Хидрографске вредности

Хидрографске вредности чине све врсте вода на земљи. Оне имају велики
биолошки значај и туристичку атрактивност која се огледа у њиховом коришћењу за
купање, пливање, риболов, пловидбу и др.

Океани и мора
Значај океана и мора у туризму је неуједначен. Он зависи од њиховог односа према
матичним пределима и специфичности морске воде и обалског комплекса. У погледу
територијалности најбољи положај има Атлански океан и његова мора која се налазе у тропским и
сутропским пределима северне хемисфере.
Физичка и хемијска својства воде су та која утичу на вредност одређеног мора и огледају
се у температурним карактеристикама, салинитету, провидноси и др.
Температура воде која је пријатна за људски организам креће се у распону од 18℃ до
28℃. Зог тога поларна мора немају купалишни значај, а мора у уереном пределу само одређени
део године.
Салинитет мора је значајан елемент његове рекреативне вредности (повећан салинитет
повољо утиче на дисајне органе и кожу, а непосредно и на провидност, боју, густину морске воде).
Највећи салинитет имају сутропска мора а најмањи мора око полова.

Сл. 1. Карта салинитета морске воде

Провиност воде је највећа је у тропским и сутропским морима и креће се од 40 до

60 метара. Велика провидност воде доприноси повећењу куриозитетних вредности
морске воде и омогућава развијање подводног риболова, ететском изгледу и др.
 Сл. 2. Пример тропског мора

Морски таласа имају рекреативно и терапеутско дејство. Велики таласи су

посебно атрактивни за сурфовање али имају негативни утицај на пловидбу и отежавају
купање у мору.
Морске струје имају велики утицај на развој туризма. Топле морске струје
позитивно утичу на развоју туризма, док хладне морске струје утичу на смањење трајања
купалишне сезоне, смањују салинитет и провидност морске воде.

б
Сл. А) Карта света топлих и хладних морских струја б) Топле и хладне морске струје у Јадранском
мору
Разруђеност обале имаја турстички значај. Већа разруђеност пружа бројније
могућност за разнолику локацију туристичких објеката и амбијентално уређење простора
(бројни заливи, ртови, клифови и др.). Ниске и слабо разруђене обале су најчешће
покривене песком или шљунком и погодне су за развој купалишног туризма. У таквим
обалским појасевима хотелски објекти се граде нешто даље од мора што често не одговара
туристичкој клијентели.
 Копнене воде

У копнене воде се убрајају реке, језера, мочваре, гејзири,термоминералне и

подземне воде, као и вода садржана у маси ледника планинских и поларних предела.
Језера у изоловани басени испуњени слатком или сланом водом. Разликују се по
постанку, величини, својствима вде, географском положају и надморској визини.
Најповољнији положај имају Велика америчка језера и језера у Алпима. Брзина
атрактивних мора умањује рекреативну вредност језера. Постоје језера која су изразито
лепа те се због тога сврставају у атрактивне туристичке дестинације (језеро Титикака (а) –
највише слатководно језеро, Мртво море (б) – најсланије језеро на свету, ледничка језера
на Шар планини (в)).

а б

Реке су вредност чији је значај у туризму веома разнолик. Највећу турисичку

вреднот имају брзе и истре планинске реке и речни токови у густо насељеним низијама
Северне Америке,Европе и Азије. На многобројним рекама се налазе водопади и слапови,
који привлаче бројне туристе и као такви представљају самосталну туритичку вредност.
 Сл.Нијагарни водопади
Гејзери су ретке али врло атрактивне прородне појаве. Под великим притиском из
земљине унтрашњости избијају снажни млазеви топле воде и водене паре у тачно
одређеним временским интервалима. Већи туристички значај имају гејзири у
националном парку Јелоустон (САД) и на Исланду.

а б)
Сл. а) Гејзер на Исланду б) Гејзер у Сијаринској бањи

Крашки извори имају значајна рекреативна и куриозитетна својства. Посебно се

истичу јака врела Босне, Млав, Буне. Као и потајнице из којих вода истиче у тачно
одређеним интервалима (Хомољска потајница недалеко од Жагубице).

Сл. Врело Млаве

Термоминералне воде имају велику терапеутску и рекреативну вредост. Најчешће
се налазе на раседни пуотинама кроз које топла вода доспева из великих дубина.
Минерални извори имају мању или већу концентрацију растворених соли ( гвожђа,
натријума, сумпора и др.). Вода неких термоминералних извора може имати веома високу
температуру као на пример Врањска Бања до 92℃, или бања Мескутин у Алжиру до 95℃.
Ледници планинских и поларних предела у привлачне и ретке природне појаве.
Али због њихове удаљености и тешке приступачности имају малу туритичку
валоризацију. Планински ледници се налазе на Алпима (најпосећенији), Хималајима,
Каквказу... Поларни ледници покривају велика пространства на Грендланду и Земљиним
половима али је њихова валоризација мала.
Посебан тип платонских ледника се налази на Скандинавском полуострву. Он
покривају неке висоравни и лаганим кретањем низ нагибе долазе скоро до морске обале.