас (стране језера) -
копнени појас који ограничава језеро са свих страна
и који језерска вода никада не кваси и плави
б) Литорални појас је најплићи приобални језерски појас у
којем постоји и најдинамичније кретање воде

Делови литорала:

• сува обала коју само запљускују таласи

• плављени појас који је под водом за време највећег

водостаја

• подводни појас који је стално под водом

Литорални појас досеже до дубине од 20 m

У њему је најизраженија еродирајућа улога таласа
в) Сублиторални појас је нешто дубљи приобални појас
који представља прелазну зону
између литоралног појаса и дна језерског басена

Делови сублиторалног појаса:

• узани појас разарања са којег таласи односе песак и шљунак

• прибрежна тераса која настаје акумулацијом шљунка и

песка

• одсек језерског басена који води ка језерском дну

Сублиторални појас досеже до дубине од 50 m

У овом појасу подлога је муљевита
г) Дубински појас се означава и као профундал

Профундал допире до самог језерског дна

Дно језера назива се и централна језерска раван

У дубинском појасу језерски седименти граде бенталну зону

прекривену седиментима и муљем

У великим језерима у овој зони:

- нема светлости
- температуре су ниске и уједначене
- водене масе су непокретне
Водена маса језера дели се на:

• Литорал - налази се изнад обалског региона

• Пеларгиј - обухвата територију слободне воде

Пелагијал се дели на:

• профундал - дубљи слој пеларгијске зоне
• лимнетичка зона - плићи слој пеларгијске зоне
Језера се хране водом која у басен доспева:

- излучивањем падавина на саму језерску акваторију

- притицањем текућих вода са његовог слива
- из издани и подводних извора
- кондензацијом атмосферске водене паре на површини језера

Језера воду губе:

- испаравањем са њихове површине

- површинским отицањем воде
- подземним отицањем воде
- коришћењем језерске воде за привредне делатности

Водни баланс језера –

однос количине водене масе која у језеро притиче
и
количине водене масе која се из језера губи
Према условима формирања водног баланса језера се
деле на:

• Уворна или затворена језера – немају отоке, воду губе

испаравањем

• Оточна или отворена језера – имају отоке

• Проточна језера – имају отоке и утоке

Топлотни режим језера

Од топлотног режима језера зависи стратификација

(вертикално термичко раслојавање језерске воде)

Стратификација у језерима умерене зине:

• Епилимнион (трофогени слој): горњи, топлији и светлији слој
• Хиполимнион (трофолитички слој): доњи, хладнији и мрачнији
слој

Термоклина – слој између епилимниона и хиполимнион

У току зиме долази до појаве инверзне стратификације -

Вертикална дистрибуција језерске воде постаје супротна

летњој дистрибуцији

Површински слојеви воде постају хладнији у односу на воду

језерског дна
Подела језера на основу њиховог термичког режима

Амиктична језера

Трајно покривена ледом

Уједначена ниска температура
Нема мешања воде
Присутна на Антарктику, веома високим планинама и Гренланду

Хладна мономиктична језера

Температура не прелази 4°С

Мешање водених слојева једном годишње, током кратког лета
Присутна на Арктику и веома високим планинама

Динамичка језера

Мешање водених слојева два пута годишње, током јесени и пролећа

Присутна у умереној зони и субтропским пределима на већим
надморским висинама
Топла мономиктична језера

Температура никад не пада испод 4°С

Циркулација воде током целе зиме на температури од или изнад 4°С
Присутна у топлим деловима умерене зоне

Олигомиктична језера

Температура воде увек знатно изнад 4°С

Циркулација воде веома ретка, у неправилним интервалима
Присутна у екваторијалној области

Полимиктична језера

Хладна или топла

Циркулација воде дневно-ноћна због великих колебања темпертуре
Присутна на планинама екваторијалног појаса
Светлосни режим језера

Трофогени слој – до дубине од 30 m

Трофолитички слој – на већим дубинама
Хемизам језера

Количина растворених соли:

100 - 200 mg/l до 500 mg/l

Вертикални распоред кисеоника и угљен-диоксида је обрнуто

пропорционалан

Вертикални распоред фосфата и нитрата је обрнуто пропорционалан

Биолошки типови језера:

Олиготрофна језера
Мезотрофна језера
Еутрофна језера
Дистрофна језера
Олиготрофна језера
Велика и дубока језера
Вода је прозирна, плаво-зелене боје
Температура воде је ниска
Слаба органска продукција

Мезотрофна језера
Већа језера
Осредња органска продукција

Еутрофна језера
Плитка и топла језера
Вода је слабо провидна и тамна
Велика органска продукција

Дистрофна језера
Припадају мочварном (хумусном) типу језера
Плитка и топла језера
Велика органска продукција у литоралу
Вода је мрка и киселе реакције (рН = 4 - 6)
Дефицит кисеоника на дну
На дну је тресетни муљ
Сукцесије језера

Еутрофикација - процес повећања органске продукције у језерима

Баре

Плитке стајаће копнене воде

Настају на више начина,

првенствено еутрофикацијом језера и
њиховим обрастањем богатом макрофитском вегетацијом
У Србији постоји велики број бара:
Обедска бара и Засавица у Срему,
Царска бара у Банату,
Лудашко језеро у Бачкој ...
Мочваре
Плитке стајаће копнене воде које могу бити трајне или повремене
Температура мочвара прати температуру ваздуха

Настају:
Изливањем рекa
Након обилних падавина
Избијањем подземних вода
Еутрофикацијом језера и бара
Мочваре се деле на:

Травне (ниске) мочваре

По положају су ниже од околног терена
рН 5,5 – 7,5

Шумске мочваре
Прелазне мочваре између ниских и високих мочвара
рН 4,5 – 5,5

Маховинске мочваре (високе мочваре , тресаве)

Имају благо испупчени облик
Дебеле наслаге тресета
рН 3,5 – 4,5
Ритови –
плавне зоне равничарских река
потпуно обрасле трском и осталом хигрофилном макровегетацијом
Мртваје –
влажна станишта настала у ранијим коритима долинских
река одвајањем некадашњих меандара од новог речног тока

Рибњаци –
вештачки изграђене или преуређене природне воде
Користе се за гајење риба
Налазе се под сталном контролом човека